|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pokretne slike - Zvezdana odiseja |
| |
 “Interstelar”
(“Interstellar”), scenario i režija: Kristofer Nolan, glavne uloge: Metju
Mek Konehej, En Hatavej, Džesika Čestejn, Majkl Kejn
Britansko-holivudski autor Kristofer Nolan je istinski naslednik legendarnog
Stenlija Kjubrika. On je lucidni sineasta-inovator koji svojim delima (“Nesanica”,
2002., betmenovska trilogija “Mračni vitez”, 2005.-2012., “Početak”, 2010.)
konstantno pomera granice filmskog izraza i pomiče barijere iluzije,
fantazije i percepcije.
Svako Nolanovo ostvarenje je događaj godine, baš kao što je to sada slučaj i
sa njegovim “sajens fikšnom” pod nazivom “Interstelar”, prvim velikim filmom
jesenje “oskarovske” sezone. To je fascinantna 170-minutna svemirska odiseja,
koja je čudesna kombinacija grandioznog spektakla i intimne ljudske priče.
Polazeći od premise “Šta ako?”, Kristofer Nolan posmatra matičnu planetu kao
gnezdo koje smo primorani da napustimo. Po scenariju kojeg je potpisao
zajedno sa njegovim bratom Džonatanom, radnja filma je smeštena u sumornoj
bliskoj budućnosti, u kojoj su ljudskoj vrsti dani na zagađenoj Zemlji
odbrojani.
Stigao je “Sudnji dan” u vidu ekološke katastrofe i drastičnih klimatskih
poremećaja, a ne kao rezultat kataklizmičnog udarca asteroida, globalnog
nuklearnog opustošenja ili zombijske apokalipse. Zbog nestašice hrane,
ljudska populacija je uveliko redukovana. Jedina nada za čovečanstvo je da
nađe novi dom, daleko među zvezdama, na planetama izvan Sunčevog sistema i
Mlečnog puta.
Bivši inženjer i farmer Kuper (uloga “Oskarovca” Metjua Mek Koneheja) se
pridružuje grupi naučnika-istraživača koji, kroz crnu rupu blizu Saturna,
putuju svemirskim brodom do druge galaksije, gde treba da otkriju
potencijalno nastanjive planete za ljudsku rasu. On postaje svemirski kauboj
i hrabri pilot, koji se, pored svog istorijskog zadatka da spase čovečanstvo,
kao osećajni otac suočava i sa ljutnjom svoje kćerke (Džesika Čestejn) koju
je ostavio na Zemlji, i sa kojom komunicira putem video–poruka…
Preplitanjem avanture, fantazije, metafizike i emocije, Nolan je sačinio
uzbudljivu dramu baziranu na kosmičkim idejama i svakodnevnim ljudskim
nespokojstvima. Ovaj film vas naprosto uvlači u njegovu orbitu i otkriva
nepoznate horizonte, istovremeno istražujući tajne svemira i ljudske duše.
Epska lirika na Nolanov način!
Noseći u sebi prepoznatljive elemente Kjubrikove “Odiseje u svemiru: 2001.”
(1968.), “Interstelar” dotiče teme o kosmosu, Ajnštajnovim teorijama i
Njutnovim zakonima, ljudskoj civilizaciji, tehnološkom progresu, porodici,
degradaciji planete Zemlje. Podjednako naučan i poetičan, Nolan se usudio da
ide mnogo dalje nego što to čine drugi autori, postavljajući mnoga pitanja i
odgovarajući na većinu od njih.
Ako ne uspe da zadovolji sve, to nije zbog toga što mu manjka ambicije.
Naprotiv! Izbegavajući da upadne u zamku cinizma kojeg donose druge moderne
“sajens-fikšn” distopije, Kristofer Nolan se sa svojim delom hrabro upućuje
tamo gde se danas malo ko od sineasta odvažio da krene- ka optimizmu.
Dakle, ipak ima nade za čovečanstvo!?
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Milo Đukanović i Boris Tadić najbolje odeveni |
| |
Najbolje odeveni političari u region su premijer Crne Gore Milo Đukanović i
bivši predsednik Srbije Boris Tadić, ocenila je modna dizajnerka Maja
Krsmanović.
Ona je za podgorički Portal Analitika rekla da Đukanović "ima harizmu,
šarmantan je, zgodan, i samim tim odela mu dobro stoje".
