|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Evropa podeljena oko referenduma Škota o nezavisnosti |
| |
 Evropska
unija je i juče dosledno saopštila da neće izneti bilo kakav stav pre nego
što se sazna ishod referenduma o nezavisnosti u Škotskoj, dok se u izjavama
političara i komentarima medija u EU ukazuje i na mogući pritisak drugih
pristalica nezavisnosti, otcepljenja, kao u Kataloniji, Baskiji, Belgiji.
Spominje se takođe presedan i podela u EU oko priznavanja jednostrano
proglašene nezavisnosti Kosova, kao i otcepljenja Južnog Sudana, Istočnog
Timora, a pravi se poređenje i s referendumom na Krimu i odlukom Rusije da
ga prisajedini.
Jedino što su čelnici EU predočili, pozivajući se na temeljni akt EU -
Ugovor iz Lisabona, jeste nedoumica da li bi nezavisna Škotska mogla možda
po skraćenom postupku biti primljena u Uniju, što smatra izabrani predsednik
Evropske komisije Žan-Klod Junker, ili bi morala pregovarati o članstvu, što
je mišljenje sadašnjeg predsednika izvršnog tela EU Žoze Manuela Baroza.
Privatno, većina u krugovima EU ne skriva da bi za Uniju bilo povoljnije da
Velika Britanija ostane celovita, iako se kaže da je tu paradoksalno da su
pristalice nezavisnosti Škotske proevropski nastrojene i zalažu se za bolju
socijalnu politiku, dok je britanska vlada konzervativna i najavila je svoj
referendum, ali o izlasku Velike Britanije iz EU.
Moguće je, kažu britanski analitičari, da o ishodu "odluče neodlučni", a to
je deo ćutljive većine Škotlanđana koje brine šta će biti s njihovim
penzijama i zdravstvenim osiguranjem, kako i koliki deo javnog duga Velike
Britanije će na sebe morati da preuzme Škotska.
Zalog referenduma je i to da li bi nezavisna Škotska mogla zadržati funtu u
monetarnoj uniji s Velikom Britanijom ili bi morala da se uklopi u evro,
hoće li moći da ostane izvan obaveze ulaska u EU šengenski unutrašnji
prostor bez granica.
Italijanski dnevnik Stampa misli da bi se moglo dogoditi da "neke zemlje
stave veto, a to su recimo one koje nisu nikad priznale otcepljenje Kosova
od Srbije, upravo zato što se boje da to ne zarazi etničke manjine na
njihovoj teritoriji, kao što su Slovačka i Rumunija, gde žive znatne
mađarske manjine, Kipar, još uvek podeljen od turske vojne okupacije, Grčka,
a da se ne govori i Španiji".
Izvan EU su se neke uticajne zemlje oglasile kad je reč o referendumu u
Škotskoj, pa je Kina, očigledno imajući na umu težnje muslimanske većine u
oblasti Sinkjang da se otcepi, kao i težnje za nezavisnošću Tibeta,
naglasila da "više voli jedinstveno Ujedinjeno Kraljevstvo".
Zagovornici mogućeg brzog ulaska nezavisne Škotske u EU kažu da je ta zemlja
već u svoje zakone i praksu ugradile sve evropske propise i standarde, da je
i Istočna Nemačka, iako posebna država, mogla da se ubrzanim postupkom
ugradi u Zapadnu Nemačku i EU.
Takođe se kaže da EU ne može osporavati Škotskoj stečena prava i pripadnost
EU, bez obzira kakav bio ishod tog upravo demokratskog prava Škotlanđana da
se izjasne na referendumu.
To je potvrdila i vlada u Londonu, dajući saglasnost za takvo izjašnjavanje
žitelja Škotske, uz istovremeno obećanje da će Škotskoj, ako ostane u
Velikoj Britaniji, dati mnogo veća ovlašćenja oko ubiranja poreza i
raspolaganja budžetom.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
EU sarađuje s Rusijom uprkos krizi u Ukrajini |
| |
Evropska unija osuđuje Rusiju zbog vojnog uplitanja i
narušavanja suvereniteta Ukrajine, ali s Rusijom sarađuje u rešavanju
gorućih svetskih problema - borbe protiv islamskih terorista i sprečavanja
Irana da proizvede nuklearno oružje.
To je u raspravi o saradnji EU-Ukrajina u Evropskom parlamentu u Strazburu
izjavio evropski komesar za proširenje i istočno susedstvo Štefan File. On
je rekao da EU sankcijama vrši pritisak na Rusiju da bi izdejstvovala
političko, mirovno rešenje ukrajinske krize.
