|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pokretne slike - Ustanak gladnih! |
| |
 "Igre
gladi: Mockingjay" ("The Hunger Games: Mockingjay"), režija: Frensis Lorens,
glavne uloge: Dženifer Lorens, Lijam Hemsvort, Džoš Hačerson, Vudi Harelson
Holivudske "Igre gladi" se nastavljaju. Kat is back! U petak, 21. novembra,
u "multipleksima" počinje treća runda ovog ultra-popularnog serijala, pod
nazivom "Mockingjay".
Ako ste mislili da je time došao kraj, prevarili ste se! Nije gotovo dok
alavi producenti ne kažu da je gotovo. Veliko finale je zakazano za godinu
dana. Novembra 2015. na repertoaru će se pojaviti drugi deo "Mockinjay",
nastavak nastavka.
Bazirane na literarnoj trilogiji Suzan Kolins, filmske "Igre gladi" imaju
četiri dela. To je još jedna u nizu dugih holivudskih pantljičara čiji
glavni cilj je da iz džepova gledalaca iscede i poslednji dolar. Već
sledećeg meseca, u "megaplekse" dolaze Džeksonovi "Hobiti", po treći, i
nadajmo se, poslednji put. Valjda i zmajevi imaju svoj kraj!?
"Mockingjay" odiše mnogo tamnijim tonovima u odnosu na prethodna dva filma.
Vreme je za pobunu! Obespravljenim je napokon "pukao film". Glavna heroina,
Katnis Everdin (uloga Dženifer Lorens) postaje vođa ustanka protiv
autokratskog režima na teško utvrđenom Kapitol Hilu.
Potlačeni protiv silnika, siromašni protiv bogatih, gladni protiv sitih,
zapostavljeni naspram privilegovanih. Šalje li možda reditelj Frensis Lorens
ovim filmom poruku gledalačkim masama da konačno postanu aktivni
protagonisti na pozornici njihovih života!? Probudite se, uspavane glave!
Franšiza "Igri gladi" neraskidivo je vezana za njenu centralnu junakinju
koju tumači Dženifer Lorens. Kat the Great! Baš kao što je Katnis od
anonimne mlade devojke iz Distrikta 12 izrasla u narodnog lidera, tako se i
Džej Lo od autsajderke iz Luisvila, Kentaki, transformisala u veliku
holivudsku zvezdu.
Ona je dosad već dobila tri nominacije za "Oskara", kojeg je i osvojila za
glavnu ulogu u filmu "Silver Linings Playbook" (2012.), reditelja Dejvida O.
Rasela. Nimalo loše za ovu 24- godišnjakinju koja ponosno tvrdi da nikad
nije uzimala nikakve časove glume!
Lorensova je rođeni talenat koja je vrlo rano prepoznala svoju obdarenost.
Od glumaca njene generacije, iz takozvane "Young Adult" franšize, kao što su
Danijel Radklif ("Hari Poter") ili Kristen Stjuart ("Sumrak"), ona je jedina
koja podjednako uspešno igra u "mejnstrim" filmovima i u "blokbasterima".
Njen portret Katnis Everdin donosi lik mlade žene koja je istovremeno
odvažna i ranjiva, odlučna i konfuzna, odslikavajući moralne kompleksnosti
osobe koja je sticajem okolnosti postala heroj.
"Mockingjay" je distopijska fantazija dvojca Lorens/ Lorens koja će
nesumnjivo biti veliki magnet za milionsku bazu obožavalaca "Igri gladi".
Međutim, isto tako, oni koji pre nisu videli ovaj serijal, neće ni ovoga
puta puno propustiti!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Imigranti obeležavaju istoriju Holivuda |
| |
Greta Garbo, Čarli Čaplin, Odri Hepbern, Marlena Ditrih i Sofija Loren samo
su neki od "imigranata" koji su obeležili istoriju holividskog filma, a
njima se danas između ostalih pridružuju Ang Li, Tom Huper, Arnold
Švarceneger, Žilijet Binoš i Žan Dižardan.
