|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ombudsman EU pokrenuo posebnu istragu o korupciji u Euleksu |
| |
 Ombudsman
EU Emili O'Rejli je pokrenula sopstvenu istragu o optužbama za primanje mita,
ometanje istraga i dosluh tužilaca i sudija Euleksa s kriminalcima na Kosovu,
zbog sumnji da istraga Evropske službe za spoljne poslove nije valjana.
Ukazujući na izveštaje koje su o korupciji u EU misiji vladavine prava na
Kosovu objavili mediji i koje je obelodanila tužiteljka Euleksa Marija
Bamije, javna poverenica EU je saopštila da "postoje sumnje u to da li
Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), odnosno Euleks, na pravi način,
valjano istražuju navode o teškim narušavanjima pravila, na koje je ukazala
tužiteljka Euleksa(Bamije)".
O'Rejli je o tome pismeno izvestila u zvaničniku EEAS za Euleks Patriku
Čajldu, objavljeno je na briselskom portalu Euobserver.
Ombudsmanka EU je u poruci Čajldu predočila da je, u vezi z istragom
pokrenutom unutar Euleksa još u decembru 2013, "EEAS/Euleks uporno odbijao
da dostavi bilo kakvu informaciju o tačnim ciljevima i opsegu te istrage,
kao i o tome šta je utvrđeno".
Tužiteljka Bamije koja je sada "privremeno smenjena s dužnosti" u Euleksu,
izjavila je da je tvrdnja o internoj istrazi od decembra 2013. "čista laž" i
dosije od 40 strana o toj aferi je još u septembru dostavila i službi
ombudsmana EU, kao i Uredu EU za suzbijanje pronevera OLAF.
O'Rejli je dodala da je mandat koji je visoka predstavnica EU Federika
Mogerini dala za "nezavisnu istragu" francuskom pravniku Žan-Pol Žakeu,
toliko ograničen da ona, u svojstvu ombudsmana EU, smatra da je nužno da
sama utvrdi nalaze o teškim optužbama za korupciju i kršenje pravila u
Euleksu.
Žan-Pol Žake je ranije bio direktor pravne službe u Savetu ministara EU.
O'Rejli je od zaduženog za Euleks Čajlda zatražila da joj dostavi sva
dokumenta o toj aferi, ističući da će biti potpuno zaštićeni svi podaci
označeni kao poverljivi.
EU je prošle nedelje zatražila od UN da skine imunitet jednom osumnjičenom
za korupciju u Euleksu, sudiji Frančesku Floritu, za koga je navedeno da je
dobio mito od 300 hiljada evra da bi izdejstvovao da se iz zatvora oslobode
neki kriminalci osuđeni na višegodišnju robiju.
Služba ombudsmana EU ima 90 stručnjaka i zvaničnika, čija mišljenja i nalazi
nemaju pravnu snagu, ali oni imaju pravo na istragu svih navoda o lošem
rukovođenju u institucijama EU.
Ombudsmanka EU, Irkinja O'Rejli, bivša novinarka nagrađivana za nezavisno
novinarstvo, bila je ombudsmanka Irske od 2003. do 2013. godine.
Euleks ima hiljadu i šesto sudija, tužilaca i policajaca, a godišnji budžet
Misije EU za vladavinu prava na Kosovu je 111 miliona evra.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
EU: Tri stuba na putu do članstva |
| |
Evropska unija je put zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu postavila na "tri
stuba", a to su nužne reforme državne uprave, učvršćenje vladavine prava i
izrada programa ekonomskog preustrojstva radi postizanja održivog privrednog
rasta, što vlade regiona moraju izraditi do januara 2015. godine.
Evropska komisija je postigla dogovor, neku vrstu "pakta" s vladama zemalja
Zapadnog Balkana da se izrade ubedljivi planovi ekonomskog oporavka i
reformi da bi se podrškom iz fondova i pod nadzorom EU, kao i sredstvima već
konsultovanih međunarodnih finansijskih organizacija, pomoglo regionu da se
ekonomski približi Uniji.
Ekonomsko jačanje kandidata i mogućih kandidata za članstvo u regionu s
ciljem da se oni vrlo približe proseku razvijenosti i konkurentnosti u EU u
času kad dođu na vrata Unije, ključni je novi stub i pristup evropskoj
perspektivi regiona.
