|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
2014. najtoplija godina od početka merenja |
| |
 Podaci
o temperaturi pokazuju da će 2014. biti rekordno topla godina, što dokazuje
da nisu tačne tvrdnje da je globalno zagrevanje stalo, saopštila je Svetska
meteorološka organizacija (VMO).
VMO je navela da je globalna prosečna temperatura od januara do oktobra bila
za 0,57 stepeni Celzijusovih iznad proseka, isto kao i do sada rekordne
2010. godine.
Temperatura okeana postavila je u tom devetomesečnom periodu novi rekord,
dok su temperature na kopnu bile četvrte ili pete po visini od kako je
počelo merenje temperature u 19 veku, navela je VMO u izveštaju objavljenom
povodom sastanka UN o klimatskim promenama u Limi.
"Preliminarni podaci za 2014. znače da je 14 od 15 najtoplijih godina bilo u
21. veku. Nema zastoja u globalnom zagrevanju", piše u izveštaju.
Prema izveštaju zasnovanom na statističkim podacima sačinjenim u SAD i
Evropi, delovi planete bili su ove godine hladniji od proseka, uključujući i
velike delove SAD, Kanade i središnje Rusije.
Međutim, veći deo sveta zabeležio je temperature iznad proseka, sa toplotnim
udarima u Južnoj Africi, Australiji i Argentini u januaru i u velikom delu
JUžne Amerike u oktobru.
Temperature Okeana bile su posebno visoke u severnoj hemisferi u periodu od
juna do oktobra.
"Oko 93 odsto viška energije od fosilnih goriva i drugih ljudskih aktivnosti,
zarobljene u atmosferi, završi u okeanima. Stoga,okeani su ključ za
razumevanje klimatskog sistema", piše u izveštaju.
I dok su naučnici sada 95 odsto sigurni da je porast temperature od sredine
20. veka uglavnom posledica ljudskih aktivnosti, oni još uvek ne mogu sa
istom sigurnošću da objasne kako ta pojava utiče na učestalost tropskih
oluja ili uragana.
Ove godine su do 13. novembra zabeležene 72 tropske oluje, što je znatno
ispod prosečnih 89.
Površina arktičkog leda smanjila se do septembra na šesti po redu najniži
zabeleženi nivo, ali je zato led na Antarktiku porastao na rekordni nivo
treću godinu zaredom.
U Limi, predstavnici više od 190 zemalja pokušavaju da postave osnove za
novi sporazum o globalnoj emisiji, koji bi trebalo da bude usvojen naredne
godine.
Podele između bogatih i siromašnih zemalja godinama su usporavale pregovore
o ograničenju globalne emisije štetnih gasova, ali je sporazum koji su o
tome prošlog meseca postigle SAD i Kina uneo novu nadu u razgovora.
"Od činjenice da smo na putu da ovo bude najtoplija zabeležena godina
trebalo bi da pretrnu svi koji kažu da brinu zbog klimatskih promena - a
posebno pregovarači na klimatskim razgovorima ovde u Limi", ocenila je
Samanta Smit iz fondacije za zaštitu okoline VVF.
|
|
Protest u SAD zbog odluke velike porote da ne optuži policajca |
| |
Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je sinoć u više njujorških
kvartova zbog odluke velike porote da ne podigne optužnicu protiv policajca
koji je prilikom privođenja ubio 43-godišnjeg Afroamerikanca Erika Garnera.
Policajac Danijel Pantaleo je 17. jula zahvatom gušenja na ulici ubio
Garnera koji se sumnjičio za prodaju švercovanih cigareta.
Sve se odigralo pred brojnim prolaznicima, a snimak smrtonosnog zahvata, gde
se vidi kako Garner viče da ne može da diše, ubrzo je objavljen na internetu.
Velika porota odlučila je juče da ne podigne optužnicu, ali je državno
tužilaštvo sinoć najavilo istragu o mogućem kršenju prava žrtve prilikom
hapšenja.
