|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Penelopa Kruz najseksi žena na svetu |
| |
 Američki
časopis za muškarce Eskvajer (Esquire) proglasio je glumicu Penelope Kruz "najseksipilnijom
živom ženom" na svetu.
Kruzova je 11. žena kojoj je Eskvajer dodelio du titulu.
Među prethodnim dobitnicima su glumice Skarlet Johanson, Šarliz Teron,
Hale Beri i Anđelina Džoli, kao i pevačica Rijana.
Španska glumica, koja je ostvarila zapaženu karijeru i u Holivudu, rekla je
za Eskvajer da je kad je bila mlada imala veliku "naklonost prema drami",
ali da je trenutno "drama ne može manje interesovati".
Ona nije želela da kaže ništa o svom privatnom životu, a odbila je da govori
i o svom mužu, takođe glumcu, Havijeru Bardemu, kao i o svojoj deci. "To je
naša stvar", rekla je Penelope Kruz za Eskvajer.
Naredni filmovi u kojima će publika moći da gleda Kruzovu biće španski "Ma
Ma" i "Grimsby" sa Sašom Baronom Koenom.
Novembarski broj Eskvajera pojaviće se na kioscima 21. oktobra.
|
|
Sezona "Oskara" - Zlatna groznica |
| |
Sa dolaskom zlatne jeseni, Holivud je počela da trese "zlatna groznica".
Dolazi sezona "Oskara"! U narednih 70-tak dana veliki studiji će u "multipleksima"
predstaviti svoje glavne adute za najglamurozniju nagradu u svetu "pokretnih
slika".
Čudo neviđeno: na repertoaru će se napokon pojaviti holivudski filmovi za
čije gledanje je potrebno uključiti mozak! Evo top-liste deset filmova (prema
rasporedu prikazivanja) za koje se očekuje da će biti najozbiljniji takmaci
u predstojećoj 87-oj "oskarovskoj" trci.
1. "Birdman" (17.oktobar):
U režiji Meksikanca Alehandra Gonzaleza Inaritua ("Babel", 2006.) to je crna
komedija o istrošenom glumcu koji je nekad tumačio lik superheroja (uloga
kakva priliči bivšem "Betmenu" Majklu Kitonu), koji mora da prevaziđe svoj
ego i porodične probleme kako bi ponovo nastupio na brodvejskoj sceni.
2. "Interstellar" (7. novembar):
Spektakularna naučno-fantastična avantura reditelja Marka Nolana ("Mračni
vitez", 2008.) o grupi istraživača (role "oskarovaca" Metjua Mekonohjua i En
Hatavej) koji koriste otkriće rupe koja omogućava putovanje svemirom u
udaljene galaksije u nameri da spasu ljudsku rasu.
3. "Rosewater" (7. novembar):
Debitanski igrani film autora Džona Stjuarta, domaćina sarkastičnog tv-Daily
Shonj. Ali, ovaj film nije komedija nego teška drama adaptirana po memoarima
iranskog novinara Mazijara Baharija (Gael Garsija Bernal) koji je bio
uhapšen, protvoren i mučen četiri meseca u vreme predsedničkih izbora u
Iranu 2009. godine.
4. "Foxcatcher" (14. novembar):
Dobitnik nagrade za najbolju režiju na prošlom kanskom festivalu Benet Miler
("Kapote, 2005.) je pripremio dramu sa istinitom bizarnom pričom o bogatom
sponzoru (Stiv Karel) koji je 1996. godine ubio američkog olimpijskog rvača
(Čening Tatjum).
5. "Wild" (5. decembar):
U nastojanju da osvoji svog drugog "Oskara" (Hod po ivici", 2005.) plavokosa
Riz Viterspun uklanja šminku sa lica i upućuje se peške sa ruksakom na
leđima na hiljadu milja dugu odiseju nepristupačnim predelima američkog
severozapada, sledeći stope Čeril Strajed, po čijim memoarima iz 2012.
godine je ovaj film snimljen, u režiji kvebečkog autora Žana-Marka Valea
("Dallas Buyers Club", 2013).
6. "Exodus: Gods and Kings" (12. decembar):
Povratak reditelja Ridlija Skota (oskarovski "Gladijator", 2000) istorijskom
spektaklu. U njegovom karakterističnom stilu, ovaj film je epsko-biblijska
fascinacija o egzodusu Jevreja iz Egipta, pod vođstvom Mojsija, kojeg igra
Kristijan Bejl.
