|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Bandić ostaje u pritvoru, sudija samo njemu odbio kauciju |
| |
 Istražni
sudija zagrebačkog Županijskog suda ponovo je odredio istražni pritvor za
gradonačelnika Zagreba Milana Bandića koji je, zajedno s više osoba,
osumnjičen kao centralna figura u antikorupcijskom slučaju od 2,7 miliona
evra.
Jednom od najuticajnijih hrvatskih političara koji je na sud doveden iz
zatvora u zagrebačkom Remetincu, odbijena je kaucija od 5,8 miliona kuna
(757.000 evra) za odbranu sa slobode.
Njegov advokat ranije je rekao da Bandić nije ponudio plaćanje kaucije u
gotovini, već hipoteku na jednu nekretninu.
Za razliku od Bandića, ostalim osumnjičenima odobrena je kaucija u rasponu
od 75.000 kuna (10.000 evra), do 4, 2 miliona kuna (548.000 evra), koliko je
ponudio direktor firme Bramgrad Branimir Mihaljević, preneli su mediji.
Kaucija je, uz ostavku na funkciju, prihvaćena i predsedniku uprave
Zagrebačkog holdinga Slobodanu Ljubičiću i to u iznosu od 2,4 miliona kuna
(313.000 evra).
Tužilaštvo je najavilo žalbe na odluku o prihvatanju kaucija.
Novo ročište zakazano je pošto je Vanraspravno veće krajem prošle sedmice iz
procesnih razloga ukinulo prethodno rešenje o određivanju jednomesečnog
pritvora za Bandića i za ostalih 11 osumnjičenih za koje je tužilaštvo
tražilo određivanje te mere.
Odlukom vanraspravnog veća, jedan od najpoznatijih osumnjičenih u tom
slučaju, preduzetnik Petar Pripuz izašao je u petak iz istražnog zatvora
pošto je uplatio milion evra kaucije.
Uz njega su na slobodi, uz kauciji od po 100.000 kuna (oko 13.000 evra), i
Miro Laco, šef kabineta gradonačelnika Zagreba i Ivan Markus iz Gradske
kancelarije za javnu nabavu.
Istragom u slučaju "Agram" obuhvaćeno je 16 osoba i dve firme. Svi
osumnjičeni uhapšeni su pre desetak dana, a pritvor je određen za 12 osoba.
Na dugom popisu osumnjičenih su i gradonačelnikov savetnik Željko Horvat,
direktor javnog gradskog prevoza ZET Ivan Tolić, direktor Čistoće Miljenko
Benko i direktor Plinare Ante Dodig.
Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala pokrenula je
istragu zbog sumnje da je izvršeno više koruptivnih krivičnih dela u kojima
je Bandić naveden kao veza svih osumnjičenih, s izuzetkom dva slučaja
nezakonitog zapošljavanja za koja je navodno odgovoran Slobodan Ljubičić.
Ukupna šteta za grad i državni budžet procenjena je na oko 20 miliona kuna
(2,7 miliona evra). Bandić se, između ostalog, tereti za nezakonito
poslovanje na zbrinjavanju otpada s firmom CIOS osumnjičenog Petra Pripuza,
i za sporno poslovanje s firmom Bramgrad projekt Branka Mihaljevića.
USKOK ga tereti za trgovanje uticajem pri nezakonitom zapošljavanju bliskih
osoba u gradskoj upravi i Holdingu, kao i za nezakonito korišćenje službenih
automobila.
Osumnjičen je i da je oštetio državni budžet neplaćanjem poreza na donacije
koje je prikupio posle predsedničkih izbora krajem 2009. i početkom 2010.
godine. Bandić je na čelu Zagreba već 12 godina.
|
|
Dodik: Imamo podršku 45 poslanika |
| |
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je
juče da koalicija okupljena oko njegove stranke ima skupštinsku većinu od 45
poslanika.
On nije želeo da kaže koja su tri srpska poslanika dala podršku vladajućem
bloku, s ozbirom na to da SNSD-Demokratski narodni savez (DNS) i socijalisti
imaju 42 poslanika, dodavši da nema ništa protiv ulaska Stranke demokratske
akcije u novu entitetsku vladu.
Dodik tvrdi da će već na konstitutivnoj sednici parlamenta RS, na kojoj će
kao novoizabrani entitetski predsednik položiti zakletvu, predložiti
mandatara za sastav nove Vlade RS.
"Imamo više od 42 poslanika i možemo da formiramo stabilnu vladu. U ovom
trenutku podršku za tu vladu daje 45 poslanika i taj broj se može samo
povećati", kazao je lider SNSD-a novinarima u Banjaluci.