Švarceneger je simbol ostvarenja holivudskog sna, navodi agencija Frans
pres, koja podseća da je ovaj proslavljeni glumac austrijskog porekla krenuo
"od nule" i uprkos jakom nemačkom akcentu i prezimenu gotovo nemogućim za
izgovor u SAD, postao svetska zvezda.
Pre njega, Holivud su "osvojili" glumica Za Za Gabor iz Mađarske, čuvena
Odri Hepbern belgisko-holandskog porekla, Italijanka Sofija Loren i Britanac
Keri Grant.
Broj holivudskih zvezda neameričkog porekla danas je sve veći, a među njima
su Australijanci Mel Gibson, Nikol Kidman i Hju Džekmen, kao i Džeki Čen iz
Hongkonga, Španjolka Penelope Kruz, Kanađanin Džim Keri i Ukrajinka Mila
Kunis.
Osim toga, sve je više francuskih glumaca i reditelja koji imaju značajno
mesto u Holivudu, a među njima su Žilijet Binoš, Žan Dižardan, Žerar
Depardije, Marion Kotijar i Melani Loren.
Holivud ne samo da prihvata "imigrante" nego ih svojim ostvarenjima i slavi,
o čemu svedoče filmovi "Useljenik" iz 1917. godine sa Čarlijem Čaplinom,
"Zelena karta" iz 1990. sa Depardijeom i Endi Mekdauel, "La porte d'or"
(Zlatna vrata) iz 2007. i "The Immigrant" (Imigrant) sa Marion Kotijar.
"Irski crni humor, italijanska opera, tradicionalni ples Južne Aamerike i
Španije... sve je to izvršilo snažan uticaj na Brodvej, a potom i na naše
filmove", naglašava Tom Njunan, producent i profesor na kalifornijskom
univerzitetu za pozorište, film i televiziju.
Prvi velikani Holivuda bili su uglavnom jevrejski imigranti iz centralne i
istočne Evrope. Među onima koji su pobegli od nacističkog režima je i
reditelj Fric Lang.
Mađari Adof Zukor i Vilijem Foks osnovali su filmske korporacije Foks i
Paramaunt, Rus Luis Bart Majer Metro-Goldvin-Majer, dok su braća Vorner -
poljskog porekla.
Oskar za najboljeg reditelja u poslednje vreme sve češće odlazi u ruke
stranaca, među kojima su Meksikanac Alfonso Kuaron za film "Gravitacija",
tajvanski reditelj Ang Li za "Pijev život", Francuz Mišel Azanavisijus za
film "Umetnik", i Tim Huper koji je prestižno priznanje dobio za gotovo
antologijski film "Kraljev govor".
|
|
Petogodišnjak najmlađi stručnjak Majkrosofta |
| |
Petogodišnji Britanac Ajan Kurši postao je najmlađi stručnjak informatike
američke kompanije Majkrosoft, prenosi danas britanska televizijska mreža
Bi-Bi-Si.
Kurši, koji tačno ima pet godina i 11 meseci, uspešno je položio ispit
kompanije i dobio profesionalni sertifikat "Microsoft Certified
Professional", koji potvrduje "stručnjost u oblasti informatike i tehničkog
razvoja".
Ispit obično polažu mladi pre ili posle fakulteta.
Mali Ajan, Britanac pakistanskog porekla, ispričao je Bi-Bi-Siju da je test
bio složen ali i zabavan.
Ajanov otac, koji je takođe programer, otkrio je tajne zanata svom sinu kad
je imao tri godine. Izuzetno talentovano dete napravilo je u svojoj kući "programersku
laboratoriju", u kojoj dva sata dnevno instalira programe i proučava
operativni sistem rada računara.