7. "Inherent Vice" (12. decembar):
Film "noar" obavijen dimom marihuane, u režiji Pola Tomasa Andersona, čija
poslednja dva ostvarenja su osvojila pet "Oskara" ("Biće krvi", 2007. i "Gospodar",
2012.). To je psihodelična krimi-priča o privatnom detektivu (Hoakin Feniks)
koji istražuje nestanak bogatog muškarca, momka njegove bivše devojke.
8. "Selma" (25. decembar):
Nakon dugog kašnjenja, ovo je biografski film o legendarnom crnačkom lideru
Martinu Luteru Kingu, "nobelovcu" i borcu za ljudska prava 1960-tih u
Americi, na kojeg je izvršen atentat. Producent filma je famozna Opra Vinfri,
rediteljka je široj javnosti nepoznata Ava Du Vernej, a glavnu ulogu tumači
britanski glumac Dejvid Ojelovo.
9. "Unbroken" (25. decembar):
Zasnovana na best-seleru, ovo je hronika života američkog olimpijskog atlete
Luisa Zamperinija (igra ga Džek O'Konel), koji je za vreme Drugog svetskog
rata kao zarobljenik proveo dve godine u japanskim ratnim logorima. Nakon
odvratnog filma "U zemlji krvi i meda" (2011.) to je još jedna ratna priča u
režiji miljenice američke Akademije filmskih umetnosti i nauka Anđeline
Džoli.
10. "Into the Woods" (25. decembar):
Trostruka "oskarovka" Meril Strip igra i peva u ulozi Veštice koja odlučuje
da "nauči pameti" poznate likove iz dečijih priča (Crvenkapa, Pepeljuga i
dr.). Transformisati cinični brodvejski mjuzikl u porodični diznijevski film
je bio izazov sa kojim se suočio reditelj Rob Maršal ("Oskarima" nagrađeni "Čikago",
2002.)
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Inicijativa Društvene ulice širi se u celom svetu |
| |
Incijativa jednog italijanskog novinara o širenju dobrih
susedskih odnosa "Društvene ulice" za godinu dana se proširila širom zemlje,
ali i u Portugalu, Brazilu, Novom Zelandu i Hrvatskoj.
Novinar Federiko Bastijani spontano je pokrenuo incijativu kada je na
društvenoj mreži Fejsbuk tražio drugare iz komšiluka koji će se igrati s
njegovim sinom u Bolonji.
"Ljudi su odmah reagovali kao da su samo to čekali", rekao je Bastijani,
koji je otvorio sajt social.streets.it.
Ta inicijativa sa sloganom "Od virtuelnog u stvarni i vredniji svet" za
godinu dana proširila se na 300 ulica u Italiji, ali i u Hrvatkoj, Portugalu,
Brazilu i na Novom Zelandu.
"Imao sam tipičan usamljenički život u gradu. Viđao sam svaki dan ista lica
ne znajući im imena. Hteo sam da probijem zid nepoverenja i stvorim osećaj
zajediništva. U selima je to normalno, ali su gradovi to zaboravili", rekao
je Bastijani.
Članovi "Društvenih ulica" se najpre upoznaju na internetu i kasnije
organizuju druženje, čuvanje dece, razmenjivanje recepata ili pozajmljivanje
alata za domaćinstvo.
U Italiji se taj fenomen toliko proširio da su neke državne institucije
počele da ga priznaju. "Društvene ulice" u Bolonji su nedavno potpisale pakt
saradnje s gradskim vlastima kako bi se mesto jednog napuštenog bilborda
pretvorilo u mali centar za gradske informacije.
|
|
175 godina švajcarskog sata Patek Filip |
| |
Čuveni ženevski proizvođač luskuznih satova "Patek Filip" obeležava 175
godina postojanja kompanije koja proizvodi satove s posebnim i složenim
mehanizmima, koji privlače bogataše širom sveta.
Predsednik firme Tjeri Stern je tim povodom predstavio je novi sat s obiljem
digitalnih slika "Patek Filip Gradnmaster Chim" koji je proizveden u 1.366
primeraka dok je samo sedam pirmeraka proizvedeno s 20 novih složenih
mehanizmima.
