|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Obama i Kameron nisu pozvani na vojnu paradu |
| |
 Ministar
spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da predsedik SAD Barak Obama i
premijer Velike Britanije Dejvid Kameron nisu pozvani na vojnu paradu 16.
oktobra povodom 70 godina od oslobođenja Beograda od fašizma, već će biti
pozvani diplomatski predstavnici te dve zemlje u Srbiji.
"Njima pozivi nisu upućeni, biće pozvani njihovi diplomatski predstavnici
koji su ovde. Diplomatski predstavnici svih naših saveznika će biti pozvani,
bez obzira da li su učestvovali u oslobađanju Beograda, ili ne", kazao je
Dačić u emisiji RTS "Upitnik" .
Ministar odbrane Bratislav Gašić kazao je da će u paradi učestvovati samo
predstavnici Vojske Srbije, koji će nositi uniforme iz Prvog i Drugog
svetskog rata i zastave svih prijatelja i saveznika Srbije, odnosno
Jugoslavije u tim ratovima i u operacijama za oslobađanje Beograda.
Dačić je ponovio da nije bilo pritisaka sa Zapada da se parada odloži, jer
"to Srbiji niko nije smeo da traži, ne zato što smo sila, već zato što bi to
bilo nečuveno".
Vicepremijer je kazao i da su priče da je Rusija protiv ulaska Srbije u
Evropsku uniju "prazne priče" i da se predsednik Vladimir Putin nikada nije
protivio tome u razgovorima kada je Dačić bio premijer.
"Srbija ima poseban položaj. Drugo su Moldavija, Estonija i tako dalje, koje
su bile deo S S S R-a", rekao je Dačić.
Kazao je i da Srbija ne želi da sankcijama učestvuje u "ratovima" Evropske
unije i Rusije, već da Vlada brine o interesu svog naroda.
"Ako EU misli da treba da prekinemo sve odnose, zašto onda održavaju
sastanak prijateljstva (na kojem će biti i Putin) u Milanu?" polovinom
oktobra, zapitao je Dačić.
Dačić je kazao da Srbija poštuje preporuku EU "da se ne zauzima prazan
prostor" koji je nastao zbog sankcija EU i Rusije, već Srbija zauzima
prostor koji ionako ima po raznim, ranije postignutim ugovorima.
"Naša šansa veka je ona kada smo potpisali sporazum o slobodnoj trgovini sa
Rusijom. Mi tu šansu nismo dovoljno iskoristili jer više volimo da poslujemo
sa nekima drugima. Mi treba da iskoristimo ono što imamo kao sporazum već 15
godina", kazao je Dačić.
On je kazao da je ovo prilika da investitori dođu u Srbiju i tu proizvode
ono što odatle mogu da lako plasiraju na rusko tržište, ali i na tržište
mnogih drugih zemalja s kojima Srbija ima sporazume.
Govoreći o odnosima Srbije i NATO-a, Gašić je kazao da Srbija ostaje vojno
neutralna, ali da je važno da učestvuje u mirovnim misijama.
On je kazao da će u oktobru pripadnici Vojske Srbije i Nacionalne garde iz
Ohaja održati zajdničku vežbu u Kruševcu, a decembra i u bazi Jug, kod
Bujanovca.
Dačić je dodao da će Srbija uskoro potpisati sporazum o individualnom
partnerstvu - IPAP što je, po njegovim rečima, najviši nivo saradnje zemlje
koja ne želi da bude članica, sa samim NATO-om.
|
|
Srbija napreduje, ali mora jačati vladavinu prava |
| |
Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o napretku Srbije ka članstvu u
Evropskoj uniji ocenila da je "Srbija dovoljno ispunila politička merila",
ali da se srpska vlada još "mora dalje usredsrediti na ono ključno, a to je
posebno vladavina prava, uključujući slobodu izražavanja, reformu državne
uprave, uporedo s dobrim ekonomskim upravljanjem".
U "ključnim nalazima", sažetku izveštaja podvlači se da je pokretanje
pregovora o članstvu Srbije i EU u januaru ove godine bilo "novi ugaoni
kamen u težnji Srbije da se priključi EU", što je kao svoj cilj potvrdila i
nova vlada u Beogradu.