Objasnio je da su vlasti u Kijevu zatražile da se do kraja 2015. odloži
primena njenog sporazuma sa EU o povezivanju i slobodnoj trgovini jer vlada
u Kijevu želi da se temeljitije pripremi za primenu tog sporazuma.
File je napomenuo da je Rusija zapretila da će ukinuti sve trgovinske
povlastice Ukrajini, ako taj sporazum odmah stupi na snagu.
Izvori EU su rekli da je to odlaganje posledica veoma teškog ekonomskog
stanja Ukrajine i da "deo sveobuhvatnog mirovnog procesa".
Evropski komesar File je naglasio da će se krajem ove godine održati
donatorska konferencija za ekonomsko-finansijsku pomoć i obnovu Ukrajine.
Ukazao je na to da će se uskoro s Kazahstanom, Belorusijom i Jermenijom
razgovarati o jačanju trgovine, podvukavši da to i sprovođenje sporazuma s
Ukrajinom znači da je moguće sprovesti zamisao o stvaranju slobodnog
ekonomskog prostora do Lisabona do Vladivostoka.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je saopštio da su se ruski
predsednik Vladimir Putin i on saglasili da se poštuje trojni dogovor
EU-Ukrajina-Rusija o primeni sporazuma EU-Ukrajina krajem 2015. i da je
Putin rekao da Moskva do tada neće primeniti nikakve uzvratne mere prema
Kijevu.
Barozo je istakao da su Putin i on podvukli nužnost poštovanja i sprovođenja
mirovnog sporazuma za Ukrajinu, sklopljenog u Minsku, naglasivši da se kriza
mora rešiti politički, pregovorima.
U Moskvi je saopšteno da je cilj razgovora Putin-Barozo bilo i to da se "obezbedi
neprekidna isporuka gasa Evropi preko ukrajinske teritorije".
U raspravi u Evro-parlamentu su bile podeljene ocene politike prema Ukrajini
i pitanja o tome da li zaoštravati sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize ili,
naprotiv, treba "ostaviti mostove" za pregovore i rešenje krize s Moskvom.
Prvak grupe stranaka evro-desnice (EPP), Elmar Brok je zatražio da se
sankcije sprovode sve dok su, kako je rekao, ruske trupe u Ukrajini i dok se
ne poštuje primirje.
Čelnik grupe socijalista u EP, Đani Pitela je ukazao da "sankcije nisu
zamena za diplomatsko i političko rešenje", dodavši da ih treba ukidati u
skladu s napredovanjem dogovora s Rusijom.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Zatvorena birališta, počelo brojanje glasova |
| |
Glasačka mesta zatvorena su u Škotskoj i počelo je brojanje
glasova na referendumu o nezavisnosti Škotske.
Poslednje ankete uoči referenduma davale su neznatnu prednost protivnicima
nezavisnosti, ali su razlike između dve strane i dalje u okviru statističke
greške od tri procenta, s visokim udelom neopredeljenih.
Očekuje se veliki odživ građana jer se do isteka roka za registraciju, 2.
septembra, prijavilo rekordnih 97 odsto od 4,4 miliona ljudi s pravom glasa.
Pitanje na referendumu glasi: "Da li Škotska treba da bude nezavisna država?".
Prvi rezultati glasanja se očekuju pred zoru u petak.
Ako rezultat bude "Da", nezavisnost Škotske će biti proglašena 24. marta
2016. godine, posle 18-mesečnih pregovora tokom kojih bi se usaglasili svi
detalji s Londonom.
U slučaju da glasači odbiju nezavisnost, tri ključna zastupnika ostanka u
sastavu Velike Britanije - konzervativci, laburisti i liberalne demokrate
obećali su da će Škotska dobiti mnogo šira ovlašćenja.
|
|
Uragan opustošio pacifičku obalu Meksika |
| |
Uragan je u ponedeljak uništio dobar deo meksičkog pacifičkog poluostrva
Baha Kalifornija i to od trošnih kuća, do luksuznih hotela i čvrsto građenih
trgovinskih centara, razarajući čitave gradske kvartove do temelja.
Moćan uragan "Odil" koji je stigao u nedelju uveče, ruši drveće, dalekovode
i bandere, porazbijao automobile i prozore i fasade zgrada. Poplavio je
glavni put, a sve luke i jedini aerodrom su zatvoreni.
Američki centar za uragane je objavio da je maksimalna brzina vetra bila oko
150 kilometara na sat.
Do utorka je palo 15 do 30 litara kiše po kvadratnom metru, a ponegde i 45
litara što izaziva opasne poplave i klizišta.
Jak vetar i obilna kiša se nastavljaju i šire ka severu, ali je uragan ipak
oslabio.
