|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Etničko nasilje i povratak raseljenih problemi Kosova |
| |
 Na
Kosovu i dalje postoje problemi međuetničkog nasilja, pritiska i napada na
novinare, povratka i reintegracije raseljenih i diskriminacije manjina,
ocenila je organizacija Amnesti internešenel u godišnjem izveštaju o stanju
ljudskih prava.
"Međuetničke tenzije se nastavljaju, posebno na severu. Neki srpski
političari su sprečeni da uđu na Kosovo, a neki kosovski Srbi, među kojima
povratnici u Klinu, bili su meta napada na njihovu imovinu, groblja i verske
objekte", navodi se u izveštaju AI.
Napadi su se, dodaje se u izveštaju, intenzivirali posle fudbalske utakmice
Srbija-Albanija u oktobru i incidenta s bespilotnom letelicom.
AI podseća da su u junu, posle sukoba kosovske policije i Albanaca koji su
demonstrirali protiv zatvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici,
pripadnici Euleksa ispalili gumene metke, iako je njihova upotreba
zabranjena.
Međunarodna organizacija ocenjuje da vlasti utiču na kosovske medije i da su
novinari izloženi pretnjama i napadima.
"Vlada i državne agencije u velikoj meri utiču na medije preko velikih
doprinosa njihovim prihodima od reklama", navedeno je u izveštaju.
AI ističe da se nastavljaju napadi na istraživačke novinare i podseća da je
novinar lista Ekspres Visar Durići dobijao ozbiljne pretnje smrću posle
pisanja o organizaciji Islamska država.
Udruženje profesionalnih novinara, dodaje se u izveštaju, izrazilo je
zabrinutost da je Euleks izvršio pritisak na novinara Koha ditore Vehbija
Kajtazija, koji je pisao o navodnoj korupciji u Euleksu.
AI navodi da je se 1.655 osoba i dalje vodi kao nestalo i na protest rođaka
nestalih zbog ukidanja mesečne nadoknade od 135 evra kada su tela članova
njihove porodice pronađena.
"Unmik nije uspeo da obezbedi odštetu, uključujući nadoknadu, rođacima
nestalih kosovskih Srba, po preporuci Savetodavnog odbora za ljudska prava",
kaže se u izveštaju.
Romi, Aškalije i Egipćani i dalje su žrtva raširene i sistematske
diskriminacije, a u cilju njihove integracije primenjeno je svega nekoliko
mera, ocenio je AI.
Do novembra je s Kosova emigriralo oko 360 porodica, odnosno oko 1.700 ljudi,
i zatražilo azil u Mađarskoj.
Više od 17.200 ljudi, uglavnom kosovoskih Srba, i dalje je raseljeno, prema
podacima agencije UN za izbeglice, a do novembra su se samo 404 člana
manjinskih zajednica dobrovoljno vratila na Kosovo, "gde su uslovi za
njihovu reintegraciju i dalje krajnje neadekvatni".
Azil u zemljama EU do oktobra je tražilo 11.000 ljudi s Kosova, dodaje se u
izveštaju AI.
|
|
I političari vlasnici medija |
| |
Među vlasnicima medija,
otvoreno ili preko članova porodice, nalaze se političari Bratislav Gašić,
Dušan Bajatović, Nebojša Stefanović, navodi se u najnovijem izveštaju
Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije o radu medija.
U izveštaju Saveta o vlasničkoj sturkturi medija za period od 2011. do 2014.
godine, koji je preneo današnji NIN, navodi se da su među vlasnicima medija
i biznismeni Milan Beko, Stanko Subotić, Predrag Ranković Peconi.
Savet je naveo da je TV Pink Željka Mitorvića dobijala poreske olakšice, a
TV Most Dušana Bajatović subvencije iz vojvođanskog budžeta.
Savet je zaključio da više od polovine analiziranih medija nema jasno
vidljivog vlasnika, odnosno od 50 posmatranih medija 27 ima netransparentno
vlasništvo.
Više od polovine najuticajnih medija ima kao krajnjeg vlasnika kompaniju
registrovanu u inostranstvu, a problematične su one kod kojih su vlasnici
ofšor kompanije, najčešće sa Kipra, Britanskih Devičanskih Ostrva,
Kajmanskih Ostrva, gde je gotovo nemoguće utvrditi pravog vlasnika.
