|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Normalizacija odnosa SAD i Kube posle 50 godina |
| |
Američka vlada najavila je normalizaciju odnosa s Kubom koji
su u prekidu više od 50 godina posle dolaska na vlast Fidela Kastra.
Posle dolaska na vlast kubanskih pobunjenika predvođenih Fidelom Kastrom 1.
januara 1959. i bekstvom diktatora Fulgensija Batistute, Vašington je isprva
brzo priznao novu vladu.
U junu 1960. odnosi su počeli da se pogoršavaju kako je Kastro počeo da se
okreće levici. Kuba je nacionalizovala nafte rafinerije u posedu Amerikanaca
pošto su odbile da obrađuju naftu iz Sovjetskog Saveza.
Skoro sve američke kompanije su nacionalizovane do oktobra 1960. kada
počinje američki embargo - Vašington je zabranio izvoz na Kubu sve robe osim
hrane i lekova.
SAD 3. janaura 1961. prekidaju odnose s Kubom i zatvaraju ambasadu.
Kastro 16. aprila proglašava Kubu socijalističkom državom, a dan kasnije
kubanski imigrati obučeni u SAD počinju neuspelu invaziju u Zalivu svinja s
ciljem da svrgnu Kastra. Amričke obaveštajne agencije u narednim godinam
više puta su pokušale da ubiju kubanskog vođu.
Predsednik SAD Džon Kenedi 7. februara 1962. proširuje embargo, zabranjujući
skoro sav uvoz s Kube.
U okobru 1962. usled američke blokade s Kube su uklonjene sovjetse
nukelearne rakete, a predsednik Džon Kenedi privatno pristaje da SAD ne
izvrše invaziju.
U aprilu 1980. posle masovne emigracije, Kuba zabranjuje odlazak s ostrva.
Za šest meseci je 125.000 Kubanaca emigriralo, što je u SAD izazvalo
izbegličku krizu.
Posle sloma Sovjetskog Saveza u decembru 1991. dolazi i do kraha kubanske
privrede.
U avgustu 1994. Kastro objavljuje da neće sprečavati Kubance u pokušaju da
napuste zemlju, a nekih 40.000 ljudi se uputilo u SAD.
Pet kubanskih špijuna je u septembru 1998. uhapšeno u SAD. Pošto su osuđeni,
Kuba pokreće međunarodnu kampanju za njihovo oslobađanje navodeći da su
branili zemlju od terorističkih pokušaja iz SAD.
Fidel Kastro 31. jula 2006. objavljuje da je imao operaciju i privremeno
prepušta vlast bratu Raulu. Dve godine kasnije Fidel Kastro se povlači s
mesta šefa države.
U decembru 2009. Alan Gros koji je bio pod ugovorom američke agencije USAID
uhapšen je u Havani, što je omelo pokušaje za poboljšanje odnosa SAD i Kube
u toku mandata predsednika Baraka Obame.
Gros je 17. decembra 2014. oslobođen, dok su preostali članovi kubanske
grupe špijuna oslobođeni u okviru razmene zatvorenika.
Obama jenajavio da će SAD promeniti svoj zastareli pristup prema Kubi i da
su se dve zemlje sporazumele da obnove diplomatske odnose, kao i ekonomske i
saobraćajne veze.
Obama je rekao da se radi o najznačajnijoj promeni u američkoj politici u
poslednjih više od pola veka, i da dosadašnja politika nije koristila
američkim interesima.
|
|
Protestne pesme na demonstracijama širom SAD |
| |
Amerikanci koji demonstriraju širom zemlje zbog toga što policija ubija
nenaoružane građane crne boje kože, pridodali su svom arsenalu pokliča -
protestne pesme, kako nove tako i stare, prilagođene sadašnjim generacijama.
Agencija Asošiejted pres ukazuje da se "nešto ovde dešava", jer se uz
slogane "Ne mogu da dišem" i "Ruke u vis, ne pucaj", sada čuju i protestne
pesme, neki praznični klasici poput "White Christmas" dobijaju protestne
prepeve.
AP ocenjuje da su ubistva Erika Garnera i Majkla Brauna inspirisala muzičke
izlive na protestima kakvi možda nemaju pandan još otkako je Bob Siger
doprineo da pesma "Nje Shall Overcome" postane stanard boraca za građanska
prava u šezdesetim godinama prošlog veka.
Jedna od sveže ispevanih pesama potiče od Luka Nefjua, 32-godišnjeg pesnika.
Ona ima četiri stiha koji glase: "Još uvek čujem plač brata mojega/' Disati
ne mogu'/Pa sam sad u borbi i pevam/ I otići ne mogu".
Stotine ljudi su pevale ove stihove prošle nedelje dok su blokirale mostove
i bivale hapšene u Njujorku, dan pošto je velika porota u tom gradu odbila
da odobri optužnicu protiv belog policajca koji je pri hapšenju Erika
Gardnera primenio zahvat oko vrata.
Nefjuova pesma stara je šest sedmica. U međuvremenu se našla na sajtu Jutjub
i deljena je preko Fejsbuka i Tvitera. Mnogi su sebe snimili kako je pevaju,
uključujući gospel pevačicu Darlin Mekoj.