Oko 30.000 turista je u privremenim skloništima, a povređeno je 135 ljudi.
Služba civilne zaštite je saopštila da je većina elektro-instalacije u
čitavom području iskidana, te je bez struje 240.000 ljudi, a mnogi su i bez
vode za piće.
|
|
Rusi uvereni da svetom upravlja neka organizacija |
| |
Gotovo svaki drugi Rus uveren je da svet kontroliše "neka organizacija" koju
čine oligarsi, Amerikanci, Jevreji i masoni, pokazala je anketa ruskog
Centra za istraživanje javnog mnjenja.
"Relativna većina Rusa (45 odsto) slaže se da u svetu postoji neka
organizacija koja kontroliše vlade više zemalja", objavljeno je na sajtu tog
centra, uz napomenu da 51 odsto ispitanika ima visoko obrazovanje.
Ta tajna organizacija, kako misli 22 odsto ispitanika, sastavljena je pre
svega od oligarha.
Među ostalim članovima takozvane "svetske vlade" su Amerikanci, Jevreji,
masoni, ali i britanska kraljica Elizabeta Druga, mišljenja su ispitanici
ankete sprovedene krajem avgusta na uzorku od 1.600 ispitanika iz 42 ruska
regiona.
|
|
Vodeća uloga UN u suzbijanju ebole |
| |
Ujedinjene nacije (UN) preuzele su vodeću ulogu u borbi protiv širenja ebole
u zapadnoj Africi, izjavio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun.
Ban je ocenio da bi ebola mogla da bude uzrok političke nestabilnosti, ako
se ne suzbije i ako se problem ne reši adekvatno.
"Nije u piranju samo zdravstvena kriza. Ona će imati ozbiljne humanitarne,
ekonomske i društvene posledice, ako se proširi izvan zemalja zahvaćenih
epidemijom", rekao je Ban novinarima u sedištu UN u Njujorku.
Savet bezbednosti UN održaće sutra u Njujorku hitan sastanak o epidemiji
ebole u zapadnoj Africi. Na sastanku će biti i predstavnici zemalja najteže
pogodnjenih tom epidemijom - Liberije, Sijera Leonea i Gvineje.
Generalni sekretar UN i generalna direktorka Svetske zdravstvene
organizacije Margaret Čen bi trebalo da predstave akcioni plan za suzbijanje
ove bolesti.
|
|
Ekstremisti upozorili SAD da ne šalju vojnike u Irak |
| |
Ekstremistička organizacija Islamska država objavila je video u kojem se SAD
upozoravaju na to šta čeka američke vojnike u Iraku, ako predsednik Barak
Obama u tu zemlju pošalje trupe.
Na videu u trajanju od 52 sekunde pod naslovom "Plamenovi rata" prikazuju se
ekstremisti koji u vazduh dižu tenkove i pucaju na američke vojnike.
Prikazuje se i izjava američkog predsednika da se američki vojnici neće
vratiti u Irak, a ceo prilog se završava tekstom "Borba je tek počela".
Snimak je objavljen danas i, kako se veruje, odgovor je ekstremista na
izjavu načelnika Združenog štaba američke vojske Martin Dempsi da bi
Pentagon mogao da pošalje vojne savetnike iračkoj vojsci.
|
|
Al-Kaida poziva na ujedinjenje džihadista protiv Zapada |
| |
Dva ogranka Al-Kaide, Akmi u Magrebu i Akpa u Jemenu, pozvala su
džihadiste u Iraku i Siriji da se ujedine protiv međunarodne koalicije za borbu
protiv vojske sunitskih ekstremista iz organizacije "Islamska država", saopštile
su te dve organizacije na internetu.
Akmi i Akpa su na islamističkim sajtovima naveli da je međunarodna koalicija "neprijateljska",
pozivajući "braću mudžahedine u Iraku i Levantu da prestanu da ubijaju jedni
druge i da se ujedine protiv Amerike i njene đavolske koalicije".
"Odbacite nevericu i ujedinite se!", navele su dve grupe, aludirajući na
rivalstvo između Islamske države i Nusra fronta, sirijskog ogranka Al-Kaide.
Akmi i Akpa su lojalne šefu Al-Kaide, Ajmanu el Zavahiriju, koga "Islamska
država" veoma kritikuje.
Poziv je takođe upućen umerenoj sirijskoj opoziciji, koja želi da smeni režim
Bašara el-Asada, kao i sunitskim plemenima u Iraku i Siriji.
U svetu počinje ubrzano formiranje međunarodne koalicije protiv Islamske države,
a američke snage su izvele prvi vazduhoplovni napad na položaje vojske "Islamske
države" nedaleko od Bagdada.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