NIN je preneo da zaključak Saveta da na uređivačku politiku medija presudno
utiče "gvozdeni trougao" medijskih kuća, političkih struktura i krupnog
biznisa.
Aktuelni ministar odbrane Bratislav Gašić iz SNS-a, preko firme Saco d.o.o.
vlasnik je televizije TV Plus iz Kruševca, a upravljačka prava je u aprilu
2014. preneo na direktora Dejana Miladinovića.
Njegov sin, Vladan Gašić, vlasnik je televizije TV Zona iz Niša, preko firme
Zona plus d.o.o, a jedan je od vlasnika i Sportske TV iz Kruševca, koja je
dobila dozvolu za emitovanje u julu 2014. godine.
U odeljku "Budžetsko finansiranje medija u vlasništvu političara" dobar je
deo posvećen TV Plus Kruševac u vlasništvu ministra Gašića, koja je
finansirana i budžetskim novcem grada Kruševca.
Vojvođanska regionalna TV Most u vlasništvu je roditelja Dušana Bajatovića,
potpredsednika SPS-a. Ta televizija, kako je utvrdio Savet, dobila je ukupno
2,7 miliona dinara, na osnovu rešenja pokrajinskog sekretara za kulturu
Milorada Jurića iz juna 2011. i aprila 2012, a naredne dve godine primila je
2,4 miliona od Kulturnog centra Novog Sada i 3,5 miliona od Skupštine grada
Novog Sada.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, indirektno, preko članova
familije ili putem ranijih angažmana dovodi se u vezu sa pojedinim medijama.
Kako navodi Savet, Stefanović je u periodu 2004.-2008. bio direktor
marketinga kompanije Interspeed, u čijem je vlasništvu bio Radio Fokus. Iza
Interspeeda stoji Petar Komnjenović, pominjan u policijskoj akciji Mreža.
U izveštaju Saveta je navedeno da su 2012. godine iza ugašenog dnevnog lista
Pravda stajali ljudi bliski SNS-u. Udeo od 48 odsto imao je Nemanja
Stefanović, ministrov brat, 47 odsto Jugoslav Petković, danas direktor
Jugoimporta SDPR, i pet odsto Nikola Petrović, aktuelni direktor EMS-a.
Savet je upozorio i na drugu vrstu ustupaka vlasti - poreske olakšice.
Prema podacima do kojih je Savet došao, od jula do oktobra 2014. godine
ukupan poreski dug svih medija iznosio je preko 3,2 milijarde dinara ili oko
26 miliona evra.
Po visini duga izdvajaju se TV Pink, Novosti, Politika i RTS. Ukupni dug TV
Pink je u tom periodu iznosio 759, 9 miliona dinara i bio je osam puta veći
od duga RTS, skoro šest puta veći od duga Politike i više od 2,5 puta veći
od duga Novosti.
"Najbolji primer za pumpanje poreskog duga je slučaj Pinka, čiji vlasnik
Željko Mitrović resurse svoje TV godinama stavlja na raspolaganje
najdominantnijoj stranci koja čini Vladu", piše u izveštaju Saveta, koji je
utvrdio da TV Pink nije poštovala Sporazum o odloženom plaćanju poreskog
duga od 705 miliona dinara iz februara 2013. godine, kojim mu je omogućeno
da dug izmiri u 15 jednakih mesečnih rata uz grejs period od devet meseci.
U međuvremenu, ministar finansija Dušan Vujović je sa TV Pink 14. oktobra
2014. godine zaključio novi sporazum o odloženom plaćanju duga za obaveze u
visini od 197,5 miliona dinara, na 12 rata uz grejs period od 12 meseci. To
bi značilo da bi prvu ratu od 16,4 miliona dinara Mitrović trebalo da plati
tek 25. septembra 2015.
Iako je TV Pink početkom februara saopštila da je platila pet miliona evra
poreskog duga, Savet postavlja pitanja zašto Poreska uprava nije raskinula
sporazum iz 2013. godine i prinudnim putem naplatila dug kada je utvrđeno da
dužnik ne plaća rate, zašto je sklopljen novi sporazum na jesen 2014. i da
li ovakvi uslovi važe i za ostale poreske obveznike.
U Izveštaju se pominje i Predrag Ranković Peconi kao verovatni pravi vlasnik
TV Hepi, a u prilog tome ide činjenica da se sve četiri povezane firme sa TV
Hepi nalaze na adresi Aleksandra Dubčeka 14, na kojoj je i firma Invej, koja
se vezuje za Peconija.
