|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Devetnaest godina od mirovnog sporazuma |
| |
 Dejtonskim
mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji
predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan
Milošević zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.
Sva trojica potpisnika sporazuma su umrla, original dokumenta je izgubljen,
a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji. Umro je i bivši
međunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma, američki
diplomata Ričard Holbruk.
Sporazumom koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću
Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne
Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta
- Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Sporazum, parafiran u Dejtonu, u
prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević,
Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra
1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN,
Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, uz međusobno
poštovanje suvereniteta i rešavanje sporova isključivo na miroljubiv načun.
Skupština SR Jugoslavije je 13. novembra 2002. ratifikovala Dejtonski
sporazum, čime je SRJ jasno poručila susedima da nema teritorijalnih
pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
Prvih pet godina po potpisivanju sporazuma u Dejtonu je svakog novembra
međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.
Poslednji put predstavnici država-potpisnica i međunarodni posrednici
okupili su se u bazi Rajt-Peterson novembra 2000. godine, ali obeležavanju
jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Bivši međunarodni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk koji se smatra glavnim
arhitektom sporazuma, rekao je oktobra 2005. u Sarajevu da je Dejtonski
sporazum zaustavio rat u BiH, ali da u njemu postoje i neke greške, nastale,
uglavnom, zbog njegovog nesprovođenja.
Holbruku je na desetogodišnjicu potpisivanja sporazuma u Dejtonu uručena
Dejtonska nagrada za mir u znak priznanja za postiznaje Dejtonskog sporazuma.
Poslednjih godina neki politicari u BiH, međunarodni predstavnici i pojedine
međunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog
sporazuma.
Bivši Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je isticao da je Dejtonski
sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da eventualne promene
moraju doći iz same BiH.
I njegovi naslednici na toj dužnosti su ukazivali na neophodnost reforme
Dejtonskog sporazuma, ali i na to da su reformski procesi u BiH potpuno
stali, zbog čega je "BiH danas najudaljenija od Evrope u odnosu na sve
zemlje regiona".
Pre devet godina, u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u
BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka nisu uspeli da se
dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali su se saglasili da se
ojačaju strukture vlasti i da se učine efikasnijim.
U junu 2008. u Luksemburgu, BiH i EU potpisale su SSP i privremeni
trgovinski sporazum, a u novembru 2010. EU je ukinula vize za putovanja
državljana BiH.
Krajem te godine lideri SNSD Milorad Dodik, SDA Sulejman Tihić i HDZ BiH
Dragan Čović postigli su, na sastanku u Odžacima, dogovor o ustavnim
reformama BiH, koji, međutim, nije doveo do pomaka.
Takođe su propali i razgovori vodećih političkih stranaka u BiH sa
zvaničnicima SAD i EU o ustavnim reformama i ubrzanju puta BiH ka EU i
NATO-u, koji su vođeni u oktobru 2009. u vojnoj bazi Butmir u Sarajevu.
EU je tada poručila da je reforma Ustava ključ za evropske integracije BiH.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić obelodanio je početkom 2008.
da je iz arhive tog tela izgubljen originalni dokument Dejtonskog sporazuma.
Dan potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma u RS je državni praznik i
neradni dan, dok je u Federaciji BiH to običan radni dan.
U maju 2011. uhapšen je jedan od najtraženijih haških optuženika za ratne
zločine u BiH, ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić i izručen haškom
Tribunalu. Četiri godine ranije uhapšen je i tom sudu izručen predsednik RS
Radovan Karadžić i njima je suđenje u toku.
|
|
Đukanović: Partnerstvo sa EU, a ne anektiranje |
| |
Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović ocenio je da pregovarački proces
sa Evropskom unijom (EU) podrazumijeva partnerski odnos, a ne "mahanje
štapom" šta buduća članica treba da učini da bi bila primljena u Uniju.
