|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Nevidjeno nepoverenje u institucije u svetu |
| |
Poverenje u institucije širom sveta palo je na nivoe koji
nisu viđeni od početka globalne finansijske krize, a nakon godine u kojoj su
stradala dva aviona Malejža Erlajnza i u kojoj je izbio rat u Ukrajini.
Istraživanje na brojnim tržištima koje je sprovela firma za odnose sa
javnošću Edelman, a objavljeno je na biznis forumu u Davosu, pokazuje da je
među akademski obrazovanima opšte poverenje u institucije opalo na najniži
nivo od 2009. godine.
Indeks opšteg poverenja pao je za jedan procentni poen u odnosu na prošlu
godinu, i sada iznosi 55 odsto.
Najviši nivo poverenja je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (84 odsto) i u
Indiji (79 odsto).
U najrazvijenijim zemljama sveta - SAD, Nemačkoj i Francuskoj, nivo
poverenja u institucije je oko 50 odsto, a najgore je u Japanu, gde
poverenje u institucije ima samo 37 odsto anketiranih.
Edelmanov barometar poverenja za 2015. godinu pokazuje opadanje poverenja u
nevladine organizacije, medije i svet biznisa.
Poverenje u vlade se tu i tamo oporavilo, ali najmanje se i dalje veruje
političarima (48 odsto).
Predsednik Edelmana Ričard Edelman za ovakvo stanje je okrivio "nepredvidiva
i nezamisliva dešavanja u 2014. godini".
U intervjuu za Asošiejted pres, on je nabrojao događaje koji su doprineli
padu poverenja u instotucije, a pored ostalog: širenje ebole u zapadnjoj
Africi, hapšenja visokih kineskih zvaničnika, skandal sa nameštanjem
deviznih kurseva u kojem su učestvovale globalne banke i brojni hakerski
napadi na baze ličnih podataka.
Edelman je takođe upozorio da se brze promene, naročito u domenu tehnologije,
naročito odražavaju na poverenje.
Prema njegovim rečima, između kompanija i pojedinaca mora doći do novog
razumevanja, prema kojem kompanije moraju dokazati da su njihove inovacije
bezbedne, i to na osnovu nezavisnih istraživanja, da omogućavaju i društvenu
i ličnu dobrobit, i da su u skladu sa (načelom) zaštite podataka o
potrošačima".
U Velikoj Britaniji, najveće poverenje uživaju domaća bezbednosna služba MI5
(72 odsto ispitanika), policija (70 odsto) i obaveštajna služba MI6 (64)
odsto. Pri svemu tome, Britanci veruju svojim bezbednosnim službama više
nego Amerikanci.
|
|
Kako Bela kuća sprečava objavljivanje vesti |
| |
Bela kuća koristi dve osnovne taktike kada želi da vest ne budu objavljena -
ili indirektno potvrdi priču time što tvrdi da je tema previše važna za
nacionalnu bezbednost da bi bila objavljena, ili ospori navode novinara,
izjavila je bivša savetnica za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs.
Njujork tajms prenosi da je Rajs to rekla na suđenju bivšem zvaničniku CIA
Džefriju Sterlingu zbog curenja podataka.
Tajms navodi i da je sama Kondoliza Rajs pokušala da uradi to isto kada je
bila suočena s novinarem i urednikom tog njuroškog lista.
Rajs je na svedočenju opisala kako je Bela kuća ubedila urednike Njujork
tajmsa da ne objave članak o tajnoj operaciji za ometanje nuklearnog
programa Irana, koji je napisao novinar Džejms Risen. Detalji programa su
kasnije objavljeni u njegovoj knjizi.
U operaciji u Iranu učestvovao je jedan bivši ruski naučnik koji je, radeći
za CIA, dao Teheranu planove koji su namerno bili pogrešni. U Risenovoj
knjizi navodi se da je međutim progam pogrešno vođen i da je Iran brzo
otrkrio greške, što je vlada SAD osporila.
Po beleškama sa sastanka u Beloj kući, direktor CIA Džordž Tenet je međutim
rekao Risenu i urednici Tajmsa da program nije bio pogrešno vođen i da Iran
nije otrkio greške.
CIA je pripremila izjavu za Kondolizu Rajs koja je rekla da bi
obelodanjivanje programa ugrozilo ne samo bivšeg ruskog naučnika koji je
postao državljanin SAD, već bi i "moglo doprineti smrti miliona nevinih
žrtava" u slučaju iranskog nuklearnog napada.
