|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Van Kosova sud za slučajeve trgovine ljudskim organima |
| |
 Savet
ministara Evropske unije je u Briselu naložio Euleksu da podrži da se izvan
Kosova uspostavi poseban sud za postupke koji proizilaze iz nalaza
Specijalnog istražnog tima EU o trgovini ljudskim organima i drugim
zločinima na Kosovu i Albaniji krajem 1990-ih godina.
Šefovi diplomatija zemalja EU naglašavaju u zaključku da je Euleksu dat
mandat da podrži "izmeštene sudske postupke" na osnovu nalaza tužioca EU iz
Specijalnog istražnog tima o trgovini ljudskim organima i o zločinima "na
temelju izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz januara 2011.
godine".
Podrška "izmeštenim sudskim postupcima" znači, kako su Agenciji Beta rekli
zvaničnici Saveta ministara EU, da se odobrava da se specijalni sud formira
izvan Kosova.
Taj sud će pokrenuti postupke na osnovu pripremljenih optužnica i dodatne
istrage, na temelju nalaza koje je krajem jula objavio glavni tužilac
Specijalnog istražnog tima Euleksa Džon Vilijamson.
Vilijamson je izjavio da će specijalni sud početi da radi u proleće iduće,
2015. godine.
Zvaničnici Saveta ministara EU su Agenciji Beta preneli da će uskoro biti
izabran nov glavni tužilac Specijalnog istražnog tima, a time i budućeg suda,
jer je Vilijamsonu mandat prestao 23. avgusta.
Vilijamson je krajem jula u Briselu saopštio da je uveren da postoje dokazi
za "desetak" slučajeva trgovine ljudskim organima protiv pripadnika bivše
paravojne albanske Oslobodilačke vojske Kosove(OVK).
On je rekao da taj broj može biti i nešto veći jer se istraga nastavlja, ali
da žrtve tog zločina nisu bile stotine ljudi.
Vilijamson je izneo da su "neki delovi" OVK 1998. i 1999. godine vodili
kampanju protiv svojih političkih protivnika uz ubijanje i pritvaranje, a
neki ljudi su nestali.
"To nisu činili pojedinci nasumično, već su njima rukovodili i ohrabrivali
ih ljudi iz najvišeg rukovodstva OVK", rekao je Vilijamson.
Naveo je da se "rezultati naše istrage velikim delom poklapaju s nalazima iz
izveštaja Dika Martija (izvestioca Saveta Evrope) što se odnosi i na navode
vezane za ovo pitanje - ubijanja zarobljenika i vađenja organa".
Vilijamson je potvrdio da će specijalni sud za istragu tih zločina početi da
radi početkom iduće godine, naglasivši da "žali što taj sud još nije
formiran".
Dodao je da će do tada Evropska unija, SAD, Kanada, Norveška, Švajcarska i
Turska predložiti kandidate za novog glavnog tužioca specijalnog tima i
budućeg suda.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Centralna proslava oslobođenja 16. oktobra |
| |
Obeležavanje 70. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu
počeće 9. oktobra, a centralna manifestacija biće 16. oktobra, najavio je
gradski menadžer Goran Vesić.
"U Beogradu će 16. oktobra biti vojna parada, a tada u Beograd dolazi
predsednik Rusije Vladimir Putin. On će doći u ime zemlje čije su jedinice
učestvovale u oslobođenju Beograda i čijih je oko 1.000 vojnika tada
poginulo. Naša centralna proslava biće održana u Kombank areni, gde ćemo
obeležiti sam čin oslobađanja Beograda, a 20. oktobar je predviđen za
polaganje venaca", rekao je Vesić Studiju B.
Prema njegovim rečima, proslava oslobođenja Beograda ima veliki značaj i
podseća svet i građane Srbije gde je Srbija bila u vreme borbe sa fašizmom,
"podseća na kojoj smo strani čovečanstva bili, podseća da ne treba da se
stidimo svog antifašizma".
Vesić je rekao da proslava nema ideološki karakter i da ne treba da deli
ljude.
"Mislim da će posle ovoga prestati stid koji je poslednjih decenija bio
dominantan u našem društvu - mi smo se stideli naše antifašističke borbe. Uz
Ruse, Jevreje i druge narode, mi smo zemlja i narod koji je mnogo stradao u
toj borbi. Ovo je važno podsećanje na antifašističke korene i antifašističku
tradiciju", rekao je Vesić.
|
|
Vrhovni sud Kosova oslobodio svih optužbi dva Srbina |
| |
Vrhovni sud Kosova oslobodio je svih optužbi dva Srbina osumnjičena da su
tokom rata u pokrajini 1999. godine silovali Albanku.
