|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Željka Cvijanović mandatar za sastav nove Vlade RS |
| |
 Predsednik
Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će mandatar za sastav nove
Vlade RS biti Željka Cvijanović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Posle konsultacija koje je obavio sa predstavnicima SNSD-a, Dodik je rekao
da su ga predstavnici te stranke, čiji je on lider, obavestili da zajedno sa
koalicionim partnerima iz Demokratskog narodnog saveza (DNS) i
Socijalističke partije (SP) imaju skupštinsku većinu za izbor nove Vlade RS.
On je odbacio optužbe opozicionih stranaka da je vladajuća koalicija "kupovala"
poslanike, dodavši kako je parlamentarna većina "legitimna i legalna".
Dodik je ponovo negirao da je psovao poslanika Partije demokratskog progresa
(PDP) Branislava Borenovića na sednici Narodne skupštine RS.
Predstavnici opozicionih stranaka, Srpske demokratske stranke (SDS), PDP-a i
Narodnog demokratskog pokreta (NDP) odbili su poziv predsednika RS za
konsultacije o imenovanju mandatara, dovodeći u pitanje legalitet formiranja
skupštinske većine, zbog objavljenog audio snimka u kojem premijerka RS
Željka Cvijanović navodno govori o "kupovini poslanika".
Dodik tvrdi da se opozicija "ponaša kao uvređena deca koja se ljute, jer
nisu nešto dobila", kao i da želi nestabilnost institucija.
Poziv na konsultacije, kako je rekao, uputio je i poslanicima koalicije "Domovina"
u parlamentu RS, dodavši da još ne zna da li će se oni odazvati na poziv.
Dodik je poručio da je cilj da se nova Vlada RS formira tokom decembra, kako
bi se do kraja godine usvojili budžet i ekonomska politika za 2015. godinu.
On je ocenio da SNSD "ima legitimitet i kapacitet" da na nivou BiH
predstavlja srpski narod i RS, a da predstavnici opozicionog Saveza za
promene "nisu politički predstavnici RS niti srpskog naroda".
"Savez za promene nisu politički predstavnici Republike Srpske niti srpskog
naroda. SNSD je dobio najveći broj glasova na opštim izborima u Republici
Srpskoj i na nivou BiH i to su razumni argumenti, prema kojima smo
nezaobilazan faktor u formiranju vlasti na nivou BiH", rekao je Dodik.
Po njegovom mišljenju, upitno je formiranje vlasti na državnom nivou u kojoj
bi participirali opozicioni Savez za promene i stranke iz Federacije BiH.
Dodik je optužio potpredsednika Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira
Izetbegovića da "želi da napravi nestabilnu i konfuznu situaciju u Republici
Srpskoj".
"Izetbegović tvrdi da je našao dobar način saradnje na nivou zajedničkih
institucija sa određenim političkim partijama iz Republike Srpske. SNSD
nikada nije išao u institucije vlasti na nivou BiH zato što je to želio, ali
je smatrao političkom obavezom da predstavlja Republiku Srpsku", kazao je
on.
Ljiljana Kovačević,
Banjaluka
|
|
Meron u logoru odao počast žrtvama srpske nacionalnosti |
| |
Predsednik Haškog suda Teodor Meron odao je u sredu počast žrtvama srpske
nacionalnosti u logoru Čelebići u blizini Konjica, gde je tokom 1992. godine
bilo zarobljeno oko 400 osoba, od kojih je 16 ubijeno.
Haški sud za zločine počinjene u tom logoru osudio je Zdravka Mucića, Hazima
Delića i Esada Landžu.
Meron se sastao sa porodicama žrtava logora u Čelebićima i rekao da se još "oseća
odjek patnji onih koji su nekad ovde bili zarobljeni".
Na mestu nekadašnjeg logora danas se nalazi kasarna Oružanih snaga BiH.
Predsednik Haškog suda je rekao da se u "kasarni danas nalaze pripadnici svi
nacionalnosti, te da ona predstavlja simbol izdržljivosti naroda Bosne i
Hercegovine i napora kako bi se postigao napredak u stvaranju zajednice u
kojoj građani svih nacinolansti rade na ostvarivanju zajedničkih ciljeva".
Meron je posetio i Uzdol u opštini Prozor, gde je spomenik stradalim Hrvatim
u septembru 1993. godine. Pokolj u selu Uzdol počinili su pripadnici Armije
BiH kada je ubijena 41 osoba.
Meron se sastao i sa žrtvama sukoba iz 1990-ih godina, na mestima gde su
počinjeni zločini nad pripadnicima sva tri naroda u BiH.
On nije želeo da komentariše odluku Sudskog veća kojom je optuženi za ratne
zločine Vojislav Šešelj pušten na privremenu slobodu istakavši da "nikada ne
komentariše odluke Sudskog veća".
Predsednik Haškog suda se tokom boravka u BiH sastao sa predsednicom Suda
BiH Meddžidom Kreso, a posetio je i sarajevsku Drugu gimnaziju gde se sastao
s učenicima i nastavnicima uključenim u projekat "Outreać program"
namenjenog mladima.
