|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Mobilne telefone će imati 90 odsto ljudi |
| |
 Mobilni
telefon će do 2020. godine posedovati 90 odsto svetske populacije starije od
šest godina, pokazuje studija tehnološke kompanije Erikson.
Kako se navodi u Eriksonovoj Mobiliti studiji, očekuje se da će do 2020.
godine broj pretplatničkih ugovora korisnika pametnih telefona dostići 6,1
milijardu.
U trećem kvartalu 2014. godine i dalje je, ističe se, prisutan rast prodaje
pametnih telefona, pošto su u tom periodu od ukupne prodaje mobilnih
telefona, čak 65 do 70 odsto činili pametni telefoni.
Iako je porast pretplatničkih ugovora korisnika pametnih telefona u stalnom
porastu, a do kraja godine očekuje se novih 800 miliona ugovora u celom
svetu, i dalje postoji mesta za rast u tom sektoru. Od ukupnog broja
mobilnih pretplatničkih ugovora, samo 37 odsto čine korisnici pametnih
telefona, navodi kompanija Erikson.
Zaključno sa trećim kvartalom ove godine, broj mobilnih pretplatničkih
ugovora, kako se precizira, iznosi oko 6,9 milijardi, a najveći porast
zabeležen je u Indiji i Kini.
Prema Eriksonovoj studiji, očekuje se da će se do 2020. broj ugovora
povećati na 9,5 milijardi i da će među njima će biti i 3,5 milijardi
pretplatničkih ugovora za četvrtu generaciju mobilne telefonije (LTE).
Predviđanja pokazuju da će do 2020. godine u Evropi biti oko 600 miliona LTE
pretplatničkih ugovora.
Kada je reč o mobilnom saobraćaju, video je i dalje najdominantniji. U LTE
mrežama on čini između 45 i 55 odsto ukupnog saobraćaja.
Eriksonova predviđanja su da će se video saobraćaj povećati 10 puta do 2020.
godine i da će činiti 55 odsto ukupnog saobraćaja u svim mobilnim mrežama.
|
|
I Mesec na prodaju |
| |
Za samo desetak britanskih funti (petnaest dolara), Lunarna
Misija Jedan omogućiće svakom smrtniku da kupi određen prostor na
memorijskom disku koji bi potom bio pokopan u duboku rupu iskopanu na -
Mesecu, kao znak postojanja čoveka na Zemlji.
Projekat je pokrenuo britanski inženjer i finansijer Dejvid Ajron.
"Vladama sveta jako je teško da finansiraju svemirska istraživanja kojima je
jedini cilj povećanje ljudskog znanja, u odnosu na ona istraživanja koja
treba da im povrate novac", kaže Ajron.
"Tim prvoklasnih savetnika i saradnika koji smo okupili poziva praktično
svakog pojedinca sveta da se uključi u ovaj projekat za svega nekoliko funti",
naglasava Ajron.
Ljudi sveta pozvani su da projektu prilože muziku, fotografije i video
zapise koji će, u svojoj sveukupnosti, sačiniti svojevrsnu hroniku života na
Zemlji. Pojedinci koji budu ponudili više para (u vesti Asošiejted presa ne
kaže se koliko) moći će da toj hronici pridodaju i DNK materijal, u vidu
pramenova kose.
Misija planira da prizemlji letelicu na Mesečevu površinu kroz deset godina.
Mašina će u tlu izbušiti sondu duboku najmanje 20 metara, ali se očekuje da
sonda bude duboka i čitavih 100 metara, da bi dosegla geološki sloj
Zemljinog prirodnog satelita cija se starost meri milijardama godina.
"Sproveli smo istraživanje", kaže Ajron", "i uvideli koliko su ljudi
oduševljeni ovom idejom. Školski klinci recimo smatraju da je mogućnost da
ostave deo sebe na Mesecu - fantastična".
Lunarna Misija Jedan nada se da će iskoristiti sveopšti polet i oduševljenje
nastalo širom sveta zbog nedavnog prizemljenja malene letelice na površinu
komete u udaljenom delu svemira, do kog je letelica, veličine omanje
veš-mašine, doletela brzinom od 66 hiljada kilomatara na sat.
|
|
Imigranti donose profit do milion evra dnevno |
| |
Luksuzni hoteli u Italiji pretvaraju se u centre za smeštaj imigranata, a uz
subvencije koje dobijaju od vlade, taj "biznis", u koji je delimično
uključena i mafija, može da donese zaradu od gotovo milion evra dnevno.
