|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Zemlje Balkana i dalje delimično slobodne |
| |
 Organizacija
za promovisanje demokratije i ljudskih prava Fridom haus (FH) svrstala je i
ove godine zemlje balkanskog regiona među "delimično slobodne" i "slobodne"
u najnovijem izveštaju o političkim pravima i slobodama u svetu.
Prema izveštaju FH, kao slobodne zemlje ocenjene su Srbija, Crna Gora,
Hrvatska i Slovenija, a Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija i Albanija
svrstane su među delimično slobodne.
U godišnjim izveštajima FH, zemlje se po poštovanju političkih prava i
građanskih sloboda rangiraju ocenama od jedan do sedam - jedinica označava
najviši stepen sloboda i prava, a sedam predstavlja najmanji stepen.
Srbija je, kao i u prošlogodišnjem izveštaju, dobila ocene dva i za
politička prava i za građanske slobode.
Najbolje je u regionu rangirana Slovenija, u kojoj su politička prava i
građanske slobode ocenjeni jedinicama, a najgore Kosovo sa dve četvorke.
Iako u kategoriji delimično slobodnih, Kosovo jedino u regionu u odnosu na
prethodnu godinu beleži napredak u poštovanju političkih prava.
Većina zemalja regiona ostala je na istim pozicijama kao i u prethodnom
izveštaju, sa izuzetkom Makedonije i BiH u kojima je, prema procenama FH,
situacija u oblasti političkih prava 2014. pogoršana.
Posle Slovenije, kao najslobodnija u regionu, ocenjena je Hrvatska koja i
ove godine ima ocena jedan za politička prava i ocenu dva za građanske
slobode.
Srbija je treća na "regionalnoj listi", potom Crna Gora koja ima ocenu tri
za politička prava, a ocenu dva za građanske slobode.
Kao delimično slobodne zemlje u izveštaju FH ocenjeni su Albanija sa dve
trojke, Bosna i Hercegovina koja ima ocenu četiri za politička prava i ocenu
tri za građanske slobode i Kosovo sa dve četvroke.
Prema kvalifikacijama Fridom hausa, slobodne zemlje su one u kojima postoji
politička konkurencija, gde se poštuju građanska prava i ljudske slobode i
zemlje koje imaju nezavisne medije.
Delimično slobodne države su one zemlje u kojima je ograničeno poštovanje
političkih prava i građanskih sloboda. One pate od korupcije, slabe
vladavine prava, etničkih i verskih sukoba i političkog okruženja u kojem je
jedna stranka dominantna i pored određenog stepena pluralizma.
Neslobodne su države u kojima ne postoje osnovna politička prava, a
građanske slobode se sistematski krše
|
|
Predsedništvo BiH potpisalo izjavu o evropskoj opredeljenost |
| |
Članovi Predsedništva BiH
juče su usvojili izjavu o neophodnim reformama i evropskoj opredeljenosti,
koja je u skladu sa zahtevima britansko-nemačke inicijative o napretku BiH
ka Evropskoj uniji.
Izjavu su danas u Sarajevu potpisali članovi Predsedništva Mladen Ivanić,
Dragan Čović i Bakir Izetbegović.
Ministri spoljnih poslova Velike Britanije i Nemačke predložili su u
novembru članicama EU novi pristup prema BiH, a od političara su zatražili
da se pismenom izjavom obavežu na sprovođenje institucionalnih reformi na
svim nivoima države, da s Evropskom unijom dogovore i provedu mapu puta za
široki plan ekonomskih i socijalnih reformi.
Članovi Predsedništva BiH u izjavi pozdravljaju "obnovljeni pristup Evropske
unije prema BiH, u skladu sa zaključcima Saveta za spoljne poslove Evropske
unije od 15. decembra 2014. godine".
"Institucije vlasti u BiH sprovešće sve reforme neophodne da bi se
uspostavila institucionalna funkcionalnost i efikasnost na svim nivoima
vlasti i omogućilo da se BiH pripremi za buduće članstvo u EU", naveli su
članovi Predsedništva BiH.
U izjavi se navodi da će "institucije na svim nivoima vlasti u BiH, u skladu
sa svojim ustavnim nadležnostima, u svoje programe rada uključiti reforme
neophodne za napredak BiH u procesu pridruživanja EU".