Ajan je rekao da želi da napravi britansku varijantu američke Silicijumske
doline, koju će nazvati "E-Valley".
|
|
Uglješi Šajtincu uručena Evropska nagrada za književnost |
| |
Ovogodišnja nagrada Evropske unije za književnost uručena je u utorak u
Briselu najperspektivnijim mladim piscima iz Evrope, među kojima je i srpski
pisac i dramaturg Uglješa Šajtinac.
Evropski komesar za kulturu Tibor Navračič na svečanost dodele nagrada, čiji
je novčani iznos po 5.000 evra, rekao je je "ova Evropska nagrada za
književnost važan put za uvažavanje bogatstva stvaralaštva i raznolikosti
koju daje kultura našeg kontinenta".
"To pokazuje da snaga reči prevazilazi granice", istakao je evropski komesar
za kulturu.
Nagrada je uručena i crnogorskom piscu Ognjenu Spahiću, kao i mladim
književnicima iz Albanije, Bugarske, Češke, Grčke, Islanda, Letonije,
Lihtenštajna, Malte, Holandije, Turske i Velike Britanije.
Dela nagrađenih pisaca će dobiti subvencije Evropske komisije i biće im data
prednost u programima prevođenja na druge jezike.
Uglješa Šajtinac je izjavio da je veoma zadovoljan nagradom i druženjem
mladih pisaca u Briselu i da su se već javili neki izdavači koji su
zainteresovani za prevode njegovih dela.
Šajtinac je dramski pisac, pripovedač i romansijer, rođen 1971. u Zrenjaninu,
a napisao je romane "Čuda prirode", "Nada stanuje na kraju grada" i "Sasvim
skromni darovi", za koji je dobio Vitalovu nagradu za najbolju knjigu godine
i Nagradu "Bora Stanković". Najpoznatije drame su mu "Hadersfild" po kojem
je snimljen i istoimeni film, "Rekviziter", "Banat" i "Lepet mojih plućnih
krila".
U obrazloženju nagrade za crnogorskog pisca Ognjena Spahića je ukazano na
njegov ove godine izdati roman "Puna glava radosti", kao i priče "Sve to" i
"Zimska potraga".
Među njegovim delima je naveden i roman "Hansenova deca" za koji je dobio
nagradu "Meša Selimović" i koji je preveden na više jezika.
Podgorički pisac Spahić je jedan od predstavnika takozvanog novog talasa
crnogorske književnosti.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Vape - reč godine po Oksfordskom rečniku |
| |
Engleska reč "vape" koja istovremeno označava elekstronsku cigaretu i njenu
upotrebu, proglašena je za "Reč 2014. godine" po izboru Oksfordskog rečnika
engleskog jezika (Odžford Dictionaries), saopšteno je u Londonu.
"Termin 'vape' se dvostruko više koristio 2014. nego prethodne godine, jer
je elekstronska cigareta postala rasprostranjenija u društvu. Ta reč se
koristi kako bi se korisnici te cigarete razlikovali od tradicionalnih
pušača", izjavila je urednica prestižnog engleskog rečnika Džudi Pirsal.
Za sada ta nova reč je samo zabeležena na sajtu Oskfordskog rečnika, ali se
još razmatra da li će ući i u štampano izdanje rečnika.
Ta reč na francuskom jeziku "vapoter" koja samo znači pušiti elektronsku
cigaretu ali ne i samu e-cigaretu kao na engleskom, ove godine je ušla u
novo izdanje enciklopedijskog rečnika Larus (Larousse).
|
|
Gradsko veće Pariza protiv izgradnje kule od 180 metara |
| |
Gradsko veće Pariza odbacilo je sporni projekat za izgradnju nebodera
visokog 180 metara u jednoj pariskoj četvrti, kakav nije građen u poslednjih
40 godina u glavnom gradu Francuske.
Ukuno 83 odbornika su glasala protiv projekta, dok ih je 78 bilo za, ali je
opština saopštila da će konačnu odluku doneti sud, pošto smatra da tajno
glasanje nije sprovedeno po propisu.
