|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Makedonska afera prisluškivanja medija |
| |
 Novinari
koji su u sedištu opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM)
dobili materijale o tome da su prisluškivani u privatnim i poslovnim
razgovorima revoltirani su, a deo njih je najavio tužbu protiv države,
objavila je skopska TV "Telma".
Među novinarima koji su na konferenciji za novinare lidera SDSM Zorana Zaeva
saznali da su njihovi telefonski razgovori prisluškivani je i Olivera
Trajkovska, koja je najavila da će podneti tužbu zbog nelegalnog
prisluškivanja.
"Kada se oformi predmet za zločinačko udruživanje biće im oduzeta imovina od
ne znam kojih računa i volela bih da od onog što bude sakupljeno sa računa
onih koji su krivi za zločinačko udruživanje nama bude plaćena šteta za ovo
što nam je urađeno", rekla je Olivera Trajkovska.
Novinarka Katerina Blaževska je navela da joj je ovo drugi put da otkrije da
je "prisluškuje veliko uvo".
"Ovo mi je drugo 'veliko uvo' da tako kažem. Prošli put to mi je proizvelo
stres, sada nije da sam iznenađena, ali sam razočarana. Znate, posle deset
godina od te prve afere očekivala sam da će institucije početi da
funkcionišu, da će nekakav nadzor garantovati da čovekova prava neće biti
kršena na ovakav brutalan način", rekla je Katerina Blaževska.
Novinar Muhamed Zećiri je rekao da je "ponosan" i da smatra da sve kolege
treba da budu ponosne na činjenicu da ih je prisluškivala "totalitarna vlast"
zbog toga što "imaju svoje mišljenje".
"Treba da smo ponosni što smo na vreme bili vizionari i što smo znali sa
kime imamo posla. Ovome mora da dođe kraj", kazao je Zećiri za TV Telma.
Lider najveće makedonske opozicione partije Socijaldemokratskog saveza
Makedonije (SDSM) Zoran Zaev objavio je još pet prisluškivanih razgovora
koji, kako je naveo, "otkrivaju da vlast u Makedoniji u korak prati i
prisluškuje novinare i vrši kontrolu medija".
Zaev je na konferenciji za novinare u sedištu SDSM u Skoplju rekao da je u
poslednje četiri godine Uprava za bezbednost i kontrašpijunažu (UBK)
prisluškivala više od 100 novinara i vlasnika medija, kao i da je jedan od
novinara koji je najviše prisluškivan i praćen pokojni urednik nedeljnika
Fokus Nikola Mladenov koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći pre dve godine.
Zaev je ranije naveo da je "do prisluškivanih materijala došao uz pomoć
patriota među makedonskim obaveštajcima".
Premijer Makedonije, Nikola Gruevski je izjavio da "ima saznanja da iza
prisluškivanja stoji strana služba i da tačno zna o kojoj službi je reč".
Gruevski je time odbacio tvrdnju lidera opozicionog Socijaldemokratskog
saveza Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva da je vlast prisluškivala 20.000
građana Makedonije, i uzvratio da Zaev tom tvrdnjom "pokušava da izazove
destabilizaciju zemlje".
Kako prenose makedonski mediji, Gruevski je na konferenciji za novinare
rekao da se ceo proces snimanja prisluškivanih telefonskih razgovora, od
kojih je neke objavio njegov politički protivnik Zoran Zaev, "izvodio na dva
načina u koji su bili umešani i profesionalci iz inostranstva, uz podršku
lica iz Makedonije".
Gruevski koji je lider vladajuće VMRO DPMNE, naveo je da je u prisluškivanja
telefonskih razgovora bio uključen bivši direktor Uprave za bezbednost i
kontrašpijunažu (UBK) Zoran Veruševski, uhapšen krajem januara.
"Snimljeni razgovori koje je prezentirao (Zoran) Zaev naručeni su od strane
službe u direktnoj saradnji sa Zoranom Veruševskim. U njegovom komjuteru ima
transkripata razgovora na engleski jezik, kao i analiza razgovora. Jasno je
da je materijal bili namenjen stranoj službi, licima koja ne poznaju
dovoljno politička dešavanja u zemlji", kazao je Gruevski.