"U što kraćem roku biće uspostavljen, efikasan i efektivan Mehanizam
koordinacije institucija svih nivoa vlasti u BiH u procesu pristupanja
Evropskoj uniji", navodi se u izjavi.
Dodaje se da će institucije sačiniti i sprovesti program merljivih
inicijalnih reformskih mera, uključujući ekonomske i socijalne mere, mere za
izgradnju funkcionalne tržišne ekonomije, jačanje vladavine prava, ubrzanje
procesa pomirenja i mere za jačanje administrativne sposobnosti, unapređenje
funkcionalnosti i povećanje efikasnosti institucija na svim nivoima vlasti
za preuzimanje i sprovođenje pravne tekovine EU.
Cilj navedenih reformi je, između ostalog, rast zapošljavanja u BiH,
zaustavljanje negativnih ekonomskih trendova, pokretanje procesa
rehabilitacije i modernizacije ekonomije, poboljšanje poslovne klime,
poštovanje vladavine prava, reforma javne uprave.
"Konkretne mere će biti sačinjene i provedene u dogovoru i saradnji sa
ekonomsko-socijalnim partnerima, civilnim društvom, Evropskom unijom i
međunarodnim finansijskim institucijama", navodi se u izjavi.
U kasnijoj fazi, dodaje se u dokumentu, posebna pažnja biće usmerena na
sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Sejdić i
Finci" kako bi se zakonskim putem omogućilo manjinskim narodima da se
kandiduju za visoke pozicije u vlasti u BiH.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Hrvatska 1. jula traži prijem u Šengen |
| |
Premijer Hrvatske Zoran
Milanović najavio je da će Hrvatska 1. jula ove godine podneti zahtev za
prijem u Šengensku zonu.
"Mnogo od toga očekujemo. Mi smo turistička zemlja, oslanjamo se na taj
profitabilni sektor privrede. Sloboda kretanja i sigurnost naših gostiju od
kojih su većina Evropljani", rekao je Milanović tokom službene posete
Estoniji, prenela je Hrvatska radiotelevizija.
On je dodao da će zahtev biti upućen najranije što je moguće, odnosno 1.
jula kada ističu dve godine od prijema Hrvatske u EU.
Milanović je još prošle godine rekao da će Hrvatska aplicirati za ulazak u
Šengensku zonu 1. jula 2015. Tada je izrazio uverenje da će Hrvatska biti
spremna i dodao da ocenu EU očekuje pola godine od podnošenja zahteva, kao
što je to bio slučaj s Mađarskom pošto je ušla u Uniju.
Šengenska zona obuhvata 26 zemalja Evrope koje su u međusobnom prometu, na
zajedničim gramicama, ukinule kontrolu pasoša i drugih dokumenata, dok "prema
spolja" nastupaju jedinstveno, kao jedna "zemlja", uz strogu kontrolu i
zajedničku politiku izdavanja viza.
Cilj Šengenske zone u kojoj su 22 članice EU i još četiri zemlje - članice
trgovinske organizacije EFTA, je podsticanje slobodnog kretanja robe,
informacija, novca i ljudi.
|
|
Optužnica zbog ratnog zločina posle Oluje |
| |
Zbog ratnog zločina protiv srpskih civila posle akcije "Oluja", zagrebačko
tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv jednog od ratnih zapovednika
specijalne policije Željka Sačića i bivšeg pripadnika hrvatske specijalne
policije Franje Drlje.
Tužilaštvo tereti Sačića, koji je penzionisani general MUP-a, da je lažirao
izveštaj o ubistvu šestoro starijih civila u selu Grubori kod Knina posle
vojno-policijske akcije "Oluja" 1995, objavilo je zagrebačko Županijsko
državno tužilaštvo na svojim Internet stranicama.
Bivšeg pripadnika policijske antiterorističke jedinice Lučko Franju Drlju,
koji je pre sedam meseci prvostepeno oslobođen za ratni zločin u Gruborima,
tužilaštvo sada tereti za paljenje kuća u selu Ramljane.
Sačić i Drljo terete se za ratni zločin na širem području Knina i Gračaca
25. i 26. avgusta 1995. godine.
