Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
Nikolić ponudio usluge Srbije u sporu EU-Rusija |
|
Predsednik
Srbije Tomislav Nikolić ponudio je usluge Srbije u rešavanju spora između
Rusije i Evropske unije oko Ukrajine u juče objavljenom intervjuu za
britanski Bi-Bi-Si (BBC).
Nikolić, za koga britanski medij kaže da je poznat po svom jednostavnom
govoru, koji ga povremeno dovede u diplomatske neprilike, ovog puta je
ponudio dobre usluge Srbije u rešavanju ovog sukoba koji se produbljuje.
"Mislim da predsednici treba da budu zatvoreni u jednoj sobi dok ne dođu do
rešenja", rekao je Nikolić, kako navodi BBC, za vođe Rusije i EU.
BBC ocenjuje da Srbija svakako ima kvalifikacije da bude "pošteni posrednik"
u sukobu oko Ukrajine i ukazuje da je Srbija upravo navršila prvu godinu od
početka pregovora za ulazak u EU, ali da zadržava čvrste veze sa Rusijom i
odbija da joj uvede sankcije uprkos pritiscima iz Brisela.
BBC ističe da je značajno to što je Srbija upravo preuzela predsedavanje
OEBS-u, organizaciji koja nadgleda situaciju u Ukrajini.
Nikolić je, kako navodi BBC, priznao da je njegova zemlja u nezgodnom
položaju, jer su dva njena najvažnija partnera u sukobu, ali to vidi kao
veliki izazov.
"To je kao kad imaš dvoje dece, ne možeš jednog da se odrekneš", rekao je
Nikolić.
"Ne možemo da prekinemo naše tradicionalne veze sa Rusijom. Naš narod nam
nikad to ne bi oprostio", dodao je Nikolić ali je izrazio nadu da Srbija
može da pomogne EU i Rusiji da se podsete svojih zajedničkih interesa, kao
što je energija.
Spor Rusije i EU doveo je, kako navodi BBC, do odustajanja od ruskog
gasovoda Južni tok koji bi obezbedio Srbiji velike infrastrukturne projekte
kao i poboljšanu energetsku bezbednost.
Ukoliko bi se rešenje krize našlo to bi takođe smanjilo pritisak na vladu u
Beogradu da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom, ocenjuje BBC.
Što se Srbija više približava članstvu u Uniji to će joj teže biti da
zauzima diplomatske stavove koji nisu u skladu sa zajedničkom politikom
evropske dvadesetosmorice, dodaje BBC, ali navodi da je ulazak Srbije u
Uniju "još dosta daleko".
Prvobitni cilj za ulazak 2020. je uvek izgledao optimistično, podseća BBC i
dodaje da još nisu otvoreni pregovori ni za jedno od 35 poglavlja koja
pokrivaju šta Srbija treba da ostvari da bi dobila članstvo.
"Zadovoljan sam tempom kojim Srbija ispunjava zahteve i time kako se prema
nama ophodi EU", rekao je Nikolić.
Dodao je međutim da je tempo približavanja Uniji spor, ali da nije na Srbiji
da ga ubrza, jer to zavisi od EU.
|
EU:Uskoro ponovo sa Srbijom o suzbijanju islamskog terorizma |
|
Evropska unija i države
Zapadnog Balkana veoma tesno sarađuju u borbi protiv islamskog terorizma i
visoki predstavnici EU će, posle razgovora s vlastima u Bosni i na Kosovu,
doći i u Albaniju i Srbiju, uključujući područje Sandžaka, radi daljeg
dogovora o suzbijanju terorizma.
To je novinarima rekao jedan visoki zvaničnik EU zadužen za suzbijanje
terorizma koji je potvrdio da se već ustaljeno sarađuje sa vlastima zemalja
Zapadnog Balkana koje su bitne zato što njihovi građani mogu bez viza da
ulaze u "šengenski prostor" Unije.
