|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Gradonačelnik Zagreba u istražnom zatvoru |
| |
 Istražni
sudija zagrebačkog Županijskog suda odredio je u utorak jednomesečni
istražni pritvor gradonačelniku Zagreba Milanu Bandiću i ostalim
osumnjičenima u jednom od najvećih antikorupcijskih slučajeva "teškom" oko
2,7 miliona evra.
Pritvor je određen za ukupno 12 osoba, a preduzetniku Petru Pripuzu odobrena
je ponuđena kaucija od milion evra, pa će biti pušten da se brani sa slobode
pošto uplati taj iznos.
Istražni sudija Zdenko Posavec odluku je doneo posle sedmočasovnog istražnog
ročišta tokom kojeg su ispitani osumnjičeni. I tužilaštvo i osumnjičeni
imaju pravo da u roku od tri dana podnesu žalbe na odluku.
Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK)
tražila je pritvor za Bandića i njegove saradnike uglavnom zbog opasnosti od
uticaja na svedoke ili dokaze, kao i opasnosti od ponavljanja krivičnog dela.
USKOK je doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv ukupno 16 osoba
uhapšenih u nedelju u anikorupcijskom slučaju "Agram", ali je za njih 12
tražio određivanje istražnog zatvora.
Uz gradonačelnika Milana Bandića, najzvučnija imena s dugog popisa
osumnjičenih njegovih saradnika su predsednik uprave Zagrebačkog holdinga
Slobodan Ljubičić, gradonačelnikovov savetnik Željko Horvat, direktori
javnog gradskog prevoza ZET Ivan Tolić, direktor Čistoće Miljenko Benko,
direktor Službe za nabavu Zagrebačkog holdinga Ivan Markušić, šef
gradonačelnikovog kabineta Miro Laco, šef stručne službe gradonačelnika
Vidoje Bulum, ali i vlasnik firme Cios za skupljanje i primarnu preradu
industrijskog otpada Petar Pripuz i direktor građevinske firme Bramgrad
projekt Branko Mihaljević.
Među osumnjičenima je i direktor Plinare Ante Dodig, ali je on posle
ispitivanje pušten na slobodu, kao i još troje osumnjičenih.
USKOK je pokrenuo istragu zbog sumnje u više koruptivnih krivičnih dela u
kojima je Bandić naveden kao poveznica svih osumnjičenih, s izuzetkom dva
slučaja nezakonitog zapošljavanja za koja je navodno odgovoran Slobodan
Ljubičić.
Ukupna šteta za grad i državni budžet procenjena je na oko 20 miliona kuna
(2, 7 miliona evra).
Bandić se, među ostalim, tereti za nezakonito poslovanje na zbrinjavanju
otpada s firmom CIOS osumnjičenog Petra Pripuza, ali i sporno poslovanje s
firmom Bramgrad projekt Branka Mihaljevića. USKOK ga tereti za trgovanje
uticajem pri nezakonitom zapošljavanju bliskih osoba u gradskoj upravi i
Holdingu, kao i za nezakonito korišćenje službenih automobila.
Sumnjiči se i da je oštetio državni budžet neplaćanjem poreza na donacije
koje je prikupio posle predsedničkih izbora 2009. godine.
Bandić je na čelu Zagreba već 12 godina, a hrvatski mediji podsećaju da će
biti smešten u zatvor Remetinec u Zagrebu, u kojem se nalazi jedan od
najpoznatijih hrvatskih osuđenika i optuženika za korupciju, bivši premijer
Ivo Sanader.
|
|
U akciji SIPA uhapšeno sedam osoba zbog pronevere |
| |
Pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) uhapsili su u sredu
sedam osoba osumnjičenih za organizovani kriminal i finansijske malverzacije
u višemilionskim iznosima.
Uhapšeni su direktor marketinške agencije "Svrsa" Neven Kulenović, Belma i
Sanjin Kulenović, glavna i odgovorna urednica i direktorka marketinga Pink
BiH televizije Lajla Torlak, direktor "Mreže Plus" Darko Aleksić.
Uhapšeni su i visoki zvaničnici telekom kompanije "Eronet", Stipe Prlić i
Zoran Bakula.
