|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Mulen ruž napunio 125 godina |
| |
 Poznati
francuski kabare Mulen ruž, kolevka plesa kankan, koji je ovekovečio slikar
Anri de Tuluz Lotrek, proslavio je 125 godišnjicu.
Simbol Pariza i Francuske, pored Ajfelove kule i dvorca Versaja, Mulen ruž
godišnje poseti 600.000 ljudi, od koje polovinu čine stranci, najviše Kinezi,
Rusi i Amerikanci.
Čuveni kabare, koji ima 450 zaposlenih, prošle godine je zaradio 65 miliona
evra.
Svake večeri se ponovo rađa čarolija s puno perja i šljokica, odnosno s
tradicionalnim plesom igračica 14 nacionalnosti koje moraju da imaju diplomu
klasičnog plesa i da budu visoke najmanje 1,75 metara.
Prateći momci "Doris Bojz" (Doriss Biys), akrobate i žongleri koji izvode
svoje tačke oko plesačica, moraju da budu umetnici i visoki najmanje 1,85
metara.
Nekoliko puta godišnje održava se kasting koji privlači nekoliko desetina
već preporučenih umetnika koje bira stroga i zahtevna direktorka baleta
Mulen ruža Žanet Farao.
Tokom dvosatne predstave, na sceni se pojavljuju seksipilni klovnovi i
gusari i razna izmišljena bića, a pored bine na jednom uglu je ogroman
akvarijum s pet pravih pitona.
Mulen ruž je otvoren 1889. godine i ubrzo je postao mondensko mesto Pariza.
Ceo Pariz odlazi na predstave da gleda plesačice s čipkastim podvezicama
koje igraju ples koji će Britanac Čarls Morton nazvati "frenč kankan", ples
koji zahteva od igrača umetničke sposobnosti i fizičke osobenosti.
Mulen ruž je stekao svetsku slavu. Posle Džona Hjustona 1952. godine,
reditelj Baz Lurman 2001. godine snima flim o poznatom kabareu s Nikol
Kidman u glavnoj ulozi.
U Mulen ružu gala koncerte su imali Edit Pjaf, Moris Ševalije, Žozefina
Beker, Iv Montan, Lajza Mineli, Ela Ficdžerald i Frenk Sinatra.
Mulen ruž se nalazi u pariskoj boemskoj četvrti Monmartr. Na krovu zgrade se
nalazi velika imitacija crvene vetrenjače.
|
|
Izbor za mis univerzuma u Majamiju |
| |
Sledeće takmičenje za mis Univerzuma biće održano u Majamiju na Floridi, gde
živi najveća populacija Venecuelanaca u SAD, iz čijih redova su bile tri od
poslednjih šest mis univerzuma.
U Venecueli postoji čitava industrija koja priprema žene za takmičenje za
najlepšu ženu sveta, a cela nacija se ponosi uspesima u tim takmičenjima.
Jučerašnja objava Donalda Trampa da će sledeći izbor za mis univerzuma biti
u Majamiju, kako ocenjuje agencija AP, može da doda dozu politike u celu
stvar, jer se Venecuelanci koji žive na Floridi oštro protive politici vlade
iz Karakasa.
Opozicija je u prošlosti kritikovala sadašnju mis Venecuele Migbelis
Kasteljanos zbog nekih njenih stavova.
Pošto su se 2013. pojavili njeni tvitovi u kojima žali zbog smrti
predsednika Uga Čavesa, jedan floridski list je napisao da je ona "mis
Venecuele sa čaveističkim srcem".
Venecuelanci na Floridi, piše AP, rekli su da nemaju nameru da protestuju, a
Kasteljanos se distancirala od bilo kakvih novih javnih političkih izjava,
ali neki analitičari smatraju da ipak to pitanje neće moći da bude zaobiđeno
tokom izbora za mis u Majamiju.
