|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Što pre neopoziv dogovor vođa u BiH |
| |
 Šefovi
diplomatija Evropske unije u Briselu zatražili su od političkih vođa u Bosni
i Hercegovini da "što pre potpišu neopoziv dogovor" i obavezu za reforme i
naročito poboljšanje ekonomske i socijalne situacije, što bi EU onda
podržala već predočenim planom ekonomskog oporavka.
Ministri inostranih poslova su u zaključima zasedanja podvukli da to treba
da u kontaktu s političkim prvacima u BiH izdejstvuju visoka predstavnica za
spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini i komesar za
proširivanje Johanes Han.
Oni su istakli da je "sveukupni cilj da se uspostavi funkcionalnost i
delotvornost u svim ravnima vlasti i omogući Bosni i Hercegovini da se
pripremi za buduće članstvo u EU".
Posebno je pozdravljen plan EU o "Zajedničkom paktu za rast i zapošljavanje"
koji je prethodno Evropska komisija predočila kao prioritet za usredsređenje
na reforme i uslišenje zahteva građana BiH koji su početkom godine talasom
protesta izrazili nezadovoljstvo zbog loše ekonomsko-socijalne situacije i
za to okrivili rukovodstva, naročito u bošnjačko-hrvatskom entitetu te
zemlje.
Zvaničnici na zasedanju su naveli da je u osnovi zahtevanih koraka za
pospešenje saradnje unutar BiH to da se ta zemlja izvuče iz zastoja u
reformama, manjkavog funkcionisanja državnih struktura i omogući stupanje na
snagu zakočenog sporazuma o pridruživanju EU-BiH.
Savet ministara je stavio do znanja da je reč o novom pristupu odnosima EU s
BiH, ali je predočeno da time neće biti izmenjeni uslovi za priključenje EU,
uključujući primenu odredbe (Saveta Evrope) Sejdić-Finci, kojom se traži
ravnopravnost svih etničkih grupa prilikom izbora na vodeće funkcije u oba
entiteta BiH.
Zvaničnici EU su privatno rekli da će ta odredba, koja je do sada bila
velika kočnica za dogovor među političkim vođama u BiH, biti ostavljena za
kasnije rešavanje, dok bi se naglasak stavio na ekonomsko-socijalni oporavak
i reforme, kao i zajednički koordinacioni mehanizam dva entiteta za primenu
uslova i reformi na putu u EU.
To bi se moralo zajamčiti potpisanim dogovorom vođa dva entiteta u EU, što u
zajedničkom predlogu o "novom pristupu BiH" navode i Nemačka i Velika
Britanija.
Evropski ministri stavljaju do znanja da traženi neopozivi dogovor mora biti
postignut u Predsedništvu BiH, potpisan od političkih prvaka i podržan u
parlamentu BiH. Tad će EU dati zeleno svetlo za stupanje na snagu sporazuma
o Stabilizaciji i pridruživanju EU-BiH.
A suštastven napredak u reformama i "Zajedničkom paktu za rast i
zapošljavanje" biće nužan da bi EU prihvatila da razmotri molbu BiH da
dobije status kandidata za članstvo.'
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Izabrana nova Vlada RS |
| |
Skupština Republike Srpske
izabrala je prošle noći novu Vladu, na čijem je čelu ponovo Željka
Cvijanović.
Izbor Vlade koju predvodi članica Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD),
podržala su 44 poslanika vladajuće koalicije SNSD-DNS-SP, dok je 37
poslanika srpskih opozicionih stranaka i koalicije "Domovina" glasalo protiv.
Izboru je prethodila celodnevna rasprava, u kojoj su poslanici vladajućeg
bloka i opozicije iznosili suprotstavljene stavove o ekspozeu Željke
Cvijanović.
Poslanici opozicije ocenili su da je vlast SNSD koja traje devet godina,
izazvala ekonomski i finansijski krah RS, i da ostanak dosadašnje premijerke
ne daje nikakvu nadu u napredak.
Opozicija je ukazala da je vladajuća koalicija godinama zaduživala RS koja
"živi na kredit, uz velike kamate, rasipništvo administracije i siromaštvo
građana", te javni dug iznosi više od četiri milijarde maraka (oko dve
milijarde evra).
Opozicija je takođe ocenila da se ruši bankarski sektor, da se vlast nije
posvetila borbi protiv kriminala i korupcije, niti će to učiniti nova Vlada
RS.
Poslanici opozicije su ukazali i da je sporan kredibilitet i legitimitet
nove Vlade RS, jer je Željka Cvijanović direktno uključena u "političku
korupciju", odnosno u "kupovinu poslanika" za formiranje skupštinske većine
o čemu je objavljen i audio-snimak.
S druge strane, poslanici vladajuće koalicije ocenili su mandatarkin ekspoze
kao dobru osnovu za razvoj i napredak RS.
U novoj vladi RS najjača stranka - SNSD, ima osam ministara, socijalisti
četiri, DNS tri i HDZ BiH jednog ministra.