Mirni protest počeo je na Tajms skveru i na Brodveju, kao i u Staten ajlendu,
nedaleko od mesta incidenta.
Povorke demonsranata formirale su se i kod Rokfeler centra, u Harlemu i u
drugim delovima Menhetna. Okupljeni su skandirali "Bez pravde, nema mira" i
nosili transparente na kojima je bilo ispisano "Ferguson je svuda" i "Policijska
brutalnlost mora da stane".
Policija je saopštila da je tokom demonstracija privedeno najamnje 30 osoba.
Policajac Pantaleo izrazio je juče žaljenje zbog smrti Garnera, koji je bio
otac šestoro dece, i uputio saučešće porodici.
"Nije mi bila namera da povredim bilo koga i osećam se vrlo loše zbog smrti
gospodina Garnera", naveo je Pantaleo.
Američki predsednik Barak Obama je posle jučerašnje odluke velike porote
rekao da "ljudi često misle da svi nisu uvek pravedno tretirani".
"Nećemo odustati dok ne vidimo više poverenja i odgovornosti između naših
zajednica i snaga reda", rekao je Obama.
Velika porota odluku je donela deset dana pošto je odbila podizanje
optužnice protiv belog policajca koji je u Fergusonu letos ubio crnog
tinejdžera. Ta odluka je takođe izazvala masovne proteste.
|
|
Južni tok “puko”, Putin preusmerava gasovod |
| |
U retkom "diplomatskom porazu", ruski predsednik Vladimir Putin preusmerava
gasovod ka Turskoj, a "neuspeh" u izgradnji Južnog toka predstavlja kao "gubitak
za Evropu" kriveći Brisel za nepopustljivost, ocenjuje Njujork tajms.
Taj list, u tekstu objavljenom na naslovnoj strani, ocenjuje da je "grandiozan
projekat" izgubljen kao žrtva rastućih "zatrovanih" odnosa Rusije sa Zapadom.
Odluka o prekidu projekta Južni tok takođe je i retka pobeda za EU i SAD,
koje su ove godine uglavnom bespomoćno posmatrale aneksiju Krima i jačanje
separatista na istoku Ukrajine, navodi list.
Ali, "ako postoji pobednik u ovom slučaju to je Turska", koja je uz Kinu i
druge zemlje u razvoju kojima nedostaju energetski resursi, ekspoatisala jaz
između istoka i zapada kako bi obezbedila dugoročne rezerve energije po
povoljnim cenama.
Ukrajinski konflikt i gorki odnosi Kijeva i Moskve bacili su senku na čitavo
ene-rgetsko polje Evrope.
"Ruski predsednik upravlja pitanjima energije lično, kao verovatno najvećim
izvorom moći kojim raspolaže na međunarodnoj areni. Godinama su se on i
Zapad nadmudrivali oko pravaca gasovoda, u nekoj vrsti posredne Velike igre
oko toga ko će kontrolisati snabdevanje Evrope energentima", dodaje se.
Analitičari ocenjuju čak i 4,5 milijarde dolara koje je Gasprom uložio do
sada u Južni tok, nisu u potpunosti izgubljeni - i samo pominjanje izgradnje
u protekloj deceniji pomoglo je da se omete Zapad od ozbiljnijih napora
izgradnje konkurentnog gasovoda koji bi obezbedio druge izvore snabdevanja
Evropi, osim ruskih.
List navodi i da je Turska ugledala priliku da iskoristi sukob Rusije sa
Zapadom, pogotovo uzvratne sankcije koje je Moskva uvela na uvoz hrane iz
Evrope.
"Osim hrane, Rusija i Turska su utvrdile i druge oblasti saradnje. Rusija
završava planove za početak izgranje prve nuklearne elektrane u Tuskoj",
podseća Njujork tajms.
|
|
Razvoj veštačke inteligencije = kraj čovečanstva |
| |
Poznati britanski fizičar Stiven Hoking upozorio je da bi razvoj veštačke
inteligencije značio kraj čovečanstva, prenosi britanska televizijske mreža
Bi-Bi-Si (BBC).
