|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Sve više avio kompanija naplaćuje prtljag |
| |
 Er
Kanada i Vestdžet su, kao i neke druge svetske kompanije, počeli da
naplaćuju čekirani prtljag.
Dajemo pregled cena za prtljag koji je prošle nedelje bio na snazi na
međunarodnom aerodromu u Vankuveru:
- Er Kanada - 25 dolara za prtljag na Tango linijama
- Vestdžet - 25 dolara za prtljag u ekonomskoj klasi za Kanadu i SAD
- Porter - 25 dolara za domaće linije
- Amerikan erlajnz - 25 dolara za ekonomsku klasu u domaćem saobraćaju
-US ervejz - 25 dolara za ekonomsku klasu u domaćem saobraćaju
- Delta erlajnz - 25 dolara za ekonomsku klasu u domaćem saobraćaju
- Kontinental erlajnz - 25 dolara za ekonomsku klasu u domaćem saobraćaju
- Izi džet - 50 američkih dolara za čekirani prtljag
- Rajaner - 25 evra (oko 35 dolara) za letove tokom sezone.
|
|
Vlada poništava pasoše državljanima umešanim u terorizam |
| |
Federalna vlada je započela poništavanje pasoša državljanima koji su otišli
u Siriju i Irak kako bi se pridružili ekstremističkim grupama, izjavio je
ministar za imigraciju i državljanstvo Kris Aleksander.
On je rekao i da je vlada povukla pasoše nekoliko Kanađana koji još uvek
nisu napustili zemlju, ali koji su nameravali da otputuju kako bi postali
strani ratnici u tom regionu.
Po rečima ministra Aleksandera, tridesetak Kanađana je u ekstremistikim
trupama u Siriji, a još oko 130 je aktivno u drugim područjima.
Ovaj vladin potez znači da ove osobe praktično mogu jedino da ostanu tamo
gde su trenutno, budući da im pasoši više ne važe, te oni ne mogu ni da se
vrate u Kanadu, niti da otputuju u neku treću zemlju.
Pored Kanade, ovakvu meru su preduzele i zemlje saveznici, u nameri da
spreče priliv stranih ratnika ka Iraku i Siriji.
|
|
U Kanadi otvoren prvi Muzej ljudskih prava |
| |
Prvi Muzej ljudskh prava u Kanadi otvoren je u glavnom gradu prerijske
provincije Manitoba, Vinipegu.
Jedinstven Muzej u celosti je posvećen evoluciji, slavljenju i promociji
ljudskih prava.
Otvoren je na neobičan način - umesto presecanjem vrpce u veliki "medaljon"
na ulazu položena su četiri kamena sa četiri različita kraja Kanade
uključujući i jednu od tri polarne teritorije Nunavut koju nastanjuju Inuiti
(Eskimi).
"Nikada ne bi trebalo da zaboravimo da su sloboda, ponos i mogućnosti (koje
nam se pružaju) naše nasleđe, ali i nešto što ćemo ostaviti u nasledstvo
budućim generacijama", izjavila je ministarka za kanadsku baštinu Šeli
Glover (Shelly Glover).
"Iskreno se nadam da će ovaj muzej postati oblik deobe tog nasleđa sa svetom",
dodala je ona.
Muzej ljudskih prava je prva nacionalna muzejska institucija koja je
smeštena van prestonice Otave.
Ideju o Muzeju začeo je kanadski medijski magnat i dobročinitelj iz Vinipega
jevrejskog porekla Izi Asper (Ižy) još 2000. godine. On je želeo da izgradi
mesto na kome će ljudi dobijati saznanja o borbi za ljudska prava širom
sveta.
Gradnja arhitektonski moderne zgrade počela je 2009. godine. Muzejsko zdanje
prostire se na površini većoj od 21.000 kvadratnih metara i uključuje
kilometar mostova i Kulu nade visoku 24 metra.
Izgradnja je koštala više od 350 miliona kanadskih dolara, od čega je
kanadska vlada dala 100 miliona dolara.
Među najvažnijim muzejskim galerijama je ona u kojoj je izlozba o holokaustu
u "Teatru razbijenog stakla", odnosno muzejskom prostoru koji je sav u
staklu i simbolizuje krhkost ljudskih prava.
