|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ebola bi mogla da pogodi do 1,4 miliona ljudi |
| |
 Ebola
bi mogla da pogodi do 1,4 miliona ljudi u Liberiji i Sijeri Leone do januara,
ukoliko ne bude hitnog i masovnog odgovora na tu epidemiju, upozorile su
američke zdravstvene službe.
Federalni centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ukazali su da bi
virus ebole mogao da pogodi između 550.000 i 1,4 miliona ljudi do 20.
januara u Liberiji i Sijeri Leone, dve od tri zamlje koje je ta bolest
najviše zahvatila.
Ipak, te brojke "još ne predstavljaju aktuelnu situaciju i nisu predviđanja",
rekao je novinarima direktor CDC Tom Friden.
On je precizirao da je izveštaj zasnovan na podacima iz avgusta, pre nego
što su SAD značajno pojačale borbu protiv širenja ebole.
Do sada je ukupno 2.811 ljudi od 5.864 zaraženih umrlo od tog virusa, prema
poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
SZO je upozorio da bi broj novih slučajeva zaraženih mogao da poraste sa
više stotina na hiljade nedeljno ukoliko "ne bude drastičnog poboljšanja
mera u borbi protiv te bolesti".
Prema takvim pretpostavkama, predviđa se da bi do novembra moglo da bude
20.000 zaraženih.
CDC smatra i da bi opsežne i hitne akcije koje planira međunarodna zajednica
mogle da zaustave epidemiju pre njenog rapidnog širenja, kazao je Friden.
"Ipak svako kašnjenje će imati visoku cenu jer se svaki dan računa i važan
je za naše mogućnosti da kontrolišemo epidemiju", dodao je taj zvaničnik.
|
|
Putin nije mogao da prepusti Krim |
| |
Američki reditelj Oliver Stoun stao je u odbranu Vladimira
Putina, navodeći da ruski predsednik u ukrajinskoj krizi brani "ključne
geopolitičke interese Rusije" i da NATO-u nije mogao da prepusti Krim.
"Veliki broj Amerikanaca ne razume da Putin u ukrajinskoj krizi brani
ključne geopolitičke interese Rusije. NATO se udvarao Ukrajini da bi Rusiji
oduzeo flotu u Sevastopolju. Rusija to nije mogla da dopusti", rekao je
američki reditelj.
On je kazao da "razume" zbog čega Putin "nije mogao da prepusti Krim".
Kriza u Ukrajini, ocenio je Stoun, rezultat je strategije NATO-a, koji
pokušava da se približi ruskim granicama. Dodao je da je to u neskladu sa
garancijama koje je Vašington dao nekadašnjem predsedniku bivšeg Sovjetskog
Saveza Mihailu Gorbačovu.
Oliver Stoun nedavno je završio seriju pod nazivom "The Untold History of
the United States" (Neispričana istorija SAD), o tamnim epizodama američke
istorije. Sada je koproducent dokumentarnog filma o Ukrajini, u kojem bi
trebalo da intervjuiše i Vladimira Putina.
Sledeći film Olivera Stouna biće posvećen saradniku američke Nacionalne
bezbednosne agencije (NSA) Edvardu Snoudenu. Proslavljeni reditelj nedavno
je nedvosmisleno pohvalio Rusiju, jer je dala politički azil bivšem
američkom agentu, ocenivši da je time pokazala da postoji alternativa svetu
koji "kontrolišu SAD".
Stoun je pružio otvorenu podršku i osnivaču "Vikiliksa" Džulijanu Asanžu,
bivšem venecuelanskom predsednilku Ugu Čavesu, kao i kubanskom lideru Fidelu
Kastru.
Američki reditelj je krajem jula optužio američke vlasti da su svojevoljno i
bez dokaza optužile Rusiju za rušenje aviona u Ukrajini, kada je poginulo
svih 298 putnika i članova posete.
|
|
Sve veće potrebe za pomoć u hrani |
| |
Direktorka Svetskog programa za hranu Ertarin Kuzen izjavila je da je
potreba za pomoći u hrani do sada bez presedana, pošto je broj ljudi kojima
je potrebna ta pomoć najveći od Drugog svetskog rata.
U intervjuu agenciji Asošiejted pres (AP), Kuzen je rekla da broj ljudi
kojima je potrebna pomoć u hrani, stalno raste i da potrebe premašuju "neverovatno
velikodušnu" donatorsku zajednicu, predvođenu SAD koje su dale 1,6 milijardi
dolara.
