|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Izložba “Hvala Otpisanima” |
| |
 Izložba
"Hvala Otpisanima", posvećena seriji koja je obeležila odrastanje brojnih
generacija i zbog koje su ulice bile puste, otvorena je u subotu u Domu
omladine povodom obeležavanja 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom
svetskom ratu.
Izložbu čine memorabilije iz serijala - fotografije i periodika iz vremena
najveće popularnosti "Otpisanih" i njenih protagonista, 14 stripova iz 1978.
godine nazvanih po epizodama "Kruger", "Most", "Vodovod" ... album sa
sličicama, odevni predmeti glumaca...
Izlozena je i knjiga scenariste serije Dragana Markovića, spoj stvarnih i
izmišljenih događaja iz okupiranog Beograda, po kojoj je serija nastala.
Serija, snimana 1974. godine u režiji doajena TV režije Aleksandra Ace
Đodrđevića, prati avanture mladih ilegalaca, među kojima su Prle i Tihi, za
vreme Drugog svetskog rata. Zbog velike popularnosti serije snimljen je
nastavak serije - "Povratak otpisanih".
Prleta i Tihog glumili su Dragan Nikolić i Voja Brajović.
Otvaranje izložbe, bilo je i polazna tačka za šetajuću turu "Tragom
Otpisanih" čiji je vodič koautor izložbe novinar Zoran Panjković.
Tura obuhvata najvažnije gradske lokacije na kojima je snimana kultna serija
kao što su Delijska ulica, gde su živeli "Otpisani", stepenice na
Kosančićevom vencu gde je čuveni kaskader Bata Kameni lupio šamar Prletu,
ulica Zmaja od Noćaja u kojoj je ubijen i pravi Kosmajac.
Dvočasovna tura, koja uključuje i pristanište, Savamalu, završava se u
zgradi Arhiva Srbije, gde je bila "smeštena" Specijalna policija i njen šef
Kriger u maestralnom tumačenju Steve Žigona.
Takođe, na video-bimu, posetioci imaju prilike da vide i čuju šta su o
kultnoj seriji govorili neki od njenih aktera, Dragan Nikolić, Voja Brajović,
Zlata Petković i drugi.
Istovremeno, na spoljnom staklu Doma omladine, koji obeležava 50 godina
postojanja, sugrađani mogu da vide strip table sa temom "Oslobođenje od
fašizma".
Prvi put na jednom mestu jedan uz drugog stoje strip junaci kao što su Prle
i Tihi, Mirko i Slavko, poručnik Tara i ostali "štampani" borci i
oslobodioci.
|
|
Poljaci u Slubicama digli prvi spomenik Vikipediji |
| |
U Slubicama na granici sa Nemačkom Poljaci su podigli prvi spomenik na svetu
Vikipediji, kao poštu svima koji anonimno i besplatno stvaraju tu najveću
riznicu znanja na internetu.
Jermenski vajar Mihran Hakobjan inspirisao se logom same Vikipedije i
spomenik visok 1,7 metra i težak 350 kilograma predstavlja četiri čoveka
koji na rukama pridržavaju veliki globus Vikipedije.
Spomenik stoji na postolju u obliku papira, što je simbol pošte Gutenbergu i
otkriću štampe, a danas je postavljen i biće večeras svečano otkriven na
trgu blizu visoke škole Kolegijum Polonikum čiji direktor Kšištof
Vojćehovski je idejni otac tog spomenika.
"Zadivljujuće je bilo da su Poljaci kao narod koji broji jedva 40 miliona
sve do 2010. godine zauzimali četvrto mesto po broju odrednica. Više od nas
su imale samo engleska, francuska i nemačka jezička verzija", kazao je danas
televiziji TVN24 Vojćehovski.
Četiri čoveka trebalo je da predstavljaju simbol četiri jezika sa najviše
obrađenih odrednica, ali pošto su se u međuvremenu aktivno u projekt
Vikipedije masovnije uključili Španci, Portugalci i Italijani, sada četvorka
predstavlja simbol četiri strane sveta.
"Vikipedija ima preko 30 miliona odrednica, to je nešto neviđeno, odnosi se
na sve sfere života i uči nas kako graditi znanje. Mislim da su Slubice kao
pogranično mesto u kome studiraju mladi preko 40 nacionalnosti pravo mesto
za takav spomenik", kazao je gradonačelnik Slubica Tomaš Ćiščevič.