Posebna galerija posvećena je drugim genocidima koje Kanada priznaje kao
najteže oblike povrede ljudskih prava, a koji su se dogodili u Jermeniji (turski
zločini), Ukrajini (smrt miliona ljudi od gladi u staljinističkom režimu),
Ruandi i Srebrenici.
Poslanički dom Parlamenta Kanade je pre četiri godine doneo rezoluciju o
Danu sećanja na Srebrenicu, ali privatna, pojedinačna, inicijativa jednog
poslanika o tome nikad nije dobila zakonsku formu koja je zahtevala
uobičajenu proceduru od tri čitanja i konačnog usvajanja u Senatu.
Iako jedinstvena institucija u Kanadi i jedna od retkih u svetu koja je
posvećena ljudskim pravima, Muzej u Vinipegu je već na otvaranju izazvao
protestne reakcije Indijanaca i drugih domorodaca koji smatraju da njihova
ljudska prava istorijski nisu zaštićena i vrednovana na pravi način.
Interesovanje za Muzej ljudskih prava je, međutim, veliko i 9.000 besplatnih
ulaznica za prvu radnu sedmicu su razgrabljene. Redovna cena karata je 15
dolara.
Milomir Niketić,
Otava
|
|
BLIC VESTI |
| |
OTAVA – Nekadašnji premijer Žan Kretjen jn je, u intervjuu radiju CBC,
izjavio da slanje kanadskih trupa na sever Iraka, za borbu protiv
ekstremističke grupe poznate kao Islamska država, moze uvesti Kanadu u dalje
angažovanje u regionu. On, takođe, ističe da je pitanje da li će Kanada
poslati trupe "rešena stvar". Premijer Stiven Harper, pak, insistira da se
radi samo o savetničkoj ulozi za 69 pripadnika specijalnih snaga, o čijem
angažovanju bi trebalo odlučiti u narednih mesec dana.
OTAVA – Po najavama Brajana Bukua, vlasnika Kalifornija naočara, Gugl
naočare bi uskoro mogle da se nađu i u Kanadi, pošto su već dobile odobrenje
za upotrebu.
OTAVA – Ministar inostranih poslova Džon Berd kaže da Kanada
pozdravlja rezultate referenduma u Škotskoj ii odluci da ova zemlja ostane
deo Ujedinjeg kraljevstva. Sa druge strane, značajni separatisti iz Kvebeka
izražavaju nadu da će snage za nezavisnost Škotskke uspeti da se izbore za
ostvarivanje novih prava i moći, koje im je obećala vlada iz Londona u vreme
kampanje za referendum. Ukoliko to ne uspeju, onda smatraju da će doći do
statusa kvo, kakav je u Kvebeku.
TORONTO – Ontarijski deficit za fiskalnu 2013-14. godinu iznosi 10,5
milijardi dolara, oko 800 miliona manje nego što je predviđeno prolećnim
provincijskim budžetom. Ministar finansija ÄŚarls Souza je iskoristio iz
fonda ze rezerve milijardu dolara kako bi pokrio manjak prihoda, ali i dalje
predviđa da će u narednoj fiskalnoj godini u budĹľetu nedostajati oko 12,5
milijardi dolara.
OTAVA – Islamska država Iraka i Levanta iznela je pretnju protiv
zapadnih zemalja, uključujući Kanadu, SAD i Evropu. U saopštenju je upućen
poziv muslimanima da ubiju svakoga čija zemlja učestvuje u napadima na ovu
grupu, a građanima zapadnih zemalja poručuju da neće biti bezbedni ni u
svojim spavaćim sobama. Premijer Stiven Harper je izjavio da je obaveštajna
služba već neko vreme svesna pretnji kojima je žemlja izložena i, pored
zakonskih mera, sada se razmišlja šta se još možeĹľe učiniti.