"Primitivni oblici veštačke inteligencije koje već imamo, pokazali su se od
velike koristi. Mislim da bi razvoj te inteligencije označio kraj ljudske
rase. Kad bi je ljudi u potpunosti razvili, veštačka inteligencija bi se
odvojila od čoveka i samostalno brže razvijala", ocenio je čuveni
astrofizičar u intervjuu Bi-Bi-Siju.
Hoking je rekao da čovek ima sporu biološku evoluciju i ne bi mogao da bude
"rival" veštačkoj inteligenciji koja bi ga brzo nadmašila.
Fizičar je to šaljivo uporedio s filmom "2001: Odiseja u svemiru" reditelja
Stenlija Kjubrika. Prema njegovim rečima, internet je istovremeno koristan
ali i opasan.
"Kompanije na internetu moraju da se suprotstave takvim pretnjama, ali je
teškoća u tome da se ne ugrozi sloboda i privatnost korisnika", ocenio je
72-godišnji Hoking.
Fizičar, koji boluje od amiotrofne lateralne skleroze i govori uz pomoć
računara, rekao je da ne želi da menja glas koji liči na glas robota.
Hoking je pozdravio razvoj takvog sistema komunikacije i dodao da ne želi da
menja svoj "robotski glas", koji potiče iz sintisajzera prvobitno
dizajniranog za servis telefonskog imenika.
"Taj glas je veoma jasan, iako je pomalo robotski. Postao je moj zaštitini
glas i ne bih ga menjao za prirodniji glas s britanskim akcentom", rekao je
Hoking za kojeg se smatra da je jedan od najvećih živih naučnika u svetu
|
|
Kapetan Kosta Konkordije bio protiv hitne evakuacije |
| |
Kapetan kruzera Kosta Konkordija Frančesko Sketino, kojem se sudi zbog
brodoloma u kojem je 2012. godine poginulo 32 ljudi, izjavio je da nije
smatrao potrebnim da naredi hitnu evakuaciju putnika tog luksuznog broda.
Sketino (54) je na suđenju rekao da je kao kapetan "i drugi posle boga" na
brodu bio protiv rane evakuacije putnika, jer je želeo da teško oštećeno
plovilo doveze bliže obali.
Kruzer Kosta Konkordija udario je u hrid kod ostrva Điljo, u Italiji u
januaru 2012. godine. U panici, mnogi putnici su sa broda skočili u more, a
samo jedan deo čamaca za spasavanje spušten je u vodu.
Na suđenju, preživeli putnici su svedočili o haosu koji je vladao i o
zakasneloj evakuaciji.
Sketino je optužen i za napuštanje broda na kojem je još bilo mnogo putnika
i članova posade, kao i za izazivanje brodoloma.
|
|
Barel nafte ispod 67 dolara |
| |
Cena nafte na robnoj berzi u Njujorku opala je i u četvrtak zbog strahovanja
o strategiji Saudijske Arabije koja obaranjem cena želi da sačuva svoj udeo
na tržištu uprkos finansijski nepovoljnim uslovima.
Cena barela nafte "light snjeet crude" (VTI) za isporuku u januaru je u
četvrtak opala za 57 centi, i stigla do 66,81 dolara na Njujorškoj robnoj
berzi
Cene su krenule "oštro nadole (jer) izgleda da će se Saudijska Arabija
upustiti u novu rundu sniženja cena, posebno svojim azijskim kupcima koji
barel za isporuku januara plaćaju oko dva dolara manje", rekao je Džon
Kildaf iz "Egen kapitala" i ukazao da je "to ogromno".