"Turističke rezervacije sada su manje za 50 odsto. Zato smo odlučili da
pokušamo sa smeštajem imigranata", objašnjava Salvatore Kašija, direktor
hotela u Salemiju, na Siciliji.
Iz soba u hotelu Vila Mokarta u Salemiju izbačene su luksuzne garniture i
televizori najmodernije tehnologije, a na njihovo mesto došli su ležajevi
predviđeni za smeštaj i do osam imigranata u jednoj sobi.
Umesto luksuzne odeće i predmeta, koje su sa sobom donosili imućni turusti,
u trasformisanim sobama može se videti skromna imovina imigranata, kao što
je po neki stari ranac i primerak Biblije ili Kurana.
Za svakog imigranta italijanska vlada hotelima dnevno obezbeđuje po 30 evra,
a sa 32.335 tražilaca azila u celoj zemlji, ukupan profit dostiže do milion
evra dnevno.
Hotel koji primi imigrante ima obevezu da im obezbedi hranu, džeparac od 2,5
evra dnevno, odeću i usluge, kao što je kurs italijanskog jezika ili
psihološka pomoć.
"Ovde jedemo, po malo se bavimo sportom, opuštamo se", kaže u razgovoru za
Frans pres 21-godišnji Ebu Čam iz Gambije, koji je posle tri meseca puta u
Italiju stigao u januaru.
Hotel Vila Mokarta, koji imigrantima obezbeđuje satelitsku televiziju i
bežični internet, samo je jedna od 32 ustanove koje su u poslednjh godinu
dana pretvorene u prihvatne centre za imigrante.
To nije iznenađujuće, s obzirom da je samo u prva četiri meseca ove godine
25.401 imigrant podneo zahtev za azil u Italiji, gotovo koliko tokom cele
prošle godine.
Pomoć vlade za imigrante, izaziva, međutim, bes lokalnog stanovništva, koji
traže da državna pomoć bude namenjena pre svega Italijanima. Osim toga,
humanitarna organizacija Karitas upozorava na opasnost da veći deo tih
fondova prigrabi mafija.
"Velika količina novca, milioni evra protiču, ali nije utvrđeno da li su
strukture kojima se on daje antimafijaške", upozorava Mario Mišele Đaruzo,
poslanik iz Pokreta pet zvezdica Bepea Grila.
Neki od novih prihvatnih centara ne obezbeđuju ni minimum higijene i hrane
za imigrante, a duge procedure za rešavanje zahteva za azil, idu u prilog
mafiji, objašnjava Đaruzo.
"U interesu (mafije) je da otvore mnogo prihvatnih centra. Što su imigranti
duže kod njih, oni više zarađuju. To je biznis. Ti ljudi rizikuju život (na
putu do Italije) samo da bi mafiji doneli milone evra", kaže Đaruzo.
|
|
Porast terorističkih napada |
| |
Broj terorističkih napada povećao se za 44 odsto tokom 2013. u odnosu na
prethodnu godinu, sa skoro 10.000 napada, pokazuje novobjavljeni Globalni
indeks terorizma.
Institut za ekonomiju i mir (Institute for Economics and Peace), sa sedištem
u Londonu, koji objavljuje ovaj indeks, navodi da je u terorističkim
napadima 2013. godine ubijeno skoro 18.000 ljudi.
Broj smrtnih slučajeva od terorizma povećao se za 61 odsto između 2012. i
2013. godine, navodi se u Globalnom indeksu terorizma 2014.
Četiri grupe su dominirale u ovim napadima - Islamska država, Boko Haram, Al
Kaida i talibani - oni su odgovorni za 66 odsto smrtnih slučajeva.
Kako navodi institut, Irak je zemlja koja je najviše pogođena terorizmom, sa
2.492 napada u kojima je ubijeno preko 6.300 ljudi. Grupa Islamska država
odgovorna je za "većinu" ubijenih ljudi u Iraku.