Rajs je rekla da je tražila od Njujork tajmsa da uništi sva dokumenta i
beleške o tom programu.
Za vreme predsednika Džordža Buša mlađeg, Bela kuća je tražila od novinara
da ne objavljuju najspornije aspekte rata protiv terorizma: postojanje
tajnog zatvora na Tajlandu, program ispitivanja i pritvaranja u CIA,
prisluškivanje bez odobrenja suda, kao i nadizranje finansijskih transakcija.
Administracija predsednika Baraka Obama ubedila je novinare da ne objave
vest o postojanju baze za bespiltone letelice u Saudijskoj Arabiji, ime
zemlje u kojoj je razmatran napad bespilotnom letelicom na državljanina SAD,
činjencu da je diplomata uhapšen u Pakistanu bio čovek CIA, kao i da je
američki biznismen koji je radio za tu špijunsku agenciju nestao u Iranu.
|
|
Gadafijevi obaveštajci tesno sarađivali s britanskim |
| |
U doba vladavine Tonija Blera
(Tony Blair), saradnja tajnih službi Velike Britanije sa obaveštajacima
Gadafijeve Libije bila je šira nego što se mislilo, piše Gardijan,
pozivajući se na vladinu arhivu u Tripoliju.
Britanske obaveštajne agencije su od 1997. do 2007. s vladom pukovnika
Gadafija sarađivale u čitavoj seriji zajedničkih, a javnosti nepoznatih
operacija. Informacije, pribavljene i iznudom od nelegalno pritvaranih
disidenata iz Libije, korišćene su na delimično zatvorenim suđenjima u
Londonu, pokazuju zvanična dokumenta, nađena Gadafijevog pada.
Detaljna studija pokazuje, pored ostalog, da je u zajedničkim akcijama
britanskih tajnih službe MI5 i MI6 sa Gadafijevim bezbednosnim agencijama
bilo nelegalnog hapšenja protivnika Gadafijeve vlade, i da su oni navodno
mučeni.
U jednom trenutku, libijski tajni agenti su dobili poziv za akciju na
britanskom tlu, gde su sarađivale sa MI5 i maltretirali jedan broj libijskih
disidenata kojima je Velika Britanija pružila azil.
Do sada se znalo da je 2004. godine britanska služba MI5 pomogla Gadafijevoj
diktaturi da otme dvojicu libijskih opozicionih lidera i da ih prebaci u
Tripoli, zajedno s njihovim porodicama, uključujući šestogodišnju devojčicu
i trudnu ženu.
Međutim, studija pokazuje da je rezultatima ovih zajedničkih tajnih
operacija potkrepljivan žnačajan broj sudskih procesa u Londonu, vođenih
između 2002. i 2007. godine - u vreme kada je Blerova vlada neuspešno
pokušavala da deportuje Gadafijeve oponente, i to na osnovu infomacija
iznuđenih od ljudi koji su "privedeni" njegovim vlastima i strpani u zatvor.
Štaviše, dokumenta pokazuju da su četiri čoveka u Velikoj Britaniji bila
podvrgnuta takozvanim kontrolnim naređenjima - vrsti ograničenja kretanja -
na osnovu informacija iznuđenih od žrtava privođenja koje su predate
Gadafijevom režimu.
Među otkrivenom dokumentacijom su tajna prepiska MI6, izveštaji MI5 o
Libijcima koji žive u Britaniji, britanski obaveštajni dosije nazvan "Samo
za britanske/libijske oči - tajna" i zvanični libijski zapisnici sa
sastanaka obaveštajnih agencija dve zemlje. Dokumenta pokazuju:
- da su britanske obaveštajne agencije poslale više od 1.600 pitanja za
postavljanje dvojici lidera libijske opozicije Samiju al Sadiju i
Abdulhakimu Belhadžu, iako su morale znati da se nad njima sprovodi tortura.
- da su pravni stručnjaci britanske vlade navodno koristili odgovore na ta
pitanja pri zahtevanju deportacije Libijaca nastanjenih u Velikoj Britaniji.
- da je pet ljudi podvrgnuto kontrolnim ovlašćenjima u Velikoj Britaniji,
navodno po osnovu informacija iznuđenih od žrtava privođenja.