Međutim, neki demonstranti su posegnuli za muzikom iz prošlosti, pa se na
protestima može čuti "A Change Is Gonna Come" Sema Kuka ili "They Don't
Really Care About Us".
Kvestlav (Questlove), bubnjar hip-hop grupe Ruts (The Roosts), pozvao je
kolege muzičare preko Instagrama i Tvitera da "budu glas vremena u kojima
živimo" i ukazao da "protestne pesme ne moraju biti dosadne i ne moraju biti
lišene mogućnosti da se uz njih pleše".
Nekoliko zvezda je napravilo sopstvene protestne pesme u "kućnoj radinosti"
koje su posvećene Braunu i Garneru.
Među tim umetnicima su Ališa Kiz, reper Krukd Aj (Crooked I), gitarista
grupe Rejdž agenst d mašin (Rage Against The Machine) Tom Morelo i hip-hop
producent Džej Kol (J. Cole).
|
|
Bankarski sistem EU i MMF-a ispred ljudskih prava |
| |
Mere štednje u Grčkoj
izazvale su "kršenja ljudskih prava bez presedana" u periodu od četiri
godine, upozorila je Međunarodna federacija ljudskih prava u izveštaju
predstavljenom juče u Atini.
"U toj krizi, najdubljoj od kraja Drugog svetskog rata, međunarodne instance
delovale su sa jedinim ciljem očuvanja bankarskog sistema bez uzimanja u
obzir razornih posledica na stanovništvo", rekao je na konferenciji za
novinare predsednik te Federacije Karim Lahiđi.
Izveštaj te organizacije, izrađen na osnovu istraživanja na terenu u januaru
2014, pokazuje kako su mere štednje, koje su odredili kreditori zemlje, EU i
MMF u zamenu za zajmove Grčkoj, uticale na "ljudska prava, socijalna prava i
slobodu izražavanja".
Podrivana su prava radnika sa smanjivanjem minimalne zarade za 22 odsto,
posle druge pozajmice zemlji u februaru 2012. godine.
Nezaposlenost je dostigla rekordan procenat, i prema poslednjim podacima
iznosi 25,5 odsto. Budžetskim smanjenjima pogođeno je i zdravstvo, navodi se
u izveštaju.
"Lekari su nam preneli da ne mogu da operišu neke pacijente zbog porasta
pacijenata u javnim bolnicama, manjka opreme i osoblja", objašnjeno je.
Politička prava i sloboda izražavanja takođe su pogođeni, u porastu je i
nasilje policije nad demonstrantima i rast ksenofobičnih napada.
"Grčka vlada deli odgovornost za tu situaciju sa EU i MMF-om koji su grčkoj
državi nametnuli reforme ohrabrujući kršenja ljudskih prava", navodi se.
Izvestaj je predstavljen ministru administrativne reforme Kirijakosu
Micotakisu, "jedinom članu grčke vlade koji je prihvatio da ga primi", i
lideru Sirize, glavne opozicione partije, Aleksisu Ciprasu.
|
|
Ukrajina od EU traži novac, EU za uzvrat traži reforme |
| |
Ukrajinski premijer Arsenij
Jacenjuk zatražio je danas od Evropske unije hitnu finansijsku pomoć, a
ruskog predsednika Vladimira Putina pozvao da poštuje primirje na istoku
Ukrajine.
"Rusija hoće da uništi Ukrajinu. Ukrajina je bojno polje", rekao je Jacenjuk
posle prvog sastanka Saveta EU-Ukrajina u Briselu gde je doveo više
ministara iz svoje nove, proevropske vlade.
Taj sastanak proistekao je iz ratifikacije sporazuma o asocijaciji sa EU u
ukrajinskom parlamentu u septembru. Odustajanje proruskog predsednika
Viktora Janukoviča od tog sporazuma pre godinu dana podstakao je proteste u
Kijevu, i zatim oružanu pobunu i svrgavanje Janukoviča.
"Vlada će učiniti sve u svojoj moći, ali potrebna nam je pomoć, pomoć da
stabilizujemo ukrajinsku privredu, pomoć da stabilizujemo finansisjki i
fiskalni sektor, i da prevladamo ovaj buran i komplikovan istorijski
period", rekao je Jacenjuk i objasnio mere koje je njegova vlada preduzela.
EU je već isplatila Ukrajini 1,6 milijardi evra zajma kroz dva
makroekonomska programa pomoći, a planira da joj da još, ali za uzvrat od
nje sada traži reforme.
Konferencija investitora treba da se održi početkom iduće godine, rekao je
evropski komesar za susedstvo Johanes Han.
Jacenjuk je rekao da je Ukrajina "zbog ruske agresije" izgubila 140 odsto
svoje industrijske proizvodnje i da joj je BDP pao 7,0 odsto.
Iako je vlada podigla poreze za pet odsto da bi došla do novca, to ne može
da traje večno i Ukrajini je potrebna podrška, rekao je prenijer.