Prema izveštaju, preko 80 odsto ubijenih u terorističkim napadima su u Iraku,
Avganistanu, Pakistanu, Nigeriji i Siriji.
Izvršni direktor Instituta Stiv Kilelea rekao je za Bi-Bi-Si (BBC) da je
najveći porast broja ubijenih u terorističkim napadima uglavnom posledica
građanskog rata u Siriji koji je počeo 2011.
|
|
Više od 800.000 novih državljana EU u 2012. |
| |
Više od 800.000 ljudi tokom 2012. godine dobilo je državljanstvo jedne od 28
zemalja Evropske unije, što je povećanje od četiri odsto u odnosu na
prethodnu godinu, saopštio je danas evropski statistički zavod Eurostat.
Tri četvrtine od 818.000 ljudi dobilo je državljanstvo šest zemalja. Velika
Britanija predvodi pošto je 193.900 ljudi dobilo državljanstvo te zemlje,
zatim sledi Nemačka (114.600), Francuska (96.100), Španija (94.100), Italija
(65.400) i Švedska (50.200).
Međutim, u odnosu na ukupan broj stanovnika u svakoj članici EU, najveći
broj državljanstava beleži se u Luksemburgu (8,7 na 1.000 stanovnika),
Irskoj (5,5) i u Švedskoj (5,3).
Na nivou EU, 86,5 odsto novih državljana je poreklom izvan Unije. Maroko je
prva zemlja porekla novih državljana EU sa 59.300 ljudi od kojih je više od
50 odsto dobilo francusko ili italijansko državljanstvo, zatim sledi Turska
sa 53.800 od kojih je 62 odsto dobilo nemačko državljanstvo.
Na trećem mestu je Indija sa 36.900 ljudi od kojih je 77 odsto dobilo
britansko državljanstvo, Ekvador sa 28.900 od kojih je 94 odsto dobilo
špansko državljanstvo i Irak sa 27.500 od kojih je 61 odsto ljudi dobilo
švedsko državljanstvo.
Ljudi iz Maroka, Turske, Indije, Ekvadora i Iraka predstavljali su 25 odsto
novih državljana EU u 2012. godini.
Rumuni (25.200 ljudi) bili su najbrojniji iz EU koji su zatražili
državljanstvo neke druge članice Unije, a potom Poljaci (12.800) i Italijani
(7.900).
Više od trećine ljudi koji su 2012. godine zatražili državljanstvo neke
članice EU (35,3 odsto) bili su mlađi od 25 godina.
|
|
Senat odbio da raspravlja o predlogu zakona o NSA |
| |
Američki Senat blokirao je otpočinjanje rasprave o predlogu zakona koji bi
zaustavio praksu Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) da prikuplja podatke
iz telefonskih komunikacija Amerikanaca. Senat je time zadao udarac ovom
predlogu predsednika SAD Baraka Obame.
Predlog je, zapravo, imao većinu od 58:42, ali je prema proceduri Senata
trebalo da ima 60 kako bi se pristupilo raspravi.
Glasanje je uglavnom bilo po partijskim linijama - većina demokrata je bila
za zakon, a većina republikanaca bila protiv.
Predstavnički dom Kongresa SAD, koji je pod kontrolom republikanaca,
prethodno je usvojio sopstveni zakon o Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji.
Da je ušao u proceduru i bio usvojen, Obamin zakon bio okončao praksu te
agencije da prikuplja podatke o tome koga su Amerikanci zvali sa svojih
telefona u domaćem telefonskom saobraćaju.
Umesto toga, predlog zakona je nalagao Agenciji da pribavi odobrenje suda
svaki put kad želi da analizira podatke iz telefona u slučajevima terorizma
i da ispituje podatke koje čuvaju provajderi telefonskih usluga.
U mnogim slučajevima, kompanije čuvaju te podatke 18 meseci.
Otkriće da Agencija prikuplja podatke o pozivima Amerikanaca, i da to čini
praktično još od terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra
2001. godine, jedno je od najvažnijih koje je obelodanio Edvard Snouden,
bivši zaposleni u toj agenciji.
Snouden je tajna dokumenta Nacionalne bezbednosne agencije predao novinarima.
