|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Srpska slava na listi kulturnog nasleđa Unesko |
| |
 Srpska
porodična slava uvrštena je u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa
Unesko i to je prvo kulturno dobro iz Srbije upisano na tu listu, saopštilo
je danas Ministarstvo kulture i informisanja.
Odluku o upisu srpskog običaja porodične slave na listu nematerijalne
kulturne baštine Unesko doneo je danas Međuvladin komitet za zaštitu
nematerijalnog kulturnog nasleđa, na redovnoj sednici održanoj u Parizu.
Pomoćnica ministra kulture i informisanja za međunarodnu saradnju, evropske
integracije i projekte Asja Drača Muntean rekla je da je upis na
Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska od velikog
značaja za srpsku kulturu.
"Ulazak na listu za Srbiju predstavlja izuzetnu čast i prestiž, ali
istovremeno znači i obavezu države članice da stvori neophodne uslove za
očuvanje nematerijalnog nasleđa na svojoj teritoriji", rekla je Muntean.
Srbija je 2010. ratifikovala Uneskovu Konvenciju o zaštiti i očuvanju
nematerijalnog nasleđa. Iste godine počela je primena konvencije i stvoreni
su uslovi da Srbija može da predlaže elemente nematerijalnog kulturnog
nasleđa na Uneskovu Reprezentativnu listu.
Za implementaciju konvencije zaduženo je Ministarstvo kulture i informisanja,
a porodičnu slavu nominovao je za upis na Uneskovu listu Etnografski muzej u
Beogradu.
Član Nominacionog tima za upis slave u Reprezentativnu listu Uneska Marko
Stojanović rekao je na predstavljanju u Parizu da je narodni običaj
proslavljanja domaćeg zaštitnika pod nazvom slava, ili krsno ime, oblikovan
u srpskoj srednjovekovnoj državi.
"Današnju običajno-religisku formu slave praktikuju i pripadnici nekih
manjinskih zajednica. Značaj slave uvažava se i na individualnom i na opštem
društvenom planu, što je štiti, održava i prenosi kroz generacije kao živo
nematerijalno nasleđe", rekao je Stojanović.
Centar za nematerijalno nasleđe Etnografskog muzeja priložio je Uneskovoj
komisiji obimnu dokumentaciju koja na najbolji način ukazuje na značaj slave
u srpskom narodu, pre svega kao simbola zajedništva.
Slavski obred sastoji se iz prethrišćanskih, hristijanizovanih i hrišćanskih
elemenata, što skupa učvršćuje religijski i nacionalni identitet i podržava
kulturnu raznolikost.
Srbija je predložila i kolo za upis na Reprezentativnu listu nematerijalnog
nasleđa, koje je na razmatranju za upis 2015. Pored slave i kola, u planu je
još nominacija. Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije trenutno
sadrži 27 elemenata.
|
|
Pokretne slike - I pad je let |
| |
“Čovek ptica” ili” Neočekivani uspeh neznanja” (“Birdman” or “The Unexpected
Virtue of Ignorance”) režija: Alehandro Gonzalez Injaritu, glavne uloge:
Majkl Kiton, Edvard Norton, Naomi Vots, Ema Stoun
Ko visoko leti, nisko pada! Ova stara narodna mudrost čini okosnicu fima
“Čovek ptica” kojeg je režirao Alehandro Gonzalez Injaritu, Meksikanac sa
holivudskom radnom vizom.
To je delo u kojem umetnost kopira realnost! Potamnela zvezda, eks “Betmen”
Majkl Kiton igra lik glumca, nekada popularnog kostimiranog super junaka,
šampiona “boks-ofisa”, koji nastoji da povrati staru slavu.
Priča kao da je preslikana iz stvarnog života. Kitonov Rigan Tomson je bivši
star sa “A” liste poznat po ulozi super heroja zvanog “Čovek ptica” koji, u
nadi da ponovo usmeri svoju karijeru ka vrhu, priprema predstavu na Brodveju,
za koju je scenarista, reditelj i glavni protagonista.