"Venecuelanci u Majamiju će joj sigurno postaviti mnoga pitanja. Setite se,
ovo je zajednica izgnanika. Kod njih ima mnogo bola jer su morali da napuste
svoju zemlju", smatra Patrisija Andrade, direktorka za ljudska prava u
jednoj venecuelanskoj fondaciji.
Nosioci titule najlepše žene sveta imaju ogroman značaj u Venecueli. Pored
sedam titula mis univerzuma, ta zemlja je imala i šest pobednica na
takmičenju za mis sveta.
Kada se biraju mis univerzuma ili sveta, ulice su prazne, a svi ispred TV
ekrana gledaju prenos.
|
|
Desetak holivudskih ličnosti najavilo tužbu protiv Gugla |
| |
Desetak holivudskih ličnosti, čije su privatne i obnažene fotografije hakeri
stavili da kruže internetom, najavilo je da će podneti tužbu protiv
pretraživača Gugla kojeg optužuju za nedostatak zaštite na internetu.
Američki tabloid Holivud riporter piše da je advokat Marti Singer, poznat
kao branilac poznatih ličnosti u SAD, najavio tužbu protiv Gugla i dodao da
će holivudske zvezde tražii više od 100 miliona dolara odštete.
Gugl za sada nije komentarisao najavljenu tužbu.
Hakeri su 1. septembra postavili obnažene fotografije američke glumice
Dženifer Lorens i pevačice Rijane koje su slobodno kružile na društvenim
mrežama interneta.
Mediji su tada javili da su hakeri fotografije uzeli s privatnih profila
mreže ajKlaud (iCloud).
Među "žrtvama" su i Avril Lavinj, Amber Herd, Gabrijela Junion Dženi Mekarti,
Kejt Apton, Kejt Bosvort i Kim Kardašijan.
|
|
Uglješa Šajtinac dobio Nagradu EU za književnost |
| |
Srpski pisac Uglješa Šajtinac jedan je od 13 dobitnika Nagrade EU za
književnost za 2014. koja se dodeljuje najperpektivnijim mladim piscima u
Evropi, objavljeno je u sredu na Frankfurtskom sajmu knjiga.
Kako je saopštila Evropska komisija, među dobitnicima je i Ognjen Spahić iz
Crne Gore, Ben Bluši iz Albanije, Milen Ruskov iz Bugarske, Jan Nemec iz
Češke, Makis Citas iz Grčke, Odni Eir sa Islanda, Janis Jonevs iz Letonije,
Armin Ohri iz Lihtenštajna, Pjer J. Mejlak sa Malte, Marent de Mor iz
Holandije, Birgil Oguz iz Turske i Evi Vajld iz Ujedinjenog kraljevstva.
"Ova nagrada je posvećena najboljim mladim i perspektivnim autorima u Evropi,
bez obzira na zemlju iz koje dolaze ili jezik kojim govore. Cilj ove nagrade
je da istakne najbolje što evropska moderna književnost može da ponudi, te
da podstakne prekograničnu prodaju i promoviše prevođenje, objavljivanje i
čitanje književnosti drugih zemalja", rekla je komesarka EU za obrazovanje,
kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliju.
Dramski pisac, pripovedač i romansijer Uglješa Šajtinac rođen je 1971. u
Zrenjaninu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti 1999.
u Beogradu.
Napisao je romane "Čuda prirode" (1993), "Nada stanuje na kraju grada"
(2002) i "Sasvim skromni darovi" (2011), za koji je dobio Vitalovu nagradu
za najbolju knjigu godine i Nagradu "Bora Stanković".
Najpoznatije drame su mu "Hadersfild" (2005) po kojem je snimljen i
istoimeni film (2007), "Rekviziter" (1999), "Banat" (2007) i "Lepet mojih
plućnih krila" (2009).
Nagrada Evropske unije za književnost je otvorena za zemlje koje učestvuju u
programu EU za finansiranje kulturnog i kreativnog sektora Kreativna Evropa.
