|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
BiH u znaku izbora, poznata obećanja i favoriti |
| |
 Opšti
izbori u BiH biće održani u nedelju, 12. oktobra, a cela zemlja je u znaku
predizborne kampanje.
Na ulicama u svim gradovima postavljeni su plakati, brenidani su tržni
centri, šetališta, autobusi, fasade zgrada, a sve sportske i kulturne
dvorane zakupljene su zbog održavanja skupova političkih partija. Poštanski
sandučići zatrpani su lecima stranaka koje navode razloge zašto dati glas
upravo njihovom kandidatu.
Na predizbornim skupovima pojedine političke partije poput Stranke
demokratske akcije (SDA), građanima su delile paketiće u kojima su sadržani
keks, sok, kafa, šećer i promotivni materijali te stranke.
U predizbornim porukama prevladavaju obećanja koja se tiču obnavljanja
privrede, bezbednosti, borbe protiv korupcije, brige o mladima, ulaska u
Evropsku uniju.
Za učešće na oktobarskim opštim izborima overeno je 113 političkih subjekata,
a ukupno u BiH živi 3,2 miliona gradajana s pravom glasa.
Građani će na opštim izborima birati članove Predsedništva BiH, poslanike u
Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i Predstavničkom domu
Parlamenta Federacije BiH, poslanike u Skupštini Republike Srpske,
predsednika i potpredsednike RS i zastupnike u deset kantonalnih skupština u
Federaciji BiH.
I među građanima, izbori su svakodnevna tema, a internet forumi i društvene
mreže koriste kao poligon za razmenu mišljenja.
Mnogi mediji i nezavisne statističke agencije objavljuju svoje procene o
rezultatima izbora, prema kojima ne bi trebalo da bude velike promene u
strukturi vlasti.
Vlast će, prema neformalnim istraživanjima, u Federaciji BiH činiti uglavnom
stranke koje su bile na vlasti poslednjih 20-tak godina. To su Stranka
demokratske akcije (SDA), Socijaldemokratska partija (SDP), Hrvatska
demokratska zajednica BiH (HDZ BiH).
Neizvesno da li će najmlađe partije, Demokratska fronta Željka Komšića (DF)
i Savez za bolju budućnost Fahrudina Radončića (SBB) uspeti da osvoje
značajniji broj glasova zbog mogućnosti deljenja bošnjačkog glasačkog
korpusa na više manjih celina.
Najveći rivali u trci za bošnjačkog člana Predsedništva BiH su Bakir
Izetbegović (SDA), Emir Suljagić (DF), Fahrudin Radončić (SBB), Bakir
Hadžiomerović (SDP) i Mustafa Cerić, nezavisni kandidat.
U trci za hrvatskog člana Predsedništva, ankete predviđaju tesne rezultate u
broju glasova između Dragana Čovića (HDZ BiH) i Martina Raguža (HDZ 1990).
Zanimljivo je da su se tokom predizborne kampanje glasačima više puta
obraćale američke diplomate, stacionirane u BiH, koje su video spotovima i
putem blogova pozivale građane da "glasaju ili trpe".
U BiH inače tokom opštih izbora prolazna izlaznost građana iznosi oko 50
odsto, zbog čega je USAID u promotivnom spotu pozvao Bosance i Hercegovce da
glasaju, navodeći podatak da u toj zemlji oko 600 hiljada ljudi živi na
granici siromaštva i da se nešto mora promeniti.
USAID je naveo da je u BiH više od pola miliona nezaposlenih, da je BiH
nagora zemlja u Evropi za investicije, a da vladine institucije povodom toga
nisu učinile gotovo ništa, te da su poplave u BiH pokazale da je vlast u toj
državi nesposobna.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Dodik ili opozicija - O pobedniku odlučuju nijanse |
| |
Građani Republike Srpske u nedelju, 12. oktobra odlučiće da li će vlast u
ovom entitetu BiH ostati u rukama Milorada Dodika i njegovog Saveza
nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) ili će posle skoro devet godina doći do
promene vladajuće garniture u Republici Srpskoj.
Glavni protivnik vladajućoj kolaiciji, koju čine SNSD, Demokratski narodni
savez (DNS) i Socijalistička partija RS (SP RS) je opozicioni blok, na čijem
čelu je Srpska demokratska stranka (SDS), zajedno sa Partijom demokratskog
progresa (PDP), Narodnim demokratskim pokretom (NDP) i nizom malih
parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka.
Najvažniji izborni nivo, koji će u dobroj meri odrediti sktrukturu buduće
vlasti u RS, su izbori za predsednika Republike Srpske, gde će se sučeliti
kandidat vladajuće koalicije Milorad Dodik i opozicioni kandidat Ognjen
Tadić.
