|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Želim da oborimo vlast Vučića i Nikolića |
| |
 Predsednik
Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj izjavio je juče da se neće
dobrovoljno vratiti u Haški tribunal i da će, ako to bude potrebno, morati
da ga uhapse i isporuče predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer
Aleksandar Vučić.
"To bi bio paradoks, da me isporuče oni koji su bili moji najbliži saradnici
i saučesnici u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti. Da li mislite
da bih ja takvu priliku propustio", kazao je Šešelj na konferenciji za
novinare u sedištu SRS u Zemunu.
Prema njegovim rečima, ukoliko do toga dođe, radikali neće izazivati
krvoproliće već će nenasilno protestovati.
Govoreći o svom zdravstvenom stanju, Šešelj je naveo da ima dve metastaze na
jetri koje, po njegovim saznanjima, mogu da budu operisane.
"Znate li kako zovem te dve metastaze - Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić",
kazao je predsednik SRS.
Šešelj je najavio intenzivne aktivnosti SRS kako bi sa vlasti skinuo, kako
je rekao, "izdajnički režim Vučića i Nikolića, režim bez časti i morala,
režim koji Srbiju vodi u propast".
Predsednik SRS je kazao da su vrata stranke otvorena svima koji "nisu
otimali mandate radikalima bez obzira na to u kojoj su partiji".
Šešelj je istakao da je poziv upućen pravim patriotama i da mu treba malo
vremena da sagleda celu situaciju i vidi ko od redova patriotske opozicije
nije pod uticajem Vučića.
Kako je najavio detaljnije će o tome govoriti na mitingu u subotu, 15
novembra u 12 sati na Trgu Republike u Beogradu.
Komentarišući reakciju Vučića na izjavu albanskog premijera Edija Rame o
nezavisnosti Kosova, datu na konferenciji za novinare sa srpskim premijerom
u Beogradu, Šešelj je rekao da je Vučiću "bilo lako da galami na jadnika iz
neke male zemlje".
"Što nije tako reagovao kada su istu stvar govorili neki iz velikih zemalja",
rekao je Šešelj.
Prema njegovim rečima, ideja velike Srbije ostaje ideja vodilja SRS, a u nju
su se do pre nekoliko godina kleli i Nikolić i Vučić.
"Vučić i Nikolić su za mesec dana izdali više nego što bi to Tadić uspeo za
deset godina. Oni su u većoj meri spremni da izdaju jer su bili na suprotnoj
strani", rekao je predsednik SRS.
Komentarišući izjavu ministra Aleksandra Vulina da su Amerikanci rešili da
destabilizuju Srbiju, Šešelj je ocenio da destabilizacija Vlade ne znači
destabilizaciju države i da zapravo aktuelna vlast destabilizuje zemlju.
"Vučić je poturio ovog generalnog sekretara JUL-a (Aleksandra Vulina da to
iznese", kazao je Šešelj i dodao da su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić
za Amerikance i Zapad potrošna roba i da sada treba videti kime će iz
zameniti.
Šešelj je istakao da Nikolić ne sme da ostane na čelu države, pošto je dobio
diplomu bez dana fakulteta.
"Pa on ne zna ni ni gde je taj fakultet, nije pored njega ni prošao", kazao
je Šešelj.
Pominjući navode o tome da je on u Srbiju došao da se sveti nekadašnjim
saradnicima Vučiću i Nikoliću, Šešelj je naveo da se to direktno odnosilo na
garancije za njegovo puštanje iz Haškog tribunala, ali da sada nema osvete
ni osvetoljubivosti.
"Žao mi je što su mi bili prvi saradnici i uzdanice", kazao je lider Srpske
radikalne stranke.
On je naponenuo da je ponosan na to što se radovao zbog smrti ubijenog
premijera Zorana Đinđića i da je on bio tamna prošlost srpskog naroda.
"Radovao sam se zbog smrti Đinđića i ponosan sam na to radovanje, jer se
Srbija oslobodila izdajnika i mafijaša", kazao je Šešelj.
Lider radikala je istakao da je će cilj njegove stranke biti da se Srbija
odalji od Evropske unije i NATO pakta, a približi Rusiji.
"Ekonomski spas Srbije leži u uvozničkokm lobiju i carinskoj kontroli.
Domaća proizvodnja jer trenutno bez zaštite, uvozi ko šta hoće", kazao je
Šešelj.