Preko Balkana ilegalno prolaze i džihadisti koji odlaze, ili se iz Iraka i
Sirije, a sad i Jemena, vraćaju u EU, neretko obučeni i spremni za nasilje.
Antiteroristička saradnja EU-Zapadni Balkan postoji i na ministarskom nivou,
uz ono što je veoma važno i što zajedno čine države EU i Zapadnog Balkana za
onemogućavanje šverca oružja i organizovanog kriminala, rekao je izvor u
Briselu.
Preko 500 državljana zemalja Zapadnog Balkana je, kako je predočio, otišlo
da se bori na strani islamskih ekstremista u Siriju i Irak.
Ovaj zvaničnik je naveo da sve zemlje EU i susedi moraju jako dobro
sarađivati u merama korenitog suzbijanja terorizma, jer će džihadisti "tražiti
slabe kopče u lancu odbrane EU" i preko njih nastojati da se ubace na
teritoriju Unije, ili da odu, pobegnu, predočio je visoki evropski
funkcioner.
Preko 3.000, a moguće do 5.000 državljana zemalja Evropske uunije su, po
njegovim rečima, otišli da se bore na strani ekstremista tzv. islamske
države u Iraku i Siriji, a trećina od njih se u međuvremenu vratila u EU.
On je ukazao, s tim u vezi, da su Bugarske vlasti bile zaprepašćene kad su
pripadnici Hamasa u Burgasu u atentatu ubili pet izraelskih građana, jer
nisu mogli da zamisle da u Bugarskoj može doći do terorističkog napada.
Visoki zvaničnik EU je predočio da je Bugarska jedna od ključnih zemalja
zato što ima granicu s Turskom, a islamski teroristi koji kreću u džihad u
Siriju i Irak, a ne idu avionom, sve više prelaze preko bugarsko-turske
granice i zato je važno da vlastima u Sofiji EU pomogne da delotvnorno
nadžiru tu granicu.
U Bugarskoj, dodao je ovaj izvor EU, živi deset odsto muslimana koji su
umereni i dobro uklopljeni u društvo.
Bugarske vlasti su, međutim, pod ogromnim pritiskom sve većeg broja
izbeglica iz Sirije, njih oko 7.000, i sad su tamo počeli da deluju spolja
imami koji vrbuju i pozivaju na džihad, a stižu i pare iz arapskih zemalja
Zaliva.
Visoki funkcioner EU je predočio da su glavne terorističke pretnje za EU
idejama džihada zaslepljeni islamski ekstremisti, ubačeni strani teroristi
raznih islamističkih grupacija, a veoma i nastojanja ekstremista tzv.
islamske države u Iraku i Siriji i mreže Al kaida da međusobnim nadmetanjima
u oružanim napadima u Evropi pokažu svoju moć.
Države Evropske unije će, naveo je on, jako zaoštriti nadžor spoljnih
granica "šengenskog prostora" i državljani EU, kao i zemalja Zapadnog
Balkana će ubuduće biti podvrgnuti temeljitoj proveri dokumenata, isto kao
što na ulasku u SAD moraju pasoše da pokažu svi americki državljani.
Dodao je da o novim temeljitima merama za bitku protiv terorizma i tačnom
utvrđivanju mogućih pretnji treba uskoro u Rigi da se dogovore ministri
pravosuđa i policije EU.
Jako je važno, po njegovim rečima, da se što više usaglasi antiterorističko
zakonodavstvo unutar EU, naročito razmena obaveštajnih i policijskih
podataka, pa bi zato osetno trebalo da ojača delovanje policijske agencije
Europol, kao i zajedničkog pravnog mehanizma Eurojust i agencije za nadžor
granica Frontedž.
Visoki EU zvaničnik nadležan za antiterorizam je podvukao da je od velike
važnosti da se spreči islamistička indoktrinacija preko interneta, preduzmu
socijalne, obrazovne, političke mere za uključivanje u društvo dvadesetak
miliona muslimana u EU, tako da oni predstavljaju evropski islam, a ne islam
u Evropi.