"Zakon nije poštovan jer su neki odbornici pre stavljanja glasa u kutiju,
listiće pokazali svima. Po zakonu, time je glasanje nevažeće i tražim od
suda konačnu odluku", izjavila je gradonačelnica Pariza An Idalgo.
Trostrana piramidalna kula "Trougao" u jugoistočnom delu Pariza, u blizini
Versajskog parka, bila bi centar s poslovnim prostorima i jednim hotelom.
Pariz je ograničio izgradnju zgrada viših od 37 metara posle polemike 1973.
posle izgradnje tornja Monparnas visokog 210 metara, koji dominira gradskom
panoramom.
Grad, kojem nedostaje građevinsko zemljište, ipak je dozvolio izgradnju
stambenih zgrada do 50 metara visine i nebodera s poslovnim prostorom do 180
metara visine, pod uslovom da budu izgrađeni na periferiji, na napuštenim
industrijskim placevima.
Rezultati ankete sprovedene maja 2013, tokom kampanje za lokalne izbore,
pokazalo je da više od 60 odsto Parižana ne podržava izgradnju nebodera.
|
|
Ršumoviću prva nagrada na festivalu u Kairu |
| |
Reditelj Vuk Ršumović osvojio je glavnu nagradu na 36. Međunarodnom filmskom
festivalu u Kairu za film "Ničije dete", u programu po izboru kritičara.
Nagrada nosi ime slavnog egipatskog filmskog reditelja Šadi Abd El Salama.
Film srpskog reditelja, u srpsko-hrvatskoj koprodukciji, prikazan je dva puta
tokom festivala, a nakon prve projekcije, uz veliko interesovanje publike,
održan je dug razgovor s rediteljem o filmu.
Međunarodni filmski festival u Kairu održan je prvi put posle trogodišnjeg
prekida zbog političke nestabilnosti u zemlji.
Za program kritike koji je prvi put održan ove godine bilo je prijavljeno 520
filmova, od kojih je žiri odabrao sedam koji su prikazani tokom festivala, među
kojima je i pobednički film Vuka Ršumovića.
Nagrada je uručena u nedelju, a u ime reditelja koji je morao ranije da
otputuje, nagradu su primili predstavnici Ambasade Srbije u Kairu.
|
|
Bordel poezije - spoj pesništva i prostitucije |
| |
U pariskoj poznatnoj četvrti Pigal od sada se jednom mesečno održava veče "Bordel
poezije" tokom kojeg amateri pesnici u intimnoj atmosferi recituju svoje pesme
klijentima.
Veče se održava u restoranu na Pigalu, kvartu poznatom po prostituciji. Klijent
bira "izvođača poezije" koji u intimnoj atmosferi tokom 10 minuta recituje pesme
po svom izboru ili izboru mušterije.
Na tim večerima se ne recituju klasici svetske poezije niti erotske pesme, već
pesme koje su osmišljene u datom trenutku inspirisane trenutnom atmosferom.
Ideja o "Bordelu poezije" rođena je u Njujorku 2008. godine pod pokroviteljstvom
jedne žene iz Kalifornije koja se dosađivala na poetskim večerima.
"Htela sam da unesem svežu krv u toj umetnosti. Šarl Bodler i Oskar Vajld su
bili popularni u svoje vreme. Zašto ne bih sada bili popularni pesnici našeg
vremena", zapitala se Stefani Berger (30), koju zovu "Madam".
"Bordeli poezije" održavaju se u nekoliko svetskih gradova u poznatim
restoranima ili noćnim klubovima. Te večeri su postale popularne u ČCikagu,
Londonu, Barseloni i Briselu, a sada i u Parizu.