"Kada smo 1964. godine slavili 125 godina postojanja, kladio sam se da ćemo
izmisliti nove funkcije ali nisam znao da ćemo u tome uspeti. Tada nas je
bilo 250 a sada 2.200", rekao je Stern.
Firma se oslanja na svoju uticajnu prošlost. Aukcijska kući Sotbi saopštila
je nedavno da će 14. novembra na aukciju staviti sat "Patek Filip" koji se
smatra "Svetim gralom" satova - "Supercomplication Henry Graves" s 900
komponenti koje se odnose na 24 funkcije sata, među kojima su izlazak i
zalazak sunca u Njujorku ili vidljivost neba iz kuće Henrija Grejvsa.
Američki bankar Grejvs je 1925. godine naručio ručni zlatni sat koji je
proizvoden posle tri godine rada i pet godina proizvodnje.
Prvi put je prodat 1999. godine na aukciji u Njujorku za 11 miliona dolara.
Sada se njegova vrednost procenjuje na 15 miliona dolara (12 miliona evra).
Satove te marke imala je kraljica Viktorija, kao i Džejms Pakard, Bred Pit,
dok je 1943. godine tada osmogodišnji dalaj lama dobio sat "Patek Filip",
firme osnovane 1838. godine.
Kompanija od osnivanja čuva podatke svih svojih kupaca i često moli kupce da
se strpe dve do tri godine kako bi proizvele traženi sat. Godišnje proizvede
oko 53.000 satova.
|
|
Naučnici: Epoha u kojoj živimo je antropocen |
| |
Mnogi naučnici koriste nov termin za epohu u kojoj živimo imajući u vidu
ogroman uticaj čoveka na izgled Zemlje.
Antropocen - epoha koju oblikuju ljudi - termin je koji mnogi naučnici
koriste umesto holocena, epohe koja traje poslednjih 12.000 godina.
U 2014. je objavljeno više od 500 naučnih radova u kojima se sadašnje vreme
naziva antropocen. O njemu je prvi govorio naučnik Pol Krucen, nobelovac
koji je 1995. godine dobio nagradu za hemiju za rad o ispitivanju ozonskih
rupa.
"Mi menjamo Zemlju. Nema sumnje, video sam iz svemira", rekao je astronaut
Džon Gransfeld, koji je osam puta bio u misiji u svemiru i koji tvrdi da
nema nijednog mesta na Zemlji na kojem nije uočljiv čovekov uticaj.
Epoha antropocena tema je bila simpozijuma u Nacionalnom prirodnjačkom
muzeju Instituta Smitsonijan u Vašingtonu, kao i izložbe Američkog udruženja
za promociju nauke.
Naučnici podržavaju ovu tezu uz obrazložanje da su "ljudi postali geološka
snaga na planeti i da je epoha u kojoj živimo zaista drugačija".
Predstavnik Smitsonijana za nauku Džon Kres objašnjava da na Zemlju, u
njenoj 4,6 milijardi godina dugoj istoriji, nikada nijedna vrsta nije imala
uticaj kakav danas na planetu imaju ljudi.
Pobornici teze o antropocenu tvrde i da doba ljudi ne obeležavaju samo
klimatske promene. Ono se odnosi i na nestanak ozonskog omotača, poremećaj u
kruženju azota i fosfora, acidifikaciju okeana, hemikalije koje izazivaju
endokrine poremećaje i seču šuma.
Jedna od stvari oko koje se stručnjaci ne slažu jeste kada je počeo
antropocen. Neki su mišljanja da su početak te epohe obeležili
industrijalizacija i upotreba atomske bombe.
Predsednik Američkog geološkog udruženja Hap Masksvin rekao je da ta
asocijacija nije zvanično usvojila termin antropocen, ali da se sve više
obraća pažnja na taj koncept.
|
|
Austrijski prijem za ekipu filma Branio sam Mladu Bosnu |
| |
Ambasador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner organizovao je u sredu prijem za
ekipu filma "Branio sam Mladu Bosnu" o učesnicima Sarajevskog atentata i
braniocu Gavrila Principa po službenoj dužnosti advokatu Rudolfu Cistleru.
Ajgner je čestitao glumcima i autorima filma i ocenio da je to delo značajno
jer brani pravnu državu.