- da su Gadafijevi agenti zabeležili upozorenje MI5 iz septembra 2006.
godine da agencije dve zemlje moraju poduzeti korake sa ciljem da za njihove
zajedničke operacije "nikada ne saznaju advokati, organizacije za ljudska
prava i mediji".
Dokumenta je otkrila organizacija Hjuman rajts voč u septembru 2011. godine,
u jeku libijske revolucije, a pronašla ih je u napuštenom zdanju libijske
vlade u Tripoliju.
|
|
Lavrov odbacio tvrdnje o isporukama ruskog oružja Ukrajini |
| |
Ministar spoljnih poslova
Rusije Sergej Lavrov izjavio je juče da tvrdnje o prisustvu ruske vojske na
jugoistoku Ukrajine nemaju osnove.
"Svaki put vam kažem: ako vi sa takvom uverenošću tvrdite, pokažite fakte.
Ali fakte niko ne može da pokaže ili ne želi, ne znam", rekao je Lavrov na
godišnjoj konferenciji za novinare o rezultatima spoljne politike Rusije u
2014, odgovarajući na pitanje novinara.
On je kazao da takođe, ne mogu da pokažu dokaze, koje navodno imaju
Ukrajinci i Amerikanci o tome šta se dogodilo sa malezijskim "boingom" u
julu prošle godine, koji je pao na teritoriji Ukrajine.
Lavrov je dodao da oružje Ukrajini "isporučuju neki susedi iz zemalja NATO i
EU", ocenjujući da isporuke oružja u zonu konflikta protivureče kodeksima EU
i OEBS.
Rusija neće izbegavati kontakte sa generalnim sekretarom NATO Jensom
Stoltenbergom i spremna je na saradnju ukoliko se članice alijanse urazume i
s Moskvom počnu da razgovaraju sa poštovanjem, izjavio je Lavrov.
"NATO je izabrao put konfrontacije, mentalitet hladnog rata nije iščezao iz
njihovih glava. Rad Saveta Rusija-NATO je praktično zamrznut. Mi nismo bili
inicijatori te situacije", rekao je Lavrov na godišnjoj konferenciji za
novinare o rezultatima spoljne politike u 2014.
On je naveo da uz sve "peripetije" u svetu zemlje ne mogu da dozvole sebi
raskoš da prestanu da međusobno razgovaraju.
"Ako se partneri urazume i budu razgovarali uz poštovanje, mi smo (na
saradnju) uvek spremni", dodao je Lavrov.
Ministar spoljnih poslova Rusije je naveo da postoje "informacije" da je
Stoltenberg zainteresovan da se organizuje kontakt.
On je dodao da je Amerika, a potom i EU, takođe krenula putem konfrontacije
sa Rusijom, i da je predsednik SAD Barak Obama to objavio u jučerašnjem
godišnjem obraćanju o stanju nacije.
"Suština njegove poruke je - mi smo broj jedan, i svi ostali to treba da
priznaju. To pokazuje njihovu želju da dominiraju svetom", rekao je Lavrov,
dodajući da je takav stav "u krvi" Amerikanaca, i da će biti potrebno ne
malo vremena da Amerika napusti taj put.
Lavrov nije isključio mogućnost susreta sa Stoltenbergom i državnim
sekretartom SAD Džonom Kerijem na marginama međunarodnih konferencija.
Zorana Bojić,
Moskva
|
|
Krim nacionalizovao svog najvećeg snabdevača struje |
| |
Parlament Krima odobrio je
nacionalizaciju glavnog snabdevača struje na tom poluostrvu pripojenom
Rusiji, kompanije Krimenergo, koja je do sad bila pod kontrolom moćnog
ukrajinskog oligarha.
"Mislimo da energetska industrija treba da bude u rukama države. Ona će moći
efikasnije da upravlja tom kompanijom", rekao je guverner Krima Sergej
Aksionov, optuživši kompaniju Krimenergo da izvlači novac od građana i firmi.
Krimski parlament glasao je jednoglasno za tu meru, koja se odnosi takođe i
na sistem međubankarskog tržišta na poluostrvu.
Krimenergo je do sada bio deo holdinga "System Capital Management" Rinata
Ahmetova, smatranog za najbogatijeg čoveka u UKrajini do izbijanja oružanog
sukoba u njegovom uporištu Donjecku na istoku zemlje.
Krim, koji je preko 80 odsto zavistan od Ukrajine za svoju struju, već
nekoliko meseci raspravlja o nacionalizaciji Krimenerga.