Mora se suzbiti postojeća određena diskriminacija muslimana, rekao je on,
napomenuvši da "u Evropi nikako ne može da se govori mržnji prema islamu".
|
Viz Erom od Niša do Malmea od 25. juna tri puta nedeljno |
|
Niskotarifna avio kompanija
Viz Er (Njiž Air) uvešće od 25. juna redovnu liniju iz Niša do Malmea u
Švedskoj sa tri leta nedeljno, saopštila je ta kompanija.
"Uspostavljanje redovne linije ka Malmeu je veoma važno za Niš i ceo region.
Nova linija će povezati naše ljude u dijaspori sa svojim porodicama u Srbiji",
rekao je gradonačelnik Niša Zoran Perišić, a saopštio Viz Er.
Izvršni potpredsednik kompanije Džon Stivenson (John Stephenson) izrazio je
zadovoljstvo zbog daljeg razvoja kompanije u Nišu.
To će biti druga linija Viz era iz NIša, pošto će kompanija od 3. jula
uspostaviti i liniju do Bazela.
|
EU traži da se izbegne zaoštravanje oko Trepče |
|
Evropska unija je danas
stavila do znanja da je "važno da se izbegne svako dalje zaoštravanje" oko
Kombinata Trepča i ocenila da je zakonom usvojenim u Parlamentu u Prištini
dobijeno vreme da se razmotri to pitanje.
"Različite opcije da se izbegne likvidacija Trepče postoje", preneli su s
tim u vezi agenciji Beta u Briselu zvaničnici bliski evropskom komesaru za
proširivanje Johanesu Hanu i visokoj evropskoj predstavnici Federiki
Mogerini.
Zamoljeni da kažu da li dijalog Beograd-Priština može doživeti težak udarac
pokušajem vlasti u Prištini da preuzmu vlasništvo nad Trepčom čiji je
većinski vlasnik država Srbija, kao što su na to upozorile vlasti u Beogradu,
zvaničnici u Briselu su istakli da se "u Evropskoj komisiji pitanje Trepče
pomno prati".
"Važno je da se izbegne svako dalje zaoštravanje i smiri situacija",
naglasili su izvori u Evropskoj komisiji i podvukli da "različite opcije da
se izbegne likvidacija postoje".
"Dobro je", dodali su ti izvori, "što novi zakon, juče usvojen u Skupštini u
Prištini, daje vremena da se krene u rešavanje tog pitanja".
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je Srbija spremna za dijalog
o Kombinatu Trepča i da će se u okviru pregovora Beograd-Priština u Briselu
razgovarati o tome, dok je vicepremijer i šef diplomatije Kosova Hašim Tačij
rekao da Priština neće o tome pregovarati s Beogradom jer je, kako je naveo,
"Trepča bogatstvo Kosova".
Vučić i ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić su izjavili da je
Priština želela da završi privatizaciju Trepče pre no što se taj problem i
pitanja privatizacije srpske imovine na Kosovu otvore u dijalogu u Briselu.
Vučić istakao da je o Trepči bilo razgovora i s predstavnicima "Petorke" -
pet najuticajnijih zemalja Zapada.
Najveći akcionar kombinata Trepča je Fond za razvoj Republike Srbije sa
55,14 odsto kapitala, a udeo u vlasnistvu tog kombinata imaju i kompanija "Generaleksport"
iz Beograd sa 6,86 odsto, "Jugobanka" iz Kosovske Mitrovice sa 2,34 odsto, "Progres"
iz Beograda sa 1,97 odsto, "Dunav Banka" iz Zvečana sa 1,92 odsto,
Elektroprivreda Srbije sa 1,67 odsto, "14. Oktobar" Kruševac sa 0,15 odsto.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
Nikolić: Rad na platformi još na nivou konsultacija |
|
Predsednik Srbije Tomislav
Nikolić izjavio je juče da je rad na platformi o Kosovu i Metohiji još na
nivou konsultacija i da još ne postoji konkretan dokument koji bi predstavio
premijeru Aleksandru Vučiću a zatim i javnosti.