Kompanija Saudijske Arabije za naftu i gas, "Saudi Aramko", već je prošlog
meseca snažno uzdrmala tržište saopštenjem o smanjenju cene za izvoz u SAD
|
|
Putin: Sankcije uveli da zaustave rast Rusije |
| |
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da su SAD i zapadne zemlje uvele
sankcije Rusiji kako bi zaustavili rastuće mogućnosti Rusije.
Putin je u godišnjem obraćanju naciji u Kremlju izjavio da su sankcije
uvedene zbog pozicije Rusije o Krimu i Ukrajini, ali da bi bile uvedene i da
nije bilo Krima i krize u Ukrajini.
"Uveren sam, da svega toga ne bi bilo, izmislili bi neki drugi povod da
zaustave mogućnosti rastuće Rusije, da utiču. Politika zadržavanja se
primenjuje decenijama. Čim mi postanemo jaki, ona se primenjuje", rekao je
Putin.
Po njegovim rečima, čečenske gerilce su primali kao borce za demokratiju i
već tada je postalo jasno da čim Rusija "više odstupa... njeni oponenti
postaju sve drskiji i ponašaju se ciničnije i agresivnije".
"Nas bi sa zadovoljstvom pustili po jugoslovenskom scenariju, razvalili su
državu. Podrška separatizma u Rusiji i informativna i finansijska i svaka
druga, bila je apsolutno očigledna. Ali se nismo predali. Nije im uspelo.
Nismo dozvolili", kazao je Putin. Ruski predsednik je kazao da je "besmisleno
razgovarati sa Rusijom sa pozicija sile" i naveo da ni Adolfu Hitleru nije
uspelo da rasturi i uništi zemlju. "Svi treba da se sete čime se to završava",
kazao je on. Putin je rekao i da SAD uvek direktno ili "iza kulisa" utiču na
odnose Rusije sa susednim zemljama.
"Nekada ne znaš s kim je bolje da razgovaraš - sa vladama nekih država ili
direktno sa njihovim američkim pokroviteljima i sponzorima", dodao je
predsednik Rusije.
Rusija, kako je rekao, nema nameru da smanjuje kontakte sa EU i SAD i dalje
je zemlja otvorena za saradnju, iako vlade nekih zamalja "pokušavaju da
izgrade bezmalo novu gvozdenu zavesu".
"Mi sami nikada nećemo poći putem samoizolacije, ksenofobije, sumnjičavosti,
potrage za neprijateljima. To su sve pokazatelji slabosti, a mi smo jaki i
uvereni u sebe", rekao je Putin.
Ruski predsednik je rekao da je pripajanje Krima i Sevastopolja "istorijsko
ponovno spajanje sa Rusijom".
"U Krimu se nalazi duhovni izvor monolitne ruske nacije. Za Rusiju Krim ima
ogromni civilizacijski i sakralni značaj", dodao je Putin.
Zorana Bojić,
Moskva
|
|
Kineski turisti postavili rekord u posetama inostranstvu |
| |
Kineski turisti su ove godine obavili više od sto miliona poseta
inostranstvu, što je istorijski rekord za taj narod, saopštili su danas kineski
zvaničnici.
Oko 70 odsto njih, u prvih 11 meseci 2014, putovalo je u Hongkong, Tajvan i
Makao, precizirala je Turistička administracija Kine na svom sajtu.
Kako se navodi, 89,5 odsto kineskih turista, koji važe za omiljenu klijentelu
jer najviše troše, putovalo je u Aziju, u Evropu 3,5 odsto, a na američki
kontinent samo 2,7 odsto njih.
U 2013, kineski turisti obavili su 97 miliona poseta inostranstvu, dok je taj
broj u 2000. bio samo deset miliona, podaci su Svetske turističke organizacije.
Kina je po visini troškova turista u inostranstvu bila na prvom mestu u svetu
2012. sa ukupno 102 milijarde dolara, podaci su te organizacije.
Više evropskih zemalja, među kojima su Britanija, Francuska i Nemačka, preduzele
su mere za olakšavanje procedure dobijanja viza za Kineze.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