Izvori u Evropskoj komisiji su stavili do znanja da će se ekonomske reforme
u regionu ubuduće snažno usaglašavati s polugodišnjim praćenjem sprovođenja
ekonomsko-finansijskih zadataka u samoj Uniji, čiji su glavni ciljevi
privredni rast i zapošljavanje.
Ekonomski izazovi u zapadnobalkanskim zemljama su ogromni, privredni rast
utemeljen na izvozu i dalje je krhak, došlo je do usporavanja privrednog
rasta.
Program reformi srpske vlade se dobrim delom poklapa s onim što EU očekuje
od kandidata za članstvo i, rekli su izvori EK u Briselu, sad se očekuje da
programi ekonomskog oporavka budu okončani do januara.
Prioriteti prvog dela programa su da se utvrde srednjoročni makroekonomski i
reformski planovi mera za otklanjanje smetnji za spoljnu trgovinsku i
finansijsku stabilnost i strukturnih prepreka za održiv rast.
Posebna pažnja mora biti data budžetskoj politici i reformi, što je uzročno
povezivanje makroekonomskog razvoja, strukturnih reformi i političkih
prioriteta.
I da program utvrdi ustrojstvo i delotvornost sistema prihoda, dakle
poreskog mehanizma.
U EK objašnjavaju da se u nacionalnim ekonomskim programima mora glavni
naglasak staviti na glavne strukturne prepreke za rast.
To znači da reforme treba da budu usmerene na privatizaciju i preustrojstvo
javnih preduzeća, uslove poslovanja, uklanjanje stega na tržištu radne snage,
kao i reforme penzionog sistema i finansiranje zdravstvenog osiguranja, kao
i finansiranja plata u javnom sektoru.
Sprovođenje tih reformi će biti ključ svega i zato će redovno biti
proveravano u kojoj meri se program opipljivo primenjuje u skladu sa
utvrđenim smernicama.
A smernice za tu politiku će svake godine utvrđivati i usvajati Evropska
komisija i Savet ministara EU i to već počev od iduće godine, što se sve
jasno temelji na "Strategiji proširivanja" EK i na dogovoru utanačenom na
avgustovskom sastanku EU-Zapadni Balkan u Berlinu.
Drugi stub nacionalnih ekonomskih programa biće sektorske strukturne reforme
za pospešnje privrednog rasta i konkurentnosti.
To se neposredno odnosi na deo zahtevane ekonomske delotvornosti u EU "Merilima
iz Kopenhagena", što su političko-ekonomski uslovi koje moraju ispuniti
buduće članice, saglasno smernicama EU.
Pet ključnih stavki su obezbeđivanje "fizičkog kapitala za proizvodnju"-
savremene tehnologije, mašina, zgrada, kompjutera, zatim mere i sredstva za
transport, energetska mreža, delotvorno trošenje energije i "zelena
ekonomija".
Neophodna sredstva se moraju obezbediti tim ciljevima odgovarajućeg
nacionalnog obrazovanja, obuke, istraživanja i inovacija.
U cilju poboljšanja industrijske strukture se mora dati valjana podrška
dinamičnim malim i srednjim preduzećima, bolji pristup finansiranju, "pametnoj
specijalizaciji" i primerenom obrazovanju.
Presudno važno je stvaranje povoljnih uslova za biznis, a tu moraju biti
stavljene na snagu makroekonomske mere koje omogućavaju dobro poslovanje
kompanija, na temelju državnih propisa za podršku i pomoć, uz uklanjanje
smetnji za rad preduzeća.
Trgovina, stavili su do znanja funkcioneri EK, mora ići ka liberalizaciji i
tržišnoj integraciji, uz podršku izvozu i merama za privlačenje direktnih
inostranih investicija.
|
|
Ruski zvaničnik: EU ucenjuje Srbiju |
| |
Šef Komiteta ruske Državne Dume za spoljnu politiku Aleksej Puškov izjavio
je da Brisel ucenjuje Srbiju tako što njen ulazak u EU uslovljava
pridruživanjem sankcijama uvedenim Rusiji.
"EU sada pokušava da natera Srbiju, koja nije član EU, da se pridruži
sankcijama Rusiji. Faktički Srbiju ucenjuju ili se priključujete sankcijama
Rusiji ili ćemo smatrati da ste zemlja koja nema šansu da uđe u EU", rekao
je Puškov na konferenciji za novinare.