U saopštenju se navodi da je prvooptuženi Sačić kao ratni pomoćnik
zapovednika Štaba specijalne policije MUP-a, propustio da obezbedi
učinkovitu kontrolu nad postupanjem pripadnika specijalne policije, iako je
znao da su pojedini pripadnici specijalne jedinice Lučko 25. avgusta u
Gruborima ubili šestoro civila i zapalili većinu kuća u selu.
Takođe je dozvolio da pripadnici jedinice i drugooptuženi, kao vođa jedne od
grupa jedinice, nastave akciju tokom koje su dan kasnije zapalili više kuća
u selu Ramljani.
Sačića tužilaštvo tereti da je nadležnim policijskim službenicima zabranio
istragu, a zatim i zapovedniku jedinice izdiktirao neistinit izveštaj prema
kojem je jedinica u Gruborima naišla na oružani otpor od osam do deset
neprijateljskih vojnika, što je imalo za posledicu ubistvo civila.
Takav neistinit izveštaj dostavljen je Glavnom štabu Hrvatske vojske u
Zagrebu.
Ova optužnica podignuta je gotovo osam meseci pošto je zagrebački Županijski
sud prvosteopeno oslobodio bivše specijalce Franju Drlju i Božu Krajinu za
zločin u Gruborima.
U tom slučaju bio je optužen i Igor Beneta čije je telo 2011. pronađeno
obešeno u šumi na području Zadra, a u delu javnosti se nagađalo da je ubijen
iako je unutrašnjom kontrolom policija utvrdila da je reč u samoubistvu.
Tužilaštvo je optužnicom podignutom krajem 2010. godine teretilo bivše
specijalce da su 25. avgusta 1995. u Gruborima ubili šestoro starijih
srpskih civila i to u vreme kada je grupa specijalaca osiguravala put Voza
slobode kojim je nakon "Oluje" u Split išao hrvatski državni vrh na celu s
tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom.
|
|
Makedonija platila dug za članarinu u UN |
| |
Makedonsko Ministarstvo
spoljnih poslova saopštilo je juče da je plaćen dug za članarinu u
Ujedinjenim nacijama od 24.606 dolara, zbog kojeg je Makedonija izgubila
pravo glasa u Generalnoj skupštini UN, objavili su mediji u Skoplju.
Plaćenjem duga Makedonija je povratila pravo glasa u Generalnoj skupštini
UN.
Ministarstvo je saopštilo da očekuje da plaćanje duga uskoro bude
evidentirano u UN, koje su u utorak na svojoj internet stranici objavile
listu zemalja koje nisu podmirile dugove za članarinu u UN.
O tome da je zemlja izgubila pravo glasa u UN makedonsku Vladu je pismeno
obavestio i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, a na listi koju su objavile
UN, Makedonija je bila jedina evropska zemlja koja je zbog duga za članarinu
za 2013. i 2014. ostala bez prava glasa u Generalnoj skupštini UN.
Pored Makedonije, koja je od danas, prema navodima makedonskih zvaničnika,
dug za članarinu u UN izmirila, na spisku dužnika čije diplomate neće moći
da glasaju zbog neplaćene članarine je još sedam zemalja: Grenada, Kirgistan,
Maršalska ostrva, Ruanda, Tonga, Vanuatu i Jemen.
Po članu 19 Povelje UN, pravo glasa u Generalnoj skupštini UN gubi država
članica koja duguje članarinu za dve ili više godina. Izuzetak su zemlje za
koje se može utvrditi da su dugovi nastali zbog okolnosti na koje one nisu
mogle uticati.
|
|
Pozivi za inauguraciju poslati, zemlje same odlučuju |
| |
Kabinet predsednika Hrvatske uputio je svim ambasadama u zemlji diplomatsku notu
kojom ih obaveštava o mestu i vremenu inauguracije novoizabrane predsednice
Kolinde Grabar Kitarović, a svaka država će sama odlučiti ko će je predstavljati,
rečeno je agenciji Beta u hrvatskim institucijama.
U Kabinetu predsednika Hrvatske kažu da je u utorak svima poslata diplomatska
nota istog sadržaja, bez navođenja imena, ali da ona znači poziv najviše
rangiranom funkcioneru ili visokom zvaničniku.