U tom kreativnom procesu on doživljava nervni slom, jer ga stalno prati i
ometa glas njegovog super heroja. Čovek doslovno ima “pticu u glavi”! Da bi
povratio ono što je izgubljeno i ponovo zadobio taj varljivi osećaj božanske
slave, Rigan se suočava sa bezbrojnim frustracijama: svojim ego problemima,
nemilosrdnim kritičarima i svojeglavim kolegama-glumcima. Edvard Norton (“Neverovatni
Hulk”, 2008.) tumači egoističnog i pompeznog tespijanca koji prezire Holivud,
dok je Ema Stoun (serijal “Čudesni Spajdermen”, 2012.-2014.), razmažena
mlada holivudska starleta (a la Lindsi Lohan) upravo izašla iz
rehabilitacionog centra, koja ima specijalni talenat za okrutnu istinu.
Poput Majkla Kitona, i njih dvoje su prethodno igrali u super herojskim “blokbasterima”.
U pojedinim scenama filma Kitonov lik lebdi, a takođe čini se da poseduje i
telekinetičke moći. Kada Riganov um poleti, izgleda kao da i on sam može da
leti, baš kao i njegov super junak “Čovek ptica”. Zbog tehničke
briljantnosti filma, to kretanje i prelaz između realnosti i fantazije je
potpuno besprimetno i bešavno. Zahvaljujući majstorskoj kameri Emanuela
Lubeckog (“Oskar za “Gravitaciju”, 2013.) celi film deluje kao jedan
neprekidni dugi kadar.
“Čovek ptica” je sjajna priča puna iskričavih dijaloga, pametnih opservacija,
britkih šala o Holivudu i mudrih poruka. To je zabavan i istovremeno
inteligentan film, kakav i priliči Alehandru Gonzalezu Injarituu, sineasti
najsuptilnijeg kova, kojeg pamtimo po lucidnim ostvarenjima kao što su “21
gram” (2003.) i “Babel” (2006.). On je po svom autorskom opredelenju pola
melijesovac, pola lumijerovac, u čijim filmovima se magično mešaju iluzija i
realnost , fantazija i život, nadrealno i stvarno, poetično i prozaično.
Podjednako smešna i dramatična, ova crna komedija o slavi i šou-biznisu je
jedan od onih retkih holivudskih filmova kojeg svakako vredi pogledati.
Maestralna performansa 63-godišnjeg Majkla Kitona (“Betmen”, 1989. i
“Povratak Betmena”, 1992.) je vredna “Oskara”. On je uspeo da ostvari svoj
“kam bek”, pa makar to bilo i privremeno. Uostalom, i pad je let!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Henkok u Sava centru zadivio publiku i zasmejavao zvucima |
| |
Američki džez-muzičar Herbi Henkok (Herbie Hancock) i njegov
tročlani prateći bend izazivali su sinoć, maštovitošću svoje svirke,
divljenje prepune velike dvorane Sava centra u Beogradu.
Henkok (73), basisita Džejms Genus, bubnjar Vini Kolajuta i gitarista
Lajonel Lueke povremeno su zasmejavali publiku neobičnim zvucima koje su
proizvodili, naročito Henkok čije su klavijature i sintisajzeri zvučali i
kao efekti iz naučnofantastičnih filmova.
Koncert je počeo u predviđeno vreme, 22-minutnom improvizacijom iz koje se
odmah zapazio neobični talenat gitariste Luekea da imitira druge instrumente,
u ovom slučaju klavijature.
Kasnije se pokazalo da njegova gitara, uz malu pomoć vah-vah pedale i drugih
efekata, ume da zvuči kao bas, kao žaba ili kokoska, ali i da bude ritmički
nepredvidiva mešavina basa i gitare, krećući se bešavno kroz džez, bluz i
fank.
Posle jednog takvog izliva mašte, Henkok je svog kolegu opisao kao "gitaristu,
bubnjara, pevača", ali i kao "konceptualistu" i "pritiskača dugmića".
"I ja pritiskam dugmiće", rekao je Henkok, pionir električnog klavira, a
zatim su njegove klavijature ispunile salu mešavinom elektronskih i
organskih zvukova, i potom atmosferom kao iz krimi i futurističkih noar
filmova.
Najavljujući svoj prvi hit "Njatermelon Man", star više od pola veka, Henkok
je rekao da odbija da tu kompoziciju svira na isti način. "To je dosadno",
kazao je. "Hoćemo nešto sveže".