"Prirodan je spoj poezije i prostitucije, jer su najstariji zanati na svetu. One
obuhvataju marginalizaciju, fantaziju, intimnost, želje, nasilje i zadovoljstvo",
ocenila je "Madam" i dodala da je "danas teško živeti od poezije zbog čega je
potrebna prosititucija da bi se prodala".
|
|
Misterija Šopenovog srca ne prestaje |
| |
Srce kompozitora Frederika Šopena, po njegovoj poslednjoj želji odvojeno
sahranjeno u Poljskoj, i dalje je predmet obožavanja među Poljacima, a ne
prestaje ni da budi znatiželju medicinskih naučnika.
Prilikom poslednjeg pregleda srca poljskog kompozitora stručnjacima nije
dozvoljeno da urade analizu i otklone sumnje o uzroku njegove smrti, ali će
možda novu priliku iskoristiti prilikom sledeće inspekcije, za 50 godina.
Šopen je na samrti 1849. godine, u Parizu, izrazio želju da mu, kada umre,
izvade srce i, kao simbol njegove duše, sahrane u rodnoj Poljskoj. Kompozitor je
sahranjen na poznatom pariskom groblju Per Lašez, a njegovo srce je pohranjeno u
jednom stubu u Crkvi svetog krsta u Varšavi, posle dugog i neizvesnog putovanja.
Potopljeno u tegli s tečnošću za koju se veruje da je bio u pitanju konjak,
Šopenovo srce je njegova sestra pored ruskih pograničnih stražara
prokrijumčarila u Varšavu. Pošto je nekoliko godina bilo u porodičnoj kući, srce
je preneto u Crkvu svetog krsta u centru poljske prestonice.
Na početku Drugog svetskog rata nacisti su sklonili srce da bi ga sačuvali tokom
pobune u Poljskoj 1944. godine. Zatim su ga vratili u crkvu uz prigodnu
ceremoniju kojom su želeli da pokažu svoje poštovanje prema umetnosti.
Nostalgične Šopenove kompozicije za Poljake imaju poseban značaj jer odražavaju
nacionalni duh, a Šopenovo srce ima veliku emocionalnu vrednost za njih i
postalo je predmet obožavanja koje u Poljskoj obično imaju mošti svetaca.
Njegovu sudbinu vide tesno povezanu s najvećim usponima i padovima Poljske tokom
skoro dva veka strane okupacije, ratova i oslobođenja.
Poljska crkva i vlada su godinama odbijali zahteve stručnjaka da izvedu genetske
testove da bi utvrdili da li je kompozitor umro od tuberkuloze, kako se veruje,
ili od neke druge bolesti.
Ove godine, u aprilu, ipak su pristali da se srce pregleda, posle upozorenja
forenzičara da je alkohol u kojem se srce čuva možda ispario.
U najvećoj tajnosti, u prisustvu nadbiskupa, ministra kulture, naučnika i
nekoliko drugih zvaničnika, srce je izvađeno i pregledano, i uz molitve
nadbiskupa ponovo vraćeno na svoje mesto.
Javnost je s detaljima ove inspekcije upoznata tek posle pet meseci, ali
fotografije Šopenovog srca, iako ih je napravljeno više od 1.000, nisu
objavljene. Ipak, da bi dokazali da je srce u dobrom stanju, američkoj novinskoj
agenciji Asošiejted pres je omogućeno da vidi fotografije.
Neki stručnjaci smatraju da je ekshumacija trebalo da bude transparentnija, da
uključi međunarodne stručnjake i da su mogli da budu urađeni genetski testovi da
bi se utvrdio uzrok Šopenove smrti.
"Misterija bolesti ovog čoveka i dalje postoji - kako je mogao toliko dugo da
živi s takvom hroničnom bolešću i kako je mogao da napiše takve komade
izvanredne lepote", kazao je Stiven Lagerberg, autor knjige "Šopenovo srce:
Zahtev da se utvrdi misteriozna bolest najdražeg kompozitora na svetu". "To je
intelektualna zagonetka, medicinska misterija i pitanje velike naučne znatiželje".