Gruevski je naveo da je "snimanje prisluškivanih razgovora počelo 2010.
godine i da se "tajno snimanje odvijalo povremeno i na različitim lokacijama
od strane nepoznatog počinioca koji je ilegalno snimao telefonske razgovore
s različitih lokacija u radijusu od dva kilometara od institucija gde su
telefoni visokih funkcionera".
Po saopštenju makedonskog MUP-a "hartije kojima je manipulisao Zoran Zaev su
najobičnija laž, a ne dokumenta Uprave za bezbednost i kontrašpijunažu".
|
|
Han: Teška politička kriza u Makedoniji |
| |
Evropski komesar Johanes Han
izjavio je u Briselu da se teška politička kriza u Makedoniji zbog sukoba
vlasti i opozicije mora rešiti uz poštovanje temeljnih prava i pravosuđa i
tako da se sagleda kako u tome mogu pomoći institucije Evropske unije.
Han je, osvrćući se na posetu Skoplju, istakao da je neprihvatljivo da
opozocija bojkotuje dve godine parlament u zemlji koja je kandidat za
članstvo u EU.
U Makedoniji postoji veoma teška politička kriza, rekao je. "Razgovarao sam
s vladom i opozicijom i svim političkim snagama uputio jasan signal da svi
moraju uložiti napore da se prevaziđe sadašnja duboka podela u parlamentu".
Zamoljen na redovnom brifingu za novinare u Evropskoj komisiji da objasni
kako vidi stvarnu situaciju u Makedoniji, imajući vidu da je prethodno
istakao "zabrinutost zbog izveštaja o prisluškivanju i snimanju hiljada
građana" u toj zemlji, evropski komesar za politike susedstva i pregovore o
proširenju odgovorio je da se to mora rešiti uz poštovanje vladavine prava.
"Otud", kazao je Han, "ako postoji određeni materijal, oko kojeg je podignut
sudski postupak zbog kriminalnih posledice, ili tako nečeg, to se mora dati
onima koji su za to nadležni u pravosuđu, i to na nezavistan i transparentan
način".
Na pitanje novinara zašto na završetku posete Makedoniji nije održao
konferenciju za štampu, već je naknadno samo izdao saopštenje, mada je nova
Evropska komisija među ciljeve postavila otvorenost prema novinarima, Han je
rekao da ne bi ni danas došao pred novinare da ne ceni taj posao.
Ali je napomenuo da "profesionalni posao katkad nalaže da se istraži,
raspravlja i traže moguća rešenja, a da nije uvek najprikladnije da se vrlo
ubrzo nešto kaže sasvim spontano".
"Ponekad se moraju prikupiti informacije i razmisliti o njima, a to je
upravo bio slučaj", zaključio je evropski komesar.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Sud odlučio da izruči Nezirovića zbog ratnih zločina nad Srbima |
| |
Federalni apelacioni sud u
SAD odlučio je da Almaz Nezirović može biti izručen Bosni i Hercegovini, gde
je optužen za ratne zločine nad srpskim civilima.
Nezirović, koji sada živi u američkoj državi Virdžiniji, optužen je da je
kao čuvar u logoru Rabić tokom rata 1992. godine mučio, prebijao i ponižavao
nenaoružane srpske civile.
U BiH je za njim izdata poternica 2003. godine, šest godina pošto je kao
izbeglica došao u SAD.
Federalni sudija je 2013. ocenio da ima dovoljno dokaza za navode iz
optužnice i da Nezirović može biti izručen BiH, što je danas potvrdio i
apelacioni sud.
Sudija je odbacio zahtev Nezirovića da ne bude izručen jer je prošlo mnogo
godina od zločina, kao i njegove tvrdnje da je ekstradicija zabranjena jer
su njegova dela bila politička.
"Mučenje zatvorenika ne može biti opravdano na osnovu toga što se desilo u
kontekstu političkih nereda", rekla je sudija Barbara Milano Kenan.
Prema sudskim dokumentima, Nezirović se 1992. pridružio Hrvatskom vijeću
odbrane (HVO) i postao logorski čuvar.
Bosanske vlasti tvrde da je Nezirović tukao civilne zatvorenike palicom i
puškom i primoravao ih da goli puze i jedu travu po kojoj su drugi urinirali.
