|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Putinova poseta istakla dileme Srbije |
| |
 Poseta
ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu ističe glavne dileme Srbije
čiji je ključni strateški cilj da se pridruži Evropskoj uniji, ali odbija da
Rusiji, svom tradicionalnom savezniku, uvede sankcije, piše britanski
nedeljnik Ekonomist.
U tekstu pod naslovom Evropa ili Rusija, list navodi da je čak u čast
Putinovog dolaska vojna parada povodom 70-ogodišnjice oslobođenja Beograda u
Drugom svetskom ratu pomerena četiri dana unapred, a iznad srpske prestonice
leteli su ruski borbeni avioni.
I ophođenje srpskog premijera Aleksandra Vučića prema medijima takođe ima "rusku
notu", ocenjuje list i navodi da urednici sklanjaju telefone tokom
osetljivih razgovora iz straha da ih ne prisluškuje tajna služba, da je
poznata kontakt emisija skinuta s programa, i da svako ko postavlja kritički
intonirana pitanja u vezi Vučića rizikuje da ga "rastrgnu" tabloidi koji su
verni premijeru.
List prenosi ocenu novinarskog udruženja da sloboda govora i kritika umiru u
sprskim medijima i da novinari prmenjuju autocenzuru, dodajući da od
ubedljive pobede na izborima u martu Vučić sve više kontroliše stvari.
I pored toga, čini se da mnogi Srbi vole tu autoritarnu crtu, dodaje list i
prenosi rezultate anketa koji pokazuju da bi polovina birača, da se danas
održavaju izbori, glasala za Srpsku naprednu stranku (SNS), a opozicija bi
jedva prešla cenzus za ulazak u skupštinu.
List, međutim, ukazuje da Vučić takođe mora da zadovolji EU i da promoviše
regionalnu stabilnost, dodajući da u novembru Beograd treba da poseti
albanski premijer Edi Rama i da je ta poseta bila dovedena u pitanje posle
fudbalske utakmice izeđu dve zemlje, 14. oktobra, prekinute zbog svađa i
nasilja nakon što je na stadion uleteo albanski nacionalistički transparent.
EU je bila zadovoljna što je održana gej parada krajem septembra, kada je
7.000 policajaca štitilo 1.000 učesnika parade, jer je prethodnih godina taj
skup bio napadnut, navodi Ekonomist.
Pozivajući se na neimenovanog "političkog insajdera" Ekonomist dodaje da
zapadne vođe žele da očuvaju mir na Balkanu i da zato umanjuju značaj toga
što Srbija klizi u autoritarizam. Za mnoge Srbe, dodaje on, nije pitanje da
li je Vučić nacionalista, nego "da li je demokrata".
Ekonomist navodi da je u najnovijem EU izveštaju o Srbiji posebna
zabrinutost izražena oko medija, što izgleda malo verovatno da će se
popraviti.
|
|
Dodeljena pomoć za obnovu 15.224 kuće |
| |
Direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko
Blagojević izjavio je da je do danas dodeljena materijalna pomoć za obnovu
15.224 kuće koje su oštećene tokom majskih poplava.
"U maju smo imali procenu da je oštećeno oko 16.000 kuća. Danas je situacija
takva da je izgradnja kuća počela na 75 odsto lokacija. Sredstvima Vlade
Srbije i donatora obezbeđeno je 30 miliona evra za obnovu oštećenih kuća a
ta cifra će ići i do 40 miliona evra", kazao je Blagojević prilikom dodele
donacije kompanije "Koka-kola" za obnovu poplavljenih područja Srbije.
On je ocenio da je obnova "trebala da krene ranije", ali da je brzina radova
bila uslovljena sredstvima kojima je raspolagala Vlada i Kancelarija na
čijem je čelu.
"Radimo na ubrzanju izgradnje kuća, očekujem da će sve kuće biti završene do
zime. Nema više razloga za kašnjenje jer su i lokalne samouprave i
Kancelarija obavile šve što je bilo potrebno", rekao je Blagojević.
Prema njegovim rečima, trenutno je na raspolaganju 600 miliona dinara za
obnovu infrastrukture poplavljenih područja, obezbeđenih donacijama Japana,
Kanade, Alžira, Indonezije, Bugarske i drugih država.
"Sredstvima EU potpuno je obnovljeno 1.000 kuća. Kriterijumi po kojima je EU
birala čije je kuće biti obnovljene su kategorija oštećenja i socijalna
ugroženost domaćinstva", kazao je Blagojević i dodao da će sa donatorima
raditi na tome "da što više ljudi dobije što više pomoći".
Prema njegovim rečima, na 50 lokacija širom Srbije počela je obnova
infrastrukture za zaštitu od poplava kojom treba obezbediti investicije u
izgradnju i sanaciju oštećenih kuća.
"U toku su radovi na problematičnim lokacijama, verujem da ćemo do kritičnog
trenutka u predstojećoj zimskoj sezoni imati sistem koji će moći da zaštiti
obnovljene kuće. Cilj nam je da stvorimo sistem koji će moći momentalno da
reaguje na bilo kakve elementarne nepogode", kazao je Blagojević.