Nikolić je novinarima u Beogradu nakon sastanka sa sinodom Srpske
pravoslavne crkve, kazao da će taj dokument "ići u pravcu onoga što Srbija
može da prihvati kao konačno rešenje, a da ne ugrozi svoj suverenitet i
teritorijalni integritet".
"O tome ćemo se blisko i intenzivno predsednik Vlade i ja dogovarati jer je
to dokument koji traži opštu saglasnost ili bar saglasnost Skupštine Srbije
na ono što vlada u ime predsednika bude predložila", rekao je Nikolić.
On je istakao da to nije dokument na kojem bi se prepirali, već dokument sa
rešenjima, iza kog će stati Vlada kao organ koji to treba da sprovede i koji
pregovara u Briselu.
"Imajte malo strpljenja. Neka prvi sastanak u Briselu prođe u pokušaju da se
nastavi tamo gde se poodavno stalo. Za to vreme smo svi imali vremena da
razmislimo o onome šta nas čeka i šta se dešava i da shvatimo da, po meni,
odugovlačenja i gubljenje vremena nikako ne idu na račun Srbije", rekao je
Nikolić.
Predsednik Srbije je naveo da je o platformi i situaciji na Kosovu i
Metohiji razgovarao sa patrijarhom Irinejom i Sinodom SPC koji su, prema
njegovim rečima, zabrinuti za dešavanja na Kosovu i Metohiji.
"Nisam naišao na negodovanje i nesporazum sa svetim Sinodu, tu veoma blisko
razmišljamo, kako bi to (dokument) trebalo da izgleda", rekao je Nikolić.
On je ocenio da je potreba da se češće sastaju veoma izražena u godini kada
ćemo, kako je naveo, "možda biti na velikim iskušenjima i rešavati velika
srpska pitanja".
|
EP: Pravosuđe važno za Srbiju, Kosovu ovlašćenja Euleksa |
|
Evropski parlament smatra da
Vlada Srbije odlučno nastoji da sprovede strukturne i društveno-ekonomske
reforme, navodi se u nacrtu rezolucije o kojoj u Briselu raspravljati
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta.
U dokumentu čije se usvajanje očekuje u martu, EP podvlači da posebno od
reforme pravosuđa i učvršćenja vladavine prava zavisi napredak i otvaranje
poglavlja u pregovorima Srbije i EU.
To je uslov da se otvore poglavlja 23. i 24. o vladavini prava i temeljnim
slobodama.
Taj odbor evro-parlamenta u pripremljenoj rezoluciji o Kosovu naglašava da
se nova vlada u Prištini prevashodno "mora snažno posvetiti jačanju
vladavine prava i pravosuđa, kao i delotvornoj bitki protiv korupcije i
organizovanog kriminala".
Vlada u Prištini mora dati prednost formiranju posebnog suda za ratne i
zločine trgovine ljudskim organima, na osnovu nalaza tužilaštva Specijalne
istražne grupe Euleksa, "čime će se Kosovu pomoći da se suoči sa svojom
prošlošću", stoji u ovom dokumentu.
EP traži da se "nastavi rad na pripremama za potpuni prenos nadležnosti
Euleksa na kosovske vlasti", mada upozorava da je "i dalje jaka zabrinutost
oko nezavisnosti, odgovornosti, nepristrasnosti i efikasnosti sudija,
tužilaca i rada Sudskog veća Kosova".
EP poziva Srbiju i Kosovo da nastave sprovođenje dogovora postignutih
Sporazumom Beograd-Priština u Briselu i dodaje da, uporedo s opštim
napretkom pregovora Srbije o prijemu u EU, mora doći do "pospešenja
normalizacije odnosa s Kosovom u skladu s poglavljem 35 koje treba otvoriti
na početku" tih pregovora.