Ministar finansija ostaje Zoran Tegeltija, Dragan Bogdanić je ponovo na čelu
resora zdravlja i socijalne zaštite, Srebrenka Golić će i dalje voditi
Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju, Stevo
Mirjanić ostao je na čelu Ministarstva poljoprivrede, a Jasmin Komić ponovo
vodi Ministarstvo nauke i tehnologije.
Novi ministar unutrašnjih poslova je Dragan Lukač, a za ministra pravde
izabran je Anton Kasipović. Zlatan Klokić novi je ministar za ekonomske
odnose i regionalnu saradnju RS.
Socijalistima su pripala četiri resora.
Predsednik Socijalističe partije Petar Đokić je postao ministar industrije,
energetike i rudarstva, Milenko Savanović iz Mrkonjić Grada je na čelu
resora rada i boračko-invalidske zaštite, Jasmina Davidović iz Foče je nova
ministarka porodice, omladine i sporta, a Predrag Gluhaković iz Brčkog je
ministar trgovine i turizma.
DNS u novoj Vladi ima tri svoja ministra.
Neđo Trninić, privrednik iz Birča, je novi ministar saobraćaja i veza,
ministarka uprave i lokalne samouprave ostaje Lejla Rešić, dok će na čelu
resora prosvete biti Dane Malešević iz Gradiške.
Davor Čordaš iz HDZ BiH ostao je na mestu ministra za izbegla i raseljena
lica.
U skladu sa ustavnim odredbama o konstitutivnosti naroda, sastav Vlade
odražava nacionalnu strukturu stanovništva RS: osam ministara su Srbi, pet
Bošnjaci, a četiri su Hrvati.
Izbor nove Vlade RS treba da potvrdi Veće naroda RS, čije konstituisanje još
nije završeno.
Ljiljana Kovačević,
Banjaluka
|
|
Većina građana za uslovljavanje pregovora Srbije s EU |
| |
Većina građana Hrvatske
blokirala bi članstvo Srbije u Evropskoj uniji sve dok se ne reše otvorena
pitanja između dve zemlje, pokazalo je istraživanje Alfeus polisi insajta u
saradnji sa agencisjom Ipsos plus.
Na pitanje da li Hrvatska treba da uslovi ulazak Srbije u EU rešavanjem
otvorenih pitanja sa Hrvatskom, kao što je to činila Slovenija prema
Hrvatskoj, potvrdno je odgovrilo 61,5 odsto učesnika u anketi, prenosi sajt
Indedž.hr.
Odgovor "ne" dalo je 26,3 odsto ispitanika, dok je neodlučnih bilo 12,2
odsto.
Posmatrano po stepenu obrazovanja, za blokiranje pregovora Srbije i EU
najviše je među visoko obrazovanima (69 odsto).
Među građanima koji imaju završenu samo osnovnu školu, taj stav ima 59 odsto,
a među onima sa srednjom školskom spremom 61 odsto.
Teritorijalno gledano, najviše zagovornika uslovljavanja Srbije na putu ka
EU, ima u Gradu Zagrebu (74 odsto), dok najviše protivnika blokiranju
pregovora Srbije i EU živi na području severne Hrvatske (41 odsto).
|
|
Podgorica napreduje ka EU, nužni rezultati |
| |
Šefovi diplomatija Evropske unije su u Briselu pozdravili napredak Crne Gore
u pregovorima o članstvu s EU, kao i napore vlade u Podgorici da ojača
nezavisnost pravosuđa i temeljna prava, ali su predočili da je potrebna "snažna
politička rešenost da bi se postigli dalji opipljivi i trajni rezultati".
"Savet ministara će nastaviti da pomno prati napredak u poglavljima 23 i 24
(o vladavini prava i temeljnim slobodama), što će odrediti sveukupni put u
pregovorima", rekli su ministri inostranih poslova EU u završnom dokumentu
zasedanja.
Oni su ukazali na dobru regionalnu saradnju Crne Gore i "potpuno
usaglašavanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", što se,
pored ostalog, odnosi i na pridruživanje sankcija EU prema Rusiji.
"Savet ministara EU podvlači da odlučno i delotvorno mora da se otkloni niz
manjkavosti na koje je ukazala Evropska komisija u oktobarskom izveštaju o
napretku (Crne Gore), a posebno je neujednačen bio pomak u pravosuđu i
temeljnim pravima", dodaje se u zaključcima zasedanja.
"Nužno je da Crna Gora dodatno osnaži napore u reformi zakonodavstva i
njenom efikasnom sprovođenju", navodi se uz opasku da "posebna pažnja mora
biti posvećena ka otklanjanju zakašnjenja i dodatnom napretku i opipljivim
rezultatima na polju vladavine prava, uključujući bitku protiv korupcije,
posebno na visokom nivou".
Evropski ministri su "pozdravili političko opredeljenje crnogorske vlade za
reforme", ali su naglasili da su "dalji napori nužni da se zajamči sloboda
izražavanja i medija".