On je istakao da medijska situacija u Srbiji nije bila gora u poslednjih 25
godina i da je vlast autokratska.
"U vreme Miloševića centralni mediji su bili pod jakom kontrolom, ali ste
bar na lokalnim medijima mogli da pričate", kazao je Šešelj.
Haški tribunal odobrio je prošle sedmice privremeno oslobađanje Šešelja iz
humanitarnih razloga, zbog njegove bolesti, kako bi mogao da nastavi lečenje
u Beogradu. Šešelj je u sredu oko 13 časova doputovao u Beograd.
Šešelj je bio u pritvoru Tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno
predao, odmah pošto je protiv njega obelodanjena optužnica za zločine nad
Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Nakon suđenja koje je počelo u jesen 2007, presuda je trebalo da bude
izrečena 30. oktobra 2013, ali je to odloženo nakon što je Tribunal usvojio
Šešeljev zahtev za izuzeće sudije Frederika Harhofa zbog pristrasnosti.
Od tada traje upoznavanje novog sudije Madaje Nijanga sa predmetom, a
predsednik Tribunala Teodor Meron najavio je da će to potrajati do sredine
2015. godine nakon čega će početi većanje sudija o presudi Šešelju.
|
|
Šešelj će bitno uticati na političku scenu |
| |
Analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da je sigurno da će povratak
Vojislava Šešelja iz Haga imati značajan uticaj na srpsku političku scenu,
ali da je njegov cilj - rušenje vlasti - preambiciozan.
"Sam cilj rušenja vlasti deluje preambiciozno i preoptimištički s obzirom na
sve što se izdešavalo i na poodmakle društvene procese u Srbiji tokom
njegovog odsustva, pogotovo ako ništa ne bude promenio u nastupu u odnosu na
ono vreme kada je vladao domaćom poltičkom i medijskom scenom", kazao je
Vukandinović.
Prema njegovim rečima, Šešelj teško da će postići svoj ambiciozni cilj ako
ne prilagodi bar delimično nastup, tehniku i metode delovanja, uključujući i
otvorenost prema nekim vrstama ukrupnjavanja snaga.
Vukadinović je dodao da će Šešeljev povratak sigrno doprineti promenama i
turbulencijama na političkoj sceni.
Kako je naveo, povratak Šešelja je realno značajan događaj za srpsku
političku scenu, i nesumnjivo će imati značajan uticaj na nju.
Mnoge stvari će biti drugačije, makar što se tiče dinamike, ali, i kada se
uzme u obizir njegovo zdravstveno stanje, pitanje je šta može da učini u
krajnjem cilju rušenja vlasti, rekao je Vukadinović.
On je izrazio uverenje da će Šešeljev povratak prestavljati psihološki -
mentalni problem za njegove dojučerašnje saradnike koji su danas na čelnim
pozicijama.
Vukadinović je naveo da se sada postavlja i pitanje koliko Šešelj može da
pomogne stranci koja se nalazi u stanju kliničke smrti i dodao da je sigurno
da će povratak lidera radikala sigurno doneti impuls i nadu stranci i
stranačkim kolegama koji su mu ostali verni.
Šešelj je danas po dolasku u Beograd izjavio da želi da što pre obori vlast
Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, koje je nazvao izdajnicima.
Haški tribunal odobrio je prošle sedmice privremeno oslobađanje lidera
radikala Vojislava Šešelja iz humanitarnih razloga, zbog njegove bolesti,
kako bi mogao da nastavi lečenje u Beogradu.
Šešelj je bio u pritvoru Tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno
predao, odmah pošto je protiv njega obelodanjena optužnica za zločine nad
Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Nakon suđenja koje je počelo u jesen 2007, presuda je trebalo da bude
izrečena 30. oktobra 2013, ali je to odloženo nakon što je Tribunal usvojio
Šešeljev zahtev za izuzeće sudije Frederika Harhofa zbog pristrasnosti.
Od tada traje upoznavanje novog sudije Madaje Nijanga sa predmetom, a
predsednik Tribunala Teodor Meron najavio je da će to potrajati do sredine
2015. godine nakon čega će početi većanje sudija o presudi Šešelju.
|
|
Imenovan stručnjak za istragu korupcije u Euleksu |
| |
Visoka predstavnica EU Federika Mogerini imenovala je nezavisnog eksperta
Žan Pol Žaka da istraži sprovođenje misije Euleksa na Kosovu s fokusom na
optužbe za korupciju u okviru te misije, saopštila je njena služba.