"Tu bih izdvojila zaista neprikosnovenog Borisa Tadića i trenutno aktuelnog
Nebojšu Stefanovića", kazala je Krsmanović.
Kao dobro odevenog, pomenula je i crnogorskog fudbalera Dejana Savićevića.
S muzičke scene Krsmanović je izdvojila Jelenu Karleušu jer je "originalna i
po odevanju".
Na američkoj, odnosno, svetskoj sceni, po oceni Maje Krsmanović, "Madona je
definitivno nezamenljiva".
|
|
Obeleženo 150 godina od preseljenja Matice srpske u Novi Sad |
| |
Matica srpska obeležila je u sredu svečanom akademijom u Budimpešti vek i po
od preseljenja te kulturne institucije iz tadašnje Pešte u Novi Sad.
Svečana akademija održana je u velikoj sali Skupštine grada Budimpešte, jer
je Matica srpska, najstarija srpska kulturna ustanova, osnovana 1826. godine
u Pešti, pa je zatim u Novi Sad preseljena 1864. godine.
Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, rekao
je na svečanosti da je ta ustanova od osnivanja pa do danas predstavljala "zajednički
simbol stvaranja i jedinstva", preneo je Grujićev kabinet.
"Kada su sedmorica peštanskih Srba februara 1826. godine osnivala Maticu
srpsku oni su tada sabrali sve istorijske procese koji su u prethodnih 100
godina menjali kulturu Srba sa prostora Habsburške monarhije. Njihov čin
imao je utemeljenje u prethodnom istorijskom razvoju, a istovremeno je bio
projektovan u budućnost i dalji razvoj nacionalne kulture i institucija",
kazao je Grujić.
Predsednik Matice srpske Dragan Stanić rekao je da je Matica više od jednog
veka čvrsto povezala dva grada, dva jezika, dve kulture, te da je u
osnivanju Matice utemeljeno "moderno, duhovno jezgro, očuvano do danas".
U kulturno-umetničkom programu nastupio je Vojvođanski mešoviti hor,
umetnici Srpskog pozorišta u Mađarskoj i đaci Srpske škole "Nikola Tesla" u
Budimpešti, a otvorena je i izložba "Vek i po preseljenja Matice srpske iz
Pešte u Novi Sad".
Seoba Matice srpske iz Pešte u Novi Sad, koju je odobrio i potpisao car
Franc Jozef 1863. godine, realizovana je u proleće 1864. godine, a ljudi,
spisi i knjige seljeni su lađom na jug.
"Kao retka kontinuirana pojava srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta,
uloga Matice srpske se ne menja. Ona i dalje odgovara na savremeni trenutak
sa istom porukom i ciljem: da oblikuje i gradi nacionalnu kulturu u širem
kontekstu evropske kulture", dodao je Grujić.
|
|
Počasni Oskari Morin O'Hari, Mijazakiju, Karijeru i Belafonteu |
| |
Prve statuete nagrade Oskar u ovoj sezoni dodeljene su prošlog vikenda u Los
Anđelesu, a počasne nagrade američke akademije za film pripale su glumici
Morin O'Hari, reditelju Hajao Mijazakiju i scenaristi Žan-Klodu Karijeru.
Glumac i aktivista Hari Belafonte dobio je nagradu Džin Heršolt za
humanitarni rad.
Američka Akademija za film i nauku ustanovila je dodelu počasnih Oskara
2009, a tu ceremoniju ne prenosi televizija.
"To je posebno, jer je to jedno intimno veče. To je šansa za akademiju da
prepozna različite talente koji učestvuju u ostvarenju filmskih snova",
rekla je predsednica akademije Čeril Bun Ajzak u nedavnom intervjuu.
Ona je dodala da je dodeljivanje počasnih Oskara omiljena smotra akademije i
filmske industrije jer omogućava lični uvid u profesionalne živote izuzetnih
talenata.
Počasnog Oskara dodeljuje upravni odbor akademije, sačinjen od predstavnika
svih 17 ogranaka te filmske institucije.
|
|
"Trpele" najbolja predstava pozorišnog festivala u Užicu |
| |
Najbolja predstava 19. Jugoslovenskog pozorišnog festivala (JPF) u Užicu,
koji okuplja ostvarenja iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine,
je predstava "Trpele" Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Bobana
Skerlića, odlučio je u utorak stručni žiri.