Svaki nagrađeni dobiće 5.000 evra, a njegova dela biće dodatno promovisana u
međunarodnim okvirima, dodaje se u saopštenju u kojem se ohrabruju i
izdavači dela nagrađenih pisaca da konkurišu za grantove EU za prevod, "da
bi se pobedničke knjige prevele na druge jezike i probile se na nova tržišta".
Od ustanovljenja nagrade 2009. EU je obezbedila sredstva za prevođenje
knjiga 56 od 59 pobednika, čija su dela prevedena na 20 evropskih jezika,
ističe Evropska komisija.
Ovogodišnjim dobitnicima nagrade će biti uručene 18. novembra u Briselu.
|
|
Kolaži srpske umetnice u Otavi |
| |
Likovna umetnica poreklom iz Srbije Jasminka Kukić izložila je 40 kolaža i
pet instalacija (asemblaža) u velikoj galeriji centra "Ben Franklin"
Centrepoint teatra u Otavi.
Izložba, nazvana po jednom od najupečatiljivijih kolaža "Krhka imperija"
peta je samostalna izložba umetnice koja već dve decenije živi u prestonici
Kanade.
"Ideja za ovu izložbu nastala je u vreme kad sam u svojim radovima
prepoznala neke od simbola i potencijalnih rešenja znamenitog belgijskog
slikara Rene Magrita (1898-1967). Oboje prikazujemo scene iz snova,
bezizražajna ili skrivena lica, usamljenost i teskobu, objekte van
uobičajenog konteksta", izjavila je Jasminka Kukić.
Neformalni omaž Magritu ogleda se i u nazivu jednog od složenih kolaža - "Magritov
svet". Na drugom, koncepcijski jednostavnijem, naslovljenom "Migracije",
ptice-selice prolaze kroz koloritne boje kanadske jeseni kakva bas sada
vlada, a druge kroz crnu kosu devojke. Pritom primaju te boje, "transformisu"
se.
Simbolično, "Miracije" mogu da se odnose i na sve generacije migranata, pa i
na onu tzv. novotalasnu iz 1990-ih godina kojoj i umetnica, rođena u
Beogradu, pripada.
Jasminka Kukić kolažom se bavi od 1986. Izlagala je na više od 100 grupnih
izložbi, najviše u Kanadi, ali i u SAD, Evropi i Novom Zelandu.
Predstavljala je Kanadu na Međunarodnom simpozijumu kolaža u Plovdivu, a
izborom za "Umetnicu ateljea" odato joj je priznanje u Muzeju kolaža "Artikol"
u Francuskoj.
Izlagala je i organizovala izložbe umetnika-iseljenika srpskog porekla iz
Ontarija i Kvebeka u ambasadi SRJ, SCG odnosno Srbije u Otavi.
U Beogradu je imala samostalnu izložbu, učestvovala na "Zlatnom peru", a
nekoliko godina njene ilustracije kolažnog tipa objavljivao je "Politikin
zabavnik".
O otavskoj izložbi Jasminke Kukić izvestili su lokalni mediji, a kolaž "Moć
(magija) noći" i osvrt objavio je i visokotiražni magazin namenjen
posetiocima prestonice.
Izložba "Krhka imperija" otvorena je do 22. oktobra.
Milomir Niketić,
Otava
|
|
Patrik Modijano dobitnik Nobela za književnost |
| |
Francuski književnik Patrik Modijano (Patrick Modiano)
ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost, saopštila je juče
Švedska akademija u Stokholmu.
Nagrada od osam miliona švedskih kruna (878.000 evra) pripala je Modijanu,
književniku u čijim romanima su među centralnima temama nacistička okupacija
i posledice koje je taj period imao na Francusku.
Nagrada mu je dodeljena za "umetnost sećanja sa kojom se prisetio
najneuhvaljivijih ljudskih sudbina i otkrio svet Okupacije", navodi se u
saopštenju Švedske akademije.
Modijano (69) je za roman "Rue des Boutiques Obscures" 1978. godine dobio
prestižnu nagradu Gonkur.