Ona je navela da su trenutno četiri najveće humanitarne krize - u Iraku,
Siriji, Centralnoafričkoj Republici i u Južnom Sudanu, sa stotinama hiljada
ljudi u zapadnoj Africi gde hara ebola, i više od 50 miliona izbeglica,
azilanata i interno raseljenih ljudi širom sveta.
Svetski program za hranu koji se finansira od donacija, a 90 odsto budžeta
obezbeđuju vlade koje i same imaju finansijskih problema, primoran je zato
na smanjenje pomoći, čak i u Siriji gde je u avgustu povećan broj ljudi koji
dobija pomoć.
|
|
Broj džihadista iz Evrope u Siriji i Iraku porastao na 3000 |
| |
Broj evropskih džihadista koji se bore u Siriji i Iraku porastao je na oko
3.000 ljudi, izjavio je koordinator za borbu protiv terorizma EU Žil de
Keršov.
On je u julu objavio podatke prema kojima je u borbe na strani Islamske
države u te dve zemlje iz Evrope otišlo oko 2.000 ljudi.
Taj zvaničnik ocenio je da je "moguće" da je na porast boraca iz Evrope u
redovima te ekstremističke grupe uticalo njeno napredovanje na terenu i
proglašenje kalifata u osvojenim oblastima.
"Priliv boraca nije prekinut i moguće je da je proglašenje kalifata imalo
određen uticaj. Moja procena je da ih sada ima oko 3.000", rekao je Keršov.
Borci koji se priključuju Islamskoj državi najvećim delom dolaze iz
Francuske, Britanije, Nemačke, Belgije, Holandije, Švedske i Danske, a u
manjem broju i iz Španije, Italije, Irske i Austrije.
Oko 20 do 30 odsto evropskih državljana vratilo se u svoje zemlje, dodao je
taj zvaničnik.
"Neki su nastavili normalan život, drugi pate od post-traumatskog stresa,
dok oni radikalni predstavljaju pretnju. Izazov za svaku državu članicu EU
je da proceni svakog od njih, opasnost koju oni predstavljaju i da pronađe
najbolji odgovor", zaključio je Keršov.
|
|
Edvard Snouden dobitnik nagrade Alternativni Nobel |
| |
Bivši saradnik američke obaveštajne službe Edvard Snouden dobitnik je
švedske nagrade poznate kao "alternativni Nobel" zbog otkrivanja američkog
globalnog prisluškivanja unutar SAD i širom sveta, saopšteno je u Stokholmu.
Bivši saradnik Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) nagradu deli s Alanom
Rasbridžerom, glavnim i odgvornim urednikom britanskog lista Gardijan, koji
je objavio niz tekstova o prisluškivanju britanske vlade na osnovu
Snoudenovih dokumenata.
Ostali dobitnici "alternativnog Nobela", nagrade vredne 1,5 miliona kruna
(210.000 dolara) su pakistanska aktivistkinja za ljudska prava Asma
Džahingir, Bejzil Fernando iz Azijskog komiteta za ljudska prava i američki
ekolog Bil Mekiben.
Direktor fondacije Ole fon Uekskul pozvao je danas sve dobitnike da 1.
decembra dođu na svečano uručenje nagrade. Uekskul je izrazio sumnju da će
Snouden doći na ceremoniju.
"Razgovaraćemo sa švedskom vladom i Snoudenovim advokatima o njegovom
mogućem dolasku", rekao je on.
Snouden, koji je, prema nekim izvorima, imenovan za Nobelovu nagradu za mir,
dobio je azil u Rusiji. Snouden se u SAD suočava sa optužbama za špijunažu
jer je otkrio globalni program prisluškivanja i praćenja koji je američka
nacionalna agencija za bezbednost (NSA) sprovodila u SAD i širom sveta.
Švedsku nagradu, koja nosi naziv Ispravno življenje (Right Livelihood
Awards) ustanovio je 1980. godine švedsko-nemački filantrop Jakob fon
Uekskul kako bi ukazao na rezultate ljudskog rada za koje je smatrao da ih
Nobelova fondacija ne vrednuje.
|
|
Počelo 69. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija |
| |
U Njujorku je u sredu počelo 69. redovno zasedanje Generalne skupštine UN
koje je posvećeno globalnom zagrevanju, javljaju svetske agencije.
Šefovi država i vlada više od 120 zemalja govoriće o klimatskim promenama u
cilju postizanja međunarodnog sporazuma, čije je potpisivanje predviđeno
2015. godine u Parizu.