Dodik, koji je na krilima nacionalne retorike i priče o otcepljenju
Republike Srpske, na izborima 2006. godine ubedljivo osvojio vlast, a sličan
rezultat ponovio i na izborima 2010. godine, zadržao je tu matricu, pa je
cela njegova kampanja i sada bazirana na tvrdnji da je on jedini političar
koji može Republiku Srpsku spasiti od nestanka, ojačati njene nadležnosti i
povesti je ka nezavisnosti.
Kao najveći adut, Dodik biračima nudi nedavni sastanak sa ruskim
predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, što bi trebalo da manifestuje
njegovu "prorusku" politiku i politiku nepopuštanja pred zahtevima
međunarodne zajednice, čije ključne pravce delovanja u BiH kroje zapadne
zemlje.
Istraživanja pulsa javnosti, međutim, pokazuju da je Dodikov rejting u
javnosti daleko ispod onog kakav je bio prethodnih godina i da je njegova
izborna pobeda upitna.
Prema ocenama političkih analitičara, građani Republike Srpske sve manje
veruju u price o mogućoj nezavisnosti ovog entiteta, posebno u situaciji
sveopšteg siromaštva, uništene privrede i niskog standard.
Paradoks je da je Dodik od SDS, koja je godinama slovila kao nacionalistička
stranka, preuzeo nacionalnu retoriku i titulu zaštitnika srpskih nacionalnih
interesa, kao i da u istupima prvaka SDS danas prevladavaju ekonomske i
socijalne teme i odnosu na nacionalne.
Prema svim relevantnih podacima, o pobedniku izbora u Republici Srpskoj će
odlučivati nijanse i razlika u izbornom rezultatu će biti u okviru
statističke greške, za jednu ili drugu stranu.
U takvom ambijentu, došlo je do međusobnih optužbi o pripremanji izborne
krađe i mogućem nasilju i neredima, koji bi se desili kao posledica izbornog
inženjeringa.
Tu priču su otvorile stranke iz vlasti, podgrejavajući je tvrdnjama o
stranim obaveštajcima stacioniranim u Tuzli, koji bi, navodno, trebalo da
usmeravaju izbijanje nereda u pojedinim gradovima RS.
Na ovakve optužbe, iz opozicije odgovaraju da je na delu "transfer
odgovornosti" i da vladajuća struktura optužuje opoziciju za ono što sami
nameravaju učiniti ako izgube izbore.
Sve ovo doprinelo je da atmosfera u Republici Srpskoj, samo par dana pred
izbore, dostigne tačku ključanja i da se širom RS dešavaju incidenti, od
uobičajenog uništavanja izbornog materijala, verbalnih uvreda, do fizičkih
napada i obračuna sa aktivistima suprostavljenog političkog bloka.
Potpuno u senci trke za mesto budućeg predsednika RS, ostali su izbori za
srpskog člana Predsedništva BiH, u kojoj su glavni takmaci Željka Cvijanović,
kandidat vladajućeg bloka, i Mladen Ivanić, kojeg je nominovao opozicioni
Savez za promene.
To i ne čudi, jer će u zavisnosti od toga ko bude budući predsednik zavisiti
dalji politički kurs RS, ali i struktura naredne entitetske vlasti.
Ljiljana Kovačević,
Banjaluka
|
|
Rastu tenzije i optužbe za vođenje prljave kampanje |
| |
Nekoliko dana uoči nedeljnih opštih izbora u BiH, u Republici Srpskoj rastu
tenzije i međusobne optužbe stranaka za vođenje prljave kampanje.
Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) prijavio je Centralnoj izbornoj
komisiji (CIK) opozicioni Savez za promene zbog skandiranja uvreda na račun
najviših funkcionera SNSD-a na tribini Partije demokratkog progresa u
Trebinju.
Predsednik RS i lider SNSD-a Milorad Dodik je ocenio da vređanje premijerke
RS Željke Cvijanović predstavlja "pokušaj stvaranja atmosfere linča,
političkih pritisaka i tenzija u društvu".
Predsednik Skupštine RS i kandidat SNSD za parlament tog entiteta Igor
Radojičić poručio je da bi CIK BiH "morala da reaguje na govor mržnje
opozicije na poslednjoj tribini PDP-a i simpatizera Saveza za promene u
Trebinju".
Generalni sekretar PDP-a Igor Crnadak je u pismu Radojičiću ocenio da su "licemerne"
njegove tvrdnje o "govoru mržnje i vulgarnoj kampanji" opozicije, navodeći
da je ćutao kada je Dodik "psovao majku i pretio direktoru BN televizije" i
kada je "na tribinama poručivao biračima da će im počupati rasvetu i
prekopati asfalt" ako ne glasaju za SNSD.