Patrik Moijano je rođen u pariskom predgrađu u julu 1945, dva meseca po
završetku Drugog svetskog rata. Otac mu je bio italijanski Jevrejin, a majka
Belgijanka, po zanimanju glumica. Par se upoznao u vreme okupacije Pariza.
Autor je romana "Rodoslov", "Dora Bruder", "Te neznanke", "Mala princeza",
"U kafeu izgubljene mladosti".
Nobelovu nagradu za književnost 2013. dobila je kanadska književnica Alis
Manro.
Nobelove nagrade za književnost od 1945. godine dobili su:
1945: Gabrijela Mistral (Gabriela), Čile
1946: Herman Hese (Hermann Hesse), Švajcarka
1947: Andre Žid (Gide), Francuska
1948: T.S. Eliot, SAD 1949: Vilijam Fokner (Njilliam Faulkner), SAD
1950: Bertrand (Rasel) Rušell, Velika Britanija
1951: Par (Paar) Lagerkvist, Švedska
1952: Fransoa Morijak (Francois Mauriac), Francuska
1953: Vinston Čerčil (Njinston Churchill), Velika Britanija
1954: Ernest Hemingvej (Hemingnjay), SAD
1955: Haldor Laksnes (Halldor Ladžness), Island
1956: Huan Ramon Himenez (Juan Jimenez), Španija
1957: Alber Kami (Albert Camus), Francuska
1958: Boris Pasternak, Rusija
1959: Salvatore Kvazimodo (Ljuasimodo), Italija
1960: Sen-Džon Pers (Saint-John Perse), Francuska
1961: Ivo Andrić, Jugoslavija
1962: Džon Štajnbek (John Steinbeck), SAD
1963: Jorgos Seferis, Grčka
1964: Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre), Francuka
1965: Mihail Šolohov, Rusija
1966: Šmuel i Neli Y. Agnon, Izrael
1967: Migel (Miguel) A. Asturias, Gvatemala
1968: Jasunari Kavabata, Japan
1969: Semjuel Beket (Samuel Beckett), Irska
1970: Aleksandar Solženjicin, Rusija
1971: Pablo Neruda, Čile
1972: Hajnrih Bel (Heinrich Boell), Nemačka
1973: Patrik Vajt (Patrick Njhite), Australija
1974: Ajvind Džonson (Eyvind Johnson) i Hari (Harry) Martinson, Švedska
1975: Euđenio (Eugenio) Montale, Italija
1976: Sol Belou (Saul Bellonj), SAD
1977: Visente Aleiksandre (Vicente Aleidžandre), Španija
1978: Isak Baševis (Isaac Bashevis) Singer, SAD
1979: Odiseus Elitis, Grčka
1980: Česlav Miloš (Czeslanj Milosz), SAD
1981: Elijas Kaneti (Elias Canetti), Velika Britanija
1982: Gabrijel Garsija Markez (Gabriel Garcia Marljuez), Kolumbija
1983: Vilijam (Njilliam) Golding, Velika Britanija
1984: Jaroslav Sajfert (Seifert), Češka
1985: Klod (Claude) Simon, Francuska
1986: Vole Sojinka (Njole Soyinka), Nigerija
1987: Josif Brodski, SAD
1988: Nagib Mahfuz, Egipat
1989: Kamilo Hoze Sela (Camilo Jose Cela), Španija
1990: Octavio Paz, Meksiko
1991: Nadin (Nadine) Gordimer, Južna Afrika
1992: Derek Valkot (Njalcott), Sveta Lucija
1993: Toni Morison (Morrison), SAD
1994: Kenzaburo Oe, Japan
1995: Šejmus Hini (Seamus Heaney), Irska
1996: Vislava Šimborska (Njislanja Szymborska), Poljska
1997: Dario Fo, Italija 1998: Žoze (Jose) Saramago, Portugalija
1999: Ginter Gras (Guenter Grass), Nemačka
2000: Gao Singđan, Francuska
2001: V. S. Najpol (Naipaul), Velika Britanija
2002: Imre Kertes (Kertesz), Mađarska
2003: Džon Maksvel Kuci (John Madžnjell Coetree) Južna Afrika
2004: Elfride Jelinek, Austrija
2005: Harold Pinter, Velika Britanija
2006: Orhan Pamuk, Turska
2007: Doris Lesing (Lessing) Velika Britanija
2008: Zan Mari Gistav L Klezio (Jean-Marie Gustave Le Clezio) Francuska
2009: Herta Miler, Nemačka
2010: Mario Vargas Ljosa, Peru
2011: Tomas Transtremer, Švedska
2012: Mo Jan, Kina,
2013: Alis Manro (Alice Ann Munro) Kanada.
