|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Hrvatska ima jednog, a plaća tri predsednika |
| |
 Građani
Hrvatske trenutno plaćaju čak tri predsednika - aktuelnu predsednicu Kolindu
Grabar Kitarović i dvojicu bivših predsednika, Ivu Josipovića i Stjepana
Mesića.
Hrvatska se u takvoj situaciji našla pošto je doskorašnji predsednik Ivo
Josipović, kome je mandat prestao 18. februara, neočekivano odlučio da
iskoristi zakonsko pravo na predsedničku naknadu.
Tako će Josipović još šest meseci primati punu platu od 24.700 kuna (3.220
evra) i pola od toga sledećih šest meseci, ukoliko u međuvremenu ne bude
otvoreno mesto na Pravnom fakultetu, gde je predavao na katedri za krivično
procesno pravo pre nego što je postao predsednik 2010.
Takva njegova odluka naišla je na brojne kritike budući da je najavio
povratak na fakultet po završetku mandata. Josipović je, međutim, novinarima
rekao da aktiviranje predsedničke naknade ne znači promenu u njegovim
planovima, već da "mora od nečeg da živi" do odluke Pravnog fakulteta.
Uz platu za Josipovića i aktuelnu predsednicu Kolindu Grabar Kitarović,
Hrvatska izdvaja i za bivšeg predsednika Stjepana Mesića, koji je obavljao
predsedničku funkciju u dva mandata od 2000. do 2010. godine.
Hrvatska je, naime, jedna od retkih država koja ima Kancelariju bivšeg
predsednika. Koristi je Stjepan Mesić i za nju je ove godine u državnom
budžetu rezervisano 863.000 kuna (113.000 evra).
Mesić je jedini bivši predsednik koji ima doživotno pravo na korišćenje
Kancelarije.
Posle njega svi bivši predsednici to pravo imaju samo jedan mandat, odnosno
pet godina, jer je tako određeno izmenama Zakona o pravima predsednika po
prestank u obavljanja dužnosti iz 2013. godine.
Prema zakonu bivši predsednici imaju pravo na Kancelariju u kojoj mogu da
zaposle dva državna službenika, kao i pravo na vozača i službeni automobil.
Ivo Josipović već je ranije najavio da neće koristi pravo na Kancelariju
bivšeg predsednika.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Deklaracija HNS - pravo Hrvata u BiH na stav |
| |
Predsednik Republike Srpske
(RS) Milorad Dodik izjavio je danas da Deklaraciju Hrvatskog narodnog sabora
(HNS) vidi kao pravo Hrvata u BiH da iskažu svoj stav, kao što je njegov
stav afirmacija Republike Srpske do njene samostalnosti.
On tvrdi da Bosna i Hercegovina može da preživi "jedino kao konfederalna
unija triju država, odnosno republika u okviru BiH".
"Ako to BiH nije, onda mi moramo da 'ganjamo' svoj put u samostalnost",
kazao je Dodik novinarima u Banjaluci.
On je ponovio da je BiH "potpuno neuspešna zemlja i da RS ima svoje pravo na
afirmaciju prava na samoopredeljenje, koje treba razvijati što više".
"To je naša početna pozicija, kao što i Hrvati imaju pravo da definišu svoje
političke pozicije i nisam uopšte uznemiren zbog toga", naveo je predsednik
RS.
Izražavajući čuđenje što je Deklaracija HNS, krovne organizacije hrvatskih
političkih stranaka u BiH, izazvala reagovanja u RS i što je postala
medijska tema u ovom entitetu BiH, Dodik je kazao da nije ni pročitao
Deklaraciju HNS.
On, međutim, tvrdi da u Deklaraciji HNS ima stvari koje su "apsolutno"
prihvatljive, pre svega deo u kojem se govori o neuspešnom funkcionisanju
BiH i potrebi donošenja nivog Izbornog zakona.
"Ono što ne ide u prilog nama, mi odbacujemo", rekao je Dodik, isključivši
mogućnost da RS teritorijalno gubi bilo kakvu kompetenciju.
HNS je pre nekoliko dana usvojio Deklaraciju kojom se, između ostalog, traži
teritorijalna reorganizacija BiH, uspostavljanje četiri federalne jedinice,
ali otvara i mogućnost održavanja nove međunarodne konferencije o BiH.