Optužbi su oslobođeni Jovica Dejanović iz Prilužja i Đorđe Bojković iz
Babinog Mosta, protiv njih podignuta je zajednička optužnica krajem
septembra 2012. godine.
Advokat Miodrag Brkljač koji je zajedno sa Ljubom Pantovićem bio branilac
optuženih, rekao je novinarima da su Dejanović i Bojković od sinoć, kada je
doneta presuda, slobodni ljudi, jer pravo žalbe na odluku Vrhovnog suda ne
postoji.
Dejanovića i Bojkovića sud je u međuvremenu proglasio krivim i osudio na 12
odnosno 10 godina zatvora.
Brkljač je zaključio da je satisfakcija procesa u kome su njihovi klijenti
nepravedno i bez ikakvog dokaza optuženi, to što se rodila neka nada i što
se vraća vera da pravda postoji i da na kraju trijumfuje i u pravosudnom
sistemu Kosova u kome učestvuju Euleksove sudije.
|
|
Srbija tek 78. u svetu po kvalitetu života starijih |
| |
Srbija je među 96 zemalja u kojima živi 90 procenata svetske populacije
starije od 60 godina, na 78. mestu po kvalitetu života starijih i slabije je
pozicionirana nego godinu dana ranije.
Globalni indeks starenja za 2014. objavljen na Međunarodni dan starijih,
pokazao je da najkvalitetnije žive stariji u Norveškoj, Švedskoj,
Švajcarskoj, Kanadi, a najteže je onima u Avganistanu, preneo je Euraktiv
Srbija.
U delu izveštaja o Srbiji navodi se da će do 2030. godine udeo starijih od
60 godina u njenoj populaciji biti 26,8 odsto prema 21,6 odsto u 2014. dok
će 2050. godine 36,4 odsto građana Srbije biti starije od 60 godina.
Osoba stara 60 godina u Srbiji može da očekuje 19 godina života i to 15,7
godina života u zdravlju.
Indeks se radi na osnovu četiri faktora od kojih svaki ima po nekoliko
indikatora.
Srbija je najbolje rezultate pokazala kod sigurnosti prihoda, gde je zauzela
49. mesto zahvaljujući tome što 81 odsto ljudi starijih od 65 godina prima
penziju, kao i tome što je pokrivenost socijalnim osiguranjem od 83 odsto
nešto viša od proseka. U izveštaju se navodi da stariji od 65 godina u
Srbiji nisu mnogo siromašniji od ostalih ali da su njihove penzije u
priličnom broju slučajeva jedini izvor prihoda u porodicama. U proseku
penzija starije osobe pokriva 36 odsto rashoda domaćinstava.
Performanse Srbije u oblasti zdravstva, gde je 62. na svetskoj listi,
ocenjene su kao osrednje. U tom domenu kao izazov za starije koji pate od
hroničnih bolesti navodi se nemogućnost da plate participacije za kvalitetnu
zdravstvenu negu.
Kako je preneo Euraktiv Srbija, ukazuje se i na nedovoljnu gerijatrijsku
službu koja je uz to koncentrisana u gradovima.
Kod faktora okruženja Srbija je još slabija, na 67. mestu, jer su joj tri od
četiri indikatora ispod proseka - socijalna povezanost, građanska sloboda i
zadovoljstvo javnim prevozom.
Najgore je Srbija plasirana po ličnim kapacitetima, na 92. poziciji, što je
znatno niže nego 2013. a posledica je pada stope zaposlenosti starijih.
Kako se navodi, iako je Nacionalnom strategijom o starenju stavljen naglasak
na učenje tokom celog života, podrška obrazovnim institucijama da pružaju
usluge starijima je nedovoljna. Zbog toga je za odrasle obrazovanje skupo.
Srbija je u 2013. godini u Globalnom indeksu starenja bila 64. od ukupno 91
zemlje.
Inače, svet ubrzano stari i do 2030. će broj starijih od 60 biti veći od
broja dece mlađe od deset godina. Već sada je starijih više nego dece ispod
pet godina.
Danas u svetu živi 868 miliona ljudi starijih od 60 godina, što čini gotovo
12 odsto globalne populacije.
