Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
UN za sudsko gonjenje SAD zbog torture |
|
UN i organizacije za ljudska prava zatražili su sudsko
gonjenje visokih američkih zvaničnika i agenata CIA koji su odobrili i
vršili mučenja u okviru nacionalne bezbednosne politike bivšeg predsednika
SAD Džordža Buš.
Skoro deset godina od odlaska Buša iz Bele kuće, američki Senat objavio je
juče izveštaj o istrazi o tajnom programu CIA za hapšenje i ispitivanje, van
sudskog okvira, osoba osumnjičenih da su povezane sa Al Kaidom. Navodi se da
je desetine pritvorenika povezanih za Al Kaidu podvrgnuto "brutalnom"
ispitivanju posle 11. septembra i terorističkih napada u SAD.
Visoki komesar UN za ljudska prava Zeid Raad al-Husein rekao je da je "kristalno
jasno" da u skladu s međunarodnim pravom, SAD, koje su ratifikovale
Konvenciju UN protiv torture 1994. godine, sada imaju obavezu da osiguraju
da ti ljudi odgovaraju.
"U svim zemljama, ako neko počini ubistvo, njemu se sudi i odredi se zatvor.
Ako počine silovanje ili krađu, sudi im se i idu u zatvor. Ako narede ili
omoguće sprovođenje torture, što se smatra ozbiljnim međunarodnim zločinom,
ne mogu jednostavno ostati nekažnjeni iz političkih razloga', rekao je
Husein.
Generalni sekretar Ban Ki Mun izrazio je nadu da će izveštaj Obaveštajnog
odbora američkog Senata o svirepoj tehnici ispitivanja CIA na tajnim
lokacijama van zemlje označiti "početak procesa" ka sudskom progonu, jer je
"zabrana torture apsolutna", rekao je portparol generalnog sekretara.
Ben Emerson, specijalni izvestilac UN za kontraterorizam i ljudska prava,
rekao je da izveštaj SAD pokazuje da je postojala jasna politika vođena sa
visokog nivoa u okviru Bušove adminisitracijae koja je dozvoljavala da se
sprovode sistematski zločini i kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Rekao je da međunarodno pravo ne dozvoljava da se da imunitet javnim
zvaničnicima koji odobravaju upotrebu mučenja, i da se to odnosi ne samo na
počinioce već i na one koji to planiraju i odobravaju.
"Činjenica da je politika otkrivena u ovom izveštaju odobrena na visokom
nivou vlade SAD ne daje nikakvo opravdanje, time se čak povećava potreba za
utvrđivanjem krivične odgovornosti", rekao je Emerson.
Izvršni direktor Hjuman rajts voča Kenet Rot izneo je slične ocene i rekao
da će, ako ovaj važan proces govorenja istine ne dovede do pravnog gonjenja
zvaničnika, mučenje ostati "politička opcija" za buduće predsednike.
Jedan zvaničnik Ministarstva pravde SAD rekao je da to ministarstvo ne
namerava da preispituje odluku da se niko sudski ne goni zbog metoda
ispitivanja.
Nije jasno kako bi mogle da se procesuiraju osobe u ovom slučaju kad
američko ministarstvo pravde ne namerava da ih sudski goni, a SAD nisu
pristupile Međunarodnom krivičnom sudu, koji je počeo da deluje 2002.
U izvodu iz šireg izveštaja Senata koji je još pod oznakom tajnosti navodi
se da je CIA sprovodila "brutalna" ispitivanja osumnjičenih saradnika Al
Kaide u godinama koje su usledile posle napada 11. septembra i da je
obmanjivala druge zvaničnike o tome šta je radila.
U izveštaju se navodi da podaci koje je CIA na ovaj način sakupila nisu ni
doveli do informacija koje su sprečile bilo kakve pretnje.
Pored metode polivanja vodom koja izaziva osećanje gušenja, poznate kao "njaterboarding",
metode koje su koristile SAD uključivale su udaranje zatvorenika o zid,
držanje zatvorenika izolovane u dužem periodu i pretnje smrću.
CIA je svoje akcije u godinama posle napada 11. septebra branila rekavši da
su njima spaseni životi.
|
CIA sprovodila neefikasna i brutalna saslušanja |
|
Tehnike koje je u saslušanjima koristila CIA nad pritvorenicima posle
terorističkog napda 11. septembra "nisu bile efikasne" i bile su brutalnije
nego što je to ta obaveštajna agencija priznavala do sada, navodi se u
objavljenom izveštaju američkog Senata.
Obaveštajna komisija Senata u sredu je objavila izveštaj o parlamentarnoj
istrazi o tajnom pritvaranju više stotina osumnjičenih za povezanosta sa Al
Kaidom, prema programu koji je tajno odobren pod mandatom bivšeg predsednika
Džordža Buša.
U tom izveštaju se navodi i da je CIA davala lažne navode Kongresu SAD i
Beloj kući.