"Vreme je za akciju", izjavio je generalni sekretar UN Ban Ki-Mun.
Nije predviđeno usvajanje nekog zajedničkog dokumenta, već će svaka zemlja
da predstavi svoje planove koji će olakšati postizanje najavljenog
međunarodnog sporazuma o klimi.
To je najveći skup svetskih lidera okupljenih za rešavanje pitanje
klimatskih promena.
Naučnici procenjuju da je svet prošle godine izbacio mnogo više
ugljen-dioksida u atmosferu nego ikada ranije.
U izveštaju objavljenom u Vašingtonu u nedelju, navodi se da je to posledica
povećanog ispuštanja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte tri najveća
zagađivača - Kine, SAD i Indije.
Prema procenama, svet je prošle godine u atmosferu emitovao više od 39
milijardi tona ugljen-dioksida zahvaljujući sagorevanju uglja, nafte i gasa,
što je 2,3 odsto više nego prethodne godine, a očekuje se da će do kraja
2014. emisija biti dodatno povećana za 2,5 odsto. Na samitu će biti reči i o
Amazoniji, najvećoj prašumi na svetu.
Brazil, koji je nedavno saopštio da je prošle godine krčenje šuma u
brazilskom delu Amazonije poraslo za 29 odsto, saopštio je, međutim, da neće
podržati globalnu borbu protiv seče šuma, incijativu koja će biti
predstavljena na samitu.
Brazilska ministarka za životnu sredinu Izabela Teikeira izjavila je da
Brazil nije pozvan da se angažuje u procesu sastavljanja deklaracije o seči
šuma, već mu je samo dostavljena kopija teksta bez mogućnosti da predloži
bilo kakve promene.
"Nažalost, nismo konsultovani za sastavljanje deklaracije. Smatramo da je
nemoguće predložiti takvu incijativu o šumama bez Brazila", rekla je
ministarka.
Prašuma Amazonije koju zovu "Pluća planete" zauzima oko 5,5 miliona
kvadratnih kilometara površine. Nalazi se na teritoriji devet država, a u
Brazilu se nalazi 60 odsto prašume.
Razgovaraće se i o nizu globalnih kriznih žarišta - od delovanja
ekstremističke Islamske države u Iraku i Siriji, širenja smrtonosnog virusa
ebole u Africi pa do ćorsokaka u pregovorima o iranskom nuklearnom programu.
Biće održani sastanci i o sukobima u Siriji, Libiji, Južnom Sudanu, Ukrajini,
Centralnoafričkoj Republici i Maliju kao i o izraelsko-palestinskom problemu
i borbi UN protiv siromaštva.
|
|
Zapad prezauzet da bi se bavio i Rusijom |
| |
Dok se svetski lideri ove nedelje okupljaju u Ujedinjenim nacijama u
Njujorku, SAD i njihovi evropski saveznici su preokupirani pokušajem da
zaustave napredovanje vojske ekstremističke organizacije "Islamska država",
da spreče dalje širenje epidemije ebole i da postignu napredak u nuklearnim
pregovorima sa Iranom.
To će verovatno odvratiti pažnju od prisustva Rusije u susednoj Ukrajini,
analizira novinska agencija AP.
Dok je pažnja usmerena drugde, Rusi konsoliduju aneksiju Krimskog poluostrva,
duboko umešani u metež na istoku i jugu Ukrajine, u nadi da će je sprečiti
da napusti orbitu Kremlja.
Rusija se već razgnevila zbog toga što je NATO u protekle dve decenije
privukao sebi nekadašnje sovjetske satelite u Istočnoj Evropi i na Baltiku.
Kremlj insistira da mu je, posle raspada Sovjetskog Saveza, obećano da se to
neće desiti i daje sve od sebe da spreči da se to dogodi i sa Ukrajinom.
Šta više, kaže američki univerzitetski profesor Kit Darden: "Njihova
strategija sve vreme je da tvrde da ono što su uradili na Krimu nije
neuobičajeno. Intervencija nije neobična za velike sile. SAD su stalno
intervenisale u Latinskoj Americi. Ukrajina, kažu, jeste njihova interesna
sfera".
S obzirom na haos u drugim delovima sveta, kaže Endrju Vajs, iz Karnegijeve
zadužbine, "ne mogu da kažem da su ruski izazovi i pitanja u centru pažnje.