Evropski parlament "poziva Srbiju da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu
politiku s politikom EU, uključujući politiku prema Rusiji".
EP navodi da "žali što Srbija, kada je to od nje bilo zatraženo, nije
uskladila svoje odluke s odlukama Saveta ministara EU, kojima se uvode
restriktivne mere protiv Rusije".
U nacrtu rezolucije se "izražava zabrinutost zbog sve gorih uslova za punu
slobodu izražavanja u Srbiji i naglašava potreba za potpunom
transparentnošću u pogledu vlasništva nad medijima".
"Evropski parlament je zabrinut je zbog pretnji novinarima" u Srbiji, a
pozdravlja i traži sprovođenje zakona o javnom informisanju i medijima, i
zakona o javnim radiodifuzijskim uslugama.
|
Socijalisti EP za ulazak Srbije EU zabrinuti zbog medija |
|
Grupa socijalista u Evropskom parlamentu snažno podržava ulazak
Srbije i Zapadnog Balkana u članstvo Evropske unije jer politika proširenja
stvara stabilnost i demokratiju u regionu.
To je, posle rasprave o Srbiji, Crnoj Gori i Kosovu u EP, saopštila Grupa
socijalista i demokrata u EP, a potpredsednik te grupe Viktor Boštinaru je
istakao da je "Srbija zvanično počela pregovore o članstvu, što obeležava
napredak te zemlje za poslednjih deset godina". Dodao je međutim da "ozbiljna
zabrinutost vlada zbog pogoršanja slobode štampe u Srbiji" kao i zbog "značajne
razlike u usaglašavanju stavova Srbije sa spoljnom politikom EU".
Boštinaru, zadužen sa međunarodne odnose u grupi socijalista, je takođe
stavio do znanja da je dijalog Srbije i Kosova od prvenstvenog značaja za
obe strane i "nužan povoljan korak ka normalizaciji i stabilnosti".
"Učešće Srba sa severa i juga Kosova na izborima i određeni napredak u
uklanjanju paralelnih struktura su takođe ishodi tih povoljnih razgovora",
naveo je Boštinaru.
On je takođe podvukao da je "sloboda medija u žiži pažnje u svim zemljama
proširenja" i predočio da "posebno ozbiljna zabrinutost vlada zbog
pogoršanja slobode štampe u Srbiji otkako je na vlast došla nova vlada".
"Ta vlada treba da zajamči povoljne uslove za slobodan rad medija", naveo je
potpredsednik Grupe socijalista i demokrata u EP.
Štaviše, ukazao je on, u slučaju Srbije smo mi zabrinuti zbog značajne
razlike u usaglašavanju sa spoljnom politikom EU.
Predsednik Grupe socijalista i demokrata u EP Đani Pitela je u saopštenju
istakao da je "proširenje EU uspešna priča", uz opasku da "i dalje postoje
izazovi i zemlje kandidati (za članstvo u EU) moraju ubryati nastojanja da
ugrade pravnu tekovinu (unutar EU postojeći sklop zakona i standarda) i
sprovedu Odredbe iz Kopenhagena o delovanju demokratije i efikasne tržišne
privrede".
Posebni dalji napori, poručio je Pitela, moraju biti učinjeni u reformama
pravosuđa, vladavine prava, slobode izražavanja, prava manjina i suzbijanju
korupcije.
Knut Flekenštajn, takođe potpredsednik ove grupe EP, je skrenuo pažnju na to
da je "ekonomska i finansijska kriza u Evropskoj uniji takođe ugrozila mnoge
od naših suseda, i to naročito zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu u
EU".
"Ta teška ekonomska situacija je nametnula mnogo veće zahteve u primeni
ambicioznih programa evropskih reforme, tako da mi moramo biti veoma jasni u
predanosti i potpori da bismo tim zemljama pomogli da održe zamah reformi",
podvukao je Flekenštajn.
|
|
Oglasavanje Marketing
|