Govoreći o mogućnosti stvaranja trećeg entiteta u BiH, Dodik je ocenio da je
to problem koji treba međusobno da reše Bošnjaci i Hrvati.
"Što se tiče izgradnje trećeg entiteta u Federaciji BiH, to smatram kao
problem između Hrvata i Bošnjaka, jer oni su 1994. godine gradili nekakvo
zajedništvo i očigledno je da nisu uspeli i da to nije dalo adekvatno
rešenje", precizirao je on.
Prema njegovim rečima, RS želi da zadrži sva prava koja ima u Dejtonskom
sporazumu i da joj ta prava niko ne može oduzeti.
Dodik se u Banjaluci sastao sa poslanicima prvog saziva Narodne skupštine
RS, članovima Asocijacije stvaralaca Republike Srpske, koje je predvodio
haški osuđenik Momčilo Krajišnik.
Na sastanku je zaključeno da je u RS "neophodno graditi apsolutno jedinstvo",
te da na "principijelnim nacionalnim i državnim pitanjima ne sme biti
nikakih razlika".
Najavljeno je da bi u narednom periodu trebalo da, u okviru Asocijacije
stvaralaca Republike Srpske, bude održana debata u kojoj bi učestvovali svi
relevantni nosioci vlasti i političkog života.
Dodik je najavio da će do kraja ovog meseca ovoj asocijaciji biti priznat
status organizacije od javnog interesa.
Ljiljana Kovačević,
Banja Luka
|
|
SDSM podneo tri krivične prijave protiv Gruevskog |
| |
Socijaldemokratski savez
Makedonije (SDSM) podneo je juče tri krivične prijave protiv makedonskog
premijera Nikole Gruevskog i direktora Uprave za bezbednost i
kontrašpijunažu (UBK) Saše Mijalkova.
Član Izvršnog odbora SDSM Ljupčo Nikolovski saopštio je da se krivične
prijave odnose i na ministarku unutrašnjih poslova Gordanu Jankulosku,
ministra za saobraćaj i veze Mileta Janakieskog, premijerovog šefa kabineta
Martina Protođera i gradonačelnika skopske opštine Gazi Baba Tonija
Trajkovskog.
"Krivične prijave se odnose na kršenje pravila i propisa pri hapšenju (bivšeg
ministra MUP i bivšeg direktora obaveštajne službe) Ljube Boškoskog,
nezakonitog rušenja (poslovno-stambenog) objekta "Kosmos" (u Skoplju) i na
dogovaranje za izbacivanje s posla političkih neistomišljenika posle
parlamentarnih izbora 2011. godine", kazao je Nikolovski.
SDSM, čiji je lider Zoran Zaev, u februaru je podneo krivičnu prijavu protiv
makedonskog premijera i lidera vladajuće VMRO DPMNE Nikole Gruevskog zbog "objavljivanja
materijala koji su predmet posebnih mera".
S druge strane, protiv Zorana Zaeva i još pet lica podnete su krajem januara
i početkom februara krivične prijave "za ugrožavanje ustavnog poretka" a svi
osumnjičeni, osim Zaeva, kome je oduzet pasoš, uhapšeni su u policijskoj
akciji "Puč".
|
|
SAD žele da deportuju 150 ljudi iz BiH |
| |
Američka imigraciona služba pokušava da deportuje 150 osoba iz BiH koje žive
u SAD zbog sumnje da su umešane u ratne zločine u BiH, uključujući u genocid
u Srebrenici, piše Njujork tajms.
Pozivajući se na izvore bliske imigracionoj službi i američkoj carini,
Njujork tajms piše da je najmanje 150 izbeglica "prikrilo svoju umešanost u
zločine počinjene tokom rata" prilikom dolaska u SAD.
"Kako više istražujemo, otkrivamo nova dokumenta", izjavio je listu Majkl
Mekvin, istoričar i istraživač imigracione službe.
Prema njegovim rečima, broj osumnjičenih za umešanost u ratne zločine mogao
bi da bude 600, među kojima su bivši vojnici, sada fudbalski treneri u
američkim saveznim državama Virdžiniji i Ohaju, ili krupijei u kockarnicama
u Las Vegasu.