"Kada je Dodik novinarku Bete grubo izbacio sa pres konferencije, ti si,
Igore, ćutao. Kad je drugom novinaru rekao da bi voleo da mu skoči pritisak
i da od toga umre, ti si, Igore, ćutao", naveo je Crnadak u otvorenom pismu
Radojičiću.
On dodaje da se Radojičić nije oglasio ni kada je Dodik u jednoj tv emisiji
uvredio gledaoca, a ni kada je visoki funkcioner SNSD-a Nikola Špirić, pred
ministrom inostranih poslova Srbije, u centru Banjaluke jednog od
opozicionih kandidata "uporedio sa svinjom".
Crnadak ocenjuje da su tokom vlasti SNSD-a u RS "primitivizam i vulgarnost
postali model ponašanja", navodeći da su za to najviše odgovorni ljudi za
koje se smatralo da su "pristojni i kulturni banjalučki intelektualci" poput
Radojičića, te funkcionera SNSD-a Nade Tešanović, Željka Mirjanića i ostalih.
"Vi ste sa oduševljenjem aplaudirali i dali legitimitet svim gadostima,
prostakluku i primitivizmu u javnom životu", konstatovao je Crnadak.
CIK BiH je do sada zbog predizbornih ispada donela jednu odluku o
kažnjavanju kandidata - zabranu učešća na izborima kandidatu "Srpske
radikalne stranke - Dr Vojislav Šešelj" Daliboru Trapari koji je u Istočnom
Sarajevu verbalni izvređao aktivistkinje Srpske demokratske stranke (SDS), a
zatim sekirom razlupao njihov predizborni štand.
Ljiljana Kovačević,
Banjaluka
|
|
Anketa: Josipović pobeđuje u drugom krugu |
| |
Hrvatska će novog predsednika dobiti u drugom izbornom krugu u
kojem će aktuelni predsednik Ivo Josipović pobediti kandidata Hrvatske
demokratske zajednice (HDZ) Kolindu Grabar Kitarović, pokazuje istraživanje.
Istraživanje agencije Promocija Plus za RTL televiziju pokazuje da bi
aktuelnom predsedniku glasove u prvom krugu dalo 47,1 odsto ispitanih, a
kandidatu desno orjetisanog opozicionog HDZ njih 30 odsto. Treći na listi je
bivši HDZ-ovac Milan Kujundžić s glasovima 9,4 odsto ispitanih.
Prema RTL-ovoj anketi, u drugom krugu Ivo Josipović dobio bi glasove 52,2
odsto, a Kolinda Grabar Kitarović 39,6, dok je neodlučnih 8,2 odsto.
Na izbore bi izašlo 57 odsto ispitanih, dok je 9,7 odsto neodlučnih.
Istraživanje je rađeno početkom oktobra na uzorku od 1300 građana iz svih
regija i gradova.
Redovni predsednički izbori u Hrvatskoj treba da budu održani krajem ove ili
najkasnije početkom iduće godine. Nagađa se da će biti 21. decembra.
Aktuelni predsednik Ivo Josipović pobedio je početkom 2010. kao kandidat
sada vladajuće Socijaldemokratske partije (SDP) i to u drugom krugu
predsedničkih izbora. Petogodišnji mandat preuzeo je od dotadašnjeg šefa
države Stjepana Mesića, koji je na čelu Hrvatske bio dva mandata.
|
|
Presuda za aferu Špijun od jedne i po do 15 godina zatvora |
| |
Grupa od dvadesetak makedonskih državljana osuđena je u ponedeljak za
špijunažu na zatvorske kazne od jedne i po do 15 godina, objavio je
telegraf.mk.
Prvooptuženi Marjan Efremov, bivši službenik makedonske obaveštajne službe,
osuđen je na 15 godina zatvora, a Goran Stojkov, bivši general makedonske
policije, na devet godina zatvora.
Bivši direktor makedonske Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje
terorizma Vane Cvetanov dobio je trogodišnju kaznu zatvora.
Nekadašnji šef kabineta predsednika Sobranja Marijan Madžikovski osuđen je
na godinu i po dana zatvora.
Među ostalim osuđenima su službenici makedonske obaveštajne službe i bivši
funkcioneri ministarstva unutrašnjih poslova.
Jedna osoba je osuđena na uslovnu kaznu, dok će 20. optuženom, novinaru
Zoranu Božinovskom iz Kumanova biti suđeno pošto bude izručen Makedoniji iz
Srbije.