Mogerini je navela da je od Žaka zatražila da u roku od četiri meseca sačini
izveštaj i iznese preporuke o sprovođenju pravosudne misije na Kosovu.
"Žak je istaknuti profesor prava sa više od 40 godina iskustva. Kao direktor
Pravne službe Sekretarijata Saveta (EU), on ima jedinstvenu stručnost i
iskustvo za istraživanje tih optužbi", navela je visoka predstavnica EU.
"Otkrivanje detalja o ovim navodima je u našem interesu, kao i u mom ličnom
na početku mandata (visoke predstavnice), i u interesu novog šefa Misije, sa
kojim sam razmotrila ove korake", dodala je.
Kako je navela Mogerini, imenovanje Žaka pokazuje spremnost Brisela da se u
potpunosti razotkriju detalji optužbi za korupciju.
"Ponavljam svoju podršku šefu misije Euleksa i njegovom timu, čiji
kredibilitet zaslužuje da bude u potpunosti očuvan. EU ostaje posvećena
pružanju pomoći vlastima u regionu u njihovoj borbi protiv korupcije i
organizovanog kriminala", dodala je.
Žak (72), iz Nansija, profesor je prava od 1973, i direktor Pravne službe
Sekretarijata Saveta EU od 1992. godine. Predavač je na Univerzitetu u
Strazburu, Evropskom koledžu Briža, Evropskom koledžu Parme i Instituta za
evropske studije Slobodnog univerziteta u Briselu.
Gostujući je profesor na univerzitetima u Barseloni, Bolonji, Kelnu,
Lisabonu, Madridu i drugim gradovima.
Nova šefica evropske diplomatije Federika Mogerini najavila je 4. novembra
da će uskoro biti imenovan "nezavisni stručnjak" da ispita rad misije EU na
Kosovu Euleks čija su tri zvaničnika optužena za korupciju.
Taj iskusni pravni stručnjak, čije imenovanje je bilo "hitno pitanje", treba
da "ispita sprovođenje mandata" evropske Misije vladavine prava na Kosovu -
Euleksa, tako što će se "posebno usredsrediti na navode" o korupciji, rekla
je tada Mogerini.
"U našem je interesu da budemo potpuno transparentni i pouzdani. To je
pitanje kredibiliteta ne samo za Euleks, nego za sve misije", Evropske unije
u svetu, podvukla je ona.
Evropska komisija je tek po nedavnom izbijanju skandala s tvrdnjom o
korupciji u Euleksu, saopštila da se to istražuje još od decembra prošle
godine.
|
|
Čepurin: Poseta Putina Beogradu bila veoma uspešna |
| |
Nedavna poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji bila je "veoma
uspešna", rekao je ruski ambasador Aleksandar Čepurin, a takođe je ocenio da
Srbija "treba da gleda svoje interese".
Prema njegovim rečima, uspeh posete je "umnogome odredio ubrzani ritam
saradnje na najkraće staze", pa će u petak u Srbiju doći moskovski patrijarh
Kiril, kako bi razgovarao sa rukovodstvom Srpske pravoslavne crkve i
rukovodstvom države, i otkrio spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom u
Beogradu.
"To je veoma važan događaj za bilateralne odnose, i nadamo se da će i ova
poseta biti uspešna", rekao je Čepurin u beogradskom Medija centru, na
okruglom stolu "Ukrajinska kriza: EU, Rusija, Srbija".
Ruski ambasador je ocenio da privremeno puštanje Vojislava Šešelja iz
pritvora Haškog tribunala i njegov povratak u Srbiju predstavlja "svojevrsnu
poruku kako funkcioniše sudski sistem" Tribunala, s obzirom da je Šešelj "11
godina proveo u pritvoru bez presude".
U vezi sa ukrajinskom krizom, glavnom temom skupa, Čepurin je rekao da se u
njoj ogledaju "problemi svetskog poretka", i da se radi o "tranzitnom
periodu" ka novom dobu u kojem se dešava "distribucija globalnog balansa
snaga".
Ukrajina je, prema rečima Čepurina, bila jedna od najbogatijih republika
Sovjetskog Saveza, ali je posle njegovog raspada zapala u "težak period"
tokom kojeg se tamošnje društvo "razvijalo u nekoliko pravaca".
