|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
EU priprema reviziju svoje politike susedstva |
| |
Evropska unija pokrenula je reviziju svoje politike susedstva
prema šesnaest zemalja na njenim obodima, posle optužbi nekih da je
probudila agresivnost Rusije što je dovelo do rata u Ukrajini.
Ovo "dubinsko preispitivanje" sprovodi se u trenutku kada su "oblasti na
jugu i na istoku EU u požaru", rekla je šefica evropske diplomatije Federika
Mogerini na konferenciji za štamu u Briselu.
"Naš region se mnogo promenio poslednjih godina sa, to je sigurno,
dramatičnim događajima", rekla je ona osvrćući se na ukrajinsku krizu, na
bezbednosni i politički haos u Libiji, izraelsko-palestinski sukob i rat u
Siriji.
Komesar zadužen za politiku susedstva Johanes Han je rekao da su brojne
države članice EU smatrale da je potrebno nešto promeniti.
Neki ocenjuju da je EU posejala seme sukoba svojim sporazumom o
pridruživanju sa Ukrajinom zato što nije predvidela geopolitičke posledice
sporazuma koji je Brisel smatrao isključivo tehničkim i komercijalnim.
Mogerini se ne slaže s tom ocenom naglasivši da nikakva evropska politika
nema za cilj konfrontaciju.
"Vrata za evropsku saradnju sa Rusijom uvek su otvorena", rekla je ona.
Politika susedstva, za koju je izdvojeno 15,4 milijardi evra za period
između 2014. i 2020, do sada je bila usredsređena na trgovinu, ekonomsku
saradnju i liberalizaciju viza, a Han i Mogerini najavili su nove oblasti
saradnje kao što je saradnja u energetskoj bezbednosti, ili borbi protiv
terorizma i organizovanog kriminala.
U novoj politici biće dato više "fleksibilnosti" susednim zemljama da bi
bila bolje prilagođena njihovim "stremljlenima".
"Treba učiniti da zemlje nisu primorane da biraju izmejdu istoka i zapada
nego da mogu da biraju svoj vid saradnje", rekla je Mogerini.
Zbog dosadašnje percipirne isključivosti približavanje EU, na primer sada se
nalazi na mrtvoj tački za Belorusiju, Jermeniju i Azerbejdžan koji su se
opredelili za jaču saradnju sa Rusijom.
Evropska komisija će posle četiri meseca konsultacija na jesen objaviti novu
politiku prema svojim južnim susedima (Alžiru, Egiptu, Izraelu, Jordanu,
Libanu, Libiji, Maroku, palestinskim teritorijama, Siriji i Tunisu), kao i
na istoku (Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Moldaviji i
Ukrajini).
Dva samita EU biće posvećena toj temi, u Barseloni 13. aprila i rigi 21. i
22. maja.
Jedan od najpoznatijih primera politike susedstva EU je Sporazum o
pridruživanju sa Ukrajinom i njegov deo o slobodnoj trgovini. Moskva ga je
dugo kritikovala smatrajući da predstavlja upad u njenu sferu uticaja i
komercijalnu prepreku za njen izvoz.
Zbog odbijanja tadašnjeg proruskog predsednika Viktora Janukoviča u novembru
2013. da potpiše taj sporazum izbili su protesti u Kijevu, koji su doveli do
bekstva Janukoviča iz zemlje neposredno pre ruskog pripajanja Krima i
početka pobune separatista na istoku zemlje.
|
|
Broj ilegalnih imigranata u EU skoro utrostručen |
| |
Broj ilegalnih imigranata koji su ušli u Evropsku uniju skoro je utrostručen
2014. u odnosu na 2013, objavila je evropska agencija za nadzor granica
Fronteks, čije sedište je u Varšavi.
"Oko 274.000 ilegalnih imigranata ušlo je u EU 2014. godine, prema nešto
više od 100.000, 2013. godine. To je ogroman porast" od skoro 180 odsto,
rekla je portparol agencije Eva Moncure.
Ona je rekla da su i dalje najbrojniji imigranti iz Sirije, gde se četiri
godine vodi rat.
"Ima više razloga za ovo ogromno povećanje - dramatična situacija u Sirji,
Eritreji, Južnom Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo, u Iraku, uz činjenicu
da je Libija de fakto neuspela država gde se zakon ne primenjuje. To je
stvorilo idealne uslove za trgovce ljudima koji nekažnjeno deluju u Libiji",
dodala je ona.
Ona je rekla da je Libija postala glavno mesto sa koga imigranti kreću.
Situacija vezana za grupu Islamska država takođe je uticala na eksploziju
broja tražilaca azila koji su ušli u EU prošle godine uglavnom preko
Mediterana.
Prema tromesečnom izveštaju Fronteksa objavljenom na njegovom internet sajtu
između oktobra 2013. i septembra 2014. više od 230.000 imigranata ušlo je
ilegalno u EU, od čega njih 190.000 preko mora.
Najveća grupa su bili imigranti iz Sirije, njih 37.533 u trećem tromesečju
prošle godine, u odnosu na 16.429 u prethodnom tromesečju i 4.714 u prva tri
meseca 2014.