"Ekonomske i strukturne reforme su počele dok su u maju katastrofalne
poplave pogoršale budžetsku situaciju" u Srbiji, dodaje se u ovom dokumentu
EK i kaže da budžetski deficit "mora biti sređen kao prvenstveni zadatak".
"Ključno je", kako je naglašeno, "i da Srbija nastavi da ispunjava date
obaveze o regionalnoj saradnji i normalizaciji odnosa s Kosovom kroz stalnu
primenu u dobroj veri svih dogovora sklopljenih u dijalogu, tako da
pregovori o članstvu nastave da glatko teku".
Kad je reč o "političkim merilima" za članstvo u EU, EK ističe da su izbori
u Srbiji u martu protekli uz učešće svih stranaka i transparentno, a
evropsko opredeljenje je nanovo dobilo snažnu podršku vladajuće koalicije.
Komisija u Briselu ukazuje na to da su srpske vlasti stvorile mehanizme da
se u pregovore o članstvu s EU uključe i građansko društvo i parlament.
Takođe su uložile napore za poboljšanje i efikasnost državne uprave i
finansijskog rukovođenja, "uz novu strategiju i zakone koji omogućavaju
povlačenje države iz vlasništva u medijima".
Evropska komisija dodaje da "Parada ponosa koja je u Beogradu 28. septembra
protekla bez većih ometanja, predstavlja važan ugaoni kamen u efikasnom
sprovođenju ljudskih prava".
Takođe EK naglašava da je u Srbiji nužno primeniti reforme, uz ustavne
promene koje će predstavljati bitan napredak u pregovorima o članstvu, uz
jačanje nezavisnih regulatornih tela.
Reforma pravosuđa i bitka protiv korupcije su "u ranoj fazi i nužno da budu
pojačane strogim nadžorom i mehanizmima za njihovo usaglašavanje", ističe
izvršno telo EU.
U izveštaju se podvlači da je Srbija nastavila da igra pozitivnu ulogu u
regionalnoj saradnji i normalizaciji odnosa s Kosovom uz predanost u primeni
Sporazuma Beograd-Priština i dogovora u dijalogu.
"Ali", kako je navedeno, "bez obzira na prevremene izbore na obe strane,
Srbija mora nastaviti da postiže rezultate u normalizaciji odnosa s Kosovom
kroz stalno sprovođenje u dobroj vezi svih dogovora, tako da pregovori o
članstvu (s EU) nastave da glatko teku".
Jedan upućeni zvaničnik EU je novinarima objasnio da pre svega Nemačka traži
da Srbija opipljivo sprovodi dogovore s Prištinom da bi se otvorilo
poglavlje 35 pregovora o članstvu s EU, što je povezano i s otvaranjem
ključnim poglavlja 23 i 24 o vladavini prava i temeljnim slobodama.
U poglavlju 35 će se pregovarati i o normalizaciji odnosa s Kosovom, a na
opasku da je teško da Srbija napreduje u normalizaciji ako ne postoji vlada
u Prištini, rečeno je da se mogu rešavati konkretna pitanja mosta u
Kosovskoj Mitrovici, energetike, ilegalnih prelaza i drugog.
Evropska komisija takođe ukazuje na rast srpske privrede od 2,5 odsto u
2013, ali i stagnaciju zbog pada domaće tražnje i ukazuje na to da je izvoz
jedino nastavio da raste.
Nezaposlenost je dostigla stopu od 20 odsto radno sposobnog stanovništva, a
"Srbija ima veliki budžetski deficit, dok ekonomiju remeti i dalje veliki
udeo nenaplativih kredita, poplave su dodatno pogoršale ekonomsku
situaciju".
"Srbija je pokrenula ozbiljan program ekonomskih reformi usvajajući nove
zakone o tržištu rada, privatizaciji i stečaju, platama i penzijama", navodi
se u izveštaju EK.