|
|
Režiser Mik Geris gost Festivala srpskog filma fantastike |
| |
Festival srpskog filma fantastike održaće se od 14. do 18. oktobra u Domu
omladine Beograda i Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Počasni gost je američki režiser, scenarista i producent Mik Geris (Mick Garris),
poznat po ekranizacijama Stivena Kinga (Stephen King), saopštio je organizator,
udruženje Mladi kadrovi iz Beograda.
Geris je režirao TV-serijske adaptacije Kingovog "Uporišta" (The Stand), "Vreće
kostiju" (Bag Of Bones), "Isijavanja" (The Shining) i "Riding The Bullet", a
takođe je režirao film "Sleepwalkers" (1992) po originalnom Kingovom scenariju.
On je i idejni tvorac uspešnog serijala "Masters Of Horror" na kablovskoj
televiziji HBO koji je 2005. i 2006. okupio najveće majstore žanra strave i
užasa, i nekima od njih, poput Džona Karpentera (John Carpenter) i Darija
Arđenta (Dario Argento) - revitalizovao karijere.
Gerisu će na zatvaranju festivala 17. oktobra u Domu omladine Beograda biti
uručena nagrada Koskar za specijalni doprinos fantastici.
Tog dana će se održati tribina sa Gerisom, i biti priređeno druženje s njim.
Festival srpskog filma fantastike, kojem je ovo deveto izdanje, od ove godine,
pored domaće i regionalne, ima međunarodnu takmičarsku selekciju, za nagradu
Koskar.
O pobednicima će odlučiti žiri u sastavu Dejan Zečević, filmski režiser (Srbija),
Dejan Ognjanović, filmski kritičar i teoretičar horor žanra (Srbija) i Jurica
Hižak, režiser i osnivač Trash film festivala iz Varaždina. (Hrvatska).
U domaću takmičarsku selekciju selektori su uvrstili 12 filmova, u regionalnu
četiri, i u međunarodnu 19 filmova.
U konkurenciji za nezvaničnu festivalsku nagradu Piramida, na osnovu konkursa na
temu "Slovenska mitologija", takmičiće se sedam filmova iz Srbije, Hrvatske i
Bosne i Hercegovine.
Festival će 14. oktobra imati "nulti" dan, kada će na programu biti dugometražni
film švajcarskog autora Olivijea Beguina (Olivier Beguin) "Chimeres", kao i
posebne festivalske selekcije.
Zvanično otvaranje Festivala predviđeno je za sredu, 15. oktobar u 19 sati, uz
dugometražni film Luke Bursaća "Tmina" (2014), i "Mamulu" Milana Todorovića.
Prateći program će, kao i prethodne dve godine, činiti Šetnja zombija, zakazana
za 18. oktobar na Trgu Nikole Pašića, kao akcija humanitarnog karaktera.
U Domu omladine Beograda će se 15-17. oktobra održati manifestacija Pro Make-Up
Shonj. Organizuje je kompanija Kryolan Srbija, a čine je seminar scenske šminke,
takmičenja u modnom šminkanju, body artu i specijalnim efektima i modne revije
kreatora iz regiona.