Usledili su "vanzemaljski" zvuci i ležerna muzička šetnja, tokom koje je
Henkok svirao portabl sintisajzer, imitirajući patku, na šta mu je basista
Genus odgovarao muzičkim mrmljanjem i brundanjem.
Ni Genus nije bio imun na transformacije zvuka, pa je njegov bas u jednom
trenutku zvučao kao akustična gitara.
U jednom trenutku, Henkok je na klavijaturi imitirao trubu, a kada su se iz
njegove mašine začuli smešni zvuci nalik mobilnom telefonu i ksilofonu,
publika je prsnula u smeh.
U jednoj pauzi, neki posetilac je Henkoku mahnuo vinilnom pločom, na šta je
ovaj kazao: "To je vrlo matora ploča. Izrasla joj je brada koliko je matora."
Zatim je Henkok ispričao kako je 1972. godine izgledao njegov prvi dolazak u
glavni grad Srbije, tada i Jugoslavije.
"Stigli smo ovde iz Pariza, ali stigli smo mi muzičari, ne i naši
instrumenti, pa smo ovde morali da ih pozajmljujemo. A nismo bili navikli na
njima da sviramo. Kasnili smo i trčeći stigli na mesto nastupa, a neka
novinarka mi je poturila pod nos mikrofon i kameru i pitala me: 'Zašto
kasnite?' A ja sam joj kazao: 'Ma skloni se!' E, to je bio moj prvi susret s
Beogradom", rekao je muzičar.
Posle gromko zatraženog bisa, Henkok i bend su se vratili na binu i
odsvirali miks najpoznatijih Henkokovih kompozicija, a koncert je završen
posle sat i 45 minuta vrhunskog muziciranja.
Herbi Henkok, rođen 1940. godine, veliki je inovator u svetu džeza; nastupao
je sa Majlsom Dejvisom i učestvovao u formiranju tzv post-bop zvuka, i bio
je jedan od prvih džezera koji je počeo da koristi sintisajzere i da svira
fank.
Osvojio je Oskara 1986. godine za muziku iz filma "Round Midnight" (ko
ponoći), kao i desetine drugih nagrada.
Ovo mu je treći put da svira u Beogradu.
Jovan Ristić,
Beograd
|
|
Klavir iz Kazablanke prodat za 3,41 milion dolara |
| |
Klavir iz filma "Kazablanka" prodat je na aukciji u Njujorku za 3,41 milion
dolara u brzom nadmetanju i prepunoj sali.
Oranž klavir sa marokanskim motivima bio je glavni eksponat ponuđen u
aukcijskoj kući Bonams među 200 predmeta iz zlatnog doba Holivuda,
uključujući 30 vezanih za "Kazablanku".
Na prodaji su bile i haljine Grejs Keli, Merlin Monro, Džudi Garland ili
Rite Hejvort, prsluk od odela Klarka Gejbla iz filma "Prohujalo s vihorom",
kostim lava iz "Čarobnjaka iz Oza" (1939) od pravog krzna koji je za dva
minuta prodat za 3,07 miliona dolara.
Takođe su ponuđeni desetine plakata, fotografija ili potpisanih scenarija.
Klavir iz Kazablanke nije imao početnu cenu, ali prodaja je počela od 1,6
miliona dolara i posle tri minuta završila se sa 3,41 milion dolara.
Taj klavir je sveprisutan u filmu iz 1942. godine sa Hemfrijem Bogartom i
Ingrid Bergman u glavnim ulogama.
U tom filmu Sem, koga igra Duli Vilson na klaviru svira "As time goes by"
kada ga pozove Ilsa Lund, lik koji igra Ingrid Bergman da to svira. Poklopac
klavira je adaptiran za radnju filma, tako da ima skrovbište u kojem su u
filmu bile skrivane propusnice za bekstvo Viktora Lasla i njegove supruge
Ilsi Lund.
Klavir je verovatno proizveden 1927, i imao je samo 58 dirki, 30 manje nego
klasični klavir. Bio je vlasništvo jednog zubara iz Los Anđelesa od 1980-ih
i prvi put je ponuđen na aukciji, sa pripadajućom stolicom, i čak jednom
osušenom žvakaćom gumom na dirkama.