Kako je naveo, građani čija je imovina oštećena u poplavama dobiće i pomoć
Crvenog krsta Srbije u vidu novca i materijala za sanaciju.
"Raspodela te pomoći je u toku i važi za svakog ko ima pravosnažno rešenje o
3., 4. ili 5. kategoriji oštećenja kuće. Novčana pomoć iznosi 210 evra a
pomoć u materijalu oko 60 evra. U narednom periodu, pružićemo pomoć ne samo
vlasnicima već i korisnicima, odnosno stanarima čija je pokretna imovina
oštećena u poplavama", rekao je Blagojević.
On je dodao da "će sve pare namenjene obnovi biti podeljene" i da će o
načinu raspodele postojati "jasan trag".
"Nije nam u interesu da čuvamo pare. Donatori neće dati pare da bi se one
delile ljudima već samo za obnovu infrastrukture. Radimo na obezbeđivanju
novih sredstava i verujem da ćemo od januara 2015. godine moći da računamo
na dodatnu pomoć u vidu novca, materijala ili građevinskih radova", kazao je
direktor Kancelarije.
Komentarišući tok obnove poplavljenih kuća u Kladovu i okolini, Blagojević
je rekao da očekuje da će prva pravosnažna rešenja za isplatu pomoći
građanima tog dela Srbije biti izdata tokom sledeće nedelje.
|
|
Više od polovine stanovništva gojazno |
| |
Više od polovine stanovništva Srbije je gojazno i izloženo stresu, a skoro
svaka druga osoba ima hipertenziju ili potencijalnu hipertenziju, rezultati
su istraživanja "Zdravlje stanovništva Srbije u 2013. godini".
"U odnosu na 2006. godinu, povećan je broj stanovnika koji je izložen stresu
i iznosi 56,6 odsto. Simptome depresije imalo je 4,1 odsto stanovništva, i
to najviše u populaciji lica starijih od 85 godina", podaci su istraživanja
koje je danas predstavljeno u Skupštini Srbije na svečanosti povodom 90
godina od osnivanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
U odnosu na 2006. godinu, kod stanovnika Srbije zapaža se povećanje
učestalosti hipertenzije, depresije, šećerne bolesti, povišenih masnoća u
krvi i alergije, a jedan od razloga za takve rezultate je i starenje
populacije.
Procenat stanovništva koje svoje zdravstveno stanje procenjuje kao dobro
iznosi 57,8 odsto i veći je nego 2006. godine (49,8 odsto) kada je rađeno
poslednje istraživanje.
Ovaj pokazatelj u zemljama Evropske unije je 68,9 odsto.
Svaki drugi stanovnik Srbije nedovoljno ili nikada ne konzumira voće, dok
svaki peti ne razmišlja o zdravlju prilikom izbora hrane.
Istraživanje je pokazalo da je svaki treći građanin u toku prošle godine
koristio sredstva protiv bolova, a svaki peti sredstva za umirenje.
Svako deveto dete (11,5 odsto) ima problema s vidom, s ravnim tabanima 9,8
odsto, alergijama osam odsto, deformitetom kičme četiri odsto.
Istraživanje je zabeležilo unapređenje higijenskih navika u pogledu redovnog
pranja zuba i tuširanja u odnosu na 2006. godinu, što nije slučaj sa navikom
redovnog pranja ruku.
Zube redovno pere 58,4 ispitanika, redovno se tušira njih 66,2 odsto, dok
ruke redovno pere 61,8.
Istraživanje je finansiralo i sprovelo Ministarstvo zdravlja, a analizu
najznačajnijih rezultata uradio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan
Jovanović Batut".
Podaci su dobijeni anketiranjem 6.500 domaćinstava i 15.999 članova
domaćinstava, anketirana su i deca od sedam do 14 godina.
|
|
Štrajkuje delimično ili potpuno 1.000 škola |
| |
Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Dragan Matijević izjavio je da
je od juče više od 1.000 škola u Srbiji delimično ili potpuno obustavilo rad
zahtevajući izuzeće prosvete iz najavljenog smanjenja plata u javnom sektoru
i donošenje zakona o platnim razredima.
"Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije od deset časova, u
štrajku je 435 škola od čega je 330 potpuno obustavilo rad a 105 škola radi
sa minimimom procesa rada. Od ostalih sindikata imamo potvrdu da je odživ na
obustavu rada dobar pa računamo da preko 1.000 škola širom Srbije učestvuje
u štrajku", kazao je Matijević za agenciju Beta.
On je nakon protesta prosvetnih radnika u Beogradu ocenio da je takav odziv
prevazišao očekivanja organizatora štrajka što prema njegovim rečima "pokazuje
da su prosvetni radnici shvatili ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze".