Vikipedija je kao projekt pokrenuta 2001. godine, a danas ima 287 jezičkih
verzija. Ona početna, na engleskom jeziku, ima preko 4,6 miliona odrednica,
što je trideset puta obima najpoznatije enciklopedije na engleskom jeziku
Britanike.
Daša Pavlović,
Varšava
|
|
Tešić i Liju Dženjun otvaraju Sajam knjiga |
| |
Međunarodni beogradski sajam knjiga otvoriće u nedelju, 26. oktobra,
akademik Miloš Tešić i predstavnik zemlje gosta Kine Luji Dženjun, saopšteno
je u Beogradu.
59. Sajam knjiga u Beogradu biće otvoren u nedelju 26. oktobra i trajaće do
2. novembra.
Predsednik odbora sajma Zoran Avramović kazao je na konferencji za novinare
da će na sajmu učestvovati 500 izlagača, od kojih je 71 iz Kine.
On je ranije pojasnio da će u Hali 1 biti predstavljeni domaći izdavači
isključivo sa sopstvenim izdanjima, u Hali 2a počasni gost Kina, inostrani
izlagači, nacionalne prezentacije i izdavači obrazovnih učila, dok je Hala
2c rezervisana za obrazovne ustanove.
U Hali 4 biće domaći i strani izdavači, državne ustanove i institucije,
distriubuteri, religiozna produkcija i antikvarne knjige, dok će u Hali 2b
biti organizovana dečja sala i izložbe, najavio je Avramović.
Biće organizovani i omaži piscima preminulim između dve manifestacije,
Svetlani Velmar Janković i Dobrici Ćosiću, najavio je Hamović.
Na sajmu knjiga učestvovaće 476 direktnih izlagača od kojih 72 iz
inostranstva, a među gostima će biti Mark Tompson, Kristof Mori, Toni
Parsons, Tomas Plecinger, Jan Sonergor, Dimitris Sotakis, Sahar Delijani,
Gustav Murin i drugi pisci.
|
|
Otkriven grob vampira iz 13 veka |
| |
Jedan bugarski arheolog otkrio je tokom iskopavanja ruševina na jugu
Bugarske, grob osobe verovatno optužene za vampirizam pošto je skelet u
predelu grudi proboden metalnim kolcem koji se koristio protiv vampira,
prenose danas bugarski mediji.
Arheolog Nikolaj Ovčarov pronašao je grob na arheološkom nalazištu
Perperikon na području nekadašnje Trakije.
Ovčarov je rekao da je preminuli posle smrti podvrgnut ritualu protiv
vampira nabijanjem metalnog kolca u srce kroz grudni koš.
Arheolog, koji je grob nazvao "Bugarski Indijana Džouns", rekao je da se
metalni kolac koristio protiv pretvaranja pokojnika u vampira, samo kada je
osoba umrla u čudnim okolnostima, izvršila samoubistvo i činila veoma zle
stvari tokom života.
Prema njegovim rečima, skelet potiče iz 13. veka i reč je o muškarcu starom
između 40 i 50 godina.
|
|
Sve zvezde džeza od petka u Beogradu |
| |
Jubilarni, 30. Beogradski džez festival biće otvoren u petak, 24. oktobra, a
do 27. oktobra na programu je više od 10 koncerata džez umetnika iz osam
zemalja.
Direktor Doma omladine Beograda Marko Stojanović rekao je na konferenciji za
novinare da se jubilarni 30. Beogradski džez festival održava u godini
proslave 70 godina oslobođenja u Drugom svetskom ratu i 50 godina Doma
omladine.
"To je velika pobeda kulture i muzike, da jedan takav festival postoji ne
samo na mapi Beograda i regiona nego i Evrope", rekao je Stojanović i
podsetio da je Beogradski džez festival jedina manifestacija u Srbiji
uključena u Evropsku džez mrežu.
Sekretar za kulturu grada Beograda Vladan Vukosavljević rekao je da će
gradska uprava nastaviti da podržava festival za koji je ove godine
obezbeđeno više novca nego 2013.
"Taj festival pokazao je da je džez međunarodni jezik kulture, komunikacije
i prijateljstva", rekao je Vukosavljević.
Umetnički direktor Beogradskog džez festivala Miroslav Marković rekao je da
će ove godine festivalski program zbog nedostatka novca umesto pet ili šest
dana trajati četiri dana.
On je rekao da zbog smene vlasti u Beogradu i kašnjenja pripreme festivala
nije na vreme obezbeđeno gostovanje Kurta Elinga i izrazio nadu da će
američki džez pevač biti gost na idućem festivalu, 2015. godine.