Savet se osvrće i na portal E-novine, čiji su vlasnici sa po 50 odsto
Branislav Jelić i Petar Luković, i napominje da se E-novine ističu po
prijateljskim odnosima sa biznismenom Stankom Subotićem Canetom. Sedište
redakcije je u Knez Mihailovoj ulici, a vlasnik stana u kome su smeštene
E-novine je Stanko Subotić, navodi se u izveštaju.
Najčešći neformalni pritisak na uređivačku politiku medija vrši se preko
oglašivača, tvrdi Savet i ističe da je primetno da obim i kontinuitet
saradnje oglašivača i konkretnog medija zavisi od kursa uređivačke politike.
Praćenje oglašavanja od jula do avgusta 2014. godine, pokazalo je da je list
Politika rekorder po broju oglasa od budžetskih korisnika (više od 250), u
novosadskom Dnevniku dominiraju oglasi pokrajinskih organa, dok je
interesantno da se u Novostima Državna lutrija Srbije oglasila preko 50
puta.
Na oglašivačkom tržištu najveći procenat drže i dalje dva pula - agencije
okupljene oko Direct Media (doskoro u vlasništvu Dragana Đilasa), a drugi
pul čini osam agencija okupljenih mahom oko Srđana Šapera, među kojima je i
agencija Second, iza koje stoji Goran Veselinović, član Glavnog odbora
SNS-a.
U poslednjim godinama, kao je utvrdio Savet, opada udeo Direct Media, koji
gubi značajne klijente, poput Imleka, Agrokora, Komercijalne banke i Banke
Inteza.
Savet navodi da je većina medija sa državnim kapitalom pod direktnom
kontrolom političkih stranaka, a prvi oblik uticaja je putem njihovog
finansiranja. Finansijsku kontrolu Tanjuga, Savet prepoznaje posebno u toku
predizborne kampanje 2012. godine, kada je Vlada odobrila beskamatni kredit
od 17,5 miliona dinara iako je Tanjug iz budžeta u 2011. već dobio više do
216 miliona dinara.
Još očiglednija kontrola vidi se u ukidanju pretplate za RTS i prelasku na
budžetsko finansiranje, pa je tako RTS u 2014. dobio 6,5 milijardi dinara.
Uz to, uz saglasnost Vlade, RTS-u je otpisan dug od 20 miliona evra prema JP
Emisiona tehnika i veze, naveo je Savet, preno NIN.
|
|
Najveći dužnici Zastava oružje, Krušik Valjevo... |
| |
Poreska uprava Srbije
objavila je spisak najvećih poreskih dužnika na kojem je 407 aktivnih
preduzeća, 745 firmi koje su u stečaju i likvidaciji, 221 su u
restrukturiranju, 399 je brisano iz registra, a 147 je onih kojima je oduzet
poreski identifikacioni broj (PB).
Najveći poreski dužnik među aktivnim preduzećima na kraju 2014. godine bilo
je kragujevačko preduzeće Zastava oružje čiji je dug 7,57 milijardi dinara.
Sledi Krušik Valjevo (2,53 milijardi), zatim PPT Namenska iz Trstenika (2,1
milijarde), Kompanija Borba (1,8 milijardi), Monus (1,5 milijardi), a ta
kompanija je podnela zahtev za reprogram duga.
Među najvećim dužnicima su i Simeks, Lola livnica, Mera invest, Sloboda,
Koncern Farmakom, Fudbalski klubovi "Crvena zvezda" i "Partizan", Beohemija,
Pink intrernešnel, Kompanija Novosti, RTS, Zekstra grupa.
Na spisku najvećih poreskih dužnika je 647 preduzetnik, a najveći dug ima
Milan Vasiljković, vlasnik "Zelene jabuke" iz Smederevske Palanke čiji je
dug 116,1 milion dinara.
Poreska uprava nema mogućnost da prinudno naplati dug od preduzeća koja su u
stečaju ili restrukturiranju. Među preduzećima koja su u stečaju najveći
dužnik je Beobanka s dugom od 30,76 milijardi i Investbanka sa dugom od 23,1
milijardu dinara.
|
|
EP traži vladavinu zakona i sud za ratne zločine na Kosovu |
| |
Spoljnopolitički odbor
Evropskog parlamenta (EP) danas je od vlasti Kosova zatražio da se "snažno
posvete" jačanju vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa, suzbijanju
korupcije i organizovanog kriminala na svim nivoima i formiranju suda za
ratne zločine sa sedištem izvan Kosova.