"Film ima puno veze sa Austrijom a najbitnija poruka koja se odnosi na danas,
ovde i svuda, jeste način na koji je doktor Rudolf Cistler shvatio ulogu
branioca i službenika pravde", rekao je Ajgner.
On je rekao da je nebitno da li su pripadnici Mlade Bosne bili jugoslovenski
junaci, socijalni romantičari, borci za socijalnu jednakost ili slepi
ideolozi već kako je Cistler zastupao pravdu i pravo.
Scenograf Srđan Koljević rekao je da je tema filma iznenađenje za gledaoce
jer svi misle da o Sarajevskom atentatu znaju puno, iako zapravo ništa o
tome ne znaju.
"Bilo mi je interesantno da sa strane sagledamo priču o braniocu Gavrila
Principa po službenoj dužnosti, što takođe niko nije znao", rekao je on.
Koljević je dodao da je pre 20 godina počeo da istražuje priču o Cistleru
kada je pročitao stenogram sa suđenja Principu i otkrio jednog zaboravljenog
heroja.
Prema njegovim rečima, u prvom planu filma su pripadnici Mlade Bosne Veljko
i Jovanka Čubrilović, ali da su ga zanimale sve generacije upletene u
Sarajevski atentat i kako se to odrazilo na njihove živote, zato što je
ljudska dimenzija bitna za razumevanje događaja.
Koljević je rekao da je film zasnovan na primarnim istorijskim i
dokumentarnim izvorima kao i svedočenjima učesnika Sarajevskog atentata a ne
na interpretacijama.
Film "Branio sam Mladu Bosnu" u utorak je premijerno prikazan u Sava centru
u Beogradu, u sredu je premijerno prikazan u Novom Sadu, dok od četvrtka
počinje prikazivanje u bioskopima u Srbiji.
|
|
Novi vidikovac na Burdž Kalifi na visini od 555 metara |
| |
Posetioci najviše zgrade na svetu Burdž Kalife u Dubaiju sada mogu da se
popnu na njen još viši nivo i tako imaju još bolji pogled na taj grad u
Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Vlasnik nebodera visokog 828 metara, sa 163 sprata, naveo je da će posetioci
sada moći da plate da bi se popeli na vidikovac na 148. spratu Burdž Kalife,
koji se nalazi na 555 metara od zemlje.
Prema Ginisovoj knjizi rekorda, to je najviši svetski vidikovac, a da bi do
njega stigli, zainteresovani moraju da promene lift na 125 spratu.
Ranije su turisti mogli da se popnu samo do vidikovca na 124. spratu, što je
prošle godine učinilo skoro 1,9 miliona ljudi.
Unapred rezervisane karte za penjanje na najviši vidikovac na svetu koštaju 109
dolara, a na licu mesta 136 dolara.
I Tajland planira da izgradi neboder u Bangkoku koji će biti među 10 najviših na
svetu.
Planirano je da građevina od 125 spratova bude visoka 615 metara i u okviru nje
će biti luksuzan hotel, kancelarije i vidikovac s panoramskim pogledom na glavni
grad Tajlanda.
Neboder u Bangkoku, čija gradnja bi trebalo da bude završena do 2019, biće
deveti po visini na svetu i koštaće 3,1 milijardu dolara.
|
|
Beograd na fotografijama 1941-1945. |
| |
Izložba "Beograd na fotografijama Riste Marjanovića 1941-1945" otvorena je u
sredu 15. oktobra u Konaku kneginje Ljubice, povodom 70. godišnjice oslobođenja
Beograda od fašističke okupacije, najavio je Muzej grada Beograda.
Na izložbi je predstavljeno više od 100 najreprezentativnijih fotografija iz
zbirke Riste Marjanovića iz Drugog svetskog rata i posleratnog perioda, do
proglašenja Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Fotografije po tematskim celinama prikazuju događaje 27. marta 1941. godine i
bombardovanje Beograda, okupaciju i Koncentracioni logor na Banjici, snimke
razorenog grada u bombardovanju 1944, kao i period oslobođenja i obnove grada.
Fotografije iz perioda oslobođenja Beograda 1944. godine Rista Marjanović snimao
je na periferiji u Kneževcu, Resniku, Žarkovu, Rakovici, Košutnjaku, Topčideru,
na Dedinju i Banjici.
