|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Savet bezbednosti osudio napade na Srbe na Kosovu |
| |
 Ambasadori
zemalja-članica Saveta bezbednosti UN pozvali su sinoć Kosovo da što pre
formira institucije vlasti kako bi se nastavio dijalog Beograda i Prištine,
i sproveli dogovori iz aprilskog sporazuma iz Brisela.
Ambasadori su, na sednici na kojoj je razmotren redovni tromesečni sporazum
Generalnog seketara UN o Kosovu, osudili napade na povratnike i manjinske
zajednice, izgrede na čijoj su meti bila srpska groblja i verski objekati, i
pozvali kosovske vlasti da grade poverenje među etničkim zajednicama.
Ambasador Rusije ocenio je da se kašnjenje u formiranju vlasti na Kosovu
odrazilo i na osnivanje suda koji treba da sudi za zločine OVK.
On je pozvao UN da pomno prate osnivanje takvog suda i ocenio da Kosovo nije
postiglo napredak u oblasti vladavine prava. Ambasador je rekao da ostaje
nepromenjen stav Rusije da ne priznaje Kosovo.
I ambasador Francuske podsetio je da Kosovo ima odgovornost da uspostavi sud
za ratne zločine i naglasio da će Francuska pomno pratiti sve reforme koje
bude sprovodila buduća vlada.
Ambasador Argentine rekao je da na Kosovu predstoji veliki zadatak vezan za
posledice ratnih sukoba, a to je sudbina nestalih, pronalaženje i povratak
tela i da se obezbedi da niko ko je činio zločine ne prođe nekažnjeno.
Ambasador Kine istakao je da njegova zemlja podržava integritet Srbije i da
je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti osnova za rešavanje kosovskog pitanja.
On je rekao da Kina podržava praktični i konstruktivan dijalog Beograda i
Prištine jer se samo tako može doći do obostrano prihvatljivog rešenja.
Navodeći da je Kosovo u poslednje vreme stabilno, ali da se i dalje suočava
s kompleksnim izazovima, ambasador je naglasio da je potrebno izbegavati
akcije koje bi mogle da otežaju ili čak eskaliraju situaciju.
Ambasador Jordana pozdravio je, kako je rekao, napredak Kosova u mnogim
oblastima, ali i pozvao kosovske vlasti da zaštite prava manjina, posebno
srpske manjine, i spreče nasrtaje na verske objekte.
Ambasador Australije upozorio je da politička blokada na Kosovu preti da
razvodni dosadašnje rezultate dijaloga Beograda i Prištine i pozvao buduće
kosovske vlasti da im prvi prioritet bude ponovno uspostavljanje tog
dijaloga.
On je ocenio da Kosovo više ne predstavlja krizno žarište i pretnju miru i
stabilnosti, i predložio da generalni sekretar ubuduće umesto svaka tri
meseca, izveštaj o Kosovu podnosi na svakih šest meseci.
Takav predlog podržao je i ambasador Velike Britanije, koji je rekao da
njegova zemlja pozdravlja napredak Kosova na međunarodnoj pozornici i pozvao
zemlje koje još nisu priznale Kosovo da to učine.
|
|
Srbija podržava borbu protiv svih oblika terorizma |
| |
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da Srbija podržava
borbu protiv svih oblika terorizma i izrazio srpemnost za unapređenje
saradnje sa svim zemljama Zapadnog Balkana, kao i u okviru Koalicije za
borbu protiv IDIL u suzbijanju terorističkih pretnji.
Na ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv "Islamske države
Iraka i Levanta" (IDIL) u Briselu Dačić je istako da se Srbija "direktno
suočava problemom terorizma na sopstvenoj teritoriji".
"U Raškoj oblasti na jugozapadu Srbije, kao i na Kosovu i Metohiji, danas
postoje radikalni islamski propovednici koji, u verskim centrima
finansiranim iz inostranstva, propovedaju religiju na ekstreman način i
regrutuju mlade za takozvane verske ratove", naveo je Dačcih u obraćanju
dostavljenom medijima.
Po njegovim rečima "broj plaćenika iz Srbije, mahom iz Raške oblasti i sa
Kosova, procentualno je mali u odnosu na ukupan broj stranih boraca u
redovima ekstremističkih oružanih grupa", stotinak ljudi, ali za Srbiju nije
zanemarljiv "posebno imajući u vidu moguće posledice po njihovom povratku
nakon obuke od strane verskih fanatika".