Tokom Festivala srpskog filma fantastike održaće se izložbe ilustracija Boba
Živkovića, skulptura Nemanje Đurića i kostima Ljibice Dolašević. Na otvaranju je
predviđen performans grupe Vilindar.
Festival srpskog filma fantastike organizuje udruženje Mladi kadrovi u
partnerstvu s Domom omladine Beograda i Muzejem jugoslovenske kinoteke. Glavni
pokrovitelj je Ministarstvo kulture Srbije, a među ostalim sponzorima su
kompanije Foks, Knjaz Miloš i Kryolan Srbija.
|
|
Prikupljanje knjiga za Obrenovac za vikend u Beogradu |
| |
Dom omladine Beograda pozvao je svoje posetioce, saradnike,
festivale, udruženja, izdavace, umetnike i građane da daruju knjige za
biblioteku "Vlada Aksentijević" u Obrenovcu.
Knjige će se prikupljati od petka, 10. oktobra, u podne, do ponedeljka 13.
oktobra.
Biće priređen i programu tokom kojeg će učestvovati pisci i umetnici čitati
odlomke iz svojih knjiga ili iz omiljenog štiva. Akcija prikupljanja knjiga će
biti završena u ponedeljak predstavom organizacije "Duša".
Biblioteka "Vlada Aksentijević" u Obrenovcu osnovana 1904. godine, koja ove
godine slavi 110 godina postojanja, u poplavi je izgubila 25.000 knjiga.
Knjige prikupljene u Domu omladine Beograda biće prevezene u biblioteku u
Obrenovcu u organizaciji Bioetičkog društva Srbije.
|
|
Beogradska filharmonija oduševila prestonicu Amerike |
| |
Beogradska filharmonija održala je u okviru prve turneje po Sjedinjenim
Američkim Državama (SAD) svoj treći koncert, i to u njenom glavnom gradu,
Vašingtonu.
Nastup u Muzičkom centru Stratmor ponovo je oduševio publiku koja je ustala
prilikom intoniranja himni Amerike i Srbije na početku koncerta, a na nogama je
dočekala poslednje taktove nastupa pozivajući Filharmoniju na bis, piše u
sasopštenju Beogradske filharmonije.
Koncert Beogradske filharmonije povezao je ne samo srpsku i američku publiku,
već je okupio i predstavnike američke diplomatije. Pored ambasadora Majkla
Kirbija, koncertu je prisustvovala i Meri Vorlik, njegova prethodnica na mestu
ambasadora SAD u Srbiji.
"Takva je radost što sam večeras u Stratmor centru slušala ovaj divni koncert
Beogradske filharmonije. Prošlo je neko vreme od kada sam poslednji put imala tu
priliku, a rado se sećam toliko lepih večeri koje sam provela na Kolarcu. Veliko
je zadovoljstvo dočekati Beogradsku filharmoniju u Americi i odlična prilika da
vaš orkestar podeli svoj talenat sa Amerikancima. Zahvalna sam što ste došli",
rekla je Meri Vorlik.
Aktuelni ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi prisustvovao je svim održanim
koncertima Beogradske filharmonije tokom američke turneje.
"Vašington je jedinstven. Posle Čikaga i Klivlenda, koji imaju dužu muzičku
tradiciju, u Stratmor centar dolaze samo vrhunski orkestri. Odziv publike je bio
odličan, kao i nastup. Svaki koncert je bio drugačiji, zbog različitog zvuka u
dvoranama. U publici je bilo dosta Amerikanaca. Mislim da je sjajno što je
Ohridska legenda bila na programu i što je predstavljeno delo srpskog
kompozitora", rekao je Kirbi".
Osim ambasadora SAD u Srbiji, koncertu su prisustvovali pripadnici diplomatskog
kora, kao i zvaničnici Stejt departmenta.
|
|
Izložba o Arčibaldu Rajsu otovrena na Kalemegdanu |
| |
Izložba povodom veka od dolaska švajcarskog kriminologa Arčibalda Rajsa u
Beograd na poziv srpske vlade da istraži zločine austrougarskih vojnika nad
srpskom vojskom i civilima, otvorena je u subotu, 4. oktobra, na Kalemegdanu,
ispred paviljona Cvijeta Zuzorić.