"Ako nema partnerskog odnosa u pregovorima o proširenju EU, onda bi se pre
reklo da je to anketiranje, a ne pridruživanje", rekao je Đukanović u
intervjuu Televiziji Crne Gore.
Đukanović je ponovio svoj stav da Evropska unija, ako hoće da pomogne
zapadnom Balkanu na putu priključivanja EU, treba, uz insistiranje na
jačanju vladavine prava i borbi protiv korupcije, da pomogne u izgradnji
saobraćajne i druge infrastructure. To je, kako je crnogorski premijer
objasnio, neophodno da bi se narodi i zemlje u regionu međusobno bolje
povezali i da bi se tako stvorio pouzdaniji ambijent za njegovu stabilnost.
"Vladavine prava nema bez ekonomskog razvoja", kazao je Đukanović, istakavši
da je potrebno "pararelno" raditi, razvijati ekonomiju i jačati vladavinu
prava.
Đukanović je izneo svoje čvrsto uverenje da Crna Gora može izdržati
izgradnju prve deonice autoputa od Bara do granice sa Srbijom, dela te
saobraćajnice od Podgorice do Mateseva, u pravcu Kolašina, u dužini od oko
50 kilometara.
Premijer je kazao da će u godinama najvećeg opterećenja u otplati duga za
autoput godišnji anuiteti iznositi do 40 miliona eura, što će biti
podnošljivo za crnogorsku ekonomiju.
"Nema reči o nekakvom dužničkom ropstvu Crne Gore, zbog izgradnje autoputa",
rekao je Đukanović, dodavši da je to pokazala računica u kojoj je
"simulirano ono što se najgore može dogoditi" u vezi sa tim poslom.
On je, takođe, rekao da je Crna Gora u pregovorima sa kineskom kompanijom
koja će graditi autoput dobila "maksimum".
Đukanović je ocenio da iza nekih kritika na račun Vlade zbog namere da se
gradi autoput stoje politički motivi. Neki protivnici autoputa veruju da ne
bi bio problem da se gradi autoput od Bara do Beograda, ali je problem što
se gradi deonica autoputa od Podgorice do Kolašina.
Crnogorski premijer i lider vladajuće Demokratske partije socijalista
ponovio je da još nisu sasvim rešeni sporovi sa koalicionim partnerom,
Socijaldemokratskom partijom, oko nekih razvojnih projekata u državi.
Đukanović je ponovio da ta pitanja treba otvoreno staviti na sto i o njima
detaljno razgovarati, da bi Vlada i on, kao njen predsednik, mogli da se
punom parom posvete razvoju do kraja ovog mandata.
Prema njegovim rečima, u politici, pa i u ekonomskoj politici, demagogija
nije dobar saveznik.
"Ozbiljna politika znači da ne treba slediti javno mnjenje, nego ga menjati"
rekao je Đukanović, uz tvrdnju da u sporovima o razvojnim projektima često
ima demagogije, čime se povlađuje široj javnosti, ali se tako nanosi
dugoročna šteta razvoju zemlje.
|
|
Hrvatska: Raspisani izbori za 28. decembar |
| |
Vlada Hrvatske raspisala je juče predsedničke izbore za 28. decembar ove
godine.
Drugi krug izbora, ako do njega dođe, biće 11. januara 2015. Vlada je juče
na Tviteru objavla datum izbora, ali je odluku formalno donela na sednici.
Kandidature za predsednika ranije su objavili aktuelni šef države Ivo
Josipović, koga podržava vladajuća koalicija levog centra na čelu sa
Socijaldemokratskom partijom, i Kolinda Grabar Kitarović, kandidatkinja
opozicione Hrvatske demokratske zajednice. Nju podržava i niz stranaka desne
političke orijentacije.
Josipović i Grabar Kitarović su najozbiljniji kandidati za predsednika.
Prema dosadašnjim istraživanjima javnog mnjenja, izgledan je drugi izborni
krug u kojem Josipović ima značajnu prednost za novi petogodišnji mandat.