Po njegovim rečima, problem Srbije je "što u svakom slučaju nema šanse da u
skorije vreme uđe u EU".
"Ako oni (vlasti Srbije) sada krenu putem uvođenja sankcija Rusiji, pristaće
na ucenu, a niko ih neće primiti u EU za godinu dana", dodao je Puškov.
Johanes Han je za Večernje novosti izjavio da se Srbija pravno obavezala, u
okviru pristupnih pregovora, da postepeno usaglasi svoje stavove sa EU o
teškim pitanjima, kao što su sankcije Rusiji i da je to veoma važno i da
očekuju od Beograda da poštuje tu obavezu.
Zorana Bojić,
Moskva
|
|
Ne sme se zloupotrebljavati saradnja s Moskvom |
| |
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je u Briselu izjavio da je Srbija vojno
neutralna, da vojnu saradnju ima sa svima i da je vojne i policijske vežbe
imala i sa SAD i sa Rusijom i drugim zemljama.
Dačić je posle razgovora i zajedničke konferencije za novinare s evropskim
komesarom Johanesom Hanom naglasio da se "zloupotrebljavaju odnosi Srbije s
Moskvom".
"To su dvostruki aršini i ja nisam pristalica toga da to mogu da rade
Berlin, Pariz, Rim i drugi, a ne može jedna mala Srbija", rekao je on i
podsetio da je ruski predsednik Vladimir Putin posle posete Beogradu otišao
u Milano.
Srpski ministar je time odgovorio na pitanje novinara albanske televizije
njemu i Hanu da li na politički dijalog s Prištinom može uticati to što su
prošle nedelje održane zajedničke vežbe ruskih i srpskih trupa.
Novinar albanske televizije je takođe upitao kako Han gleda na to što su
Srbija i Rusija potpisale sporazume o tehničkoj vojnoj saradnji, imajući u
vidu da su NATO i EU upravo pozvali na poštovanje teritorijalnog integriteta
Ukrajine i da li će to imati uticaja na pregovore o članstvu EU i Srbije.
Dačić je uzvratio da je "Srbija vojno neutralna zemlja, za razliku od
Albanije, Srbija ne pripada nijednom bloku ni paktu, ali Srbija ima vojnu
saradnju sa svima, imala je vojne vežbe i sa Sjedinjenim Američkim Državama
i sa mnogim drugim vojskama i policijama širom sveta, uključujući Rusiju".
Han je naglasio da i u Evropskoj uniji ima zemalja koje su vojno neutralne,
i da to nije ništa neuobičajeno, niti je presedan.
Kao što je to objasnio ministar Dačić, dodao je evropski komesar, "svaka
zemlja ima sopstvenu istoriju i posebne odnose i zato pregovori o članstvu u
EU traže vremena, to nije nešto što možemo uraditi za godinu ili dve".
Dačić je naveo da "mi nemamo nikave frustracije iz prošlosti tim povodom, ne
vodimo ni rusofilnu, ni rusofobičnu politiku".
Dodao je da je "Jugoslavija rekla 'ne' Sovjetskom Savezu kad je za to bilo
vreme, 1948. godine", kao i da Srbija nije "u istom položaju u kakvom su
bile Albanija, Letonija, Litvanija i Poljska i Češka i svi koji su bili u
sovjetskom bloku svih ovih godina".
"Mi smo bili van Varšavskog pakta i imamo potpuno relaksirane odnose s tim u
vezi, nećemo u vojni savez ni sa Rusijom, ni sa NATO, mi smo vojno neutralni",
rekao je on.
"Što se tiče sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji - pa imaju ih i druge
zemlje u Evropi, one prodaju Rusima oružje", primetio je šef srpske
diplomatije.
Kako je napomenuo, "Kad bi kod nas pevao hor iz Rusije, naišao bi na ovakvu
vrstu pitanja i vi biste me pitali: pa što peva hor iz Moskve"?
"Srbija se ne krije iza Rusije, isto kao što Albanija ne treba da se krije
iza nekih drugih velikih; braća nam nisu potrebna da rešavamo probleme",
ukazao je Dačić.