I podvlači da su "bitni napori i dalje nužni", kako se napominje, "da se
uhvati u koštac s velikim budžetskim deficitom tako što će se u prihvatljive
razmere svesti izdaci države, uspostaviti budžetska disciplina i poboljšati
ubiranje poreza".
"Moraju se sprovesti i široke strukturne reforme, obrazovni sistem učiniti
delotvornijim", navodi EK.
"Napredak je nužan u privatizaciji i preustrojstvu preduzeća u ddržavnom
vlasništvu, da se svedu na razumnu meru državne subvencije i poboljšaju
uslovi poslovanja".
Izvršno telo EU naglašava da se srpsko zakonodavstvo mora usklađivati s
propisima EU uporedo s pregovorima o članstvu, "što obuhvata sektor
energije, uključujući gasovod Južni tok, prirodnu sredinu, klimatske
promene, državne subvencije, zdravstvo i socijalnu zaštitu i politiku
azila".
"U spoljnoj i bezbednosnoj politici Srbija takođe mora postepeno
usaglašavati svoje politike i stavove s politikom EU, u razdoblju do ulaska
u članstvo", navodi se u ključnim nalazima Izveštaja Evropske komisije.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Osam decenija od atentata u Marseju |
| |
Juče se navršilo osam decenija od ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra I
Karađorđevića u Marseju, jednog od najvažnijih događaja u istoriji Srbije i
bivše Jugoslavije.
Ubistvo kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju organizovala je grupa
hrvatskih ustaša i pripadnika makedonske VMRO, uz podršku italijanskog
fašističkog diktatora Benita Musolinija.
Hice u kralja ispalio je Vlado Georgijev Kerin, pripadnik VMRO-a, sa
nadimkom Černozemski. U atentatu je ubijen i šef francuske diplomatije Luj
Bartu.
Kralj Aleksandar I Karađorđević rođen je 17. decembra 1888. godine na
Cetinju, kao četvrto dete kneza Petra Karađorđevića, budućeg kralja Srbije i
Kraljevine SHS, i Zorke Petrović Njegoš. Školovao se u Ženevi, u Petrogradu,
Rusiji i Beogradu.
Određen je za prestolonaslednika Srbije 27. marta 1909, posle odbijanja
njegovog starijeg brata Đorđa da preuzme presto.
Pred Prvi svetski rat proglašen je za regenta Srbije, a od 1. decembra 1918,
posle završetka rata i ujedinjenja, za regenta Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca.
U Prvom svetskom ratu, kao regent, Aleksandar je bio i vrhovni komandant
srpske vojske.
Posle smrti oca kralja Petra I 1921, proglašen je za "kralja ujedinitelja"
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kralj Aleksandar imao je tri sina -
Petra, Tomislava i Andreja.
|
|
Zdravstveni sistem spreman za pojavu ebole |
| |
Pomoćnik ministra zdravlja Srbije Zoran Panajotović izjavio je da je
zdravstveni sistem zemlje spreman za moguću pojavu ebole i da su utvrđene
procedure koje će medicinske ustanove sprovoditi kod obolelih osoba,
saopštilo je resorno ministarstvo.
"Prateći situaciju epidemije ebole, još od juna nadležni u Ministarstvu
zdravlja su počeli sa aktivnostima što se tiče obaveza i zakona, ali i
obaveza stručnog obaveštavanja i edukacije zdravstvenih radnika na
teritoriji Srbije", kazao je Panajotović.
Prema njegovim rečima, utvrđena je procedura koja će se primenjivati kod
eventualno obolelih osobe od ebole.
"Obolela osoba se odmah transportuje u jednu od infektivnih klinika u Srbiji,
koja je referentna, izoluje se i pod posebnim je nadžorom po datim
uputstvima. Pod nadzorom je i osoblje zdravstvene ustanove u kojoj se
oboleli leči a karantin je objekat koji ispunjava određene standarde i
higijensko-sanitarne i epidemiološke uslove, gde bi bili smešteni zdravi
ljudi, u trajanju od 21 dan koliko je maksimalni broj inkubacije za ovu
vrstu bolesti", rekao je Panajotović.
On je dodao da osobe u karantinu mogu da obavljaju uobičajene aktivnosti,
osim ograničenja izlaska iz objekta.