MONTREAL – U toku je iznošenje završnih h argumenata u istorijskoj
parnici koju su pušači iz Kvebeka podneli protiv tri vodeća kanadska
proizvođača cigareta. Procenjuje se da je oko milion žitelja provincije
uključeno u parnicu vrednu 17,8 milijardi dolara. Prve tužbe su podnete
1998. godine, postupak je konačno započeo 2012. godine i u njemu je
saslušano 78 svedoka. Završni argumenti trebalo bi da potraju nekkoliko
nedelja, a još nije izvesno kada će biti doneta odluka.
MONTREAL - Lekari su pronaašli pupčanu vrpcu za izlečenje Ma Duong od
leukemije, koja joj se vratila posle prvog izlečenja. Ona je, u pokušaju da
što pre dođe do odgovarajuće terapijee, uputila molbu putem interneta i
dobila je potvrdan odgovor od jedne žene koja se nedavno porodila i voljna
je da pomogne. Duong je vijetnamsko-kanadskog porekla i to je otežavalo
pronalaženje odgovarajućeg donora bilo koštane srži ilili pupčane vrpce.
OTAVA - NDP odbija da podrrži odluku premijera Stivena Harpera o
slanju specijalnih jedinica na sever Iraka, a lider Tom Malker to obrazlaže
nedovoljnim podacima koje vlada iznosi u vezi sa angažovanjem, počev od
broja ljudi, pa do tačnog datuma polaska. Malker ističe da građani žele da
vlada nastavi svoju politiku kao mirotvorna svetska sila, ali na način koji
odgovara kanadskim vrednostima.
LOS ANĐELES, SAD - US vikli prenosi svoja saznanja iz veoma pouzdanih
poverljivih izvora da je kanadski muzički par Avril Lavinj i Čad Kruger pred
razvodom, posle svega 14 meseci braka.
|
|
Kanada razmatra zahtev SAD za veći angažman u Iraku |
| |
Kanadski premijer Stiven Harper izjavio je danas u Njujorku da
Kanada razmatra američki zahtev za veći vojni angažman na Bliskom istoku.
Harper je rekao da je pre nekoliko dana od SAD dobio zahtev za još veće
učešće u borbi protiv ekstremista iz Islamske države.
Kanadski premijer je novinarima na kraju prvog dana zasedanja Generalne
skupštine UN odbio da iznese detalje zahteva, rekavši da ni Amerikanci nisu
to učinili.
Harper smatra da prvo treba da se održi rasprava u kanadskoj vladi pre nego
što donese konačnu odluku.
Kanadski premijer je pre nekoliko dana rekao da njegova zemlja šalje između
50 i 100 vojnih savetnika u Irak u okviru napora za jačanje iračkih snaga
bezbednosti u borbi protiv islamista.
|
|
Kanađanima jedna od Ig Nobel nagrada |
| |
Na Univerzitetu Harvard su i ove godine dodeljene takozvane Ig
Nobelove nagrade, one kojima se odaje svovrsno priznanje neobičnim,
kreativnim i čudnim naučnim projektima.
Jedan od dobitnika je i studija o mogućnosti da se vidi neko poznato lice na
stvarima za svakodnevnu upotrebu. Studiju pod nazivom Slika Isusa u tostu,
Neurološke i bihejvioralne korelacije pareidolije lika, predvodio je
profesor sa Univerziteta Toronto Kang Li, koji je radio sa partnerskim
institucijama u Kini.
Pareidolija je, inače, psihološki fenomen u kome se slučajni stimulusi,
obično vizuelni ili zvučni, tretiraju kao značajni.
Naučnici su u ovom sakupili primere u kojima su na hlebu, u oblacima, dimu
ili stenama viđeni likovi poznatih osoba, i objasnili da se radi o normalnoj
pojavi, zasnovanoj na načinu na koji mozak interpretira i osmišljava
vizuelne stimulacije.
Ova studija je, kada je objavljena, bila komentarisana kako u naučnoj
javnosti, tako i od strane medija. Li kaže da su bili iznenađeni takvim
obimom reakcije na studiju.
On priznaje da se ljudi obično smeju kada neko kaže da je video nešto što ga
popodseća na ovaj ili onaj lik na neuobičajenom mestu, ali insistira da su
on i njegov tim sada uspeli da dokažu da se radi o sasvim normalnoj
percepciji.