Ataše za kulturu ambasade SAD u Beogradu Dru Giblin rekao je da ta ambasada
podržava festival od njegovog osnivanja 1971. godine i da ta manifestacija
predstavlja dobar primer doprinosa razvoju turizma i ekonomije.
Festival će biti otvoren u petak koncertima kvarteta Maksa Kočetova, trija "Deca
svetlosti" (Ćildren of the Light Trio) američkih muzičara Danila Pereza,
Džona Patitučija i Brajana Blejda i norveško-nemačkog dueta Nilsa Petera
Molvaera i Morica fon Osvalda.
Džez muzičar Maks Kočetov pozvao je publiku da dođe na koncert
srpsko-ukrajinskog kvarteta koji će predstaviti svoj novi CD album "30/30".
Pod sloganom "Sve zvezde džeza" ovogodišnji Beogradski džez festival
predstaviće kvartet Čarlsa Lojda, trio pijaniste i kompozitora Mišela Kamila,
Nilsa Vograma i Dejana Terzića, kvintet Paola Fresua, austrijskog
saksofonistu Volfganga Pušinga i Mamadu Dijabatea.
Na festivalu gostuju Silvi Kurvoazije, Mark Feldman, portugalski Red trio i
Danac Jakob Anderškov, Vasil Hadžimanov i saksofonista Dejvid Bini i Serbian
Džez, Bre.
Kako su organizatori saopštili, festival će pratiti više od 30 stranih
novinara, ulaznice za glavni program su rasprodate, a u pratećem programu
biće organizovane radionice, besplatni koncerti, promocije knjiga i
projekcija filma o Čarlsu Lojdu.
|
|
Ridli Skot snima mini seriju o eboli |
| |
Britanski reditelj Ridli Skot, poznat po filmovima "Osmi putnik" i "Blejd
Raner (Istrebljivač)", snima televizijsku seriju o eboli, prenosi danas list
Holivud reporter.
Mini serija, koja će biti prikazana na televiziji Foks, zvaće se "Vrela zona"
(The Hot Zone) prema romanu Ričarda Prestona iz 1994. godine, koji se bavi
ebolom.
Od epidemije ebole u zapadnoj Africi do sada je umrlo skoro 4.500 osoba.
Skot je ovog leta završio je snimanje poslednjeg filma o biblijskoj ličnosti
Mojsiju. Film "Edžodus: Gods and Kings" (Egzodus: Bogovi i kraljevi) izlazi
u bioskope 24. decembra ove godine.
Pored "Osmog putnika" (1979) i "Blejd Ranera" (1982), Skot (76) je snimio "Crna
kiša" (1989), "Telma i Luiz" (1991), "Bela oluja" (1996), "Gladijator"
(2000), "Hanibal" (2001), "Robin Hud" (2010) i "Prometej" (2012).
|
|
Obeleženo pola veka Doma omladine |
| |
Dom omladine Beograda obeležio je 50 godina postojanja svečanom akademijom
na kojoj je istaknutnuto da je ta kulturna ustanova bila i ostala "ventil"
promena i progresa u drštvu.
Vršilac dužnosti direktora Doma omladine Beograda Marko Stojanović naglasio je
da su tu kuću od prvog dana njenog postojanja najviše krasili preduzimljivost i
kreativnost ljudi.
"To su radili u oblastima kulture, obrazovanja, vaspitanja i zabave. Ipak,
najvažnija ideja-vodilja bila je sloboda – izražavanja, učenja i eksperimenta,
istakao je Stojanović", naveo je on.
Gradski menadžer Goran Vesić koji je sinoć prisustvovao Svečanoj akademiji
istakao je da je ta ustanova, otvorena 18. oktobra 1964. godine, tokom proteklih
pola veka ispunila, ali i nastavlja misiju posvećenu pre svega mladima i svima
koji se osećaju i ponašaju kao mladi duhom.
"Kada bi neko pisao istoriju Doma omladine to bi bila istorija napretka, promena,
progresa i pomeranja granica. U ovom zdanju je Marina Abramović imala svoju prvu
izložbu, ovde je osnovan džez festival, ovde su bile i neke od najsmelijih
projekcija na Festu, ali i skupovi na početku demokratskih promena", rekao je
Vesić.