Prema njegovim rečima, to su nacionalizam, odliv novca u džepove tajkuna i
izvan zemlje preko of-šor kompanija, i prilaženje Evropskoj uniji "uz
izgovor da će, jednom kad se tamo uđe, svi problemi biti rešeni".
Čepurin je ocenio da je Ukrajina "važno pitanje za sve zemlje" sveta, a
posebno za Rusiju, i da se na razvoju tamošnje krize mogu povući paralele sa
bivšom Jugoslavijom i sa Kosovom.
Takođe je rekao da će se posle velikih žrtava na istoku Ukrajine videti da
je toj zemlji potreban "unutrašnji dijalog" radi njene budućnosti, kao i za
"rešavanje nagomilanih problema tokom njenog kontradiktornog razvoja".
U vezi sa sankcijama koje je Zapad na čelu sa SAD uveo Rusiji, Čepurin je
rekao da su od kaznenih mera "najviše stradale Rusija i Evropska unija, a
nisu stradali oni koji su ih inicirali".
Ruski ambasador je napomenuo da se njegova zemlja sada okreće saradnji sa
"svojim prijateljima na istoku" i "razvoju svog (azijskog) istoka kako bi
uvećala svoj bruto društveni proizvod i poboljšala standard svojih građana".
Kako je rekao, "Sibir i Daleki istok imaju ogroman potencijal i važan je
njihov razvoj u narednim godinama", pored ostalog i zato da bi "evropski deo
Rusije bio sačuvan",
Čepurin je ukazao na izgradnju gasovoda Južni tok kao na projekat koji može
da pomogne Evropi "da živi bolje" i posebno naznačio da Rusija "nikada nije
bila protiv Evropske unije".
On je napomenuo i da neke zemlje EU "vode svoju politiku", poput Finske i
Mađarske, i da se ne slažu sa sankcijama, a da sankcije "neće promeniti
mišljenje Rusije u vezi sa Ukrajinom".
Čepurin je ocenio da Srbija "treba da gleda svoje interese" uz opasku da joj
se "daje dva dinara, a brani joj se da gradi Južni tok" koji bi joj doneo
"dve milijarde".
Takođe je rekao da je za rešenje ukrajinske krize glavno da se ispuni ono
što je dogovoreno protokolom iz Minska, ali i da dođe do "inkluzivnog
dijaloga" i da Kijev direktno pregovara sa liderima pobunjenih oblasti
Donjeck i Lugansk sa istoka Ukrajine.
U pogledu NATO-a, Čepurin je ocenio da se radi o "atavizmu prošlih vremena"
u koji se ulažu ogromna sredstva i ogromno ljudstvo "sa samo jedinim ciljem,
a to je potiskivanje Rusije".
"Ali u uslovima nuklearne ravnoteže oni ne mogu ništa da učine. Šta se može
uraditi sa podmornicom koja plovi ispod arktičkog leda? Besmisleno je
ulaganje u stvari koje ne funkcionišu", rekao je ruski ambasador i ocenio da
SAD ne mogu da reše mnoge probleme, među kojima je i borba protiv terorizma.
|
|
Balkanski ministri usvojili načela EU za dobru javnu upravu |
| |
Ministri javne uprave zemalja Zapadnog Balkana i Turske su u Briselu
usvojili sklop načela koje im je predstavila Evropska komisija i koja na
putu u Evropsku uniju treba da budu ostvarena, jer je reforma javne, državne
uprave jedan od tri stuba uz preobražaj ekonomskog upravljanja i vladavinu
prava.
To je novinarima u Briselu izjavila potpredsednica srpske vlade i ministarka
javne uprave Kori Udovički koja je rekla da je srpska delegacija na ovom
skupu izložila reforme koje su u Srbiji sprovedene "da bismo imali
delotvorniju državu koja će biti servis građana i da podrži privrednike,
umesto što ih danas sputava i puno košta".
Na skupu su učestvovali i evropski komesar za politiku susedstva Johanes
Han, zamenica generalnog sekretara OECD-ea Mari Kiviniemi, kao i direktor za
politiku i strategiju proširivanja Sajmon Morđu.
Kori Udovički je podvukla da "te reforme moramo sprovesti radi samih sebe,
ali je danas najavljeno da će Evropska unija napredak u njima meriti skupom
pokazatelja koje su već razvili u skladu s danas usvojenim principima".