Za još dve osobe izdat je nalog za hapšenje, a trenutno se nalaze u Austriji
i Hrvatskoj. To su Ejub Kučuk, direktor marketinške agencije "Mita" i Senad
Zaimović, direktor agencije "Fabrika".
Kako je saopšteno iz Tužilaštva BiH, akcija kodnog naziva "Gibraltar"
sprovedena je na 17 lokacija, a akcija je usmerena na hapšenje devet osoba.
Uhapšene osobe su osumnjičene za krivična dela organizovanog kriminala,
finansijskog kriminala, korupcije, pranja novca, davanje i primanje mita,
kao i druga krivična dela.
Istražnim aktivnostima utvrđeno je da su članovi organizovane kriminalne
grupe nezakonitim radnjama na osnovu krivotvorenih ili štetnih ugovora i
faktura stekli protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od pet miliona
evra.
Ova sredstva su izvučena na račune "of-šor" kompanija u inostranstvu. Deo
novca je zadržan na računima tih kompanija, a deo je prebačen na račune
osumnjičenih osoba u inostranstvu.
Tužilaštvo BiH je saopštilo da je u ovom predmetu ostvarilo međunarodnu
saradnju sa policijom i pravosuđem drugih zemalja, prvenstveno Slovenije,
Hrvatske i Srbije.
Mediji u BiH tu akciju nazivaju "bosanska afera Fimi medija". Sarajevska
Slobodna Bosna navodi da je otkrivena "marketinško-mafijaška hobotnica koja
je poslovala preko of-šor kompanija na Gibraltaru".
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Oštetili ministarstvo odbrane za 2,8 miliona dolara |
| |
U policijskoj akciji "Arsenal" u više gradova Makedonije uhapšeno je osam
članova kriminalne grupe zbog sumnje da su prikazivanjem nerealno uvećanih
troškova za servisiranje helikoptera Makedonske armije, oštetili
Ministarstvo odbrane za više od 2,8 miliona dolara, objavili su makedonski
mediji.
Krivičnom prijavom za zločinačko udruživanje, zloupotrebu službenog položaja,
pranje novca, falsifikovanje i uništavanje poslovnih knjiga obuhvaćeno je
još jedno lice, osumnjičeno da je član te kriminalne grupe, koje nije
uhapšeno jer se nalazi na lečenju.
Među uhapšenima su i bivši načelnik logistike makedonskog Ministarstva
odbrane, bivši narodni poslanik, kao i poslovni ljudi na čije ime su se
vodile firme u Makedoniji, ali i Bugarskoj, Velikoj Britaniji i na Kipru,
preko kojih se "prao" novac koji je kasnije legalno vraćan u novčane tokove
u Makedoniji.
Osumnjičeni, među kojima su neki i u rodbinskim odnosima, terete se da su sa
ciljem da steknu protivpravnu imovinsku korist u velikim razmerama,
formirali kriminalnu grupu preko koje su u periodu od 2004. do 2009. godine
protivzakonito prisvojili gotovo 135 miliona denara, odnosno gotovo 2,8
miliona dolara.
Pomoćnik makedonskog ministra unutrašnjih poslova Ivo Kotevski je naveo da
se osumnjičeni terete da su za prikazivanje nerealno uvećanih troškova
usluga za servisiranje šest helikoptera makedonskog Ministarstva odbrane
osnovali firme u Bugarskoj, Velikoj Britaniji, na Kipru i u Makedoniji, sa
ciljem da nadležni makedonski organi nemaju uvid u tokove novca.
|
|
Kalić uhapšen u Beču sa lažnim kosovskim pasošem |
| |
Kontroverzni rožajski biznismen Safet Kalić, optužen za pranje
novca stečenog švercom droge, uhapšen je u Beču s lažnim kosovskim pasošem,
saopštili su čelnici ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore.
Ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević i direktor policije Slavko
Stojanović na konferenciji za medije naveli su detalje hapšenja begunca za
kojim su crnogorski nadležni organi tragali godinama.
Kalić, optužen za pranje osam miliona evra zarađenog preprodajom droge u
Nemačkoj, uhapšen je s lažnim pasošem i od njega zavisi da li će odmah biti
izručen Crnoj Gori ili će se čekati proceduru predviđenu postupkom
ekstradicije.
Ministar Konjević nije želeo da saopšti gde se Kalić krio od 2011. kada je
za njim raspisana poternica, niti čime se bavio tokom bekstva.