Kandidature su dosad najavili i bivši HDZ-ovac Milan Kujundžić, nezavisni
poslanik u Saboru Ivan Grubišić, bivši predsednik Hrvatske stranke prava
Ante Đapić i šibenski advokat Ivan Rude.
Predsednički izbori moraju da budu održani najmanje 30 dana pre isteka
mandata aktuelnog predsednika, koji je na dužost stupio 18. februara 2010.
Kandidate za šeste po redu predsedničke izbore mogu da predlažu političke
stranke ili birači, a uslov za kandidaturu je 10.000 potpisa birača.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Bivšem makedonskom ministru policije 10 godina zatvora |
| |
Krivični sud u Skoplju je u okviru procesa za naručeno ubistvo
dva makedonska državljana u Skoplju 2001. tadašnjeg ministra unutrašnjih
poslova Ljuba Boškoskog osudio na deset godina i šest meseci zatvora, zbog
pomaganja u izvršenju ubistva.
Kako prenose mediji u Skoplju Krivični sud je, po ponovljenom postupku u
slučaju "Rover" a nakon što je Apelacioni sud poništio prethodno donetu
presudu u kojoj je Boškoski bio osuđen na 12 godina zatvora, doneo i presude
doživotnog zatvora i za trojicu srpskih državljana koji su prvoosumnjičeni
za izvršenje ubistva a kojima se sudilo u odsustvu.
Bivši ministar unutrašnjih poslova Makedonije Ljube Boškoski već izdržava
kaznu zatvora od pet godina na koju je osuđen u slučaju "Kampanja" zbog
nelegalnog finansiranja izborne kampanje a presudu koju su njegovi advokati
nazvali "političkom" saslušao je okrenutih leđa sudiji.
Marjan Tuševski i Kire Janev ubijeni su u Skoplju 2001. godine posle izlaska
iz kafića "3U" u naselju Kapištec. Tuševski je pogođen sa 11 metaka a
napadači su posle toga pucali i na Kiru Janeva koji je pokušao da pobegne.
Zaštićeni svedok F.F. i još neki svedoci u daljem toku istrage i suđenja
koje je trajalo više od 12 godina, posvedočili su da je tadašnji ministar
znao za naručivanje ubistva.
Najvise kazne doživotnog zatvora danas su ponovo dosuđene za trojicu
prvookrivljenih za izvršenje dvostrukog ubistva: Predraga Čubrila, Milana
Ilića i Milorada Kovačevića kojima je suđeno u odsustvu, a Vuk Vukičević,
koji je takođe nedostupan sudu u Skoplju, osuđen je na 15 godina zatvora.
Svi oni se terete za direktno izvršenje dvostrukog ubistva 2001. u Skoplju.
Među osuđenima za pomaganje pri izvršenju naručenog ubistva ima i bivših
policajaca, a osim bivšeg ministra MUP-a Boškoskog za pomaganje pri
izvršenju ubistva 2001. na zatvorske kazne od šest do osam godina zatvora
osuđeni su Zoran Trajkovski, Sašo Jovanovski, Ivica Ristić, Nikola
Negrievski i Goce Mitrevski.
Oni su svi proglašeni krivim za pomaganje u ubistvu Marjana Tuševskog a
oslobođeni su optužbe za pomaganje u ubistvu Kire Janeva, kojeg su ubili
prvookrivljeni zato što se u trenutku ubistva našao u društvu Tuševskog.
Kao naručilac dvostrukog ubistva označen je makedonski državljanin Orce
Korunovski koji je imao nerazjašnjene račune sa ubijenima a koji je kasnije
takođe likvidiran.
|
|
Vlast na nivou BiH mora da oslikava vlasti iz entiteta |
| |
Predsednik Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata
Milorad Dodik izjavio je danas da bi vlast na državnom nivou trebalo da
oslikava vlasti iz entiteta.