Odbor EP je usvojio predlog rezolucije za koju je glasalo 45 poslanika,
sedam je bilo protiv, a dva su se uzdržala. U dokumentu se od vlade u
Prištini traži da sprovede i strukturne ekonomske reforme za otvaranje novih
radnih mesta.
"Mora se dati prednost uspostavljanju i saradnji s posebnim sudom za ratne
zločine, čime će se Kosovu pomoći da se suoči sa svojom prošlošću", navodi
se u predlogu rezolucije koju EP u plenumu treba da usvoji u martu.
Takođe se kaže da treba nastaviti "Pripremame za potpuni prenos nadležnosti
Euleksa na kosovske vlasti".
Spoljnopolitički odbor EP "podstiče preostalih pet država članica EU da
priznaju Kosovo, jer bi se time dodatno omogućila normalizacija odnosa
Beograda i Prištine".
U dokumentu se navodi da je došlo do napretka u slobodi kretanja, a Srbija i
Kosovo se pozivaju da nastave s potpunim sprovođenjem već postignutih
sporazuma, uključujući dodelu Kosovu posebnog međunarodnog telefonskog
pozivnog broja.
U raspravi je jedine oštre primedbe stavio nezavisni francuski poslanik
Emerik Šoprad koji je rekao da je protiv ovog dokumenta zato što se nigde ne
spominje da su Albanci počinili zločine nad Srbima i da je u "toj pokrajini
izvršeno etničko čišćenje Srba", budući da više od 200.000 srpskih izbeglice
ne može da se vrati u svoje domove.
Austrijska poslanica Zelenih Ulrike Lunaček, koja je izvestilac EP za Kosovo
i koja je pripremila nacrt rezolucije, uzvratila je da treba razumeti šta se
dogodilo na Kosovu, budući da je, kako je napomenula, režim bivšeg srpskog
predsednika Slobodana Miloševića takođe počinio zločine nad Albancima.
Na opasku Šoprada da je Kosovo "leglo kriminala", Lunaček je odgovorila da
kriminal postoji i u drugim zemljama i navela suđenje za korupciju jedne
banke u Austriji.
Prema tekstu rezolucije, na Kosovu su postignuti određeni pomaci u pravosuđu,
mada postoji "snažna zabrinutost u pogledu nezavisnosti, odgovornosti,
nepristranosti i delotvornosti sudija, tužilaca i rada Sudskog veća Kosova.
Odbor smatra da "treba nastaviti rad na pripremama za potpuni prenos
nadležnosti Euleksa na kosovske vlasti".
U rezoluciji se "izražava zabrinutost zbog izostanka početnog napretka u
borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, što je znatna prepreka za
demokratski, društveni i privredni razvoj Kosova".
Takođe pozdravlja rad Specijalnog istražnog tima Euleksa i izveštaj
objavljen u avgustu 2014, "u kojem su izneseni uverljivi dokazi protiv
određenih bivših viših starešina Oslobodilačke Vojske Kosova, ali ne i OVK u
celini".
U cilju istrage dokaza o tim zločinima se, kako se dodaje, "pozdravlja
zahtev za stvaranje posebnog suda koji će delovati u sklopu kosovskog
pravosuđa, ali sa sudskim većem u Holandiji".
Evropski parlament je, kaže se u predlogu rezolucije, "zabrinut zbog
nedavnih optužbi za korupciju unutar Euleksa, ali veruje da je Euleks imao i
da bi još trebalo i mogao da odigra važnu ulogu na Kosovu".
Stoga pozdravlja brzu odluku Visoke predstavnice EU Federike Mogerini da se
naimenuje i nezavistan stručnjak sa zadatkom da ispita te optužbe.
U rezoluciji se "izražava snažna zabrinutost zbog nedavnog porasta broja
građana koji napuštaju Kosovo i odlaze u države EU, uključujući Rome,
Aškalije i Albance".
Zato se "pozivaju prištinske vlasti da se delotvorno bore protiv zločinačkih
mreža koje se bave trgovanjem ljudima i da jasno obrazlože javnosti da je
mala verovatnoća da će zahtevi za azil biti odobreni".