"Kazablanka", film čija se radnja odvija u vreme Drugog svetskog rata, u
istoimenom marokanskom gradu, 1944. godine je dobio Oskara za najbolji film.
Po Američkom institutu za film, to je treći najbolji američki film svih
vremena, posle "Građanina Kejna" i "Kuma".
Suverniri iz tog filma izazvali su veliko interesovanje na jučerašnjoj
aukciji. Tako je prodat prvi scenario pod naslovom "Ceo svet dolazi kod
Rika", za 106.250 dolara, a bio je procenjen na između 40.000 i 60.000
dolara.
Prodata su i ulazna vrata Rikovog kafea, centralnog za radnju filma, i to za
115.000 dolara.
Izmenjen scenario filma otišao je za 68.500 dolara, a pasoš Ingrid Bergman
iz filma za 35.000 dolara. Čuvene propusnice, procenjena na između 100.000 i
150.000 dolara prodate su za 118.750, a jedna obična stolica iz Rikovog
kafea našla je kupca za 5.000 dolara.
Toalete zvezda takođe su pobudile veliko interesovanje, haljina koju je
nosila Džudi Garland u filmu "Easter Parade" iz 1948. prodata je za 11.875
dolara, haljina Rite Hejvort iz filma "The Loves of Carmen" isto iz 1948. za
6.000 dolara, ali haljina koju je nosila Grejs Keli u "Mogambu" nije našla
kupca po zatraženoj ceni od bar 15.000 dolara.
|
|
U Francuskoj pronađeno prvo izdanje zbirke drama Šekspira |
| |
Redak i dragocen primerak prvog izdanja kolekcije drama Vilijama Šekspira iz
1623. pronađen je u malom francuskom gradu Sen-Omeru, nedaleko od Kalea u
severnoj Francuskoj, javlja britanski Bi-Bi-Si (BBC).
Knjiga je mirno ležala u biblioteci u francuskom gradiću, a pronašli su je
bibliotekari koji su pripremali izložbu o istorijskim vezama između tog
regiona i Engleske.
"U knjizi nedostaje nekoliko stranica, uključujući i naslovnu", rekao je
novinarima bibliotekar Remi Kordonije, zadužen za kolekciju retkih knjiga.
Nedostatak prve stranice i uvodnog dela verovatno je bio razlog zašto je
knjiga katalogizovana kao obično staro izdanje, dodao je on.
Knjiga sadrži 36 od 38 poznatih Šekspirovih drama, a objavljena je 1623,
sedam godina posle piščeve smrti.
Tu dramsku kolekciju objavili su glumci Džon Hemings i Henri Kondel, i njima
najviše pripadaju zasluge za to što je Šekspirova književna zaostavština
sačuvana.
Pre ove kolekcije objavljeno je nekoliko pojedinačnih Šekspirovih drama,
koje su uglavnom bile pune grešaka.
Prvo izdanje ove dramske zbirke bilo je i jedini izvor za 18 Šekspirovih
drama, uključujući i "Magbet".
Pretpostavlja se da je odštampano 800 kopija, od čega se do danas, kako se
veruje, sačuvalo 233.
Kolekcija Šekspirovih drama pronađena u Sen-Omeru jedna je od dve poznate
koja se nalazi u Francuskoj.
Kordonije je naveo da u prvom momentu nije shvatio značaj svog otkrića.
"Nisam odmah prepoznao vrednost knjige. Dosta je bila korišćena i oštećena.
Ali, ipak, palo mi je na pamet da bi to moglo da bude neidentifikovano prvo
izdanje, sa istorijskom važnošću i velikom intelektualnom vrednošću", rekao
je bibliotekar.
Bibliotekari su, posle pronalaska dela, kontaktirali najvećeg svetskog
autoriteta za Šekspira, profesora Erika Rasmusena sa Univerziteta u Nevadi,
koji je potvrdio njegovu autentičnost.
Pronađena kolekcija sadrži nekoliko beleški ispisanih rukom na marginama,
koje bi mogle da bace svetlo na to kako su se te drame izvodile u Šekspirovo
vreme.
U jednoj sceni "Henrija IV", reč "domaćica" promenjena je u "domaćin", a "cura"
u "momak", što najverovatnije znači da su u prvim izvedbama ženski likovi
bili promenjeni u muške.