Komesar Han je u pripremnom izlaganju za ovaj ministarski skup naglasio da
je "javna uprava koja dobro funkcioniše neophodna za demokratsko upravljanje
i takođe neposredno utiče na sposobnost vlasti da pružaju javne usluge i
podstiču ekonomsku konkurentnost i rast".
Mari Kiviniemi je podvukla da su "dobro upravljanje i funkcionalna javna
uprava ključni za izgradnju i održavanje poverenja u vladu, kao i za
sprovođenje neophodnih strukturnih reformi kojima se pospešuje životni
standard".
U obrazloženju načela koje su usvojili ministri Turske i Zapadnog Balkana se
podvlači da je koncept "dobre uprave" uključen u Povelju o osnovnim pravima
EU.
To se odnosi i na pojam "evropskog upravnog prostora" čiji su elementi
pouzdanost, predvidljivost, odgovornost i transparentnost, kao i tehnička i
upravna sposobnost, organizacioni kapacitet i delotvorno ugrađivanje i
primena "pravne tekovine", pravila i normi EU.
Dragan Blajojević,
Brisel
|
|
Rama: Rekao sam istinu o Kosovu, nisam prekršio protokol |
| |
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je da nije prekršio protokol kada je na
konferenciji za novinare posle sastanka sa Aleksandrom Vučićem pozvao srpsku
vlast da prihvati "realnost nezavisnosti Kosova", kao i da nije postojala
zajednička odluka da se ne pominje Kosovo.
"Ne razumem kako bi bilo moguće da ne spomenem Kosovo ovde, kada ga
spominjem svuda. Nisam bio napet. Trebalo bi da pitate Aleksandra Vučića da
li je bio napet. Mislim da sam bio veoma iskren, otvoren i jasan. Rekao sam
svoju istinu", rekao je Rama u intervjuu za novi NIN.
Prema njegovim rečima "sastanak je bio težak, konferencija za novinare nije
bila rutinska, ali istina je rečena".
"Otvorena i iskrena komunikacija je ostvarena. Iako je susret oči u oči sa
premijerom Vučićem bio veoma težak, mislim da je bio i veoma razuman. Bili
smo iskreni jedan prema drugom. Dajem prednost težem putu, jer je takvo
prijateljstvo mnogo jače", dodao je.
Rama je rekao da je u Beogradu "sa Borisom Tadićem popio kafu kao sa
prijateljem", dok se sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem "nije sreo,
jer to nije bilo predviđeno rasporedom posete".
"Ali, iskreno, nije mi nedostajao taj susret", dodao je albanski premijer".
Rama je izjavio i da na njegov dolazak u Beograd nije uticala nemačka
kancelarka Angela Merkel, nego je sam to tražio od kada je pobedio na
izborima. "Želeo sam da dođem i otvorim novo poglavlje sa Srbijom. Dogovor o
susretu je već postignut pre sastanka sa Angelom Merkel", kazao je.
Albanski premijer Rama je negirao optužbe da Albanija koristi mogućnosti da
blokira sporazum o Individualnom partnerstvu Srbije sa NATO (IPAP sporazum).
"Ivica Dačić poseduje određenu veštinu koju ja nemam. Vešt je političar i u
stanju je da kaže ono što misli da će biti zanimljivo ljudima, ne vodeći
računa o tome da li je to istina ili ne. To je tipično za profesionalnu
politiku. Nismo stavili nikakav veto na taj sporazum i podržaćemo svaki
korak koji Srbija napravi ka evroatlanskim integracijama", rekao je Rama.
U intervjuu NIN- u Rama je rekao da ne vidi ničeg spornog u tome da Albanci
na jugu Srbije treba da imaju prava jednaka pravima srpske manjine na Kosovo
po Briselskom sporazumu.
"Veoma cenim sve što je postignuto kroz dijalog Srbije i Kosova za srpsku
manjinu na Kosovu. Zašto ne bi isto bilo urađeno i u Preševu", rekao je Rama.
Premijer Albanije rekao je da ga je fudbalski meč Srbija-Albanija zatekao na
Harvardu gde su se ljudi različitih nacionalnosti smejali kada je zastava
ušla na teren.
"Niko to ne bi shvatio ozbiljno u normalnoj situaciji. Uzimanje toga za
ozbiljno za mene je bilo previše. Brat mi je rekao isto što i drugi, da su
bili šokirani. Da nisu očekivali takvu ratnu atmosferu", dodao je.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