Agencija prikuplja samo takozvane meta-podatke - brojeve koji su pozivani,
ne i imena i sadržinu razgovora - ali činjenica da se to radi duboko je
uznemirila mnoge Amerikance.
Obamin predlog zakona imao je podršku tehnoloških kompanija i aktivista za
građanske slobode. Njegov poraz znači da se malo toga promenilo u politici
koju je razotkrio Snouden.
Patriotski zakon, na osnovu kojeg NSA prikuplja podatke iz telefonskih
poziva, ističe 2015. godine, što znači da će Kongres morati da usvoji zakon
kojim će ponovo da odobrio ovu praksu da bi kontroverzni program mogao da se
nastavi.
|
|
G20 produbio jaz između Rusije i Zapada |
| |
Ledeni doček koji su zapadni lideri priredili ruskom predsedniku Vladimiru
Putinu na samitu G20 u Brizbejnu produbio je jaz između Rusije i Zapada po
pitnju ukrajinske krize, ocenili su ruski mediji.
Samit G20 bio je "demonstracija odsustva zajedničkog jezika Rusije i Zapada",
pišu Vedomosti.
"Stavovi Rusije i Zapada o ukrajinskoj krizi ostaju nepomirljivi", ocenjuje
taj ekonomski list.
Kako se navodi, "neslaganja dve strane su se ispoljile na samitu kao nikada
do sada: do sada je to činjeno na nivou diplomatskih nota, a sada se radi
javno".
List Komersant piše da je "kriza u Ukrajini u drugi plan stavila
tradicionalni dnevni red G20 i pretvorila samit u geopolitički forum za
dijalog, gde su ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi nepomirljivi
protivnici bili u prvom planu".
List Izvestija piše da je doček Putinu u Brizbejnu bio "hladan", čak "uvredljiv".
"Ruski predsednik bio je loše primljen, lošen smešten i na meti brojnih
kritika", piše list i dodaje da je konačno Putin bio "sklonjen u stranu i za
zajedničku fotografiju".
Izvestija je izrazila zadovoljstvo zbog toga što je ruski predsednik pokazao
hladnokrvnost u tim stiuacijama.
Ruska štampa je ocenila i da je ruski predsednik, koji je odlučio u subotu
da skrati svoje učešće na samitu privredno najjačih zemalja sveta, ubrzao
povratak iz Australije da bi izbegao dodatne kritike.
Od petka, uoči otvaranja samita G20, predstavnici SAD, Australije i Velike
Britanije nisu birali reči govoreći o Rusiji, koju su nazvali "pretnjom za
ceo svet".
|
|
Ameriku su otkrili Muslimani, a ne Kolumbo??? |
| |
Turski predsednik Radžep Tajip Erdogan izjavio je vrlo uvereno da
su američki kontinent muslimani otkrili u 12. veku, a ne španski moreplovac
Kristofor Kolumbo, dva veka kasnije.
"Veze Latinske Amerike i islama potiču iz 12. veka. Muslimani su otkrili Ameriku
1178. godine, a ne Kristofor Kolumbo", rekao je Erdogan u Istanbulu, u govoru na
samitu islamskih lidera iz Latinske Amerike.
Po njegovim rečima, dva muslimanska moreplovca su stigla u Ameriku 1178. godine,
jer Kolumbo navodno pominje postojanje džamije na jednom brdu na Kubi.
Erdogan je izrazio spremnost da učestvuje u izgradnji džamije na mestu koji je
pomenuo Kolumbo na Kubi.
"Voleo bih da o tome razgovaram s kubanskom braćom. To brdo bi danas bilo
savršeno mesto za džamiju", rekao je predsednik Turske.
Istorijske knjige pišu da je Kolumbo 1492. godine bio prvi stranac koji je
kročio na američko tlo na svom putu do Indije.
Muslimanski istoričari i teolozi su nedavno doveli u pitanje to otkriće, tvrdeći
da su pre Kolumba stigli muslimani, premda ne postoji nijedan otkriven trag
njihovog prisustva.
Istoričar Jusuf Mrueh objavio je 1996. godine članak u kojem navodi da je
Kolumbo pominjao džamiju na Kubi. Njegove kolege su odmah odbacile tu hipotezu,
tvrdeći da je "ta džamija" bio Kolumbov opis pejsaža koji prvi put vidi.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