Procenjuje se da će sredinom veka broj starijih premašiti dve milijarde pri
čemu će u više desetina zemalja, uključujući najveći deo istočne Evrope,
stariji od 60 godina činiti više od 30 odsto populacije.
Globalni indeks starenja radi Helpejdž internešenel (HelpAge International),
neprofitna organizacija sa sedištem u Londonu i afilijacijama u 65 zemalja.
U Srbiji je partner Helpejdža Crveni krst.
Cilj te organizacije je da pomogne starijima da se izbore sa diskriminacijom,
prevaziđu siromaštvo i žive bezbedno i aktivno.
|
|
Srbija neće menjati spoljnu politiku |
| |
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je juče da Srbija neće menjati
spoljnu politiku, niti principe, već će brinuti o ekonomskim i državnim
interesima.
"Mi ne krijemo da je naš nacionalni prioritet članstvo u EU i da to želimo
što pre", kazao je Dačić novinarima u Staroj Pazovi i dodao da Srbiju čekaju
strukturne reforme i nastavak dijaloga s Prištinom.
Dačić je ukazao da je za Srbiju važno i očuvanje dobrih odnosa "s
tradicionalnim prijateljima".
"Obaveza Srbije da u potpunosti usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom
EU očekuje se tek na kraju, a ne na početku pregovora" o prijemu u EU, rekao
je ministar.
Poručio je da je lako zemljama koje su već članice EU jer ako one uvedu
sankcije Rusiji ili Rusija njima, EU im nadokanđuje tu štetu.
A "Ko će nama da nadoknadi štetu?", upitao je Dačić.
Naveo je da je nedavno imao izuzetno dobre razgovore s predstavnicima i
Rusije i Ukrajine i da se niko iz te dve države nije naljutio na Srbiju zbog
njenih stavova.
|
|
Kremlj potvrdio da Putin dolazi 16. oktobra |
| |
Predsednik Rusije Vladimir Putin posetiće 16. oktobra Srbiju, na poziv
predsednika Tomislava Nikolića, potvrđeno je u Moskvi i Beogradu.
Putin će učestvovati u svečanostima povodom 70. godišnjice oslobađanja
Beograda u Drugom svetskom ratu.
Kako je naveo Kremlj, Putin će u razgovorima sa Nikolićem i premijerom
Aleksandrom Vučićem razmotriti ključna pitanja bilateralne saradnje, pre
svega u trgovinsko-ekonomskoj sferi.
Tehnički doček Putina biće upriličen na aerodromu "Nikola Tesla", gde će
ruskog predsednika dočekati Nikolić, a nakon toga će u Palati Srbija biti
svečan doček i sastanak Nikolića i Putina, najavljeno je u Beogradu.
Sa Putinom će se sastati i premijer Vučić nakon čega će biti održan plenarni
sastanak delegacije Srbije i Rusije i biti organizovana ceremonija
potpisivanja međudržavnih sporazuma.
Dva predsednika prisustvovaće vojnoj paradi, gde će Nikolić uručiti Putinu
Orden Republike Srbije na velikoj ogrlici. Povodom uručenja ordena,
predsednik Nikolić i predsednik Putin obratiće se prisutnima.
Nikolić i Putin će takođe položiti vence na Groblju oslobodilaca Beograda.
|
|
Na paradi nema mesta za četnička obeležja |
| |
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da će "ikonografija"
vojne parade u Beogradu, zakazane za 16. oktobar, kojoj ce prisustvovati
ruski predsednik Vladimir Putin, biti određena simbolima karakterističnim za
borbu protiv fašizma.
Prema Gašićevim rečima, biće to komunistički i socijalistički simboli, bez
obzira na zvaničnu srpsku politiku procesa rehabilitacije četnickog pokreta
i izjednačavanja partizana i četnika.
Među tim simbolima nema mesta za četnička obeležja i "te priče", kazao je
Gašić za dnevnik Danas od četvrtka.
"Četnici nisu učestvovali u oslobađanju Beograda i zato neće biti nikavih
četničkih obeležja ni simbola tokom niza svečanosti obeležavanja 70 godina
od tog događaja", kazao je ministar.
Dodao je da se organizacijom parade bave stručnjaci i da se tome pristupa
jako ozbiljno.
Gašić je sve to naveo odgovarajući na to kako će Srbija, uprkos zakonski
utvrđenoj zvaničnoj politici izjednačavanja četnika i partizana, kao i
rehabilitaciji četničkog pokreta, pristupiti vojnoj paradi.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