Današnji Dom omladine Beograda ima preko 1.600 programa godišnje i više od
400.000 posetilaca na svim svojim programima.
|
|
Gradić popularan zbog snimanja serije Igra prestola |
| |
Obožavaoci televizijske serije "Igra prestola" pohrlili su u španski gradić
Osuna u Andaluziji, gde je počelo snimanje pete sezone serije.
Svi hoteli u Osuni su puni od 16. oktobra kada je počelo snimanje koje traje do
kraja meseca. Turistički centar je morao da produži radno vreme zbog sve većeg
dolaska turista u grad koji se nalazi oko 80 kilometara istočno od Sevilje.
"Svi su oduševljeni i žele da se slikaju s glumcima i na filmskoj lokaciji",
rekao je direktor jednog hotela u Osuni.
Vlasti gradića od 18.000 stanovnika nadaju se da će emitovanje serije u Osuni
omogućiti još veću posećenost palate i crkve izgrađene u renesansnom i baroknom
stilu.
Opština planira da otvori muzej posvećen snimanju serije.
Meštani se takođe raduju snimanju serije, jer su mnogi od njih statisti, koji
dobijaju dnevnicu od 50 evra.
U Andaluziji je najveća stopa nezaposlenosti u Španiji, gde 35,21 odsto
stanovništva nema stalni posao.
Prethodna sezona "Igre prestola" privukla je 18 miliona gledalaca svake nedelje
u SAD.
Serija se prikazuje na kablovskoj televiziji Ejč-Bi-O (HBO).
|
|
Geri predstavio novo zdanje u Parizu |
| |
Arhitekta Frank Geri (Gehry) predstavio je svoj najnoviji projekat, zgradu
Fondacije Luja Vitona u Parizu, vrednu preko 100 miliona evra.
Zgrada od skoro 12.000 kvadratnih metara, koja liči na ledenjak, ili na stakleni
oblak, sijala je na suncu u zapadnom delu grada, obavijena staklom i belim
betonskim panelima.
Amerikanac-Kanađanin Geri predstavio je zgradu medijima, a ona će zvanično će
biti otvorena za javnost krajem oktobra sa specijalnom postavkom posvećenom
njemu.
Zdanje je naručio za izlaganje svoje umetničke kolekcije francuski milijarder
Bernar Arno, direktora najveće luksuzne grupe LVMH, u čijem sastavu je i
kompanija Lui Viton.
Zdanje koja ima 11 prostora za izlaganje različitih veličina takođe će se
koristiti kao umetnička galerija.
Ukrašena slovima L i V zgradu su neki nazvali "projektom taštine" za Arnoa,
najbogatijeg čoveka u Evropi.
Geri kaže da se za njega radi o umetnosti. "Ja sam imao ideju zgrade koja ima
kretanje, jedra", rekao je Geri za AP.
Rekao je da stakleni atrijumi koji izgledaju nedovršeno, kao prazno platno,
treba da podstaknu druge umetnike da "intervenišu" i koriste taj prostor u
budućosti. Rekao je da savremeni umetnik Danjel Buren planira da ofarba
strukturu.
"Volim da moje zgrade ne budu dovršene tako da pozivaju druge ljude da se igraju",
rekao je on.
Frank Geri (85) projektovao je između ostalog zgradu Muzeja Gugenhajm
(Guggenheim) u Bilbau i koncertnu dvoranu "Volt Dizni" (Walt Disney) u Los
Anđelesu, gradu u kome je sedište njegovog biroa.
On takođe projektuje Memorijalni centar Dvajta Ajzenhauera u Vašingtonu.
Dobitnik je Prickerove (Pritzker) nagrade za arhitekturu.
U obraćanju medijima govorio je i o Parizu, mestu koje ga je umetnički doticalo
više od pola veka.
Pariz je bio "centar kulture, i dalje je centar kulture bez obzira šta bilo ko
kaže ili uradi, još od Grka", rekao je Geri. "Biti voljen u Francuskoj je
posebno za mene", rekao je.
|
|
Otovrena izložba Život za Beograd, život za pobedu |
| |
Izložba "Život za Beograd, život za pobedu", posvećena
oslobodiocima Beograda i spomenicima kulture podignutim u njihovu čast, otvorena
je u subotu na Kalemegdanu,
Izložbu, postavljenu ispred Zavoda za zaštitu spomenika kulture, otovrio je
povodom obeležavanja 70 godina od oslobođenja Beograda gradski menadžer Goran
Vesić.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Nela Mićović
podsetila je da je Groblje oslobodilaca nedavno obnovljeno i da je izložba
simboličan način da se odužimo svim ljudima koji su život dali za slobodu.