Broj imigranata iz Eritreje, koji predstavljaju drugu najveću grupu, se
međutim smanjio sa 16.994 u drugom tromesečju prošle godine na 13.672 u
trećem tromesečju.
Za celu 2014 preko 170.000 ilegalnih imigranata stiglo je morem u Italiju, i
preko 50.000 u Grčku, naveo je Fronteks.
|
|
Vojni budžet Kine u 2015. veći za 10 odsto |
| |
Kina će u 2015. godini
povećati svoj vojni budžet za 10 odsto, najavila je portparolka kineskog
godišnjeg parlamentarnog zasedanja Nacionalnog narodnog kongresa Fu Jing,
prenosi britanski Bi-Bi-Si (BBC).
Fu je dodala da će povećanje vojnog budžeta biti u skladu sa rastom
celokupne potrošnje i istakla da će to i zvanično biti objavljeno u četvrtak,
kada počinje sednica Nacionalnog narodnog kongresa.
Ona je istakla da Kina nije zaboravila lekcije iz istorije - "oni koji
ostanu iza biće na meti siledžija".
"Naša zemlja će se modernizovati, a važan deo toga je modernizacija
nacionalne odbrane. To zahteva određenu garantovanu sumu novca", rekla je
Fu.
Kina je poslednjih godina stalno povećavala vojni budžet, i to u dvocifrenim
procentima.
Peking je prošle godine povećao budžet za vojsku za 12,2 odsto na 130
milijardi dolara.
On ima drugi po vrednosti vojni budžet na svetu, ali se, uprkos tome, nalazi
daleko iza SAD.
Poređenja radi, američki predsednik Barak Obama je za fiskalnu 2016. godinu
tražio za vojsku budžet od 585 milijardi dolara.
Kina je navela da je povećanje budžeta neophodno za modernizaciju vojske te
zemlje, najveću na svetu.
Peking pojačano ulaže u visokotehnološku opremu poput podmornica i stelt
aviona, navodi dopisnik BBC iz Pekinga.
Peking takođe investira u pomorske snage, uključujući i nosače aviona.
Nedavni medijski izveštaji da je napravljen drugi kineski nosač aviona, brzo
su opovrgnuti.
BBC navodi da kineski susedi pažljivo prate vojne investicije te zemlje.
Poslednjih godina, Peking je zauzeo agresivniji pristup prema pomorskim
teritorijalnim sporovima koje ima sa Japanom i drugim zemljama u
jugoistočnoj Aziji, što je dovelo do rasta regionalnih tenzija.
Kao odgovor, Japan je povećao svoj vojni budžet, a to je učinila i Indija,
koja ima spornu kopnenu granicu sa Kinom.
Američki zvaničnici, pak, strahuju da Kina umanjuje svoju trenutnu vojnu
potrošnju, sumnjajući da je ona mnogo veća.
|
|
Hram Šaolin u Australiji osniva kung-fu akademiju |
| |
Kineski Hram Šaolin,
istorijski poznat po tradiciji borilačkih veština, odnedavno je zahvaćen
agresivnom komercijalizacijom, a sada je najavljeno da će dobiti podružnicu
u Australiji vrednu 297 miliona dolara, koja će obuhvatiti hram, hotel,
kung-fu akademiju i teren za golf.
Gradsko veće grada Šolhejven u Novom južnom Velsu saopštilo je ranije ovog
meseca da je preduzimač, Zadužbina hrama Šaolin u Austrliji, zaokružila
proces kupovine zemljišta u Komberton Grendžu na kojem će biti podignuto
Šaolin-selo.
Gradonačelnica Džoana Gaš je izjavila da su i gradsko vreće i vlada savezne
države Novi južni Vels odobrili konceptualni plan projekta, koji uključuje
svetilište sa stalnim svešteničkim osobljem, kung-fu akademiju, hotel sa
četiri zvezdice i 500 kreveta, kao i teren za golf sa 27 rupa.
Zvaničnici za planiranje nisu odobrili deo plana koji se odnosi na stambenu
kompnentu, ali je preduzimač izrazio nadu da će se za to naći rešenje,
navodi se u izveštajima australijskih medija.
Džoana Gaš je ocenila da je Hram Šaolin "više od običnog hrama".
"To je duhovna stvar. To je takođe turizam. I to znači zaposlenje", dodala
je.
Hram, sagrađen u kasnom petom veku, ubrzano se komercijalizuje pod
rukovodstvom Abot Ši Jongsina, što traje poslednjih desetak godina.
Ši brani komercijalizaciju kao način da se sačuva hram i njegova budistička
kultura.
Ši je pre nekoliko dana lično otputovao u Šolhejven kako bi tamošnjim
vlastima uručio ček na više od tri miliona dolara, kako bi završio kupovinu
zemljišta.
Projekat je pokrenut još 2008. godine, ali je dugi proces planiranja naterao
hram Šaolin da razmotri odustajanje od svega, javljali su mediji.
Ši je, međutim, rekao lokalnim australijskim medijima, da je dolazak Šaolina
u Australiju - sudbina.
|
|
Najmanje 1.100 poginulih u februaru u Iraku |
| |
Misija UN u Iraku saopštila
je da je u nasilju u februaru poginulo 1.100 osoba, uključujući više od 600
civila.