Nezirović je na američkom federalnom sudu bio optužen i za prikrivanje ratne
prošlosti prilikom prijave za izbeglički status i podnošenja zahteva za
dobijanje državljanstva SAD. Ta optužnica je prošle godine odbačena zbog
verovatnog izručenja.
|
|
Hodžić zadržan u zatvoru u SAD zbog pomaganja terorista |
| |
Ramiz Hodžić, poreklom iz BiH, optužen u SAD za slanje novca i oružja
terorističkim organizacijama u Iraku i Siriji, biće zadržan u pritvoru,
odlučeno je posle kratkog saslušanja na sudu u Sent Luisu.
Hodžić je optužen da je, koristeći Fejsbuk, Pejpal, Vestern junion i
američku poštu, slao novac i opremu preko posrednika u Turskoj.
Hodžić se izjasnio da nije kriv. Sudija je u petak odobrio zahtev Hodžićevog
advokata koga mu je dodelio sud da njegov klijent ostane u pritvoru i da se
odloži saslušanje.
Advokat nije obrazložio takav zahtev na sudu i odbio je da ga kasnije
komentariše.
Hodžić je optužen za 10 uplata od ukupno 8.850 dolara i za organizovanje dve
pošiljke vojne opreme u vrednosti od 2.451 dolar.
Pored Hodžića za pomaganje terorista optuženi su i njegova supruga Sedina
Unkić Hodžić i još četvoro bosanskih imigranata koji žive u Sent Luisu,
Ilinoisu i Njujorku.
Prema navodima iz optužnice, bračni par Hodžić živi u SAD, u izbegličkom
statusu gotovo dve decenije.
Sudija u Čikagu je odbio da oslobodi Medihu Medi Salkičević iz Šiler parka u
Ilinoisu, dok datumi saslušanja još nisu određeni za Armina Harčevića iz
Sent Luisa u Misuriju, Nihada Rosić iz Jutike, u državi Njujork i Jasminku
Ramić iz Rokforda, u Ilinoisu.
|
|
Uhapšena sutkinja Azra Miletić zbog mita i korupcije |
| |
Sutkinja Suda BiH Azra
Miletić uhapšena je u Sarajevu, zbog sumnje da je uzimala novac od osoba iz
kriminalnog miljea, protiv kojih su vođeni sudski postupci na Sudu BiH.
Kako piše sarajevski list Slobodna Bosna, pripadnici Državne agencije za
istrage i zaštitu (SIPA) pretresli su sinoć kancelariju sutkinje Miletić u
Sudu BiH, a nakon toga i njen stan.
Azra Miletić je privedena u prostorije SIPA-e, a tokom dana će biti
saslušana u Tužilaštvu BiH.
Sutkinja Azra Miletić je već nekoliko meseci pod tajnom istragom Tužilaštva
BiH SIPA-e, a sumnja se da je, kao član Drugostepenog veća Suda BiH, uzela
novac od bivšeg policijskog komesara iz Bihaća Rame Brkića, kojem je u
novembru prošle godine delom ukinuta prvostepena osuđujuća presuda.
|
|
Mediji:Rusija bi mogla destabilizovati Crnu Goru |
| |
Podgorički mediji prenose ocenu američkih zvaničnika da bi Rusija mogla da
pokuša da destabilizuje Crnu Goru.
Podsekretar za odbranu SAD Kristin Vormut je na saslušanju pred Odborom za
oružane snage Kongresa kazala da bi Rusija, pre svega, "mogla krenuti" na male
zemlje, one koje nisu članice NATO-a, da ih destabiluzije.
Rusija bi, kako je američka zvaničnica navela, a prenose mediji u Crnoj Goru,
mogla da se u tom pokušaju posluži "informacionim operacijama i tehnikama koje
je koristila u Ukrajini".
Kao drugo "područje za zabrinutost", Vormut je navela baltičke zemlje, gde bi
Rusija, takođe, navodno pokušala da realizuje "ukrajinski scenario".
Državni sekretar SAD Džon Keri je u američkom Senatu izjavio da se više zemalja
u Evropi, među njima i Crna Gora, nalaze na "liniji vatre" odnosa između SAD i
Rusije.
Keri je kao zemlje na "liniji vatre", pored Crne Gore, naveo i Srbiju,
Makedoniju, Moldaviju i Gruziju. Takođe, naveo je i Kosovo.
Ilija Desopotović,
Podgorica
|
|
Oglasavanje Marketing
|