Biblioteka u francuskom gradiću navela je da nema nameru da prodaje knjigu,
ali da želi da je izloži kao centralni predmet predstojeće izložbe retkih
knjiga engleskih autora koje poseduje.
Kolekcija Šekspirovih drama nije najstarija knjiga koju poseduje biblioteka
u Sen-Omeru. Na njenim policama se takođe čuva i Gutenbergova "Biblija",
čijih je manje od 50 primeraka preživelo do danas.
|
|
Otvorena prva evropska retropspektiva Džefa Kunsa |
| |
Prva evropska retrospektiva "kralja kiča", američkog umetnika Džefa Kunsa
otvorena je u pariskom Centru Pompidu.
Na postavci su izloženi, između ostalog, porcelanska statua Majkla Džeksona
s njegovim ljubimcom, majmunom Bablsom, zec na naduvavanje kojim se Kuns
proslavio, kao i polupornografske fotografije s njegovom bivšom suprugom,
porno zvezdom Ćićolinom.
Retrosprektiva obuhva 35 godina rada umetnika i pokazuje zašto je Kuns,
jedan od najbolje prodavnih živih umetnika, istovremno i jedan od
najkontroverznijih. Delovi izložbe su zabranjeni maloletnicima.
"Kunsov rad, prihvatili ga mi ili ne, nesporno je jedinstven u provokaciji
toliko misli i debata", rekao je kurator retprospektive Bernar Blisten.
Evropska retrospektiva je usledila nekoliko meseci posle Kunsove
retrospektive u njujorškom Vitni muzeju koju su dva puta napali vandali.
Poslednja Kunsova izložba u Fracuskoj 2008. godine, sa 17 skulptura u
Versajskom dvorcu, bila je predmet napada konzervativaca.
Kuns je istakao da mu mnogo znači retrospektiva u Francuskoj.
"Toliko toga dugujem Francuskoj od početka karijere, od proučavanja
francuskih umetnika, od Monea sve do Marsel Dišana. Tako da sam veoma
ponosan što sam konačno stigao ovde i video sve ovo zajedno u Pompiduu",
rekao je 59-godišnji Kuns.
|
|
Izložba o američkoj turneji Beogradske filharmonije |
| |
Beogradska filharmonija proslavila je u utorak povratak sa turneje u
Sjedinjenim Američkim Državama, izložbom fotografija i projekcijom kratkog
dokumentarnog filma o prvom gostovanju na američkom kontinentu.
Vršilac dužnosti direktora Beogradske filharmonije Darko Krstić rekao je
agenciji Beta da je američka turneja, prva u istoriji tog orkestra, bila
neverovatno i poučno iskustvo.
"Svirati u Karnegi holu za muzičare je bilo nešto posebno a naročito kada su na
kraju koncerta doživeli ovacije", rekao je Krstić.
On je rekao da je američka turneja bila dobar početni korak da se orkestar
predstavi toj publici, kao i da nastavi rad na prikupljanju novca za izgradnju
koncertne sale Beogradske filharmonije.
Fotografije sa turneje u četiri grada SAD snimio je Marko Đoković, stalni
saradnik Beogradske filharmonije od 2012. godine, a taj materijal prikazuje
svakodnevni rad, koncerte, turneje i gostovanja orkestra.
On je rekao da je izloženo 60 fotografija koje prikazuju umeće i sreću članova
orkestra dok nastupaju na koncertima u gradovima američkog kontinenta.
"Bilo je zahtevno pokazati žar i posvećenost orkestra", rekao je Đoković.
Autor dokumentarnog filma Mihajlo Savić zabeležio je emocije i raspoloženje
muzičara tokom najvažnije turneje u istoriji Beogradske filharmonije.
Beogradska filharmonija pod upravom šefa dirigenta Muhaja Tanga gostovala je u
američkim gradovima - Čikagu, Klivlendu, Vašingtonu i Njujorku od 6. do 9.
oktobra 2014. godine.
Orkestar je nastupao u čuvenim končertnim dvoranama Simfonijskog centra u Čikagu,
Severans hola u Klivlendu, Muzičkog centra Stratmor u Vašingtonu i Karnegi hola
u Njujorku.