"Smeštanje u karantin odnosi se na one koji dolaze iz zaraženih područja i
za koje postoji sumnja da su mogli da budu u kontaktu sa obolelima od ebole",
kazao je Panajotović.
Institut javnog zdravlja "Batut" saopštio je u utorak da u Srbiji nema
obolelih od virusa ebole, niti je ijedna osoba smeštena u karantin zbog
aktuelne epidemiološke situacije u Zapadnoj Africi.
|
|
Hram Svetog Save oslikaće ruski i beloruski slikari |
| |
Enterijer Hrama Svetog Save zajedno će urediti umetnici iz Rusije i
Belorusije, odlučio je danas žiri u Moskvi, kojim je kopredsedavao ministar
spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.
Sa ruske strane, kopredsedavao je mitropolit Ilarion, šef Odeljenja Ruske
pravoslavne crkve za međunarodne odnose, a domaćin je bio predsednik Ruske
akademije umetnosti (RAU) Zurab Cereteli.
Za konkurs za uređenje Hrama prijavile su se četiri grupe, sa odvojenim
projektima. Prvo mesto podelile su grupa umetnika RAU (RAU) i grupa umetnika
iz Belorusije. Nosilac posla biće RAU, radove će predvoditi umetnik Nikolaj
Muhin, a beloruski umetnici će pomagati u izradi mozaika i oslikavanju.
Dačić je kazao da mu je drago što je doneta važna, istorijska odluka o
pripremama za početak uređenja najvećeg srpskog hrama. Dodao je da je
posebno važno što će biti angažovani umetnici dva prijateljska naroda.
Mitropolit Ilarion je kazao da je svestan da najteži deo posla tek predstoji,
ali da je uveren da će biti urađen vrhunski, pošto je reč o jednom od
najvećih pravoslavnih hramova.
Radovi, koje finansira Rusija, trajaće, prema preliminarnim prognozama oko
osam godina, a biće angažovano oko 300 umetnika.
Dačić je zahvalio ruskoj strani na pomoći u uređenju Hrama Svetog Save.
Organizatori su naveli da će upoznati ruskog predsednika Vladimira Putina sa
današnjom odlukom, uoči njegove posete Beogradu.
U srpskoj delegaciji, na sastanku žirija učestvovao je i mitropolit
Amfilohije Radović.
Zorana Bojić,
Moskva
|
|
Nestalo oružje iz magacina na aerodromu Nikola Tesla |
| |
Iz magacina na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" nestala je određena
količina automatskog naoružanja namenjenog izvozu, rečeno je agenciji Beta u
MUP-u.
Automatsko oružje je nestalo iz magacina u bescarinskom prostoru.
Mediji prenose da su sa aerodroma nestale dve kutije u kojima je bilo oko 20
komada automatskog oružja.
U pitanju su bili "škorpioni" koje je firma za izvoz oružja Jugoimport
nameravala da izveze kupcu koji je u međuvremenu odustao od posla.
|
|
Počelo suđenje za ubistvo Jurišića |
| |
Suđenje za brutalno ubistvo pripadnika zemunskog klana Milana
Jurišića 2009. godine, počelo je u ponedeljak pred sudom u Madridu.
Vladimir Milisavljević, Luka Bojović, Vladimir Mijanović i Siniša Petrić "bili
su članovi 'zemunskog klana', srpske mafijaške organizacije koju su
formirali bivši pripadnici paravojne grupe nazvane 'Arkanovi tigrovi'", piše
u optužnici.
Bojović je optužen da je u martu 2009. godine ubio Jurišića u stanu u
Madridu za šta bi mogao da dobije do 41 godine zatvora.
Milisavljević koji je optužen za saučesništvo, mogao bi da bude osuđen na 21
godinu zatvora, a druga dvojica na kazne od pet do 17 godina zatvora. Oni su
uhapšeni u februaru 2012. godine po poternici Interpola.
Sva četvorica su optužena za "pripadanje kriminalnoj organizaciji".
Suđenje traje do četvrtka u San Fenandu de Henaresu, kod Madrida.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