Festivalska nagrada Ardalion za najbolju režiju dodeljena je Egonu Savinu za
režiju predstave "Unosno mesto" Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).
Ardalion za najbolju žensku ulogu pripao je Goranu Jevtiću za ulogu Živke u
Nušićevoj "Gospođi ministarki", a za mušku ulogu Branimiru Banetu Popoviću
za ulogu Domenika u predstavi "Filomena Marturano" Centra za kulturu Tivat i
Gradskog pozorišta Podgorica.
Nagrada JPF u Užicu za scenografiju dodeljena je Dragani Purković-Macan za
scenografiju u predstavi "Četrnaesta" Narodnog pozorišta Republike Srpske, a
za kostimografiju Lani Cvijović za kostime u predstavi "Unosno mesto" JDP.
Bojan Veljović je nagrađen za epizodnu ulogu Ujka Blagoja u predstavi "Doktor
Nušić" somborskog i kruševačkog pozorišta, a Ardalion za najboljeg mladog
glumca i nagrada Politike "Avdo Mujčinović" pripala je Momčilu Otaševiću za
ulogu Mikelea u predstavi "Filomena Marturano".
Bojan Veljović je nagrađen za epizodnu ulogu Ujka Blagoja u predstavi "Doktor
Nušić" somborskog i kruševačkog pozorišta, a Ardalion za najboljeg mladog
glumca i nagrada Politike "Avdo Mujčinović" pripala je Momčilu Otaševiću za
ulogu Mikelea u predstavi "Filomena Marturano".
Specijalna nagrada žirija JPF dodeljena je Marku Šeliću Marčelu za tekstove
songova u predstavi "Doktor Nušić" kruševačkog i somborskog teatra.
Stručni žiri užičkog festivala činili su predsednik žirija Nebojša Romčević,
kompozitor Miroljub Rasinski, pozorišni producent Hazim Begagić, arhitektica
i scenografkinja Mia David i rediteljka Ana Vukotić.
Odluke o nagrađenima saopštene su kasno sinoć, dok će priznanja najboljima
biti dodeljena večeras na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Užicu, čime će
19. Jugoslovenski pozorišni festival biti završen.
|
|
Gregor Verbinski u Skupštini Beograda |
| |
Holivudski reditelj Gregor Verbinski razgovarao je sa gradonačelnikom
Beograda Sinišom Malim o mogućnostima koje Beograd nudi filmskoj industriji,
saopštila je gradska uprava.
Siniša Mali rekao je da Beograd već ima iskustva sa snimanjem velikih
filmskih projekata i da je to najbolji način za promociju Beograda u svetu.
"Grad Beograd otvoren je za saradnju i diskusiju, i biće na raspolaganju
gostima za sve što im je potrebno tokom snimanja. Saradnja je u obostranom
interesu i trudićemo se da budemo dobri partneri i domaćini", rekao je Mali.
Reditelj filmske trilogije "Pirati sa Kariba" Gregor Verbinski u Beogradu
traži nove lokacije za snimanje, a kako je rekao, voleo bi da iskoristi
potencijale Beograda za snimanje svog novog filma.
"Za vreme kratkog boravka u Beogradu ostali smo zadivljeni njegovom lepotom
i istorijom. Građani Beograda su otvoreni, obrazovani, veoma operativni i
brzi", rekao je Verbinski.
Verbinski je obišao prostorije u zgradi Skupštine Beograda kao potencijalne
lokacije za snimanje novog filma.
Gregor Verbinski najpoznatiji je kao režiser tri filma iz serijala "Pirati
sa Kariba", a režirao je i filmove "Ritual", "Meksikanac" i "Krug".
|
|
Preminuo glumac Nikola Simić |
| |
Glumac Nikola Simić preminuo je u nedelju u Beogradu u 80. godini posle
teške bolesti.
Simić je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u
Beogradu, a od 1967. godine, nastupio je u više od 100 filmskih ostvarenja.
Najpoznatije uloge ostvario je u filmovima "Davitelj protiv davitelja", "Tesna
koža" i u televizijskim serijama "Više od igre", "Srećni ljudi" i "Porodično
blago".
U sinhronizacijama crtanih filmova na srpski, pozajmljivao je glas Dušku
Dugoušku i drugim crtanim junacima.
Od 1959. godine bio je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) u
kome je nastupao do januara 2014. godine.