Jedno ministarsko mesto u Vladi RS, dodao je, imaće HDZ BiH, bez obzira na
to što nemaju nijednog poslanika u parlamentu RS, dok bi jedno mesto u Vladi
Federacije BiH trebalo da dobije SNSD.
"Ukoliko se takva praksa dogovori sa SDA, nećemo bežati od toga", rekao je
Dodik. On je naveo da je SDA pobednik izbora u Federaciji BiH, zbog čega ta
stranka treba da učestvuje u vlasti na državnom nivou.
"SDA ima značajan kapacitet i formiranje vlasti u Federaciji BiH će
predodrediti ko će učestvovati u vlasti na nivou BiH", ocenio je Dodik.
SNSD ima politički dogovor sa HDZ BiH, rekao je on, što "etablira gotovo
sigurne učesnike vlasti na nivou BiH".
Dodik je izjavio da je dobra svaka inicijativa koja bi dovela do pomaka BiH
na putu ka Evropskoj uniji, pod uslovom da uvažava ustavnopravni poredak u
BiH, Dejtonski sporazum i pravo odlučivanja koje imaju različiti nivoi
vlasti.
"Za nas je svaka takva inicijativa prihvatljiva, bez obzira na to što je
destinacija kojom se krećemo veoma, veoma daleka i neizvesna", rekao je
Dodik novinarima u Banjaluci.
Komentarišući pismo britanskog šefa diplomatije Filipa Hamonda i njegovog
nemačkog kolege Frank-Valtera Štajnmajera, koji su predložili da se BiH
odobre pretpristupni evropski fondovi i brže napredovanje ka EU u zamenu za
posvećenost nove vlade BiH institucionalnim reformama, on je kazao da danas
ima razgovore s ambasadorima tih zemalja, koji će ga upoznati o detaljima
predloga.
Do tada, rekao je, o tom predlogu ne može govoriti konkretnije, a ocenio da
je "neuobičajen" način na koji se sve to radi.
"Nisam upoznat da je bilo ko u vlasti u BiH konsultovan o ovome, ali vidim
da su konsultirane neke nevladine organizacije", istakao je on, dodavši da
će se "dati prednost tom predlogu, u skladu sa ustavnim poretkom i
interesima RS".
Dodik je ponovio da je Federacija BiH prepreka u vezi sa rešavanjima pitanja
koja su preduslov za napredovanje u evropskim integracijama, odnosno
sprovođenja presude "Sejdić-Finci" i uspostavljanja mehanizma koordinacije
između različitih nivoa vlasti u BiH sa EU.
Ljiljana Kovačević,
Banjaluka
|
|
Hrvatski vojnik u penziji optužen za ubistvo Srba |
| |
Tužilaštvo u Rijeci podiglo je juče optužnicu protiv 57-godišnjeg
penzionisanog pripadnika Hrvatske vojske (HV) zbog ubistva tročlane porodice
srpske nacionalnosti u selu Kijani kod Gračaca u avgustu 1995, posle akcije
"Oluja".
U saopštenju objavljenom na internet stranicama tužilaštva, navodi se da se
optuženom stavlja na teret da je kao pripadnik 118. domobranske pukovnije HV
iz Gospića od 15. do 28. avgusta 1995. u selu Kijani, ispred njihove kuće
ubio civile R.S. i M.S. pucajući u njih, dok je M.S. zapalio zajedno s kućom
i stokom.
Tužilaštvo je navelo samo inicijale ubijenih, ali je, prema ranijem
izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora, poznato da je reč o članovima
porodice Sovilj - 75-godišnjoj Mari Sovilj i njenoj deci Miri Sovilj, staroj
oko 50 godina i sinu Radi, starom oko 48 godina.
Posle akcije "Oluja" u selu Kijani ubijeno je 14 civila srpske nacionalnosti.
Do sada za to niko nije odgovarao.
Riječko tužilaštvo tražilo je za optuženog 57-godišnjeg hrvatskog
državljanina produženje pritvora u kojem se nalazi od hapšenja u junu ove
godine.
|
|
Danaj ponovo o velikoj prirodnoj Albaniji |
| |
Albanski istoričar Kočo Danaj, zagovornik takozvane "prirodne
Albanije", poslao je pisma vladama Crne Gore, Srbije, Grčke i Makedonije u
kojima ponovo traži deo teritorija tih zemalja radi "ujedinjenja Albanaca".
U današnjem izdanju podgorički list "Dan" objavio je da je Danaj redakciji
poslao tekst pisma u kome se insistira na "samoopredeljenju" Albanaca u
drugim zemljama, ako se, kako je navedeno, Republika Srpska odvoji od Bosne
i Hercegovine i pripoji Srbiji.