On je uhapšen u saradnji sa austrijskom policijom na osnovu međunarodne
poternice.
Kalić se smatra jednim od ključnih narko dilera heroina na severnoj ruti
kroz Crnu Goru ka zapadnoj Evropi.
U Višem sudu u Bijelom Polju početkom oktobra je završeno suđenje Kaliću,
njegovom bratu Mersudinu i supruzi Amini, a izricanje presude je bilo
zakazano za sredu, ali je naknadno odloženo za 3. novembar.
Nije, međutim, jasno šta će biti s tim suđenjem, jer to zavisi od postupka
izručenja Kalića Crnoj Gori.
Kaliću i njegovim srodnicima je oduzeta imovina vredna više od 22 miliona
evra.
Olivera Nikolić,
Podgorica
|
|
SNSD će s koaliconim partnerima formirati novu Vladu |
| |
Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio
je da će njegova stranka s koalicionim partnerima, Demokratskim narodnim
sazvezom (DNS) i Socijalističkom partijom (SP), formirati novu vladu
Republike Srpske.
Dodik je rekao da se još očekuju zvanični izborni rezultati, ali "da nema
sumnje" da će SNSD formirati novu Vladu RS.
Komentarišući izjavu lidera Srpske demokratske stranke (SDS) Mladena Bosića
da će opozicioni blok o formiranju nove Vlade RS razgovarati sa svima, osim
SNSD-a, Dodik je naveo kako Bosiću "preostaje još malo političkog života na
mestu predsednika partije".
Dodik, koji je i predsednik RS, ocenio je da u tom entitetu BiH neće biti
nemira, "mada to neki priželjkuju", i istakao da je RS stabilna.
Govoreći o dva uslova koja je Evropska unija postavila pred BiH u njenom
daljem napretku ka evropskim integracijama, predsednik RS tvrdi da je
problem i dalje u Federaciji BiH, odnosno u dogovoru Bošnjaka i Hrvata, a ne
u RS.
On je poručio da će raditi na što bržem formiranju vlasti na državnom nivou,
poručujući kako njegova stranka ima aktivan odgovor na pitanje "Sejdić-Finci"
i mehanizam koordinacije, te da bi se odnos političkih snaga u Federaciji
BiH "možda mogao promeniti da se to pitanje brzo reši".
Ukoliko se ta dva pitanja budu brzo rešila, dodao je, BiH bi dobila status
kandidata za članstvo u EU, a to je ono što ovoj zemlji može dati novu
dinamiku.
Šefovi diplomatija Evropske unije su, u Luksemburgu, "pozdravili uredno
održavanje izbora u Bosni i Hercegovini 12. oktobra, naglasili bitnu važnost
brzog formiranja vlade i pozvali vođe BiH da odmah učine sve da vlada dođe
na položaj".
Ministri inostranih poslova EU su od "vođa u BiH zatražili da odmah krenu u
rešavanje niza pitanja s ciljem da se nađe izlaz za izazove koji stoje pred
tom zemljom na putu ka EU".
Šefovi diplomatija EU su u aprilu "izrazili i ozbiljnu zabrinutost zbog toga
što je postupak uključivanje BiH u EU u zastoju zbog pomanjkanja političke
volje političara BiH i poruka podele".
|
|
Sprema se sporazum o granici Crne Gore, Kosova i Albanije |
| |
Crna Gora, Kosovo i Albanija pripremaju se da potpišu sporazum
kojim bi trebalo da bude određena tromeđa između njih, objavljeno je na sajtu
Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN), Balkan insajt.
Pozivajući se na informacije Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, BIRN
navodi da će "sporoazum o tački koja predstavlja tromeđu između tri balkanske
države biti potpisan čim tri vlade utvrde precizan datum".
Sporazum koji je predložila Crna Gora trebalo bi da reši spor između Crne Gore i
Kosova oko granice koji traje od 2011.
"Zaključivanje sporazuma između Crne Gore, Albanije i Kosova doprineće reazvoju
dobrosusedskih odnosa, stabilnosti i saradnje u regionu", navodi crnogorsko
ministarstvo.
Tromeđa će biti označena trostranom piramidom na čijoj će svakoj strani biti
napisano ime zemlje prema kojoj je okrenuta.