Dačih je podsetio da je Srbija kosponzorisala donošenje Rezolucije Saveta
bezbednosti UN 2178 i početkom oktobra zakonom omogućila kažnjavanje
državljana Srbije koji učestvuju ili organizuju učešće drugih u oružanim
sukobima u inostranstvu.
Ministar je rekao da je počelo procesuiranje nekolicine osumnjičenih za
učešće u sukobima u redovima IDIL u Siriji, pooštrena je kontrola granica i
pojačane mere nadzora nad povratnicima.
Srbija, takođe, kako je dodao, aktivno učestvuje na međunarodnim i
regionalnim skupovima, u razmeni informacija o borcima koji se regrutuju na
ovim prostorima i sprečavanju širenja ideologije IDIL.
Dačić je rekao i da je u Srbiji uspostavljen funkcionalan sistem za borbu
protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Srbija izvršava sve svoje međunarodne obaveze u vezi sa sprovođenjem
rezolucija Saveta bezbednosti UN kojima se uvodi embargo na izvoz naoružanja,
uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, što podrazumeva i
terorističke organizacije i pojedince povezane sa njima, rekao je Dačić.
Na sastanku u Briselu učestvju ministri spoljnih poslova šezdesetak zemalja
članica Koalcije za borbu protiv Islamske države. Sastanak iza "dobro
zabravljenih vrata" sazvao je u sedištu NATO američki državni sekretar Džon
Keri, pre svega zbog bojazni da bi Islamska država svoj terorizam mogla
preneti i u Evropu, Ameriku i druge delova sveta.
|
|
Značajna razlika između Kosova i Krima |
| |
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin izjavio je u Beogradu da se
proglašenje nezavisnosti Kosova i Krima značajno razlikuju i da je Kosovo "u
skladu sa međunarodnim pravom" - deo Srbije.
"Kosovo nikada pre Drugog svetskog rata nije imalo teritoriju koju danas ima.
Krim ima tradiciju državnosti još od 15. veka", rekao je Čepurin u
beogradskom Medija centru, na panel diskusiji "Od Kosova do Krima:
jednostranosti i manipulacije u vezi sa pravom na samoopredeljenje".
On je objasnio da je nekadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov Krim "poklonio"
Ukrajini, ali da je to bilo u neskladu sa ustavom nekadašnjeg Sovjetskog
Saveza.
"Albansko stanovništvo dobilo je 1988. godine referendum o autonomiji, u
skladu sa ustavom SFRJ. Dakle, Beograd je bio spreman da Kosovu da
autonomiju, dok Kijev nije poštovao to pravo Krima", rekao je on.
Prema njegovim rečima, u Kijevu se dogodio "državni udar", a nove vlasti
nisu dobile podršku svih regiona u Ukrajini.
"Nove vlasti preduzele su jednostrane korake, koje su smanjivale autonomiju
Krima. Nezavisnost je kasnije na referendumu podržalo 96 odsto stanovništva
Krima", rekao je on.
Osim toga, istakao je ruski ambasador, u procesu proglašenja nezavisnosti
Kosova "ogromnu ulogu " imao je spoljni faktor, što se za Krim ne može reći.
"Faktička nezavisnost Kosova bila je rezultat mešanja Saveta bezbednosti
UN", naglasio je on.
Čepurin je podsetio na obavezujuću rezoluciju za sve zemlje kojom se
predviđa da je Kosovo pod suverenitetom Srbije.
"Za Krim sličnog obavezujućeg dokumenta nema", rekao je Čepurin.
On je ponovio da Rusija po pitanju Kosova ima čvrst i jasan stav i da ga
neće menjati.
|
|
Dačić zamerio EP zbog rezolucije o Šešelju |
| |
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je u Evropskom parlamentu u
Briselu da je istorijski prioritet srpske vlade i Srbije da postane članica
EU, ali je zamerio poslanicima EP što su u nedavnoj rezoluciji o Vojislavu
Šešelju pripisali srpskim vlastima da se nisu ogradile od njegove politike i
poruka.
Dačić je istakao da je puštanje Šešelja iz haškog suda imalo za cilj
destabilizaciju Srbije, ali i da se Srbija potpuno promenila, dodajući da
Vlada Srbije i on lično naglašavaju da su Šešelj i njegova politika prošlost.
Na primedbe mahom hrvatskih poslanika EP u raspravi o Zapadnom Balkanu,
Dačić je odgovorio da srpske valsti ne mogu goniti Šešelja zato što je u
toku postupak protiv njega u Haškom tribunalu.