Izložba fotografija sa te turneje biće otvorena u Jugoslovenskoj kinoteci do 3.
decembra 2014. godine radnim danom od 10.00 do 22.00 sata i vikendom od 18.00 do
22.00 sata.
|
|
Londonski taksisti bojkotuju bivšeg ministra |
| |
Vozači londonskog crnog taksija odlučili su da bojkotuju bivšeg ministra
Dajevida Melora zbog uvreda koje je, kako kažu, "taj umišljeni snob" uputio na
račun njihovog kolege.
Melor i ledi Kobam ušli su u taksi posle svečanosti u Bakingemskoj palati, tokom
koje je partnerka bivšeg ministra odlikovana.
Vozač (38) je ispričao za tabloid San da mu je Melor prigovorio zbog toga što je
taksista navodno izabrao loš put i drsko ga ubeđivao da on bolje poznaje London.
Melor je kritikujući vozača čak rekao za sebe i da je "savetnik britanske
kraljice", a taksita je tiradu bivšeg člana vlade Džona Mejdžora snimio.
Mediji su objavili snimak, a tabloidi su se naslađivali pričom, podsetivši da je
Melor iz Mejdžorove vlade izašao posle skandala zbog preljube.
Melor je izneo niz uvreda na račun taksiste, nazivajući ga "debilom" i
naređujući mu da ućuti, a vozač tvrdi da se prema njemu nijedna mušterija nije
ovako ponašala.
"Obraćao mi se kao da sam građanin drugog reda", rekao je taksista.
Kolege vozači su pokazali solidarnost, a San je danas svojim čitaocima poklonio
nalepnicu na kojoj je precrtana slika bivšeg ministra uz natpis "Strogo
zabranjeno: pušenje, hrana, piće... i Dejvid Melor".
|
|
Počeo jubilarni FAF |
| |
Jubilarni 20. Festival autorskog filma (FAF) počeo je 26. novembra u 19.30 u
Domu omladine Beograda projekcijom filma "Golub sedi na grani..." u režiji Roja
Andersona, a do 3. decembra u glavnom programu biće prikazano 21 ostvarenje.
Na festivalu će biti prikazani ovogodišnji kanski pobednik "Zimski san" turskog
reditelja Nurija Bilgea Džejlana, dobitnik glavne nagrade festivala u Berlinu
kineski film "Crni ugalj tanak led" u režiji Diao Jinana.
Biće prikazani i filmovi nagrađeni na festivalu u Kanu "Levijatan" Andreja
Zvjaginceva i "Zbogom jeziku 3D" Žan Lik Godara, kao i novi film Gzavijea Dolana
"Mamica".
Gosti festivala biće italijanska rediteljka Aliće Rorvaher, dobitnica glavne
nagrade žirija u Kanu za film "Čuda" i reditelj iz Sarajeva oskarovac Danis
Tanović koji će predstaviti novi film "Tigrovi".
Festivalskoj publici predstaviće se i američki reditelj Kater Hođern koji će
predstaviti svoj film "Ribari bez mreža" nagrađen na Sandens festivalu za
najbolju režiju, snimljen na istoku Afrike sa somalijskim naturščicima.
Na festivalu gostuju i indijski reditelj Čaitanija Tamahane, čiji je debitantski
film "Sud" nagrađen u Veneciji priznanjem Lav budućnosti, kao glavni glumac u
tom ostvarenju Vivek Gomber.
Reditelj Zvonimir Jurić na jubilarnom FAF-u predstviće svoj film "Kosac", a na
festivalu gostuje i član autorskog tima filma "Party girl" Samjuel Tei.
U selekciji za nagradu "Aleksandar Saša Petrović" ove godine je 12 filmova, među
kojima "Čuda" Aliće Rorvaher, "Ribari bez mreža" Katera Hjoderna, "Sud"
Čiatanije Tamahane i Jurićev "Kosac".
Filmovi će biti prikazivani u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra
Beograda, muzeju i zgradi Jugoslovenske kinoteke, bioskopu Fontana, Ustanovi
kulture Parobrod i Domu kulture Studentski grad.