On je rekao da se na nivou institucija BiH "moraju da oslikaju dominatne
politike iz entiteta".
"BiH je sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda i upravo oni
koji imaju političku reprezentativnost u ime dva entiteta i tri naroda mogu
da zajedničke politike sučeljavaju na nivou BiH", kazao je Dodik novinarima
u Banjaluci, dodavši da on isključuje bilo kakvu drugu mogućnost.
Prema njegovim rečima, sasvim je logično što su Stranka demokratske akcije (SDA),
Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ BiH) i Demokratska fronta (DF)
potpisali sporazum o formiranju vlasti u Federaciji BiH.
Dodik je još kazao da ostaje da se vidi kako će biti formirana vlast na
nivou BiH.
Ranije su sporazum o političkoj saradnji na nivou BiH potpisali SDA, DF i
Savez za promene iz RS i pozvali HDZ BiH da se pridruži toj koaliciji,
nudeći stranci Dragana Čovića sva hrvatska mesta u Savetu ministara BiH.
Čović još nije zvanično saopštio da li će se pridružiti toj koaliciji ili će
i dalje nastaviti da insistira da u vlast na državnom nivou iz RS uđe SNSD.
|
|
Pisana obaveza vođa u BiH za novi pristup EU |
| |
Šefovi diplomatija Evropske unije su razmotrili novi pristup
odnosima s Bosnom i Hercegovinom s ciljem da ta zemlja izađe iz zastoja na putu
u EU, ali bi za to političke vođe i vlada u BiH morali da se pismeno obavežu na
nužne reforme.
To je saopšteno na završetku zasedanja Saveta ministara EU u Briselu.
Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić rekla je da je raspravljano o
nemačko-britanskoj inicijativi da se bez snižavanja merila podstakne
ekonomsko-socijalni boljitak i put BiH ka EU, što bi omogućilo da stupi na snagu
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU-BiH, koji je sad "zamrznut".
Ona je rekla da bi to zahtevalo da politički lideri u BiH preuzmu pisanu obavezu
za sprovođenje spiska nužnih reformi, o čemu bi se izjasnio i parlament, i
očekuje se "vrlo aktivno angažovanje izabranih vlasti u BiH".
Ministri EU su prihvatili da, prema njenim rečima, ta inicijativa treba da bude
unesena kao deo programa buduće vlade BiH, a u tom cilju će visoka predstavnica
EU Federika Mogerini otići u Bosnu pre idućeg zasedanja Saveta ministara Unije.
U završnom saopštenju zasedanja ministara spoljnih poslova EU je istaknuto da je
visoka predstavnica EU Mogerini "rekla da možda postoji šansa da se pokrene novi
proces na novoj osnovi, bez diranja u uslove procesa proširivanja, a zaključeno
da se u tom pravcu preduzmu koraci idućih dana".
Ona je novinarima prenela da je stav ministara EU da sad treba iskoristiti
razvoj u BiH posle izbora i da "bez menjanja osnovnih načela pregovora (s BiH)
možda postoji šansa da se to pokrene bez menjanja uslova i snižavanja merila".
Vesna Pusić je ocenila da je "važno što je to sad postala evropska inicijativa,
ali je daleko od toga da je gotovo, već je početak jedne male realne šanse da se
u Bosni i Hercegovini ostvari pomak"."A kroz to i da se ostvari i napredak u
stabilizovanju Jugoistočne Evrope", rekla je ona.
|
|
Uhapšeni čelnici policije u Kotoru |
| |
Aktuelni i bivši čelnici kotorske policije uhapšeni su danas zbog navodne
korupcije, javljaju podgorički mediji.
Uhapšeni su komandir policije u Kotoru Aleksa Praščević, inspektor za strance
Dejan Iličković i bivši načelnik policije Zoran Brđanin, navode mediji
pozivajući se na Upravu policije Crne Gore.
Brđanin je smenjen sa dužnosti načelnika kotorske policije pre nekoliko meseci.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