Meron je u radnoj poseti u Sarajevu boravio do četvrtka. Ovo je druga
Meronova poseta Bosni i Hercegovini tokom sadašnjeg mandata.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Dodik: Očuvali smo autonomiju i ojačali institucije RS |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je ovaj entitet BiH
u protekle četiri godine očuvao svoju autonomiju i ojačao institucije i da
je danas nezaobilazan faktor u odlučivanju u BiH, kao i da je na
međunarodnom planu RS prepoznata i uvažena.
"To nije bilo lako postići, ali preuzimajući funkciju predsednika Republike
Srpske, i pre četiri godine sam znao da će RS, i mi koji smo preuzeli
odgovornost za nju, biti izloženi brojnim iskušenjima i izazovima", rekao je
Dodik u svom inauguracionom govoru u Narodnoj skupštini RS povodom
prezumanja dužnosti u drugom mandatu.
On je ocenio da biti predsednik RS "nije privilegija, već velika čast i
obaveza da se služi svom narodu", dodavši da mu je narod na oktobarskim
izborima ponovo ukazao poverenje, što dokazuje da "nije izneverio" poverenje
koje mu je ukazano pre četiri godine.
Navodeći da su ustavne nadležnosti Republike Srpske očuvane u proteklim
godinama, Dodik je ocenio da je RS danas "uređenije, lepše i prosperitetnije
mesto za život svih njenih građana, što je i osnovni zadatak svake politike
i odgovornih političara".
On je istakao da niko u RS, uključujući i njega, nema pravo da lični ili
partijski interes stavi ispred osnovnih nacionalnih i državnih interesa
Republike Srpske, poručujući da on kao predsednik RS neće dozvoliti da se
krši Ustav RS zbog ličnih ili partijskih interesa.
"I pre Ustavnog suda, kao predsednik Republike Srpske preduzeću sve Ustavom
i zakonima mi dozvoljene mere u zaštiti ustavnog poretka naše zemlje", kazao
je Dodik.
On je naglasio da je njegov imperative očuvanje autonomije i nadležnosti RS,
i istakao da BiH, kako je definisana Dejtonskim sporazumom, nije smetnja RS.
"Međutim, BiH kakvu pokušavaju da nam nametnu pojedini stranci ili pojedini
bošnjački političari pod plaštom raznih reformi, a s ciljem njene
unitarizacije, za nas je apsolutno neprihvatljiva", istakao je Dodik.
On je podržao put BiH ka EU, ali pod uslovom da se ne umanjuje autonomija i
nadležnosti RS.
Predsednik RS je istakao da je od vitalnog interesa ovog entiteta BiH
njegova saradanja s Ruskom Federacijom, ali je poručio da RS želi biti
ozbiljan partner i SAD.
Dodik je istakao da su za narod u Republici Srpskoj posebno važni odnosi s
Republikom Srbijom, za koje je rekao da su danas na zavidnom nivou.
"Mi ćemo i ubuduće činiti sve da naša saradnja bude još plodnija u interesu
našeg naroda s obe strane Drine", kazao je Dodik.
Poručio je i da će se RS na referenudumu izjasniti o eventualnom ulasku BiH
u NATO, a ponovio je i raniji stav o potrebi gašenja Kancelarije Visokog
predstavnika (OHR) u BiH.
Dodik je još istakao potrebu reforme pravosuđa, kao preduslova za borbu
protiv kriminala i korupcije, a naglasio je i potrebu posvećenosti
institucija borbi protiv terorizma.
Predsednik RS je najavio i nove građevinske i energetske projekte, ulaganja
u zdravstvo i obrazovni sistem, najavljujući i borbu protiv nepotizma.
Dodik je na kraju rekao da će kao predsednik raditi na približivanja stavova
suprotstavljenih političkih blokova, ističući da je RS potrebno jedinstvo
kada su u pitanju njeni vitalni nacionalni interesi.
Dodik je danas u parlamentu položio svečanu zakletvu nakon što je na
oktobarskim izborima ponovo izabran za predsednika RS.
Ljiljana Kovačević,
Banjaluka
|
|
Mapa "Velike Albanije" pored puta u Crnoj Gori |
| |
Mapa "Velike Albanije", slična onoj koja se oktobra pojavila
iznad stadiona u Beogradu, istaknuta je pored puta Podgorica-Skadar, u mestu
Božaj, na teritoriji Crne Gore.
Podgorički list "Vijesti" preneo je da je zastava istaknuta na zidu
izletišta Vitoja, gde se svakog avgusta tradicionalno okuplja albansko pleme
Hoti.
Na toj zastavi su likovi Ismaila Ćemalija, jednog od autora Deklaracije o
nezavisnosti Albanije 1912. godine, i Ise Boljetinija, vođe ustanka Albanca
tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Zastava takozvane Velike Albanije istaknuta je uoči državnog praznika
Albanije, Dana zastave, odnosno Dana nezavisnosti koji se u znak sećanja na
28. novembar 1912. godine, obeležava i drugde gde žive etnički Albanci.
|
|
Bivši premijer Makedonije mora u zatvor |
| |
Krivično veće Osnovnog suda u Skoplju odbilo je žalbu bivšeg premijera
Makedonije, Vlada Bučkovskog na rešenje Apelacionog suda u Skoplju o
izvršenju dvogodišnje kazne zatvora na koju je osuđen u procesu "Tenkovski
delovi".