Na sceni JDP-a igrao je brojne likove iz komičnog i dramskog repertoara, među
kojima su uloge Guvernera i Trgovca u predstavi "Kandid ili Optimizam", Lakeja
Ivana u "Psećem valceru", Poca u predstavi "Čekajući Godoa", Arkadija
Arkadijeviča u "Punjenim tikvicama".
U najdugovečnijoj predstavi u repertoarskim pozorištima "Buba u uhu" Žorža
Fejdoa, koja je od prvog izvođenja na sceni JDP-a 1971. godine, imala blizu
2.000 repriza, Simić je tumačio ulogu Viktor-Emanuela Šandebiza i Poša.
Dobitnik je većeg broja nagrada među kojima su najznačajnije nagrada za životno
delo "Branislav Nušić" za uloge u komedijama i nagrada za životno delo "Pavle
Vujisić" za uloge u jugoslovenskoj kinematografiji.
Simić je osvojio i Srebrnu arenu u Puli, Sterijinu nagradu i tri godišnje
nagrade JDP-a.
|
|
Meksički filmski pobednik festivala u Solunu |
| |
Film "Perpetual sadness" meksičkog režisera Horhea Peresa Solana, u subotu
je osvojio glavnu nagradu na 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu.
Taj film kojem je pripala nagrada "Zlatni Aleksandar", opisuje život u jednom
selu u Meksiku, gde se, posle odlaska muškaraca, žene prepuštaju melanholiji.
"Srebrni Aleksandar" je dodeljen izraelskom filmu "Nedžt to her" Asafa Kormana,
a treća nagrada pripala je grčko-bugarskoj koprodukciji "Lešon", Kristine
Grozeve i Petra Valhanova.
Nagradu FIPRIS za najbolji film je dobio grčki "Norway" Janisa Veslemisa, priča
o balkanskom vampiru u Atini 1980-ih godina.
Na zavrsnoj svečanosti festivala je pročitan spisak šest filmskih projekata koje
će sufinansirati francuski Nacionalni centar za film (CNC) i Nacionalni centar
grčke kinematografije.
55. Međunarodni filmski festival u Solunu, koji se završen je u nedelju posle
desetodnevnog programa, slavi 100 godina grčke kinematografije, a počasni gost
je bio američko-iranski režiser Ramin Bahrani.
Mada je budžet festivala bio ograničen na 700.000 evra, prikazano je 150 filmova,
došlo je 160 filmskih profesionalaca i 250 novinara.
Dimitris Epidis, direktor Festivala, istakao je "uspeh ovogodišnje manifestacije
jer je vratila mlade u bioskope i donela 96-procentnu popunjenost sala"
|
|
Glumačka lista u novom vesternu Kventina Tarantina |
| |
Produkcijska kuća Vajnstajn obelodanila je zvaničan spisak
glumaca koji će igrati u novom filmu "The Hateful Eight" reditelja Kventina
Tarantina.
"Omraženu osmorku" igraće Kurt Rasel, Semjuel L. Džekson, Tim Rot, Volton Gogins,
Majkl Medsen, Brus Dern, Demijan Bičir i Dženifer Džejson Li.
Novi vestern je priča o osam putnika koji se slučajno sreću u jednoj planinskoj
kući, gde su pobegli kako bi se sakrili od nadolazeće snežne mećave. Film će
imati pet poglavlja.
Snimanje filma "The Hateful Eight" počinje u januaru 2015. godine u američkoj
saveznoj državi Koloradu i trebalo bi da izađe krajem te godine, naveli su
mediji i dodali da bi film mogao onda da se takmiči za Oskara 2016. godine.
Tarantino je početkom godine tužio internet sajt Goker (Gawker), jer je doprineo
da u javnost procuri njegov scenario. On je tada naveo da neće snimiti "Hateful
Eight", jer je scenario objavljen, ali mediji navode da se posle predomislio.
Reditelj je proletos rekao da je napisao novi scenario i dodao da će snimiti
film ili ga ponuditi za pozorište.
Tarantino (51) je snimio deset filmova, među kojima su najpoznatiji "Petparačke
priče" (1994), "Četiri sobe" (1995), "Džeki Braun" (1997), "Ubiti Bila" (2003),
"Ubiti Bila 2" (2004) i špageti vestern "Đangova osveta" (2012).
Napisao je scenarije za filmove "Prava romansa" (1993), "Rođene ubice" (1994) i
"Od sumraka do svitanja" (1996).