Posetioci će do 20. oktobra na izložbi moći da vide autentične fotografije,
članke, faksimile i arhivsku građu o austrougarskim zločinima u Mačvi i Podrinju
nad srpskom vojskom i civilima 1914. godine, uoči i posle Cerske bitke u kojoj
je poražena.
Postavaka izložbe ne podseća samo na uglednog Švajcarca, zločine i istorijski
kontekst datog vremena, već i na učinak takve ličnosti u evropskoj javnosti u
korist srpskog naroda.
Izložba, prema rečima jednog od njenih autora Nenada Antonijevića, treba da da
doprinos polemici o uzrocima Velikog rata, negirajući tvrdnje da je Kraljevina
Srbija krivac za izbijanje sukoba.
U postavci izložbe, između ostalog, mogu se videti članci koje je Rajs
objavljivao u lozanskoj gazeti (Gazette de Lausanne) čime je evropsku javnost
upoznavao sa zločinima na civilima, koji su bili najbrutalniji nad decom i
starcima.
List iz Lozane objavljivao je i imena ubijane dece, kazao je Antonijević
agenciji Beta i dodao da je najmlađa žrtva imala dve a najstarija 90 godina.
Posetioci mogu videti i mapu sa mestima u Mačvi i Podrinju u kojima je
austrougarska vojska vršila zločine i delom tih mesta u kojima je Rajs mogao da
boravi i prikupi podatke o ubijenima, kazao je on.
Rajs je dokumentovao ubistva oko 2.000 vojnika i civila, ali prema njegovim
procenama, uzimajući u obizir i mesta u koje nije mogao da ode, ubijeno ih je
između 3.000 i 4.000, rekao je Antonijević.
"Iz svega toga može se zaključiti da Austrougarska nije ratovala protiv Srbije
već protiv čitavog srpskog naroda", rekao je autor.
Osim Antonijevića autori izložbe su i Slađana Bojković i Veljko Đurić. Uz
izložbu predstavljena je i knjiga "Izveštaji o velikom zločinu" - dokumenti o
austrougarskim zločinima uoči i posle Cerske bitke, koju su priredili
Bojkovićeva i Miloje Pršić.
|
|
Održana svetska premijera filma Nikite Mihalkova u Beogradu |
| |
Svetska premijera filma "Sunčanica" proslavljenog ruskog reditelja i
oskarovca Nikite Mihalkova održana je prošlog petka u Centru "Sava" u
Beogradu.
Premijeri je prisustvova reditelj koji je pre prikazivanja filma pozdravio
publiku i rekao da je Beograd izabrao za prvo prikazivanje svog filma jer je
Srbija bila utočište desetinama hiljada ljudi o kojima govori u svom
ostvarenju.
Scenario, pisan prema istoimenom delu nobelovca Ivana Bunjina, smešten je u
dvadesete godine prošlog veka na poluostrvo Krim, odakle se posle građanskog
rata evakuišu poraženi belogardejci.
Glavne uloge igraju Viktorija Solovjova i srpski glumac Miloš Biković. "Sunčanica"
će biti premijerno prikazana i u Rusiji, a zatim će početi prikazivanje u
ruskim i svetskim bioskopima.
Prvi asistent na snimanju filma bio je Stanislav Popović, a montažer
Svetolik Mića Zajc.
Premijeri filma u Beogradu večeras su prisustvovali i predsednik Srbije
Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, brojne ličnosti iz kulturnog i javnog
života Srbije i diplomate.
Publika je burnim aplauzom pozdravila film nakon tročasovne projekcije, a
reditelj Nikita Mihalkov na kraju je otpevao rusku pesmu.