EP poziva Kosovo da usvoji delotvorno zakonodavstvo za medije "kojim će se
zajamčiti sloboda izražavanja, a i dalje je zabrinut zbog pretnji i napada
na novinare".
Jedan od prioriteta nove vlade je stvaranje oružanih snaga Kosova, kako su
istakli parlamentarci EU dodajući da se "načelo teritorijalne obrane shvata
kao deo nacionalnog suvereniteta".
Oni su ukazali na to da su "ostvareni pomaci u vezi sa severom Kosova,
posebno u pogledu izbora gradonačelnika održanih na celom području Kosova i
većeg broja projekata na severu koji se finansiraju sredstvima EU".
Spoljnopolitički odbor EP podvlači da "treba nastaviti napore za stvaranje
saveza srpskih opština, čime bi se paralelne strukture još više učinile
suvišnima, a potrebni su dodatni stalni napori za približavanje albanske i
srpske zajednice".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Manji broj pritužbi protiv Srbije pred Evropskim sudom |
| |
Broj pritužbi podnetih protiv
Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu smanjen je u
proteklih godinu dana za više od dve trećine.
U januaru 2014. pred Sudom je bilo 12.000 pritužbi protiv Srbije, dok je
početkom 2015. godine protiv Srbije bilo ukupno 2.523 pritužbe.
Donošenje presude u slučaju Vučković i drugi protiv Srbije, koja se odnosila
na isplatu ratnih dnevnica, značajno je smanjilo broj predmeta protiv Srbije
pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Veliko Veće Suda u Strazburu u martu prošle godine odbacilo je oko 5.000
pritužbi vojnih rezervista navodeći da u ovom slučaju nisu iscrpljeni svi
domaći mehanizmi, odnosni da ustavna žalba nije iskorišćena kao delotvorno
pravno sredstvo.
Uprkos smanjenju broja slučajeva pred Sudom za ljudska prava, Srbija i dalje
zauzima visoko šesto mesto po broju žalbi.
Najviše slučajeva pred Sudom u Strazburu ima Ukrajina (13.650), zatim
Italija (10.100), Rusija (10.000) i Turska (9.500). Neslavna statistika
odnosi se i na Rumuniju koja je sa 3.400 predstavki trenutno najtuženija
zemlja u regionu. Protiv Srbije ima 2.523 tužbe, dok se protiv Slovenije
vodi 1.700 postupaka.
Protiv Srbije do sada je doneto 115 presuda. U 2014. godini Sud je presudio
u 18 slučajeva protiv Srbije, a samo u dva slučaja zaključeno je da nije
bilo kršenja Evropske konvecije o ljudskim pravima.
Jedna od najpoznatijih presuda protiv Srbije je slučaj "nestalih beba", u
kome je Sud Srbiji dao rok da obezbedi mehanizme koji će omogućiti da
roditelji saznaju istinu o sudbini svoje dece, kao i da im bude isplaćena
adekvatna naknada.
Resorna ministarstva zdravlja, pravosuđa i policije donela su odluku o
donošenju posebnog zakona (ledž specialis) koji će omogućiti izvršenje ove
presude. Usvajanje zakona najavljeno je do kraja maja.
U julu prošle godine Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu
presudilo je protiv Srbije i bivših jugoslovenskih republika – Slovenije,
Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine u slučaju Ališić protiv Srbije u
sporu koji se odnosio na isplatu stare devizne štednje.
Po toj presudi, Srbija i Slovenija moraju da preduzmu mere kako bi se
građanima svih bivših SFRJ republika isplatila stara devizna štednja prema
istim pravilima koja su važila za njihove državljane.
Komitet ministara Saveta Evrope nadgledaće izvršenje presuda. Sve presude
koje je doneo Evropski sud za ljudska prava obavezujuće su za Srbiju, kao i
za sve druge članice Saveta Evrope.
|
|
Podrška SB UN srpskom predsedavanju OEBS-u |
| |
Predsedavajući OEBS-a Ivica
Dačić izjavio je da je veoma važna podrška koju je ta organizacija dobila od
Saveta bezbednosti UN, a koja je pokazatelj da je Srbija ostvarila ulogu
poštenog posrednika u rešavanju ukrajinske krize.
"Svih 15 članica Saveta bezbednosti, uključujući SAD, Rusiju, Kinu, podržale
su i čestitale na srpskim stavovima i predsedavanju Srbije OEBS-u, u jednom
trenutku koje podseća na probleme i podele koji su postojali kada je
organizacija osnovana pre 40 godina", izjavio je Dačić u utorak, posle
brifinga u Savetu UN o prioritetima rada OEBS-a u 2015. godini.