Albanija je, po rečima Danaja, jedina zemlja u Evropi koja "duž svojih
granica ima samu sebe".
Danaj u svom pismu "teši" susede Albanije da on nije za "veliku Albaniju",
nego za "prirodnu", jer, kako navodi, on je antifašita.
Prema Danajevoj tvrdnji, međunarodna zajednica, pošto želi mir i stabilnost
u region, počinje da uvažava ideju o ujedinjenju svih Albanaca.
"Prirodna Albanija znači zamenu osovine Beograd-Atina trouglom
Beograd-Tirana-Atina, nakon ujedinjenja Kosova i drugih delova albanskih
teritorija sa matičnom zemljom", piše Danaj u pismu vladama Crne Gore,
Srbije, Makedonije i Grčke koje prenosi podgorički Dan.
|
|
U Srbiji ima 38.500 Crnogoraca |
| |
U Srbiji ima 38.500 Crnogoraca, izjavio je čelnik Crnogorskog nacionalnog
saveta (CNS), slikar Ratko Šoć.
Šoć za podgorički list Vijesti kazao da se broj Crnogoraca u Srbiji "rapidno"
smanjio u posljednje dve decenije.
"Sada nas ima samo 38.500", kazao je Šoć i ocenio da će osnivanjem CNS "taj
proces krenuti u drugom smeru".
Crnogorski nacionalni savet, kako je rekao, ima veliku odgovornost da spreči
"dalju asimilaciju" Crnogoraca u Srbiji.
On smatra da se formiranjem CNS položaj Crnogoraca u Srbiji suštinski menja.
Šoć je najavio i osnivanje zavoda za crnogorsku kulturu u Srbiji, kao i
pozorišta na crnogorskom jeziku.
Ratko Šoć, koji živi u Vrbasu, napisao je čuvenu pesmu "Osam tamburaša s
Petrovaradina", koju neki smatraju neslužbenom himnom Vojvodone.
|
|
Ministri EU uputili pismo političarima BiH |
| |
Ministri spoljnih poslova Velike Britanije i Nemačke, Filip
Hamond i Frank Volter Štajnmajer, ponudili su političarima u BiH predloge koji
bi trebalo da dovedu do bržeg potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju Evropskoj uniji.
Kako piše sarajevski internet portal "Kliks", na Aspen konferenciji ministara
spoljnih poslova Jugoistočne Evrope koja je juče održana u Berlinu, Hamond i
Štajnmajer su uputili političarima iz BiH pismo da što pre formiraju vlade na
svim nivoima kako bi BiH mogla da krene napred.
Dvojica ministara od EU traže da se političari koje su građani izabrali obavežu
pismenom izjavom da će prihvatiti obavezu da sa EU dogovore mapu puta za široki
plan reformi putem kojih će BiH napredovati ka pridruživanju Evropskoj uniji.
"Ako vaši političari ovo urade, onda ćemo zauzvrat od EU tražiti da, nakon dugog
kašnjenja, na snagu stupi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, tako da BiH
može imati koristi od preko potrebnih finansijskih investicija", navode ministri
u svom predlogu. Ako bi se inicijalni plan reformi sproveo, Nemačka i Velika
Britanija obećale su podršku u podnošenju aplikacije BiH za članstvo u EU.
"Nema više vremena za gubljenje. Ekonomska situacija u BiH je izuzetno
zabrinjavajuća", dodali su Hamond i Štajnmajer, ističući da njihov predlog ne
menja uslove pristupanja BiH Evropskoj uniji.
Velika Britanija i Nemačka će tražiti od institucija Evropske unije i da se
presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci" na neko vreme
ostavi po strani i da se krene u socio-ekonomske reforme koje bi dovele do bržeg
priključivanja BiH EU.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Novi sastanak o nazivu Makedonije |
| |
Izaslanik generalnog sekretara UN Metju Nimic koji posreduje u sporu Atine i
Skoplja o pravu Makedonije na taj naziv, razgovaraće s predstavnicima dve strane
12. novembra u sedištu UN u Njujorku.
Kako je najavljeno iz UN, Nimic će razgovarati sa ambasadorima Grčke i
Makedonije, Adamantiosom Vasilakisom i Vaskom Naumovskim o nalaženju obostrano
prihvatljivog rešenja za pitanje imena bivše jugoslovenske republike.
Grčka se od 1991, kada je Makedonija proglasila nezavisnost od Jugoslavije, s
njom spori oko prava da koristi taj naziv, smatrajući da vlast u Skoplju
izražava teritorijalne pretenzije na istoimenu pograničnu grčku pokrajinu.
Grčka zbog tog spora blokira prijem Makedonije u NATO i njene pregovore sa
Evropskom unijom.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