Demarkacija granice između Makedonije i Albanije završena je 2009, ali su za
Kosovo i Crnu Goru ostrale sporne dve lokacije površine oko 2.400 hektara na
koje polažu pravo i jedna i druga strana, a rešenje nije postignuto ni nakon 12
sastanaka.
Konsultacije Kosova i Crne Gore o potpisivanju sporazuma o demarkaciji 79
kilometara duge granice počele su 2011. Sporazum je trebalo da bude potpisan u
martu ove godine, ali je potpisivanje odloženo bez objašnjenja, navodi Balkan
insajt.
|
|
U Nemačkoj počelo suđenje Perkoviću i Mustaču |
| |
Pred Višim pokrajinskim sudom u Minhenu prošlog petka je počelo suđenje
bivšim čelnicima jugoslovenske tajne službe, Udbe, Josipu Perkoviću i Zdravku
Mustaču pod optužbom za učešće u ubistvu političkog emigranta Stjepana
Đurekovića 1983. godine u okolini Minhena.
Postupak, za koji vlada veliki interes medija, počeo je čitanjem optužnice i
imena svedoka i stručnjaka koji će se pojaviti pred sudom.
Optuženi su se, kako prenosi agencija Hina, na sudu pojavili dobro rasploženi, a
tamo su dovedeni iz zatvora Strdelhajm u kojem su boravili od izručenja u aprilu,
odnosno u avgustu ove godine.
Sudskim većem predsedava sudija Manfred Dauster, koji je bio član sudskog veća
koje je 2008. osudilo hrvatskog državljanina Krunoslava Pratesa na doživotni
zatvor zbog saučesništva u Đurekovićevom ubistvu.
Hrvatski portali izveštavaju da se ispred zgrade suda u Minhenu okupilo nekoliko
desetina Hrvata na skupu podrške nemačkom pravosuđu. Oni su, među ostalim,
uzvikivali pogrdne parole na račun predsednika Hrvatske Ive Josipovića.
Za postupak je predviđeno 50 ročišta, a presuda se očekuje u aprilu iduće godine.
Optužnica tereti Mustača da je od 1982. do oktobra 1985. godine bio šef bivše
jugoslovenske tajne službe i nadređeni Josipu Perkoviću kojem je, najverovatnije
u proleće 1982, naredio organizaciju i ubistvo hrvatskog emigranta Stjepana
Đurekovića. Perković je stupio u kontakt s hrvatskim državljaninom Krunoslavom
Pratesom i uključio ga u ubistvo.
Prema optužnici, Prates je dao kopiju ključa jedne garaže u Volfratšauzenu, koju
je Đureković koristio kao štampariju, zasad nepoznatim osobama koje su ubile
Stjepana Đurekovića.
Hrvatski mediji podsećaju da je tokom suđenja Pratesu, koji je 2008. osuđen na
doživotni zatvor, postavljena teza da je Đureković ubijen zbog spoznaja o
navodnoj umešanosti Vanje Špiljka, sina kasnijeg predsednika predsedništva
Jugoslavije Mike Špiljka, u malverzacije oko finansijskog poslovanja naftne
kompanije INA u kojoj je Stjepan Đureković radio kao direktor marketinga pre
nego što je otišao i Nemačku.
Josip Perković izručen je 24. januara ove godine Nemačkoj, a Mustač tri meseca
kasnije, čime je završena sedmomesečna pravno-politička afera koja je uzburkala
i podelila političku scenu u Hrvatskoj, ali i dovela do sukoba Hrvatske s
Nemačkom i Evropskom komisijom.
Hrvatska je uoči ulaska u EU u julu prošle godine ograničila primenu evropskog
naloga za hapšenje na krivična dela počinjena posle avgusta 2002. godine što je
onemogućilo izručenje Josipa Perkovića Nemačkoj. Ta odrednica je pod pritiskom
EU ukinuta od 1. januara, što je omogućilo hapšenje Perkovića i Mustača.
Obojica od početka tvrde da nemaju veze s ubistvom Stjepana Đurekovića i da su
žrtve lažnog svedočenja bivšeg operativca Vinka Sindičića koji je početkom
godine u pismu koje je objavila Perkovićeva odbrana naveo da je kao krunski
svedok nemačkog pravosuđa lažno svedočio u slučaju Đureković.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