CIA je optužena i za sprovođenje "mnogo surovijih" saslušanja nego što je to
priznala, kao i da su ona bila "neefikasna".
Šef CIA Džon Brenan, priznavši da je CIA počinila greške, rekao je da su
mučenja pritvorenika, ipak, omogućila sprečavanje atentata.
Unutrašnja istraga CIA pokazala je da su takva "saslušanja osumnjičenih za
terorizam omogućila dobijanje podataka koji su pomogli sprečavanje atentata,
hvatanje terorista i spasavanje života", kazao je Brenan.
U prvom reagovanju po objavljivanju tog izveštaja, predsednik SAD Barak
Obama osudio je ovakvo postupanje, ocenjujući da su metodi koje je koristila
CIA "u suprotnosti" sa vrednostima te zemlje.
"Te tehnike su snažno oštetile ugled Amerike u svetu", naveo je Obama u
saopštenju, obećavajući da će učiniti sve da takve metode više nikada ne
budu primenjene.
"Nijedna nacija nije savršena, ali jedna od snaga Amerike jeste naša
spremnost da se otvoreno suočimo sa sopstvenom prošlošću", kazao je on.
|
CIA do Bin Ladena nije došla surovim saslušanjima |
|
Tvrdnje američke Centralne
obaveštajne agencije (CIA) da su ključne informacije za hvatanje Osame bin
Ladena dobijene primenom surove tehnike saslušavanja pritvorenika, nisu
tačne, zaključili su američki senatori.
Zvaničnici CIA su posle ubistva Bin Ladena 2011. godine u Pakistanu, rekli
poslanicima da su ključnu ulogu u toj operaciji imali podaci dobijeni
primenom surove tehnike ispitivanja osumnjičenih.
Istu tvrdnju je kasnije u javnosti izneo i tadašnji šef CIA Leon Paneta.
|
Ministri EU traže da Rusija razjasni obustavu Južnog toka |
|
Ministri osam zemalja EU
uključenih u projekat Južni tok zatražili su juče od Evropske komisije da
zvanično "razjasni s ruskom stranom" saopštenje Moskve o obustavi izgradnje
tog gasovoda i saglasili se o hitnoj potrebi obezbeđivanja novih izvora i
dotoka energije.
Ministri energije Austrije, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Italije, Rumunije i
Slovenije su to zatražili od potpredsednika EK Maroša Šefčoviča i na
sastanki s njim zaključili da je "s obzirom na nedavno utvrđenu (energetsku)
ranjivost" zemalja srednje i jugoistočne Evrope od ključnog značaja da se
ubrza izradu strategijskih projekata energetskog povezivanja i obezbeđivanja
novih izvora i pravaca dotoka energije.
Ministri osam članica EU i Šefčovič, zadužen za Energetsku uniju, su "pozdravili
saopštenje Grčke, Bugarske i Rumunije o stvaranju 'Vertikalnog koridora' za
gasno povezivanje te tri zemlje".
"Oni su se saglasili da šira pitanja evropske energetske bezbednosti moraju
biti celovito razmotrena imajući u vidu novi scenario snabdevanja gasom",
rečeno je u saopštenju posle ovog sastanka.
"Ministri svih članica su se saglasili da EU mora ostati snažno opredeljena
ka integraciji gasnog tržišta srednje i jugoistočne Evrope i obezbđivanju
raznih snabdevača i puteva dotoka gasa, što je i ključni cilj Energetske
unije" evropske dvadesetosmorice.
To će zahtevati, kako je predočeno, izgradnju neophodne infrastrukture i
primenu usaglašenih prava na dobrobit potrošača tog regiona.
"I može se ostvariti regionalnim projektima - kao što su terminali za tečni
gas uz odgovarajuće gasovode, konekcije s Južnim gasnim koridorom, ili
eksploatacijom gasnih nalazišta u Istočnom Sredozemlju i Crnom moru", stav
je ministara osam članica EU.
Takođe se može postići "poboljšanjem povezanosti u regionu, posebno između
Bugarske i susednih zemalja, kao i pospešenjem interkonekcije Sever-Jug uz
dvosmerne kapacitete protoka gasa".
Na sastanku je dogovoreno da radna grupa zainteresovanih zemalja EU uz
podršku Evropske komisije pospeši prekogranične energetske i transevropske
projekte koji bi obezbedili dotoka gasa iz raznih izvora, uz objedinjavanje
gasnog tržišta i međupovezanosti.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
Sedište londonske policije prodato šeicima |
|
Skotland Jard, sedište
londonske policije, jedno od najčuvenijih u svetu, prodato je investitorinma
iz Persijskog zaliva, objavila je kancelarija londonskog gradonačelnika.
Plan investitora je da pretvori Skotland jard u luksuzne apartmane.