Pre dve nedelje Apelacioni sud u Novom Sadu odbio je zahtev makedonskih
vlasti za njegovu ekstradiciju zbog sumnje da neće imati pravično suđenje a
Božinovski je pušten iz pritvora u kome se nalazio od novembra 2013. godine,
kada je uhapšen po međunarodnoj poternici, i dozvoljeno mu je da se brani sa
slobode.
"Izneti dokazi na suđenju potvrdili su krivicu optuženih", rekao je sudija
Đoko Ristov.
Nijedan od advokata okrivljenih nije hteo da komentariše presudu nakon
njenog izricanja.
Prema optužnici, grupa je formirana 2009. godine i bila je aktivna do 2012.
Zvanično nije pomenuta nijedna zemlja u čiju korist je ta grupa radila, ali
makedonski mediji izveštavaju da je grupa dostavljala dokumenta pod oznakom
"državna tajna" službama Grčke i Mađarske.
Grupa je uhapšena u septembru 2013. godine tokom policijske operacije
nazvane "Špijun", a krivični postupak pokrenut je krajem prošle godine zbog
optužbe za špijuniranje, ucene i zločinačko udruživanje.
|
|
Istražni postupak protiv nesavesnih makedonskih sudija |
| |
Protiv 25 sudija i stručnih saradnika Odeljenja za prekršaje
Osnovnog suda u Skoplju pokrenut je istražni postupak zbog osnovane sumnje da su
nesavesnim radom od 2010. godine oštetili republički budžet za oko 68 miliona
denara, saopštilo je Osnovno javno tužilaštvo u Skoplju.
Osumnjičeno je 13 sudija i 12 stručnih saradnika.
Njima se stavlja na teret da su 2010. godine primali zahteve za sprovođenje
prekršajnog postupka koje su uzimali u rad u toku 2012. i 2013. godine, i po
kojima su donošene presude sa novčanim kaznama koje nikada nisu dostavljane na
izvršenje.
Time je, kako se navodi, naneta šteta budžetu od oko 110.000 evra.
Osnovno javno tužilaštvo u Skoplju je naredilo sprovođenje istražnog postupka
protiv 25 osumnjičenih, zaposlenih u Osnovnom sudu u Skoplju Odeljenja za
prekršaje, postupajući po krivičnoj prijavi Odeljenja za organizovani kriminal
makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
|
|
File: BiH je na začelju zemalja u regionu |
| |
Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je da Bosna i Hercegovina
još jednu godinu ostvaruje veoma ograničen napredak i da je na samom začelju
zemalja u regionu, kada je reč o ispunjavanju obaveza na putu ka članstvu u EU.
Nedostatak političkih kretanja je u snažnom kontrastu sa željama građana BiH
koji žele da vide reforme na putu ka EU, rekao je File u video poruci povodom
danas objavljenog izveštaja o napretku Evropske komisije za 2014. godinu.
File je poručio da će nakon opštih izbora koji će biti održani u nedelju, biti
važno da se brzo formiraju svi nivoi vlasti.
On je naglasio da će za BiH od kritičnog značaja biti da pronađu načini
uspostavljanja efikasne koordinacije koja će se baviti urgentnim socijalnim i
ekonomskim reformama.
"Tek kada se nađe ovaj novi politički podsticaj, onda će BiH moći da prevaziđe
sadašnju pat poziciju u integracijama", kazao je File.
BiH se, prema izveštaju o napretku Evropske komisije za 2014. godinu, najviše
zamera nedostatak političke volje političkih lidera da se istinski bave
reformama nužnim za evropski put BiH.
Masovni protesti građana u februaru su, kako se ističe, naglasili svu krhkost
socijalno-ekonomske situacije u BiH.
Vladajuće elite, navodi se, i dalje instrumentalizuju političke i etničke, zatim
uskostranačke interese po mnogim važnim pitanjima.
Navodi se da BiH još nije sprovela presudu Evropskog suda za ljudska prava u
predmetu Sejdić-Finci.
"Nedostatak efikasnog mehanizma koordinacije o pitanjima vezanim za EU i dalje
će uticati na interakciju zemlje s EU, uključujući nivo finansijske pomoći",
navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da je napravljen mali napredak u sprovođenju reforme za smanjenje
korupcije "koja i dalje utiče na ceo javni sektor, a ostaje najakutnija na
području pružanja usluga, kao i pristupu zapošljavanju".
"Povećan je politički i finansijski pritisak na medije, zatim zastrašivanja i
pretnje novinarima i urednicima, što je za ozbiljnu zabrinutost", istaknuto je u
izveštaju.
U izveštaju se pored ostalog negativno ocenjuju napori da se smanji
nezaposlenost građana, a pravosudni sistem je nazvan neefikasnim zbog što
predstavlja "strašnu prepreku za investicije".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