Frederik Šopen rođen je 1810. godine i u trenutku smrti imao je 39 godina.
Bogdan Zdrojevski, koji je kao tadašnji ministar kulture prisustvovao
ekshumaciji srca, branio je svoju odluku da ne dozvoli invazivnije testiranje
srca rečima da podaci o njegovoj smrti koji bi mogli biti dobijeni "nisu
dovoljan razlog da se uznemirava Šopenovo srce".
"Mi u Poljskoj često kažemo da je Šopen umro čeznući za svojom domovinom", rekao
je Zdrojevski.
Šopenovo srce će ipak opet biti pregledano za, kako su najavili zvaničnici, 50
godina.
|
|
Argentinski sudija: Dovoljno dokaza protiv Bibera |
| |
Argentinski istražni sudija rekao je da postoji dovoljno dokaza protiv
pevača Džastina Bibera da ga sasluša zbog napada na fotoreportera u Buenos
Ajresu.
Sudija Fasundo Kubas rekao je da će izdati nalog za hapšenje ako se Biber ne
pojavi na sudu zbog optužbi da je poslao telohranitelje da napadnu fotoreportera
ispred noćog kluba 2013. u Buenos Ajresu gde je kanadski pevač nastupao u okviru
turneje.
Kubas je rekao da snimci i fotografije pokazuju da je Biber tražio od
telohrantelja da uhvate fotoreportera i uzmu mu kameru. Zbog toga je juče pozvao
Bibera na saslušanje i tražio od Interpola da ga obavesti da ima 60 dana da se
pojavi na sudu inače će izdati nalod za hapšenje.
Fotograf Diego Pesoa su prema tim navodima pretukli Biberovi telohranitetlj 9.
novembra 2013. ispred kluba INK.
|
|
Australijski TV voditelj celu godinu nosi isto odelo |
| |
Australijski televizijski voditelj Karl Stefanović nosio je celu godinu
jedno te isto plavo odelo a da to niko nije primetio.
Voditelj emisije "Danas" (Today) na Čenel najnu (Channel Nine) rekao je da
skoro niko nije znao za njegov eksperimet dok on sam o tome nije progovorio.
Stefanović je rekao da niko nije dovodio u pitanje njegovu odeću, dok su
ljudi redovno kometarisali i kritikovali odeću njegove kolegicinse Lise
Vilkinson s kojom vodi emisiju.
"Mene prosuđuju na osnovu mojih intervjua, užasnog smisla za humor, u osnovi,
kao radim svoj posao. Dok žene prilično često prosuđuju na osnovu toga šta
nose ili kakvu frizuru imaju", rekao je Stefanović.
List Ejdž (Age) preneo je da Stefanović još nosi isto plavo odelo i da za
njegov eksperiment znaju samo Vilkison i još jedna osoba koja radi na toj
emisiji.
"Često navode da pomalo smrdim. Nadam se da ću ga odneti na hemijsko
čišćenje", rekao je on.
|
|
Depardjeova autobiografija u srpskom prevodu |
| |
Izdavačka kuća "Čarobna knjiga" objaviće kontroverznu autobiografiju
francuskog glumca Žerara Depardjea u prevodu na srpski jezik.
U autobiografiji pod nazivom "Tako je to bilo", Depardje je otkrio svetle i
mračne strane svog života, a knjiga je u svetu već postala bestseler, naveo je
srpski izdavač.
Glumac Žerar Depardje počeo je na društvenoj margini, u teškom siromaštvu, a pre
nego što je postao zvezda, bavio se i kriminalom, prostitucijom, pa i
pornografijom.
Depardje je preživeo 17 nesreća na motoru, sudar aviona, teško srčano oboljenje,
smrt starijeg sina, i dva braka.
Dan počinje i završava vinom, u neprekidnoj želji da živi punim plućima, bez
kompromisa, navodi se u najavi Depardjeove autobiografije.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