Takođe su naveli da je konstruktivan politički dijalog političkih stranaka u
parlamentu važan takođe da se "obezbedi poverenje građana u izborni proces i
državne ustanove".
Evropski ministri su mišljenja da "posebna pažnja mora biti posvećena većem
profesionalizmu, transparentnosti i suzbijanju politizacije u državnoj
upravi".
"Crna Gora mora nastaviti ekonomske reforme, naročito se uhvatiti u koštac s
visokom nezaposlenošću i poboljšanju uslova za poslovanje kompanije, uz
primenu mera za konsolidaciju budžeta", ističe se u zaključcima ministara
EU.
|
|
Hrvatski ministar zdravlja na skijanje vladinim automobilom |
| |
Hrvatski ministar zdravlja
Siniša Varga našao se na udaru kritika dela javnosti pošto je otkriveno da
je u Italiji na skijanju bio službenim automobilom Vlade.
To potvrduju i u medijima objavljene fotografije vladinog Audija sa
skijališta u severnoj Italiji.
Ministarstvo zdravlja saopštilo je da u tome nema ničeg spornog s obzirom da,
u skladu s odlukom Vlade Hrvatske, ministar ima pravo na automobil s vozačem
24 časa dnevno.
Prva potpredsednica Vlade i šefica diplomatije Vesna Pusić izjavila je,
međutim, novinarima u Briselu da Varga nije trebalo da ide na skijanje
službenim automobilom.
Ministar uprave Arsen Bauk rekao je za televiziju N1 da bi "da ima dozu
populizma rekao da to nije prihvatljivo" i dodao da je "bolje da se ode s
vozačem da se ne izazove saobraćajna nesreća, što je moguće zbog posla koji
se radi".
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Li i Đukanović za jače ekonomske veze Crne Gore i Kine |
| |
Premijer Kine Li Kećijang preneo je crnogorskom premijeru Milu Đukanoviću da
kineska vlada "snažno podržava" partnerstvo dve države i ocenio da to
partnerstvo može biti ojačano u mnogim oblastima.
Kineski i crnogorski premijer susreli su se u Beogradu uoči Samita Kine i
zemalja centralne i istočne Evrope.
"Kina veruje da Crna Gora ima izvanrednu i veoma važnu poziciju i da možemo da
osnažimo saradnju u mnogim oblastima", kazao je na sastanku Kećijang, a prenosi
vlada Crne Gore.
Premijeri su izrazili uverenje da će izgradnja "najvažnijeg projekta u istoriji
Crne Gore", auto-puta Bar-Boljare "biti uspešna".
Crnogorski premijer je podvukao značaj kineske inicijative za podršku zemljama
centralne i istočne Evrope i podsetio da Crna Gora "uspešno" raspolaže novcem
koji je Kina opredelila.
Premijeri su konstatovali da su prioriteti saradnja u infrastrukturi,
modernizaciji železnice i u energetskom sektoru, navodi se u saopštenju
crnogorske vlade.
Posle zemalja Evropske unije i članica CEFTA sporazuma, Kina je naznačjaniji
crnogorski spoljnotrgovinski partner. U prvih devet meseci ove godine
spoljnotrgovinska razmena iznosila je oko 107 miliona evra, dok je razmena sa
zemljama EU vredila preko 580 miliona evra.
Kineske kompanije počeće uskoro gradnju dela autoputa kroz Crnu Goru koji bi
trebalo da spoji luku Bar sa granicom Srbije. Projekat je vredan 810 miliona
evra i najvećim delom finansira se kreditom kineske, državne "Eksim banke".
Investitori iz Kine zainteresovani su za energetske potencijale, izgradnju
hidrocentrala i drugog bloka Termolelektrane u Pljevljima.
|
|
Uhapšen premijer Unsko-sanskog kantona Hamdija Lipovača |
| |
Pripadnici Federalne uprave
policije uhapsili su premijera Unsko-sanskog kantona (USK) Hamdiju Lipovaču,
člana Socijaldemokratske partije BiH (SDP), javila je federalna televizija.
Policija pretresa više lokacija na području Bihaća vezano za hapšenje Lipovače,
a akcija se sprovodi po nalogu Kantonalnog tužilaštva Bihać.
Razlozi hapšenja nisu saopšteni javnosti.
Međutim, prošle godine su službenici Federalne uprave policije podneli
Kantonalnom tužilaštvu USK izveštaj protiv Lipovače o počinjenom krivičnom delu.
Lipovača je bio prijavljen zbog sumnje za zloupotrebu položaja ili ovlašćenja,
tako što je protivzakonito potpisao Aneks osnovnog ugovora, kao i Ugovor o
izvođenju dodatnih radova na određenim građevinskim objektima u Bihaću u ukupnom
iznosu od oko 1,3 miliona konvertibilnih maraka (oko 650.000 evra).
Detaljnije informacije o hapšenju Lipovače biće danas saopštene.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Oglasavanje Marketing
|