Marjanović je fotografisao i postrojene jedinice, portrete, naoružanje boraca,
uništeno teško naoružanje i razasutu opremu posle borbi za oslobođenje grada.
Pored Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije snimljene su i tenkovske jedinice
Crvene armije uoči borbi, ili neposredno po oslobođenju određenih beogradskih
kvartova.
Najčešći motiv na fotografijama snimljenim posle oktobra 1944. godine su
proslave Dana Oktobarske revolucije, proslava Dana pobede, ali i predizborna
aktivnost uoči izbora za Ustavotvornu skupštinu.
Deo postavke čini reprezentativni materijal iz zbirke Odseka za istoriju
Beograda od 1941. godine, navodi se u najavi izložbe.
|
|
Dokumentarni film o Edvardu Snoudenu prikazan u SAD |
| |
Dokumentarni film o bivšem saradniku američke Nacionalne bezbednosne
agencije (NSA) Edvardu Snoudenu, koji je posle objavljivanja detalja o
prisluškivanjima te služba dobio azil u Rusiji, prikazan je premijerno u
Njujorku.
Dokumentarni film "Citizenfour" Lore Pojtras, koji traje skoro dva sata,
predstavlja intimni portret bivšeg obaveštajca u vreme kada je obelodanio
poverljive dokumente NSA, kao i njegove pripreme za bekstvo iz SAD.
Snouden je predao medijima dokumente o programima NSA, a u junu 2013. godine je
pobegao iz SAD u Hongkong. Odatle je odleteo u Moskvu, gde je ostao kada su mu
američke vlasti poništile pasoš. Privremeni boravak u Rusiji dobio je 1. avgusta
2013. godine. Prema dokumentarnom filmu, Snoudenova devojka Lidsi Mils mu se
pridružila u Moskvi u julu ove godine. U jednoj sceni filma Snouden priprema
večeru u svojoj kuhinji zajedno s devojkom, ali bez razgovora a sama Lindsi Mils
nije nikada dala intervjuu rediteljki.
Film prikazuje i kako Snouden iz Hongkonga, gde je najpre pobegao, javlja svojoj
devojci šta je uradio i da se neće skoro vratiti kući na Havajima.
"To je složena situacija. Možda se više nikada neću vratiti", rekao je Snouden u
telefonskom razgovoru s devojkom na ivici suza. Snimljen je u hotelskoj sobi u
Hongkongu.
Posle telefonskog razgovora, Snouden sam sebi kaže: "Ona uopšte ne zna čime se
ja bavim. Žao mi je što joj to kažem dok je na godišnjem odmoru, ali to činim
kako bi je zaštitio".
Snouden se u SAD suočava sa optužbama za špijunažu jer je otkrio globalni
program prisluškivanja i praćenja koji je NSA sprovodila u SAD i širom sveta.
Snouden je ove godinje predložen za Nobelovu nagradu za mir.
Snouden je u avgustu dobio u Rusiji privremeni boravak na tri godine. On sada
ima pravo da zatraži rusko državljanstvo i može da se slobodno kreće po Rusiji,
da izađe i da se vrati u zemlju u roku od tri meseca.
|
|
Lovac preživeo napad grizlija i metak spasioca |
| |
Jedan kanadski lovac se oporavlja od napada medveda grizlija tokom lova,
kada ga je uz to još i ustrelio kolega-lovac dok je pokušavao da ga spase.
To se dogodilo u nedelju ujutro u Britanskoj Kolumbiji, na krajnjem zapadu
Kanade gde živi "bar jedan grizli na svaka dva kvadratna kilometra", kaže
tamošnja turistička služba.
Dva lovca su u šumi naišla na mužjaka grizlija koji je odmah napao jednog od
njih.
"Drugi lovac je tada otvorio vatru ubivši medveda i ranivši svog saputnika",
rekao je za AFP u ponedeljak Dejvid Karn, portparol Ministarstva Britanske
Kolumbije za životnu sredinu.
Ranjeni 56-godišnji lovac ima teške razderotine od medveđih kandži.
"On je helikopterom odmah u nedelju ujutro prevezen u najbližu bolnicu gde je
njegovo stanje ocenjeno kao stabilno", rekao je portparol.