"Od oko 1.800 škola u Srbiji, naša četiri sindikata kontrolišu oko
1.200-1.300 dok ostale škole nisu ni u jednom sindikatu. Mi smo procenjivali
da će se štrajku priključiti između 800 i 1.000 škola", rekao je Mijatović.
Kako je naveo, ministar prosvete Srđan Verbić i Vlada Srbije nisu bili
raspoloženi za ozbiljne pregovore sa predstavnicima sindikata prosvetnih
radnika.
"Predložili smo ministru Verbiću da se prvo donese zakon o platnim razredima
kako bi se ispravila nepravda povodom raspodele u javnom sektoru. Nakon toga
bi mogli da donesu odluku o smanjenju plata ali njih očigledno nije zanimala
ta vrsta ozbiljnih razgovora", ocenio je Matijević.
On je najavio da će članovi četiri reprezentativna sindikata u novembru
održati seriju protesta o čijim će modalitetima razgovarati u sredu, 29.
oktobra.
"Nećemo prestati sa protestima. Mi već znamo šta smera ministarstvo prosvete,
ne samo da će nam uzeti ovih deset odsto plate već su nam uzeli jedan deo
preko minulog rada a sledeći korak im je da nam uzmu otpremnine za penzije
jubilarne nagrade u 2015. godini", kazao je predsednik Unije sindikata
prosvetnih radnika.
Više od 2.000 članova članova Unije sindikata prosvetnih radnika, Sindikata
obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti i Granskog sindikata
prosvete "Nezavisnost" protestovalo je u Beogradu zahtevajući da se
prosvetni radnici izuzmu iz najavljenog smanjenja plata u javnom sektoru.
|
|
Srbija treba da postepeno usaglasi politiku s Unijom |
| |
Evropska unija u okviru sankcija Rusiji poziva partnere u svetu da "ne idu
na rusko tržište", a zemlje koje pregovaraju o članstvu u EU da moraju "postepeno
do ulaska u članstvo" da svoju politiku usaglase sa spoljnom politikom Unije,
izjavila je portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič.
"O odnosima Srbije i Rusije nemam nikakav poseban komentar", dodala je
Kocijančiči ponovo ukazala na svoju izjavu uoči posete ruskog predsednika
Vladimira Putina Beogradu, da je "Srbija kandidat koji pregovara sa EU o
članstvu i očekuje se da će to proevropsko opredeljenje za budućnost Srbije
biti jasno iskazano".
Maja Kocijančič je to rekla odgovarajući na pitanje novinara da li "postoji
okvir u sklopu kojeg bi Srbiji bilo dopušteno da primeni sporazume s Rusijom",
kao što su to sporazumi o saradnji u poljoprivredi i dogovaranje o izvozu
automobila iz Srbije u Rusiju. Novinari su pitali da li sve zemlje u procesu
evropskih integracija treba da uvedu sankcije Rusiji kao što je to već
učinila Crna Gora.
Maja Kocijančič je odgovorila da je "ispravno to da su se sve zemlje koje su
potpisale sporazume o stabilizaciju i pridruživanju s EU, u okviru te
evropske perspektive obavezale da će postepeno usaglasiti svoje stavove sa
stavovima Evropske zajedničke spoljne i bezbednosne politike".
"To je i dalje njihova obaveza, to se redovno prati", dodala je portparolka
visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, ukazavši i na nedavni godišnji izveštaj
Evropske komisije o napretku kandidata za članstvo sa Zapadnog Balkana u
pregovorima s Unijom.
Upitana da objasni "da li će ono što je juče saopšteno u Beogradu ugroziti
pregovore Srbije o članstvu s EU", Maja Kocijančič je rekla da EU "očekuje
da se to usaglašavanje (sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU) uvećava i
uputili smo vrlo jasan poziv svim trećim zemljama, uključujući zemlje
kandidate i države na Zapadnom Balkanu da podrže naše mere".
"Ali konačno", zaključila je portparolka EK, "to zavisi od njihovih vlasti".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Zbog snega u pet gradova 17.000 potrošača bez struje |
| |
U Moravičkom okrugu i Sjenici oko 17.000 potrošača ostalo je bez struje zbog
problema koje je izavao sneg koji je padao prošle noći, rečeno je danas
agenciji Beta u Elektrodistribuciji Čačka koja snabdeva strujom to područje.
Moravički okrug obuhvata gradove Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjicu i Lučane.
Najviše problema u snabdevanju strujom imaju meštani u Sjenici i Ivanjici
gde je u toku prošle noći napadao veliki sneg i pokidao dalekovode.
U opštini Ivanjica bez struje je 4.500 potrošača u devet sela, a u
Elektrodistribuciji ističu da je do mnogih sela teško stići jer su zbog
snega putevi neprohodni.
U Sjenici je oko 3.000 potrošača bez struje.
Bez struje su i meštani u više planinskih sela u opštinama Čačak, Lučani i
Gornji Milanovac.
Ekipe Elektrodistribucije su na terenu i rade na otklanjanju kvarova.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