Autori izložbe su istoričarke umetnosti Bojana Ibrajter Gazibara i Ksenija Ćirić,
a posvećena je spomeniku kulture - Groblju oslobodilaca Beograda.
Groblje osobodilaca Beograda napravljeno je deset godina posle oslobađanja
glavnog grada u Drugom svetskom ratu.
Na ovom groblju sahranjeno je 818 crvenoarmejaca i 1.395 boraca
Narodnooslobodilačke vojske i osim što predstavlja kulturno-istorijski spomenik,
za nas ima i poseban značaj i vrednost.
"Izložba je jedna u nizu manifestacija kojima smo dostojno obeležili sedam
decenija od oslobođenja Beograda. Nadam se da je zahvaljujući tome promenjena
svest o antifašizmu i da više nikad kao društvo nećemo imati dileme oko toga ko
se borio protiv fašizma i koliki je čiji doprinos bio u toj borbi", rekao je
Vesić.
Na pet staklenih panoa postavljenih u slobodnom prostoru na zelenoj površini
ispred zavoda, predstavljeni su monumentalna ulazna kapija groblja, skulpture
partizana i crvenoarmejca, kao i nadgrobne ploče palih boraca.
Na njemu je sahranjeno više od 2.000 boraca stradalih u borbama za oslobođenje
Beograda.
To je prvi memorijalni kompleks uređen u Beogradu posle Drugog svetskog rata.
Izveden je prema projektu arhitekte Branka Bona i projektu inženjera
hortikulture Aleksandra Krstića.
Reljefi koji prikazuju "Borbu za Beograd" i "Ulazak u grad" na monumentalnoj
ulaznoj kapiji, kao i skulptura partizana na širokom platou ispred groblja, delo
su vajara Radete Stankovića.
Figuru crvenoarmejca u kompleksu groblja izradio je vajar Antun Augustinčić.
Panoi i naziv izložbe inspirisani su posleratnim parolama i propagandnim
plakatima.
|
|
Burne reakcije u Parizu zbog skuplture na naduvavanje |
| |
Ogromna zelena skupltura na naduvavanje na trgu Vandom u Parizu izazvala je
burne reakcije zbog toga što liči na seks igračku, a američki umetnik Pol
Makarti (Paul McCarthy) je čak napadnut na ulici.
Skulptura se zove "Drvo" i liči malo na božićno drvo na naduvavanje.
Makarti je rekao za francuski list Mond (Le Monde) da je njegovo delo
insipirasno seks igračkm i božićnim drvetom, ali je naglasio da se radi o
šali i da rad treba da bude apstraktan.
Kada je otišao da vidi skulpturu postavljenu na Trgu Vandom jedan čovek ga
je ošamario i rekao da toj skuplturi nije tu mesto, navodi Mond. Makarti
nije bio povređen ali je bio iznenađen takvom reakcijom.
Društveni mediji preplavljeni su vicevima o naduvanoj figuri visokoj 24
metra.
Trg Vandom na kome se nalazi čuveni Napoleonovo spomenik bici kod Austerlica
(koji se sada restaurira) poznat je po luksuznim hotelima kao što je Ric.
Skulptura je deo izložbe savremene umetnosti u Parizu.
|
|
Dejvid Kronenberg piše knjigu |
| |
Filmski režiser Dejvid Kronenberg piše knjigu delimično inspirisanu životom
francuskog filozofa Luja Altisera koji je zadavio svoju suprugu.
Kronenberg kaže da pisanje morao da prekida zbog rada na filmovima.
"Morao sam da napustim to što sam pisao na godinu i po dana i doslovno nisam
mislio o tome", rekao je kanadski režiser, poznat po filmovima "Videodrom", "Goli
ručak", "Muva" i "Crash".
Kronenberg je počeo da piše u 71. godini s knjigom "Consumed", intelektualnim
trilerom s temama seksa, nasilja i telesnim transformacijama, koje se pojavljuju
i u njegovim filmovima.
Glavni lik u knjizi je slobodni novinar koji se upleo u misteriozan slučaj
ubistva i kanibalizma, a priča je inspirisana životom francuskog marksističkog
filozofa Luja Altisera.
Kroneberg je nedavno rekao da je Nikol Vinstenli iz izdavačke kuće Pingvin
Kanada (Penguin Canada) predložila da se okuša u pisanju romana. Sebi je
postavio cilj od dve strane dnevno, a, prema njegovim rečima, pisanje je blisko
režiranju.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