Krim je prošlog meseca imao brojne prekide struje. Ukrajinske vlasti,
optužile su Krim da ne poštuje restrikcije potrošnje koje je Kijev uveo
ukrajinskim regijama zbog nestašice energenata koja pogađa zemlju.
Moskva i Kijev su u međuvremenu potpisali novi sporazum, prema kome se
Rusija obavezala da Ukrajinu snabdeva strujom narednih godinu dana.
"To će omogućiti našim potrošačima na Krimu kao i našim ukrajinskim
partnerima da imaju struju", rekao je juče ruski premijer Dmitri Medvedev.
Krim je već nacionalizovao brojne ukrajinske kompanije, među kojima su
najveća pekara na poluostrvu kao i gasna kompanija Černomornjeftgas.
Krim je u martu pripojen Rusiji posle referenduma na kom je 96,77 odsto
stanovništva podržalo to pripajanje. Zapadne zemlje i Kijev nisu priznale
pripajanje Krima Rusiji dok Rusija naglašva da je referendum bio u skladu s
međunarodnim pravom i poveljom UN.
|
|
Tržišta stabilna uoči istorijske odluke ECB-a |
| |
Evropska tržišta juče su bila
stabilna uoči, kako mnogi navode, istorijskog sastanka u Evropskoj
centralnoj banci (ECB) na kome se očekuje odluka o programu kupovine
obveznica koji treba da pokrene evropsku privredu, preneo je njujorški Vol
strit džurnal.
"Najvažniji dan u istoriji ECB-a je stigao", navode ekonomisti finanasijske
korporacije Sitigrup.
SiU Sitigrupi navode i da "tržišta imaju velike nade da je upravni savet
sredio sve svoje argumente i različita mišljena pod veštim upravljanjem (predsednika
Marija) Dragija".
Tržišta očekuje da će ECB najaviti obiman program kupovine obveznica i ta
očekivanja su proteklih dana doveli berzanske indekse na rekordno visoke
nivoe, a prinose na vladine obveznice na rekordne niske, piše Vol strit
džurnal.
Taj trend je juče greneralno portvrđen, pošto su izvori upoznati sa
situacijom rekli da izvršni odbor ECB-a traži program otkupa obveznica od
otprilike 50 milijardi evra mesečno koji bi trebalo da traje najmanje godinu
dana.
|
|
Kraj epidemije ebole u Maliju |
| |
Epidemija ebole okončana je u
Maliju, saopštili su malijski ministar zdravlja i šef misije UN za borbu
protiv ebole u toj zemlji.
"Posle 42 dana nadzora nije zabeležen nijedan novi slučaj oboljenja.
Objavljujem kraj epidemije povezan sa virusom ebole u Maliju", rekao je
malijski ministar Usman Kone.
Tu informaciju potvrdio je i šef misije UN za borbu protiv ebole Ibrahim So
Fall.
Sa 6.500 umrlih, epidemija ebole u zapadnoj Africi je najteža epidemija te
smrtonosne bolesti koja je do sada zabeležena.
|
|
Novo ostrvo u arhipelagu Tonga |
| |
Vulkanskom erupcijom u arhipelagu Tonga nastalo je novo ostrvo, mada bi, po
proceni jednog naučnika, ono ubrzo moglo da nestane.
Erupcija vulkana u okeanu, oko 65 kilometara severozapadno od glavnog grada
Nukualofe, traje već mesec dana. Prošle sedmice je zbog vulkanske aktivnosti
nekoliko dana bio onemogućen međunarodni aviosaobraćaj do te pacifičke zemlje.
Novozelandski naučnik Niko Furnije čamcem se u subotu približio novom ostrvu na
oko kilometar i po.
Furnije je rekao da je ostrvo, sačinjeno uglavnom od vulkanske šljake, dugačko
1,8 a široko 1,5 kilometara, kao i da se uzdiže oko 100 metara iznad mora.
Po njegovom mišljenju, kada prestane erupcija vulkana, neće biti potrebno više
od nekoliko meseci da ostrvo pod dejstvom vode potpuno nestane. Da bi ostrvo
ostalo moralo bi, dodao je, da bude napravljeno od lave ili nekog drugog
dugotrajnijeg materijala.
Ostrvo još nije dobilo ime, a to pravo će imati kralj Tonge, rekao je Furnije.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