U saopštenju gradonačelnikove kancelarije se kaže da je Abu Dabi finansijska
grupa platila za lokaciju 370 miliona funti (467 miliona evra), što je cena
za 120 miliona funti veća od tražene.
Lokacija će, kako je najavljeno, biti "stambeno naselje mešovite namene".
Policija se, prema planu, seli u manju zgradu, a sve u cilju da se smanje
troškovi. Na novoj lokaciji, dodaje se, policija će zadržati svoj ikonički
rotacioni simbol Nenj Scotland Yard koji sada stoji pred zgradom sagrađenom
1960. godine.
Policija dodaje da će uštedu nastalu ovom prodajom i selidbom usmeriti na
kupovinu savremenih tehničkih pomagala za svoje uposlenike.
Prodaja Skotland Jarda je poslednja u već dugom nizu prodatih londonskih top
lokacija čiji su novi vlasnici investitori iz Persijskog zaliva.
|
Protesti podrške demonstrantima u SAD u Londonu |
|
Britanska policija uhapsila
je 76 osoba tokom protesta podrške demonstrantima u SAD zbog policijskog
nasilja.
Stotine demonstranata blokiralo je juče trgovinski centar Vestfild na zapadu
Londona, tako što su legli na zemlju.
Demonstranti su nosili transparente s natpisima "Ruke uvis" i ostale poruke
koje koriste demonstranti u SAD.
Demonstracije u više američkih gradova traju već dve nedelje zbog ubistava
crnaca od strane policije, kao i zbog odluke vlasti da te policajce krivično
ne gone.
Te odluke su imale poseban odjek u Britaniji zbog slučaja ubistva iz 2011.
godine kada su policajci ubili Marka Dugana pod sumnjivim okolnostima. To
ubistvo je izazvalo nemire.
Prema britanskoj policiji, grupa demonstranata je juče pokušala da na silu
uđe u trgovinski centar, "napadajući obezbeđenje i izazivajući materijalnu
štetu".
Bezbednosni kordon je raspoređen ispred tog centra, a 76 osoba je uhapšeno
zbog narušavanja javnog reda, precizirala je policija.
|
Mađarska potpisala ugovore s Rusijom za nuklearku |
|
Mađarska vlada saopštila je
da je potpisala tri ugovora s ruskom kompanijom koji će omogućiti izgradnju
novih reaktora u jednoj nuklearnoj elektrani u Mađarskoj 2018. godine.
Kritičari sporazuma, među kojima su i SAD, smatraju to povećanjem energetske
zavisnosti Mađarske od Rusije koja već dostavlja skoro 80 odsto gasa i nafte
koji se potroše u toj zemlji.
Vladin zvaničnik Atila Asodi, koji je zadužen za projekt "Paks2", rekao je
da sprovođenje sporazuma s Atomenergopromom pokriva izgradnju, održavanje i
dostavu goriva. Atomenegoprom je deo Rosatoma, ruske državne kompanije za
nuklernu energiju.
Mađarska je u januaru potpisala sporazum s Rusijom o dva nuklearna reaktora
od 1.200 vati za postrojenje Paks, koje proizvodi više od polovine struje u
Mađarskoj. Tim sporazumom je predviđen i ruski kredit od 10 milijardi evra
koji pokriva 80 odsto troškova izgradnje.
Novi reaktori bi trebalo da počnu da rade 2025. i 2026. godine, rekao je
Asodi.
Sporazum su pored SAD kritikovale i mađarske opozicione partije zbog manjka
transparentnosti. Mađarska nije objavila tender za projekat, a razlozi zašto
je izabrana Rusija biće u tajnosti 15 godine, dok će pristup drugim
detaljima ugovora biti ograničen iz razloga nacionalne bezbednosti.
|
SAD iz pritvora u Avganistanu pustile poslednje zatvorenike |
|
SAD su iz pritvora u Avganistanu oslobodile poslednja tri zatvorenika, saopštio
je Pentagaon.
"Ministarstvo odbrane SAD više ne upravlja zatvorskim jedinicama u Avganistanu i
nikoga ne drži u pritvoru", rekao je sinoć portparol Pentagona Majls Kagings.
Od poslednja tri zatvorenika, dvoje je prosleđeno avganistanskim vlastima i
možda će im biti suđeno.
Jedan od njih je bivši telohranitelj Osame Bin Ladena, koji je 2002. bio
podvrgnut tehnikama "intenzivnog istpitivanja" američke Centralne obaveštajne
agencije (CIA), o kojima je Senat SAD upravo objavio izveštaj.
Američki zvaničnici su planirali da iz prtivora prebače sve zatvorenike pre
završetka misije SAD u Avganistanu, krajem ove godine.
Početkom godine primopredaja zatvorenika izazvala je nezadovoljstvo američkih
zvaničnika zbog toga sto bi borci oslobođeni iz američkih zatvora mogli da se
vrate u borbu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|