Lovočuvarska služba vodi istragu da bi se proverilo da li su lovci doprineli
nesreći.
|
|
Ovacije Beogradskoj filharmoniji u Karnegi holu |
| |
Publika Karnegi hola, u Njujorku, višeminutnim ovacijama je ispratila
muzičare Beogradske filharmonije s poslednjeg koncerta u okviru američke
turneje, održanog prošlog petka.
"Ovim istorijskim koncertom počinje nova etapa međunarodnih uspeha", ocenila
je Beogradska filharmonija u saopštenju.
U dvorani koja predstavlja "umetnički san svakog muzičara", Beogradsku
filharmoniju slušalo je više od 1.500 ljudi.
"Odlučnim korakom, uz Slovenski marš Čajkovskog, filharmoničari su otpočeli
finale svoje prve američke turneje", dok je "glas Željka Lučića koji je
nastupio uz posebnu dozvolu Metropoliten opere, izazvao oduševljenje", piše
u tekstu.
Na bis je izvedena arija "Eri tu" iz Verdijevog "Bala pod maskama".
"Tek ćemo u narednom periodu postati svesni uspeha koji se večeras desio u
Njujorku. Karnegi hol izaziva strahopoštovanje svih muzičara sveta, a imati
punu salu pred sobom, neverovatan je osećaj. Ovo je kruna višegodišnjeg rada
Filharmonije i nadam se da ćemo ovakav uspeh ubrzo ponoviti", rekao je
koncertmajstor Miroslav Pavlović.
Sibelijusova Druga simfonija "pokazala je svu energiju i raskoš Beogradske
filharmonije pod upravom šefa-dirigenta Muhaja Tanga", nastavlja se u
saopštenju.
Muzika kompozitora Stevana Hristića i Stanislava Biničkog, izvedena na bis,
"dodatno je oduševila publiku koja svojim višeminutnim aplauzima orkestru
nije dozvoljavala da napusti scenu. Ceo Karnegi hol bio je na nogama, a 96
muzičara Beogradske filharmonije na kraju se zahvalno poklonilo publici".
Beogradska filharmonija gostovala je od 6. do 9. oktobra u Čikagu, Klivlendu,
Vašingtonu i Njujorku, a novembra ide na gostovanje u Nemačkoj i Švajcarskoj.
Ambasador SAD u Beogradu, Majkl Kirbi koji je prisustvovao koncertima, rekao
da je turneja bila prava prilika "da se Americi pokaže istinsko lice Srbije".
Ministar kulture Srbije i nekadašnji šef Filharmonije, Ivan Tasovac, rekao
je uoči turneje da ona predstavlja novi model pravog privatno-državnog
partnerstva, zahvaljujuči čemu je priređena.
Budžet turneje je bio milion dolara, od čega su većinu dali privatni
donatori, a nešto manje od 20 odsto dalo je Ministarstvo kulture.
U SAD je bilo 96 muzičara i desetoro drugog osoblja Beogradske filharmonije.
|
|
Ričard Flanagan dobitnik nagrade Man Buker 2014 |
| |
Australijanac Ričard Flanagan (Richard) ovogodišnji je dobitnik književne
nagrade Man Buker, za roman "The Narrow Road to the Deep North", javile su
agencije.
"Velike teme književnosti oduvek su bile ljubav i rat: to je veličanstven roman
o ljubavi i ratu", rekao je Entoni Grejling (Anthony Grayling), predsednik
žirija koji je Flanaganu dodelio nagradu.
Flanagan (53) je treći Australijanac koji je dobio nagradu Man Buker. Studirao
je književnost na univerzitutu Oksford, a na nagrađenom romanu je radio 12
godina.
Dobitnik Man Bukerove nagrade dobija ček na 50.000 funti (63.000 evra).
Bukerova nagrada ustanovljena je 1969. Prošlogodišnja dobitnica bila je
novozelandska književnica Elinor Katon (Eleanor Catton) za roman "The
Luminaries".
U konkurenciji za tu nagradu koja se dodeljuje za roman napisan na engleskom
jeziku i objavljen u prethodnih 12 meseci, su pisci iz Velike Britanije, Irske i
54 zemlje iz zajednice bivših britanskih kolonija (Komonvelta).
|
|
Oglasavanje Marketing
|