Dačić je rekao da je "pravni cirkus oko Šešelja Srbiji nametnut od Haškog
tribunala", da "Srbija u tome nije učestvovala" i kako je rekao, njegov i
stav srpske vlade jeste da nema nikakve šanse za Šešeljevu politiku u Srbiji.
Naveo je da su se on i srpska vlada jasno i nedvosmisleno izjasnili protiv
Šeseljeve politike što je za razliku od EP potvrdila Evropska komisija.
Dačić je takođe istakao da je za Srbiju članstvo u EU ne samo cilj, već pre
svega put ka usvajanju evropskih vrednosti.
Šef srpske diplomatije rekao je da žali što je vlada u Zagrebu na dan
puštanja Šešelja otkazala njegovu zakazanu posetu Hrvatskoj.
Dačić je takođe podsetio da nije govorio o tome kad je Haški tribunal
oslobodio albanske, hrvatske i muslimanske ratne komandate i da EP zato ne
može da osuđuje Srbiju zbog puštanja Šešelja.
Rekao je da je ovde očigledno rasprava između hrvatskih poslanika i Srbije i
direktno odgovorio hrvatskoj poslanici Ruži Tomašić da je u hrvatskom
parlamentu izgovorila da je Hrvatska zemlja za Hrvate, a da oni kojima se to
ne sviđa, mogu da odu.
Odgovarajući na tvrdnju da je on tražio izlaz Srbije na more, Dačić je
uzvratio da je samo rekao da je Srbija jedna od retkih zemalja na Balkanu
koja nema direktan izlaz na more. "Mi ne tražimo da Srbija izađe na more,
ali Hrvatska očekuje da Srbi dođu na njeno more", rekao je Dačić.
Dačić je dodao da Srbija nije tražila posebnu osudu za ono što se događa sa
ćiriličnim tablama u Hrvatskoj, a tamo ima i veličanja ustaškog, nacističkog
pokreta. Kako je primetio Dačić, EP to recimo nije osudio.
Na tvrdnju Ruže Tomašić u raspravi da je Dačić bio najbliži saradnik Šešelja,
on je odgovorio da nikada nije bio Šešeljev saradnik, a na zamerku te
hrvatske poslanice da je nedavno uz granicu Hrvatske održana srpsko-ruska
vojna vežba, Dačić je rekao da je trenutno upravo u toku u Bujanovcu vojna
vežba Srbije sa snagama SAD, Hrvatske, Bugarske, Rumunije i Makedonije.
U raspravi su hrvatski poslanici pre svega iznosili ocene da Rusija ima
upliva na unutrašnja zbivanja u Srbiji, na šta je Dačić uzvratio da Rusija
nema nikakvog uticaja na političko opredeljenje Srbije ka članstvu u EU.
U raspravi u kojoj su učestvovali svi šefovi diplomatija sa Zapadnog Balkana,
posebno je naglašavana potreba da se održi proces proširenja EU uprkos
izvesnom nepoverenju koje postoji unutar Unije i izjavi šefa Evropske
komisije Žan-Kloda Junkera da neće biti proširenja u narednih pet godina.
|
|
Poštovaćemo međunarodne obaveze |
| |
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je u Briselu da će vlada Srbije
ispuniti svoje međunarodne obaveze, iako uopšte nije bila upoznata s
postupkom Haškog suda u vezi s puštanjem iz zatvora i prebacivanjem u Srbiju
Vojislava Šešelja.
Dačić je posle rasprave o Zapadnom Balkanu u Evropskom parlamentu, odgovorao
na pitanje novinara da li će srpske vlasti uhapsiti i vratiti u Hag Šešelja,
ako to zatraži Haški sud.
Kad je reč o Šešelju, te međunarodne obaveze su Srbiji nametnute u jednom
procesu bez presedana "a s ciljem da se ugrozi politička stabilnost u Srbiji",
kazao je Dačić.
"Ta tema uopšte nije bila aktuelna niti je bilo ko u Srbiji razmisljao na
temu Šešelja", dodao je on.
"Očigledno je da on nema političku budućnost i da se koristi kao jedan od
razloga za napad na Srbiju, i mislim da je to nešto što zaista nije trebalo
međunarodnoj zajednici i Haškom sudu, odnosno onima koji vode glavni koncept
kad je reč o tom sudu", kazao je Dačić.