"U februaru su poginule 1.103 osobe od kojih 611 civila. Povređeno je 2.280
osoba, među kojima 1.353 civila", navodi se u saopštenju misije UN.
Najviše nasilja je bilo u Bagdadu gde je poginulo 329 civila i povređeno
875.
UN je dodao da izveštaj o broju žrtava nasilja nije potpun jer su
nepristupačna područja pod kontrolom sunitskih ekstremista iz Islamske
države.
|
|
Sve manje Poljaka veruje da bi ih NATO branio od Rusiije |
| |
Većina Poljaka ne veruje da
bi sadašnji sukob u Ukrajini i zatezanje odnosa sa Rusijom mogli da se
pretvore u rat u Evropi, ali istovremeno sve manje Poljaka veruje da bi im u
slučaju napada saveznici iz NATO zaista pritekli u pomoć, pokazala je
najnovija anketa za poljsku televiziju TVN24.
Dok je pre godinu dana u to da bi NATO poštovao klauzule o kolektivnoj
odbrani saveznika sumnjalo 45 odsto Poljaka, sada već 49 odsto ne veruje da
bi u slučaju rata zapadni saveznici branili Poljsku.
Zaista uverenih da obećanja saveznika važe i u slučaju ratne pretnje u
Poljskoj ima sedam odsto, dok se 37 odsto anketiranih priklonilo odgovoru
verovatno da, što je ukupno 44 odsto Poljaka koji se u slučaju rata
oslanjaju na zapadne saveznike.
U sličnoj anketi za TVN24 pre godinu dana u savezničku pomoć verovalo je 50
odsto Poljaka.
Većina Poljaka, međutim, ne veruje da iz sadašnje geopolitičke situacije i
zategnutih odnosa sa Rusijom može da izbije rat koji bi zahvatio Poljsku.
Prema novoj anketi 58 odsto Poljaka ne veruje da će izbiti rat u Evropi u
kome bi NATO svoja obećanja i obaveze morao da dokazuje na delu a ne samo na
rečima.
Daša Pavlović,
Varšava
|
|
Iračka vojska i paravojske pokušavaju da opkole Tikrit |
| |
Irački vojnici i šiitske
paravojske pokušavaju da opkole borce Islamske države u Tikritu, trećeg dana
velike ofanzive za ponovno uspostavljanje kontrole nad gradom, prenosi
britanski Bi-Bi-Si (BBC).
Državna iračka televizija Irakija javlja da vladine snage "napreduju", ali
da njihovo kretanje otežavaju nagazne mine.
Bezbednosne snage navele su da su osvojile sela i naftna polja istočno od
Tikrita, i blokirale glavnu snabdevačku liniju Islamske države do susedne
Dijala provincije.
Šiitska paravojska koja se bori zajedno sa iračkom vladom protiv ekstremista
iz Islamske države, koji su suniti, okupljena je u grupu "Narodna
mobilizacija", koju u velikoj meri finansira i snabdeva oružjem i vojnim
savetnicima Iran. On direktno kontroliše nekoliko paravojski.
Šef generalštaba Združenog štaba Vojske SAD, general Martin Dempsi juče je
ocenio da bi uloga Irana u Tikritu mogla da bude pozitivna, sve dok Teheran
ne podstiče verske tenzije.
Hiljade ljudi pridružilo se "Narodnoj mobilizaciji" pošto je glavni irački
šiitski verski vođa ajatolah Ali Sistani pozvao narod da uzme oružje u ruke
i brani zemlju i njena sveta mesta od ekstremista. Za sada zajedničke snage
iračke vojske i šiitskih paravojski nemaju podršku američkih vazdušnih
napada.
UN su upozorile da njihova operacija treba da bude završena "uz puno
poštovanje osnovnih principa ljudskih i humanitarnih prava", pošto su vođe
paravojski najavile da će osvetiti ubistvo stotine vojnika, većinom šiita, u
jednom kampu nedaleko od Tikrita u junu.
Pripadnici paravojski već su optuživani za zločine i akcije koje nisu bile
kažnjene. Aktivisti su naveli da su civili suniti isterivani iz svojih kuća,
otimani, i u nekim slučajevima ubijani po kratkom postupku.
|
|
Venecuela uvodi vize za Amerikance |
| |
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da će svi Amerikanci koji žele da
posete Venecuelu morati da podnesu zahtev za vizu, kako bi se smanjio broj
američkog diplomatskog osoblja u Karakasu.
"Odlučili smo da uvedemo obavezni vizni režim za sve građane SAD koji dolaze u
Venecuelu", rekao je Maduro na jednom skupu svojih simpatizera.
Odnosi između SAD i Venecuele se stalno pogoršavaju.
Maduro je nedavno optužio SAD da sarađuju s lokalnim opozicionim grupama kako bi
sprovele vojni puč u Venecueli.
Vašington je odmah odbacio te tvrdnje. Te dve zemlje nisu razmenile ambasadore
od 2010. godine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