Han je naglasio da o tome treba "postepeno razgovarati i to nije stvar samo
prenošenja nekog propisa, već, kako je to ispravno predočio ministar Dačić,
reč je o tome da se i društvo kreće ka Evropskoj uniji".
"Politika je uvek ishod međusobnog razumevanja u društvu i zato je važna
povećana saradnja da bi se napredovalo ka EU i, ako to jeste slučaj, onda će
u datom trenutku obeležiti spoljnu politiku zemlje", rekao je evropski
komesar za proširivanje.
"Zasad je važno da se razume da postoje različiti pogledi i da se radi i
razgovara o tome, a ja iskreno ne sumnjam da će se naći povoljno rešenje na
kraju", zaključio je Han.
On je dodao da njegova poseta Srbiji odmah na početku mandata jeste znak "da
pregovori o članstvu imaju isti prioritet kao do sada".
Evropski komesar pozdravio je to što srpske vlasti daju prvenstvo ekonomskim
reformama i pohvalio činjenicu da su zemlje regiona na konferenciji u
Beogradu ključnu pažnju poklonile boljem upravljanju ekonomijom, uz
stukturne reforme i mere konsolidacije budžeta.
Han je pohvalio nedavnu ekonomsku konferenciju zemalja Zapadnog Balkana i EU
u Beogradu i činjenicu da je albanski premijer Edi Rama posetio Srbiju,
ocenivši da to svedoči o rešenosti Srbije da bude predvodnica u regionu.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Oko milijardu evra od MMF Srbiji |
| |
Srbija i misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) postigli su dogovor o
sklapanju trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti u vrednosti od oko
milijardu evra, izjavila je šefica misije MMF za Srbiju Zuzana Murgasova.
Ona je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekla da sporazum treba da
odobri rukovodstvo i izvršni odbor MMF.
Ekonomski program koji bi Vlada Srbije sprovela u dogovoru sa MMF-om, kako
je objasnila Murgasova, ima za cilj da stvori uslove za makroekonomsku
stabilizaciju, održiv rast i nova radna mesta u srednjoročnom periodu.
Misija MMF-a je boravila u Beogradu od 4. novembra.
Od 2000. godine Srbija je imala šest aranžmana sa MMF-om.
|
|
Poseta patrijarha Kirila ima i politički smisao |
| |
Poseta patrijarha Ruske pravoslavne crkve Srbiji bila je redovna, ali
eksperti smatraju da nije bila lišena političkog smisla, piše današnji
moskovski dnevnik Komersant.
Reč je o tome da je ruski patrijarh signalizirao da u uslovima, kada Zapad
želi da izoluje Rusiju, pravoslavci u raznim zemljama treba da zbiju redove,
piše list.
Dnevnik objašnjava, pozivajući se na izvore u Moskovskoj patrijaršiji, da je
reč o prvoj zvaničnoj poseti Srbiji i da pravoslavne crkve imaju tradiciju
da patrijarh posle izbora postepeno posvećuje druge crkve.
Eksperti ukazuju da patrijarha u Srbiji doživljavaju ne samo kao duhovnog
lidera, već i kao predstvaika Rusije od autoriteta, piše list.
Kada se Rusija našla u složenoj političkoj situaciji zbog sankcija,
pravoslavna Srbija postaje strateški partner ne samo na duhovnom planu, već
i političkom, rekao je za list predsednik Udruženja eksperata za religiju i
pravo Roman Lunkin.
Po njegovoj oceni, poseta ima za cilj da pokaže da u uslovima kada Zapad
hoće da izoluje Rusiju, pravoslavci treba da se zbiju.
Bez obzira na krizu u Ukrajini, gde nacionalisti napadaju na kanonsku crkvu,
autoritet RPC u Evropi jača. Ona postaje vodeća hrišćanska crkva čiji glas
slušaju ne samo religiozni, već i politički autoriteti, smatra Lunkin.
Komersant citira predsednika Srbije Tomislava Nikolića da Srpska pravoslavna
crkva ima oslonac u ruskoj, a Srbija veliki oslonac u Rusiji.
List dodaje da i patrijarh Kiril nije propustio da se izjasni o
spoljnopolitičkim temama.
Zorana Bojić,
Moskva
|
|
Oglasavanje Marketing
|