Dačić je dodao da dobijena podrška Saveta bezbednosti za funkcionisanje
misija OEBS-a pokazuje da OEBS može da bude "verifikator, da definiše da li
se poštuju dogovori, ko ne poštuje i na takav način osigura i povrati mir i
stabilnost u Ukrajini".
"To je pokazatelj da je ceo OEBS, ali i Srbija kao zemlja koja predsedava,
imala pravilan pristup i da je ostvarila ulogu da bude objektivan i pošten
posrednik u ispunjavanju onoga što predstavlja dogovor, u ovom slučaju,
normandijske četvorke", istakao je Dačić.
Predsedavajući OEBS-a je na sednici Saveta bezbednosti govorio o razvoju
najnovije situacije u Ukrajini i iskoracima koji su prethodnih dana
napravljeni u razgovorima s normandijskom četvorkom (Rusija, Ukrajina,
Francuska i Nemačka), o implementaciji mirovnog sporazuma iz Minska i
otpočinjanju političkog dijaloga o ustavnim reformama u Ukrajini.
Dačić je u Njujorku razgovarao i s ministrima spoljnih poslove Rusije i
Ukrajine Sergejom Lavorovom i Pavlom Klimkinom o novom mandatu posmatračke
misije u Ukrajini, pošto sadašnji ističe 30. marta.
"Treba razmotriti dužinu trajanja misije, koja je do sada bila na šest
meseci, a i Rusija i Ukrajina se slažu da mandat treba produžiti do 12
meseci, što je velika pozitivna promena u odnosu na prethodni period", rekao
je Dačić.
Dodao je da će se razmatrati i da li je doboljan broj posmatrača, budžet i
tehnička sredstva koja treba nabaviti da bi misija mogla uspešno da
funkcioniše.
Dačić je rekao da će OEBS nastaviti brifinge i sastanke s UN "zato što OEBS
deluje kao važna regionalna organizacija za mir i stabilnost i ukviru
poglavlja 8 Povelje UN".
"Od velikog je značaja da dve ogranizacije, koje ove godine obeležavaju
jubileje, 70 godina od osnivanja UN i 40 godina od formiranja OEBS-a,
zajednički deluju u narednom periodu", rekao je Dačić.
Dogovoreno je, dodao je, da se u narednim mesecima organizuju slični
sastanci o informisanju članica Saveta bezbednosti vezano za situaciju u
Ukrajini, ali i druga krizna žarista na teritoriji članica OEBS-a.
|
|
Spoljnopolitički odbor EP usvojio rezoluciju o Srbiji |
| |
Srbija je ostvarila napredak, a njena vlada je odlučna da sprovede
strukturne reforme bitne za članstvo u Evropskoj uniji, mada je još nužno
ojačati bitno važnu vladavinu prava, navodi se u predlogu rezolucije koju je
u Briselu usvojio Spoljnopolitički odbor (SPO) Evropskog parlamenta(EP).
Evropski parlament treba da u martu glasa o toj rezoluciji.
Predlog rezolucije je usvojen sa 50 glasova "za", četiri "protiv" i dva
uzdržana glasa, a u predloženim amandmanima nisu usvojeni zahtevi hrvatskih
poslanika da se srpskom tužilaštvu ospori pravo da istražuje i podiže
optužnice za zločine na području bivše Jugoslavije.
Prihvaćeni su amandmani hrvatskih i još nekolicine drugih poslanika kojima
se od vlasti Srbije traži da ulože veće napore za rasvetljavanje sudbine
nestalih u ratnim sukobima 1990-ih godina.
Zahtev hrvatskih poslanika da Srbija izmeni zakon koji omogućava istragu
zločina u regionu, kao i da izruči Hrvatskoj i u nadležnost hrvatskog
sudstva prenese postupak protiv hrvatskog državljanina Veljka Marića, kome
se za zločine sudi u Beogradu, u raspravi u SPO EP nije dobio podršku
poslanika.
Taj zahtev osporio je i zvaničnik Evropske komisije Sajmon Morđu koji je
predočio da bi to značilo menjanje uslova za pregovore Srbije o prijemu u EU.