Bučkovski je osuđen u aferi "tenkovski delovi" zajedno sa načelnikom
Generalštaba iz 2001. godine, Metodijem Stambolijskim, zbog umešanosti u
kupovinu i prodaju polovnih delova za tenkove čime je država oštećena za 2,5
miliona evra.
Mediji u Skoplju su objavili da Bučkovski ima rok od osam dana da se, po
pravosnažnosti rešenja, javi na izdržavanje kazne u zatvoru u Skoplju.
Bučkovski je odlaganje izvršenja kazne tražio zbog završetka obaveza na
Pravnom fakultetu u Skoplju, ali je taj zahtev odbijen.
Vlado Bučkovski je bio premijer od 2004. do 2006. godine, a pre toga, od
maja 2001. do novembra 2001. godine, kao i od novembra 2002. do decembra
2004. godine, bio je ministar odbrane Makedonije.
|
|
Optužnica za ratni zločin u akciji Oluja |
| |
Županijsko Državno odvjetništvo u Rijeci podiglo je optužnicu za
ratni zločin u akciji "Oluja" protiv pripadnika hrvatskih oružanih snaga Rajka
Kričkovića za ubistvo tročlane srpske porodice Sovilj u selu Kijane 1995. godine,
saopštilo je danas Tužilaštvo za ratne zločine Srbije.
Kričković je optužen za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, navodi se u
saopštenju.
Podseća se da je podatke i dokaze u tom predmetu nadležnima u Hrvatskoj
dostavilo Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, na osnovu Sporazuma iz 2006.
godine.
|
|
U Hrvatskoj i BiH najviše ogrančenja za mlade vozače |
| |
U svim zemljama bivše Jugoslavije vozačka dozvola dobija se sa 18 godina, a
posebnih ograničenja za mlade vozače ima najviše u Hrvatskoj i BiH.
Kada je reč o alkoholu, za mlade vozače svuda je na snazi nulta tolerancija,
osim u Crnoj Gori gde je dopuštena granica bez obzira na uzrast i iskustvo 0,3
promila.
Najviše ograničenja za mlade vozače, do 24 godine, uvela je poslednjih godina
Hrvatska.
Mladi vozač ne sme da upravlja putničkih vozilom čija snaga motora prelazi 80
kNj (107 konjskih snaga), a za nepoštovanje tog pravila predviđena je novčana
kazna od 1.000 kuna (130 evra).
Na autoputu ne sme da vozi brže od 120 km na čas (na hrvatskim autoputevima
ograničenje je 130 kilometara na čas), a na brzoj cesti ograničenje je za mlade
100, a na ostalim 80 km na sat.
Vozačku dozvolu u BiH (isti zakon važi i za Federaciju i za Republiku Srpsku)
može dobiti osoba koja je navršila 18 godina, posle završene obuke i položenog
ispita, ali do 21. godine mladi vozači mogu da voze samo u pratnji, a vozilo
kojim upravljaju mora imati istaknutu oznaku "P" (početnik).
Isto važi i za starije vozače bez iskustva koji tri godine nakon položenog
vozačkog ispita moraju da voze u pratnji i obeleženom vozilu.
U Sloveniji se vozački ispit može polagati sa navršenih 17 i po godina, ali do
sticanja punoletstva ti vozači mogu da voze samo u prisustvu starije osobe sa
položenim vozačkim ispitom.
Drugih ograničenja za mlade i neiskusne vozače u Sloveniji nema.
U Crnoj Gori nema nikakvih posebnih uslova za mlade i vozače početnike. Uslov za
dobijanje vozačke dozvole je navršenih 18 godina i položen vozački ispit, uz
ispunjavanje zdravstvenih uslova neophodnih za upravljanje vozilom.
Tolerisana stopa alkohola u Crnoj Gori je 0,3 promila za sve vozače, a sve preko
toga se rigorzno kažnjava.
U ostalim zemljama regiona tolerisano prisustvo alkohola u krvi kreće se od 0,24
promila koliko je u Sloveniji, preko 0,33 u BiH do 0,5 u Hrvatskoj, ali za
vozače mlađe od 21 godinu važi nulta tolerancija - 0,0 promila.
Prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja Svetske zdravstvene
organizacije (NjHO), zemlje Balkana nalaze se medu evropskim zemljama sa
najvišom stopom smrtnosti na putevima.
Kada se porede zemlje regiona, najveću godišnju stopu smrtnosti na putevima na
100.000 stanovnika ima BiH - 15,6. Slede Albanija (12,7), Crna Gora (11,8),
Hrvatska (10,4), Srbija (8,1), Makedonija (7,9) i Slovenija (6,6).
|
|
Oglasavanje Marketing
|