Tarantino često glumi sporedne uloge u svojim filmovima. Tada je obično u ulozi
brbljivog lika koji prati svetske trendove i poseduje encikopledijsko znanje.
|
|
Arijana Grande trijumfovala na dodeli MTV nagrade |
| |
Arijana Grande (Ariana Grande) proglašena je za najbolju pevačicu
na jubilarnoj 20. dodeli MTV nagrada u Glazgovu, a njena pesma "Problem"
proglašena je za najbolju na ovom prestižnom muzičkom takmičenju.
Nagrade su dodeljene sinoć, a u konkurenciji sa Arijanom Grande bile su i Kejti
Peri, Bijonse, Tejlor Svift i Niki Minaž, koja je ove godine preuzela i ulogu
voditeljke ceremonije dodele nagrada.
Kejti Peri dobila je nagradu za najbolji izgled, a Niki Minaž proglašena je za
najboljeg hip-hop izvođača.
Grupa "One Direction" dobila je najviše nagrada, pošto je proglašena za najbolju
pop grupu, a dobila je i priznanje za najbolji koncert i publiku.
U muškoj konkurenciji za najboljeg umetnika proglašen je kanadski pevač Džastin
Biber, koji je dobio i nagradu za najbolji video.
Rok zvezda Ozi Ozborn dobio je počasno priznanje Svetske ikone (Global Icon) kao
solo izvođač i za rad s grupom "Blek Sabat" (Black Sabbath.)
"Linkin Park" proglašen je za najbolji rok bend, Kalvin Haris dobio je nagradu
kao izvođač elektronske muzike, dok je grupa "Thirty seconds to Mars" dobila
nagradu za najbolji alternativni bend.
|
|
Izjava ljubavi - srce od 99 kutija Ajfona 6 |
| |
Jedan Kinez je dve godine štedeo novac da bi kupio 99 Ajfona 6 kako bi od
kutija tog skupog telefona napravio srce i izjavio ljubav svojoj koleginici
na poslu, prenosi sajt Šangajist na engleskom jeziku.
Kako bi zadivio koleginicu, Kinez, zaposlen u firmi za kompjuterske igre,
kupio je 99 Ajfona 6, poslednjeg modela telefona kuće Epl, za 500.000 juana
(65.500 evra).
Od kutija je napravio srce na parkingu firme ispred njene kancelarije, stao
usred srca s buketom cveća i čekao omiljenu koleginicu koju su ostali
zaposleni požurivali da ode na parking.
Uprkos skupom i originalnom naporu, izgleda da Kineskinja nije ništa
odgovorila na izjavu ljubavi svog kolege obožavaoca.
U Kini se sutra, 11. novembra, obeležava Dan neoženjenih.
|
|
Moguć novi projekat za rekonstrukciju Kolosa s Rodosa |
| |
Naučnici će razmatrati mogućnost rekonstrukcije Kolosa s Rodosa,
jednog od sedam svetskih čuda starog sveta, na skupu na tom ostrvu na proleće
2015, rekao je je gradnoačelnik Fotis Hacidijakos.
"Još razmišljamo o rekonstrukciji Kolosa. Da li treba to uraditi, čemu bi
služilo, kako bi izgedao", rekao je Hacidijakos za agenciju Frans pres i naveo
da se o tome raspravlja sa naučnicima, a da takođe još treba odrediti gde bi
statua stajala.
Tokom više od trideset godina gradonačelnici čuvene luke na jugoistočnom grčkom
ostrvu više puta su pokušali da sprovedu projekat rekonstrukcije Kolosa s Rodosa,
ali projekti su svaki put obustavljani zbog nedostatka sredstava i nespremnosti
ministarstva kulture.
Vlasti grada Rodosa su 2000. objavile međunarodni tender, ali taj projekat
takođe nije uspeo.
Statua je izgrađena između 304. i 293. godine pre nove ere, a nalazila se na
samom ulazu u luku Mitraki na ostrvu Rodos. Bila je visoka 31 metar i
predstavlja Heliosa, boga sunca, a srušena je 225. pre nove ere u snažnom
zemljotresu.
Arapi, tadašnji gospodari Rodosa, 653. godine su prodali poslednje komade
statue, koje su još preostale.
Sadašnji gradonačelnik Rodosa i guverner regiona bili su u Parizu povodom
prezentacije velike izložbe posvećene istoriji Rodosa, od 14. novembra do 9.
februara u Luvru.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