Ukrajina je krizom na Bliskom istoku i epidemijom ebole u izvesnoj meri već
potisnuta iz središta pažnje javnosti. Ne mislim da će Ukrajina biti toliko
važna kao te teme".
Rusi će verovatno imati primedbe na pretnju SAD da će bombardovati Siriju da
bi oterale borce "Islamske države". Ali, pošto se pažnja u Siriji pomerila s
brutalnosti režima predsednika Bašara Asada nad pobunjenicima, podrška koju
mu Rusija pruža verovatno neće doći do izražaja.
Vladimir Putin, ruski predsednik, neće biti u Njujorku na Generalnoj
skupštini UN. Kremlj će predstavljati ministar inostranih poslova Sergej
Lavrov koji će, kaže Vajs, biti u defanzivi dok bude tvrdio da se "Rusija u
Ukrajini ponaša na normalan način". Ali, potezi Rusije u Ukrajini verovatno
neće biti u centru pažnje svetskog skupa.
Sjedinjene Države isporučiju pomoć Ukrajini, ali Bela kuća je do sada
odbijala da pošalje i oružje koje bi ojačalo snage Kijeva u borbi protiv
pobunjenika na istoku koji se bore da se otcepe i pridruže Rusiji.
Moskva je, bez sumnje, zadovoljna vojnom uzdržanošću Vašingtona prma
Ukrajini, ali oseća posledice teških sankcija Sjedinjenih Američkih Država i
Evropske unije. I bez sumnje je čula glasine o ozbiljnim podelama u Beloj
kući oko pomoći Kijevu i u oružju.
Putin je do sada odlučno ukazivao da neće promeniti kurs u Ukrajini, bez
obzira na poteze Zapada. Takođe je mogao da iskoristi sankcije u
propagandnom nastojanju da izgradi podršku kod kuće izazivajući gnev protiv
SAD i Evrope, skrećući pažnju stanovništva s preokupiranosti ekonomskim
sankcijama.
Osim toga, ključni Putinovi savetnici propagiraju njegovu želju da zaštiti i
možda i pripoji regione s pretežno ruskim stanovništvom. I to ne samo na
istoku Ukrajine, već i u bivšim republikama poput Letonije, Litvanije i
Estonije, na severozapadnoj granici Rusije. Američki predsednik Barak Obama
nedavno je posetio taj region i obećao da će se NATO zaista boriti da
zaštiti te nove članice Alijanse ako ih Rusija napadne.
"To je greška jer je Rusija daleko jača, a Zapad daleko slabiji, nego što
mnogi zamišljaju", napisao je Putinov savetnik za spoljnu politiku, Sergej
Karaganov. "Zapad s kojim Rusija sada ima posla, nije onaj samouvereni savez
koji se proglasio za pobednika 'Hladnog rata'. To je izgubljeno jato,
opsednuto ekonomskom nesigurnošću i gubitkom moralnih uverenja. Amerika i
njeni saveznici nekada su imali budućnost u svojim rukama, ali su dopustili
da im sklizne kroz prste na početku ovog 'veka Azije'. Njihovo krunsko
dostignuće je bila globalizacija - a oni je uništavaju ekonomskim sankcijama
koje nedosledno opisuju kao instrumenti samoodbrane".
Ta poruka prija Putinu i ruskom narodu. Latentna ksenofobija i duboko
nepoverenje prema Zapadu postoje u toj prostranoj zemlji gde je Putin sve
popularniji dok se suprotstavlja Vašingtonu i njegovim evropskim saveznicima,
zaključuje agencija AP.
|
|
Zaplenjeno 17 miliona evra u lažnim novčanicama |
| |
Italijanska policija saopštila je da je u Napulju uhapsila jednu
osobu koja je kombijem prevozila 340.000 lažnih novčanih od po 50 evra, ukupne
vrednosti od 17 miliona evra.
Policija navodi da su novčanice dobro falsifikovane i da su mogle da obmanu
ljude.
Vozač kombija je uhapšen dok je ubacivao džakove s novcem u svoje vozilo.
Nervozno ponašanje vozača privuklo je pažnju policije koja je potom otkrila
falsifikate sakrivene u 15 kartonskih kutija.
Italijanske vlasti saopštile su da polovina lažnih novčanica u opticaju u zoni
evra potiče iz napuljskog područja.
Evropska centralna banka (ECB) od početka godine otkrila je 331.000
falsifikovanih novčanica koje je povukla s tržišta.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