Mihalkov je predstavio glumce i saradnike na filmu i kazao da je publici
posle gledanja tog filma jasno zašto se odlučio da njegova premijera bude u
Beogradu a ne u Kanu.
|
|
50 godina od kako je Sartr odbio da primi Nobelovu nagradu |
| |
Francuski filozof i pisac Žan-Pol Sartr jedan je od najpoznatijih dobitnika
Nobelove nagrade, ali i prvi koji je, pre 50 godina, odbio to najviše priznanje
za književnost.
Kada je 22. oktobra 1964. godine Švedska akademija saopštila ime dobitnika
Nobelove nagrade za književnost, Sartr je mirno ručao u jednom pariskom
restoranu.
Mladi novinar Frans presa Fransoa de Kloze je tada Sartru saopštio vest, a on je
odgovorio da odbija nagradu.
"Odbijam nagradu, to je činjenica, ali sada moram švedskim novinarima da
objasnim zašto", rekao je Sartr dok je još ručao.
Prema navodima Frans presa, vest iz Stokholma nije izazvala "nikakvo iznenađenje
niti emociju" kod francuskog filozofa i književnika.
Međutim, Sartrova izjava je izazvala veliko iznenađenje u Parizu i kasnije u
svetu, jer je on bio prvi koji je odbio tu nagradu.
Stručnjak za Sartrovo delo Andre Gižo izjavio je da se Sartr plašio da će "tom
nagradom biti sahranjen još živ pre završetka svog opusa".
"Sartr je Nobelovu nagradu nazivao 'poljupcem smrti'", rekao je Gižo.
Kao drugi razlog za odbijanje nagrade, Gižo navodi Sartrovu kritiku prema svim
institucijama, smatrajući da su one "smrtonosne jer lišavaju čoveka svoje prave
ličnosti" i još "zahtevaju neku zahvalnost".
Sam Sartr je kao jedini problem naveo da Nobelova nagrada "ne nudi privilegiju
da je dobitnik prihvati ali i odbije".
"Šveđani su tada jasno stavili do znanja da ih ne interesuje što je Sartr odbio
nagradu. On je izabran i njegovo ime će biti urezano u mermeru", rekao je Antoan
Žakob, autor knjige "Istorija Nobelove nagrade".
Francuski književnik je zvanično dobitnik Nobela za književnost 1964. godine,
iako nije došao na ceremoniju dodele 10. decembra, niti primio ček od 273.000
švedski kruna, koji danas vredi gotovo 300.000 evra.
Sartrova odluka je bila predvidiva jer je odbio najveće francusko priznanje,
Orden Legije časti.
Pisac i filozof je čak hteo da spreči taj scenario jer je 14. oktobra, kada je u
štampi pročitao da je favorit za nagradu, uputio pismo Švedskoj akademiji u
kojoj "traži da ne nagrađuje nekoga ko uopšte ne želi to priznanje".
"Prema informacijama koje sam danas saznao, izgleda da ove godine imam priliku
da dobijem Nobelovu nagradu. Iz ličnih i još više objektivnih razloga, ne želim
da budem na spisku nominovanih ove, 1964. godine, a ni kasnije, jer ne želim da
prihvatim to počasno priznanje", navodi se u Sartrovom pismu.
Pedeset godina posle Sartrove odluke i dalje postoji podeljen stav o gestu
francuskog književnika. Neki to opravdavaju njegovim ličnim opredeljenjem, a
drugi da je Sartrovo odbijanje "dokaz njegove sujete".
Žan Pol Sartr (1905-1980) bio je filozof, romansijer, esejista, dramski pisac i
tvorac ateističkog egzistencijalizma.
Njegovo najpoznatije književno delo je "Mučnina" (1938), autobiografsko delo
"Reči" (1964), a filozoska dela "Biće i ništavilo" (1943) i "Kritika
dijalektičkog uma" (1960).
Svetsku slavu su stekli i Sartrovi pozorišni komadi "Iza zatvorenih vrata"
(1945), "Prljave ruke" (1948) i "Đavo i Gospod Bog" (1951).
|
|
Oglasavanje Marketing
|