U predlogu rezolucije EP se navodi da je temeljito sprovođenje "pravne
tekovine" EU, evropskih zakona i politika za Srbiju i dalje ključni
pokazatelj uspešnosti procesa evropske integracije. U ovom dokumentu se
ističe da poglavlje 23 o pravosuđu i temeljnim pravima, kao i poglavlje 24 -
pravda, sloboda i bezbednost treba otvoriti u ranoj fazi pregovora o
članstvu EU i Srbije.
Takođe se podstiču Beograd i Priština da nastave dijalog i primenu
postignutih dogovora i podvlači da je okvirom za pregovore o članstvu
Srbija-EU "utvrđeno da se uporedo s opštim napretkom pregovora mora
ostvarivati pomak u normalizaciji odnosa s Kosovom u skladu s poglavljem
35".
Poglavlje 35 treba otvoriti na početku pregovora, navodi se u nacrtu
rezolucije EP.
Evroposlanici pozivaju Srbiju i da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku s
politikom EU, uključujući politiku prema Rusiji.
U dokumentu se izražava "žaljenje što Srbija, kada je to od nje bilo
zatraženo, nije uskladila svoje odluke s odlukama Saveta ministara EU kojima
se uvode restriktivne mere protiv Rusije".
Prema usvojenom predlogu rezolucije EP, reforma pravosuđa mora se dovršiti
kako bi se zajamčila potpuna nezavisnost i nepristranost sudija i tužilaca,
a za to je potrebna i dopuna ustava.
Parlamentarci EU pozdravljaju "snažan politički podstrek" koji se u Srbiji
daje bitki protiv korupcije i primeni preporuka Grupe država za suzbijanje
korupcije (GRECO).
Uz navođenje da je pokrenuto nekoliko istraga o korupciji na visokojravni,
primećuje se da "treba pospešiti i potpuno primeniti pravni okvir za borbu
protiv korupcije".
Takođe se upozorava da su slučajevi "odavanja informacija medijima o
istragama u toku, čime se krši pretpostavka nevinosti, ozbiljan razlog za
zabrinutost i trebalo bi ih istražiti i pokrenuti sudski postupak u skladu
sa zakonom".
Evropski parlament "pohvaljuje rad nezavisnih regulatornih tela i njihov
doprinos poboljšanju pravnog okvira i većem stupnju odgovornosti državnih
institucija", uz napomenu da se "preporuke nezavisnih regulatornih tela
moraju slediti, a njihova nezavisnost poštovati".
Takođe pozdravljaju i traže sprovođenje usvojenih zakona o javnom
informisanju i medijima, zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim
radiodifuzionim uslugama i poziva na njihovo sprovođenje.
Poslanici EU navode da su "zabrinuti zbog pretnji novinarima... i sve gorih
uslova za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja u Srbijii naglašavaju
potrebe potpune transparentnosti medijskog vlasništva".
Po dokumentu Evropskog parlamenta, "poplave u Srbiji u maju 2014.su ozbiljno
pogodile stanovništvo i nepovoljno uticale na privredu", ali je vlastima
Srbije upućen "podstrek da sprovedu strukturne privredne reforme kako bi se
poboljšao ambijent za investicije, smanjio visoki stepen nezaposlenosti i
siromaštva, kao i da se sprovede konsolidacija budžeta".
"Za pospešenje uslova poslovanja su nužne planirane strukturne reforme, uz
jačanje pravnog ustrojsva i ravnopravne primene zakona", a "hitno treba
ukinuti administrativne prepreka za poslovanje i brzo sprovesti
restrukturaciju javnih poduzeća", navodi se u usvojenom predlogu.
Evropski parlament napominje da je "pravna nesigurnost prisutna u privatnom
sektoru i posle usvojenih zakonskih izmena" i otud "ponovo izražava
zabrinutost zbog odredbi novog člana 234. o zloupotrebi položaja i
ovlašćenja koji se i dalje mogu proizvoljno tumačiti".
U rezoliciji se dodaje da Srbija treba da usaglasi zakonodavsto s pravnom
tekovinom Unije kako bi što brže sprovela razdvajanje i restrukturaciju
javnog preduzeća za gas.
Evropski parlament takođe "ceni konstruktivan pristup srpske vlade uodnosima
sa susednim zemljama jer je time omogućen znatan napredak uostvarivanju i
regionalne sradnje i bližih odnosa s EU".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Oglasavanje Marketing
|