Ig Nobel se dodeljuje počev od 1991. godine i uvek bude nagrađeno deset
projekata.
|
|
Majka i sin se pronašli posle skoro pola stoleća |
| |
Merion Kumbs imala je svega devetnaest godina kada je rodila dečaka i dala
ga na usvajanje. Međutim, lekari su joj rekli da se beba razbolela i umrla
nedugo po rođenju.
Sve se to dešavalo pre 46 godina.
Dečak je, međutim, ozdravio i čak decenijama živeo na svega desetak kilometara
od svoje majke.
Nedavno, kada je vlada Alberte odlučila da otvori dokumanta o usvajanju, on je
potražio podatke o svom poreklu, a potom i uspeo da je pronađe, iako ona sada
živu u Njufaundlendu.
Ne može še ni zamisliti, a kamoli opisati kombinacija osećanja koju je osetila
Kumbs kada je saznala da joj se javlja njen sin za koga nije ni znala da je živ.
Kumbs i njen sin Endru Alen su se već sreli, a uskoro će i unuci upoznati svoju
baku za koju do sada nisu znali. Alen kaže da se oseća kao da se napokon vratio
kući i svojima
|
|
I Vini Pu proslavio stoti rođendan |
| |
Stogodišnjica Velikog rata poklopila se sa isto tolikim jubilejem
dogodovština o Viniju Puu.
U stvari, priča o ovom medvediću počinje u trenutku kada kanadske trupe i
poručnik Heri Koulburn, veterinar pri pešadijskom korpusu Kanadske kraljevske
vojske, polaze put Evrope kako bi se priključili dobrovoljcima. Kada je voz stao
u Vajt Riveru, Ontario, Koulburn je od jednog lovca otkupio medvedića, kome je u
spomen na grad u kome je do tada živeo dao ime Vinipeg Meda, što je uskoro
postalo nadimak Vini.
Medvedić je stigao do Engleske, gde je bio maskota kanadskih vojnika sve dok ga
Koulburn nije poklonio londonskom Zoološkom vrtu.
Medvedić žućkaste dlake, obučen u crvenu majicu, pod ovim imenom je kasnije
inspirisao britanskog autora A. A. Milna, i postao glavni lik priča koje su
počele da se objavljuju na Božić 1925. godine, sa ilustracijama E. H. Šeparda.
U Velikoj Britaniji knjiga o Vini Puu proglašena je za najpopularniju dečju
knjigu u poslednjih 150 godina, dok se u Kanadi našla na drugom mestu, odmah iza
Ane iz zelenih zabata. Priče o medvediću prevedene su na 46 jezika, a posebnu
popularnost stekle su sa Diznijevim crtanim filmovima, šezdesetih godina prošlog
veka.
U vinipeškom Asinboin parku se nalazi Puova galerija, gde je može pogledati
stalna izložba predmeta vezanih za Vinija Pua, a u parku je i bronzana skulptura
Koulburna i Vinija.
U novembru će u Torontu biti otvorena izložba retkih fotografija i predmeta iz
života ovog najpoznatijeg medveda.
|
|
Pas Finegan ima najduži rep na svetu |
| |
Pas Finegan, koji je kućni ljubimac porodice Lekler i živi u Kalgariju, ušao
je u Ginisovu knjigu rekorda po ddužini svog repa. Sa 72,29 santimetara, njegov
rep zaista predstavlja petu šapu ali, u najvećem broju slučajeva, onu najmanje
korisnu.
Kada pričaju o svom psu, vlasnici kažu da je kao velika beba. Krupan je to pas,
što i dokazuje sa svojih 55 kilograma, ali vlasnici kažu da je njegov otac imao
čak 24 kilograma više. Za njegovu hranu treba izdvojiti i nekoliko stotina
dolara.
Svojim dugim i teškim repom, Finegan je razbijao boce skupih pića i uništavao
vinske i druge čaše pa verovatno i zbog toga on sad retko njime maše, jer je
uvideo da to može biti veomaa opasno.
Sad je ušao u Ginisovu knjigu rekorda, posle veoma opsežnog i preciznog procesa,
pa njegovi vlasnici i zvanično mogu da kažu da je njihov ljubimac prvi u svetu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