Detalji o programima festivala, sadržaji filmova i raspored filmskih projekcija
dostupni su na zvaničnoj internet prezentaciji FAF-a www.faf.rs
|
|
Pljačka u Parizu, dolijali nespretni lopovi |
| |
Dva naoružana lopova su opljačkala Kartijovu juvelirnicu blizu Šanze-Lizea u
Parizu, zatim su na skuteru bežala od policije preko reke Sene, potom su otela
čoveka u frizernici, a na posletku su se predali, saopštile su vlasti.
U poteri za lopovima učestvovalo je stotinak policajaca, uz podršku jednog
helikoptera.
Dvojac naoružan kalašnjikovim i pištoljem, upao je u juvelirnicu u skupom kvartu.
U tom trenutku tamo su bila tri klijenta, kojima su napadači, kao i zaposlenima,
rekli da legnu na pod.
Jedan od očevidaca ispričao je Frans presu da lopovi i nisu delovali iskusno.
Dok su uzimanju nakita iz izloga, prekinula ih je policija koja nije htela da
puca na njih zbog velikog broja prolaznika pred radnjom, te su lopovi u gužvi
uspeli da brže-bolje pobegnu skuterom.
Kada su prešli Senu, skuter se prevrnuo, a njih dvojica su "utrčala u prvi lokal
koji su videli" - u frizerski salon, čijeg su vlasnika uzeli za taoca, rekao je
zvaničnik gradske uprave Filip Gužun.
Pošto su skoro dva sata bili opkoljeni u salonu i pregovarali s policijom,
pustili su taoca živog i zdravog, a potom se predali, rekao je gradski tužilac
Pariza Fransao Molan.
Prema njegovim rečima, među plenom iz juvelirnice koji je nađen u frizerskom
salonu, bilo je novca i znalački probranog nakita.
|
|
Tigar kojeg je Putin pustio na slobodu ubija koze u Kini |
| |
Redak sibirski tigar kojeg je u divljinu pustio Vladimir Putin lično, drži u
strahu seljake i zemljoposednike na severoistoku Kine jer im kolje koze.
Tigar zvani Justin je jedan od tri sibirska tigra koje je ruski predsednik
oslobodio u maju, u zabačenoj ruskoj oblasti Amur.
Agencija Sinhua danas je javila da je Justin u severoistočnoj kineskoj
provinciji Hejlongđiang samo na jednom imanju zaklao 15 koza.
Po navodima Sinhue, vlasnik imanja Guo Julin je zbog tigra doživeo težak
stres.
Dve od tri zveri koje je Putin pustio na slobodu ušle su u Kinu, a prate ih
kineski stručnjaci uz pomoć elektronskih tragača.
Justinov sabrat, sibirski tigar Kuzja, po svoj prilici je prošlog meseca
poharao jednu farmu, takođe u Hejlongđiangu, i pojeo pet kokošaka.
|
|
Umetnice iz Srbije izvele Bramsa i Eneskua u Bukureštu |
| |
Violinistkinja Vesna Rilak-Stanimirović i pijanistkinja Hristina Vuković iz
Srbije uspešno su nastupile u Palati Kantakuzino u Bukureštu pred srpskim i
rumunskim ljubiteljima muzike.
U programu su bile dve sonate Johanesa Bramsa i Koncertštuk (Concertstuck) za
violu i klavir Đorđa Eneskua.
Vesna Rilak-Stanimirović rekla je za agenciju Beta da je Eneskuava kompozicija
izvedena zbog toga što ona i Hristina Vuković vole muziku tog rumunskog
kompozitora, ali i zbog toga što je poznato da je Đorđe Enesku mnogo voleo
Bramsa.
Brams je pre same smrti kompanovao te dve sonate koje su večeras izvele dve
muzičarke iz Srbije.
Palata Kantakuzino, u kojoj se nalazi Muzej Đorđe Enesku, čuvena je po svojim
koncertnim salama u stilu i atmosferi 19. veka, a u njima je nastupao i Enesku
na violini ili klaviru.
Enesku je i stanovao neko vreme u Palati Kantakuzino zajedno sa suprugom,
princezom Marukom Kantakuzino. Posle dolaska komunista na vlast u Rumuniji,
Enesku je napustio zemlju i nastanio se u Francuskoj.
Današnji koncert je organizovao Mladen Batanjac, Srbin iz Rumunije.
Jelkica Petrov,
Bukurešt
|
|
Oglasavanje Marketing
|