On je takođe podsetio da je pitanje puštanja iz zatvora Haškog suda
osetljivo za ceo region, i da Srbija nije tražila posebne osude za puštanje
iz zatvora tribunala optuženih hrvatski, albanskih, muslimanskih ratnih
komandanata.
Naglasio je da su u raspravi o Zapadnom Balkanu u EP to pitanje posebno
nametnutuli hrvatski poslanaci desnice.
On je primetio da i u Hrvatskoj ima nacionalističkih pa i neonacističkih
istupa i snaga, i dodao da za odnose u regionu uopšte nije bilo dobro što je
ponovo sa albanske strane pokrenuto pitanje takozvane Velike Albanije.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Tužilaštvo traži povratak Šešelja u pritvor |
| |
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je da raspravno veće vrati u sudski
pritvor optuženog Vojislava Šešelja sa privremene slobode u Srbiji.
U podnesku tužilaštvo konstatuje da je Šešelj svojim ponašanjem u Srbiji "potkopao"
duh odluke o privremenom oslobađanju koju je, na sopstvenu inicijativu, "iz
humanitarnih razloga" donelo raspravno veće predsedavajućeg Žan-Kloda
Antonetija (Jean-Claude Antonetti).
"Očigledno je da je poverenje raspravnog veća u Šešeljevo ponašanje bilo bez
osnova. On je izričito izjavio da se neće vratiti u Tribunal. On je zapretio
ljudima koji sarađuju s Tužilaštvom. On je jasno pokazao da njegovo
zdravstveno stanje nije prepreka davanju neprihvatljivih javnih izjava koje
su pođarivačke i uvredljive za zajednice žrtava. Takođe, dao je izjave koje
dovode u pitanje procenu rapravnog veća o ozbiljnosti njegovog zdravstvenog
stanja", piše u podnesku tužilaštva.
Kao dokaz tužioci navode izjave Šešelja da se neće dobrovoljno vratiti u Hag
na izricanje presude i da "može samo javno da žigoše izdajnike koji prave
nagodbe sa tužilaštvom za niže kazne i pristaju da lažno svedoče za
tužilaštvo".
Citira se i Šešeljeva "čestitka" srpskim četnicima "na oslobađanju Vukovara",
kao i njegova izjava da nikada neće odustati od Velike Srbije.
Tužilaštvo se, takođe, poziva i na Šešeljevu izjavu da su pregledi u
Beogradu pokazali da "tumori nisu pronađeni nigde osim na njegovoj jetri".
"Ti tumori nisu veliki... Približno dva meseca će biti potrebno da se odredi
da li je neophodna operacija ili je moguće lečenje hemoterapijom", rekao je
Šešelj u jednom intervjuu, dodajući da mu je bavljenje politikom najbolji
lek.
Time je Šešelj, po tužilaštvu, prekršio uslov za privremeno oslobađanje da
neće ometati sprovođenje pravde.
"U najmanju ruku, Šešeljevo ponašanje narušava bilo kakvu osnovu za uverenje
raspravnog veća da će se Šešelj pridržavati uslova za privremeno oslobađanje,
a da se na to nije izričito obavezao. Trebalo bi zahtevati da se Šešelj na
to obaveže ne samo da bi se obezbedio integritet procesa pred Tribunalom,
nego i da bi se osigurao pravičan tretman za Srbiju", piše u zahtevu
tužilaštva.
Srbija je, kako se dodaje, "potvrdila da će dati neophodne garancije samo
ako Šešelj potvrdi da će se pridržavati propisanih uslova. Kao što je sudija
Nijang (Niang) primetio, raspravno veće je, odlukom da pusti Šešelja bez
takvog obavezivanja, stavilo srpske vlasti u 'neugodan i čudan položaj'".
Šešeljevo ponašanje, prema tužilaštvu, pokazuje da je bez obzira na njegovo
zdravstveno stanje, nepohodno strogim uslovima regulisati eventualno buduće
privremeno oslobađanje. To bi bili uslovi koji su važili i za sve druge
optužene koji su puštani na privremenu slobodu.
Tužilaštvo stoga zahteva da sudije opozovu odluku o privremenom oslobađanju,
da nalože da se Šešelj vrati u Hag i da se, potom, održi rasprava o njegovom
zdravstvenom stanju i uslovima pod kojima bi eventualno ponovo mogao biti
privremeno oslobođen.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zlocine nad Hrvatima i
Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Radoša Milutinović,
Hag
|
|
Oglasavanje Marketing
|