Jacenjuk je prethodno u Briselu posetio NATO i u izjavi pozvao ruskog
predsedika i ruske vlasti da sprovedu primirje i otpočnu pravi mirovni
proces.
|
|
Lavrov: Sankcije imaju za cilj promenu vlasti u Moskvi |
| |
Ruski ministar spoljnih
poslova Sergej Lavrov izjavio je da ima "ozbiljne razloge" da veruje da
sankcije Zapada uvedene njegovoj zemlji imaju za cilj izazivanje promene
režima u Moskvi.
Lavrov je u intervjuu televiziji Frans 24 kritikovao EU i ocenio da njena
spoljna politika nije nezavisna od SAD.
Upitan da li je njegovo mišljenje da su zapadne sankcije pokušaj da se ruski
lideri oteraju s vlasti, on je rekao: "Imam ozbiljne razloge da verujem da
je to slučaj. Neki političari to čak i ne pokušavaju da sakriju".
"Iskreno, šteta je što smo tokom toliko godina, precenili nezavisnost EU, i
velikih evropskih država", kazao je Lavrov, aludirajući na SAD.
"Želim da vas uverim da će Rusija ne samo preživeti, već će i iz toga izaći
još jača. Prošli smo kroz mnogo ozbiljnija iskušenja tokom naše istorije i
svaki put izašli iz njih još jači", dodao je on. Lavrov je kritikovao
Kongres SAD što je u subotu jednoglasno usvojio nove sankcije protiv Rusije,
a odobrio isporuku oružja Ukrajini.
"Više od 80 odsto (članova Kongresa) nije nikada putovalo van SAD. Oni žive
u sopstvenom svetu, zato i nisam iznenađen ovom rusofobijom", kazao je ruski
ministar.
|
|
Netanjahu kritikovao licemerje EU zbog Hamasa |
| |
Izraelski premijer Benjamin
Netanjahu oštro je kritikovao Evropsku uniju zbog odluke Evropskog suda
pravde da ukloni palestinski pokret Hamas s liste terorističkih organizacija.
Netanjahu je stranim novinarima rekao da je ta odluka zapanjujući primer
evropskog licemerja i pokazatelj da Evropa ništa nije naučila iz Holokausta.
"Danas smo videli niz primera evropske naivnosti i, ako mogu da dodam,
licemerja", rekao je Netanjahu.
Evropski sud danas je u odgovoru na žalbu Hamasa zaključio da ta palestinska
grupa treba da se skine sa spiska terorističkih organizacija, ali je naveo
da je odluka doneta iz proceduralnih razloga a ne na osnovu suštinske
procene delovanja Hamasa.
Evropska komisija je saopštila da EU i dalje smatra Hamas terorističkom
organizacijom i da namerava da se žali na odluku Evropskog suda pravde.
Netanjahu je rekao da previše ljudi u Evropi traži od Izraela ustupke koji
će, prema njegovim rečima, "ugroziti ne samo bezbednost Izraela već i -
paradoksalno - bezbednost same Evrope, pošto je Izrael na isturenom položaju
evropske civilizacije" i "bastion evropskih vrednosti".
"Kakvo licemerje, kakva lakrdija. Pitam: gde je elementarni evropski
integritet?", rekao je Netanjahu u redovnom godišnjem obraćanju stranim
novinarima.
"Izgleda da previše njih u Evropi, na čijem je tlu pobijeno šest miliona
Jevreja, ništa nije naučilo. Ali mi u Izraelu smo naučili. Nastavićemo da
štitimo naš narod i našu državu od snaga terora i tiranije i licemerja",
rekao je on.
|
|
Više od milion ljudi ugroženo glađu |
| |
Više od milion ljudi ugroženo
je glađu u trima zapadnoafričkim zemljama koje su najviše pogođene
epidemijom ebole, saopštile su agencije UN.
Epidemija ebole odnela je 6.900 ljudskih života u Liberiji, Sijera Leoneu i
Gvineji, gde je ionako ishrana hroničan problem, ističu Organizacija za
poljoprivredu i hranu (FAO) i Svetski program za hranu (NjFP).
Stanovništvo tri zemlje ima veoma otežan pristup hrani zbog uvedenih mera
kao što su karantin, ograničeno kretanje, ali i zbog izgubljenih prinosa u
oblastima najviše pogođenim epidemijom ebole.
"U decembru je, prema procenama, pola miliona ljudi u trima zapadnoafričkim
zemljama bilo u situaciji ozbiljne nesigurnosti po pitanju hrane", navode te
organizacije i upozoravaju da bi taj broj "mogao da premaši milion do marta
2015. godine ako ne bude poboljšan pristup hrani".
Pad produktivnosti i prihoda domaćinstava zbog smrtnih slučajeva i pojave
bolesti vezanih za virus, kao i mere za borbu protiv virusa pogoršavaju
ekonomsku krizu u trima zemljama, ističe se u izveštaju.
FAO i NjHP zato apeluju na "hitnu akciju za obnavljanje poljoprivrednih
sistema u trima zemljama" i na pružanje podrške "u novcu ili vaučerima da bi
ljudi mogli da kupe hranu, ali i da bi se nadoknadio gubitak prihoda i
doprinelo pokretanju lokalnog tržišta".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