Portparolka Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Danijela Barišić objasnila
je da diplomatska nota sadrži generalne informacije o ceremoniji.
"Koga će svaka zemlja delegirati da je predstavlja na inauguraciji, zavisi od
nje same", rekla je Barišić za agenciju Beta upitana da li je na inauguraciju
pozvan predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Popis stranih funkcionera koji će učestvovati na inauguraciji trebalo bi da bude
poznat oko 5. februara.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić još se nije izjasnio hoće li doći na
inauguraciju u Zagreb, a u Zagrebu se spekuliše da će umesto njega u Zagreb doći
šef diplomatije.
Na inaguraciji dosadašnjeg predsednika Ive Josipovića pre pet godina nije bilo
predstavnika Srbije, jer je bio pozvan tadašnji predsednik Kosova Fatmir Sejdiju.
Inauguracija Kolinde Grabar Kitarović biće 15. februara, umesto 18. februara,
kako je ranije planirano.
Njeni saradnici potvrdili su da je do promene datuma inauguracije došlo je zbog
toga što je američki predsednik Barak Obama za 18. februara najavio održavanje
velikog samita o borbi protiv ekstremizma, što bi sprečilo veci broj šefova
država ili vlada da tog dana dođu u Zagreb. Jedan od razloga je i to što je 15.
februara neradni dan, pa je lakši dolazak zvanica, ali i taj što u sredu 18.
februara počinje korizma (uskršnji post).
Bez obzira na datum inauguracije, Grabar Kitarović će zvanično preuzeti funkciju
19. februara, kada prestaje mandat dosadašnjem šefu države.
Kao i ranijih godina, inauguracija će biti održana na zagrebačkom Markovom trgu,
gde su sedišta Vlade i Sabora, a prva predsednica Hrvatske u istoriji položiće
zakletvu u podne pred predsednicom Ustavnog suda Jasnom Omejec.
Saradnici Kolinde Grabar Kitarović najavili su da novoizabrana predsednica iz
Hrvatske demokratske zajednice ima svoje želje za inauguraciju, pa će se tako
pojaviti novi nacionalni elementi poput garde i lente, koju je poslednji nosio
predsednik Franjo Tuđman. Troškovi inauguracije procenjuju se na oko 600.000
kuna (78.000 evra).
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Sud povukao poternicu za Branimirom Glavašem |
| |
Vanraspravno veće zagrebačkog
Županijskog suda povuklo je poternicu za Branimirom Glavašem koji je nedavno
izašao iz mostarskog zatvora gde je izdržavao zatvorsku kaznu zbog ratnih
zločina nad srpskim civilima u Osijeku 1991. godine.
U saopštenju objavljenom na internet stranicama suda, objašnjava se da je
rešenje o određivanju istražnog pritvora po sili zakona prestalo da važi čim je
on počeo da izdržava zatvorsku kaznu u BiH, pa je, u skladu s tim, povučena i
poternica. Dodaje se da protiv tog rešenja zalba nije dopuštena.
Ustavni sud Hrvatske ukinuo je 12. januara pravosnažnu presudu Vrhovnog suda,
kojom je Glavaš osuđen na osam godina zatvora zbog ratnih zločina nad Srbima u
Osijeku i zatražio da se postupak ponovi.
Buduci da je na snazi prvostepena presuda Županijskog suda u Zagrebu kojom je
Glavaš osuđen na deset godina zatvora i određen mu je pritvor, zagrebački sud je
16. januara automatski za njim raspisao poternicu.
Četiri dana kasnije, sud Bosne i Hercegovine doneo je rešenje da se Branimir
Glavaš odmah pusti na slobodu iz zatvora u Mostaru, gde je izdržavao kaznu,
pošto je uoči izricanja presude u Hrvatskoj pobegao u BiH čije državljanstvo
takođe ima.
Po izlasku iz mostarskog zatvora, Glavaš je otišao u obližnje Drinovce, gde ima
kuću, jer mu je pretilo hapšenje ako pređe hrvatsku granicu.
Glavaš je do sada odslužio tri petine zatvorske kazne na koju ga je osudio
Vrhovni sud zbog ratnih zločina u slučajevima nazvanim "Selotejp" i "Garaža".
Glavaš je prvi hrvatski političar osuđen za ratne zločine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