Njujork tajms dodaje da su neki od njih "igrali ulogu i u masakru u
Srebrenici".
|
|
Traži se primereno obeležavanje ustaških logora |
| |
Predstavnici udruženja "Jadovno
1941" predali su ambasadoru Hrvatske u Srbiji Gordanu Markotiću pismo za
predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović u kojem su zatražili primereno
obeležavanje mesta na kojima su tokom Drugog svetskog rata bili ustaški
logori Gospić, Jadovno i Pag.
"Potpisnici pisma su u njemu zatražili primereno obeležavanje mesta koja su
pripadala kompleksu ustaških logora 'Gospić-Jadovno-Pag', a naročito logora
smrti 'Slana' na ostrvu Pagu, uključujući i obnavljanje nekoliko puta
razbijene spomen-ploče na mestu tog logora", navodi se u saopštenju
udruženja koje okuplja potomke i poštovaoce žrtava kompleksa ustaških logora
Jadovno.
Pismo za hrvatsku predsednicu ambasadoru Markotiću predali su predsednik
udruženja "Jadovno 1941" Dušan Bastašić i član udruženja, profesor na
beogradskom Pravnom fakultetu Boris Begović.
Na sajtu udruženja navedeno je da je u kompleksu ustaških logora
Gospić-Jadovno-Pag ubijeno 40.123 ljudi, dok je samo na području logora
Slana na Pagu ubijeno 8.000 ljudi, uglavnom, Srba i Jevreja, među kojima je
bilo žena i dece.
|
|
Đani: Saznanja o pretnji papi iz Islamske države |
| |
U papinskoj nuncijaturi u Sarajevu proteklih dana je boravila delegacija iz
Vatikana zadužena za bezbednost predstavnika katoličke Crkve u BiH, koja je
održala sastanak sa bezbednosnim agencijama i predstavnicima vlasti u BiH
povodom dolaska pape u glavni grad BiH.
Papa je najavio dolazak u Sarajevo za 6. juni ove godine.
Šef vatikanske bezbednosne službe Domeniko Đani rekao je da ne postoji nikakva
opasnost papi Franji ili Svetoj Stolici, osim "određenih saznanja o pretnji iz
Islamske države", naveli su iz KTA (Katloička tiskovna agencija), prenose
sarajevski mediji.
Đani nije precizirao o kakvim je tačno pretnjama reč.
Četvoročlana vatikanska delegacija je u Sarajevo doputovala u nedelju, obilazeći
lokacije koje su predložene za pohod pape Franje Bosni i Hercegovini.
Đani se zahvalio predstavnicima bezbednosnih službi u BiH zbog spremnosti na
razmenu informacija i otvorenost za dolazak pape Franje, piše portal Hms.ba (Hrvatski
medijski servis).
Sagovornici su istakli da treba maksimalno podsicati dolazak vernika koji žele
da dođu u Sarajevo 6. juna na susret s papom.
|
|
Slovenija usvojila zakon o legalizaciji gej brakova |
| |
Slovenački parlament je
izglasao zakon kojim se legalizuju istopolni brakovi, čime će Slovenija biti
jedanaesta članica Evropske unije koja je to učinila.
Za zakon je glasao 51 od 84 prisutnih poslanika, 28 je glasalo protiv a pet se
uzdržalo.
Zakon je predložila opoziciona Udružena levica (ZL), a dobio je podršku partije
premijera Mira Cerara kao i koalicionih partnera socijaldemokrata.
Prema novom tekstu, brak se definiše kao unija dvoje ljudi nezavisno od njihovog
pola, čime se ukida diskriminacija koja je do sada bila na snazi, rekao je
poslanik Udružene levice Matej T. Vatovec.
Opozicija desnog centra saopštila je da će glasati protiv predloga zakona,
ocenivši da on preti da ugrozi tradicionalne porodične vrednosti i stvori uslove
za pravo homoseksualnim parovima na usvajanje dece.
Tokom skupštinske sednice oko 2.000 ljudi protestovalo je protiv zakona ispred
zgrade parlamenta. Oni su rekli da će potpisati peticiju za organizovanje
referenduma kojim bi se sprečilo stupanje zakona na snagu.
Referendum o primeni nekog zakona može da se organizuje ako se sakupi 40.000
potpisa.
Slovenci su u martu 2012. odbacili sa 55 odsto gej brakove na referendumu sa
vrlo slabom izlaznošću.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
