|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pokretne slike - Čepi - Ja, robot |
| |
 “Čepi”
(“Chappie”), producent, reditelj i ko-scenarista: Nil Blomkamp, glavne uloge:
Dev Patel, Hju Džekmen, Sigorni Viver, Nindža, Jo-Landi Viser
Na minuloj dodeli “Oskara”, nagradu za najbolju mušku glavnu ulogu osvojio
je Edi Redmejn, tumačeći lik genijalnog, fizički hendikepiranog
astro-fizičara Stivena Hokinga (“Teorija svega”), koji je nedavno upozorio
da bi nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije značio kraj čovečanstva.
U filmu “Čepi”, međutim, u tipično holivudskom stilu, poslednja nada ljudske
civilizacije nije čovek!
To je robot-policajac, ultra-sofisticirani kiborg, zadnja reč inženjeringa
veštaške inteligencije. On misli svojom “glavom”, sledi svoje “srce” i ima
osećajnu “dušu”. Ja, robot!
“Čepi “ je treći po redu igrani film južnoafričko-kanadskog reditelja Nila
Blomkampa u kojem “Robokop” (1987.) Pola Verhovena doživljava “Kratki spoj“
(1986.) Džona Bedema. Smešteno u futuristički ambijent Johanesburga, u
Južnoj Africi, ovo delo je koncipirano na ideji da robotske žace služe u
borbi protiv galopirajućeg kriminala.
Vodeći inženjer za dizajniranje veštaške inteligencije Deon Vilson (uloga
Deva Patela iz “oskarovskog” “Milionera iz blata”, 2008.), je kreirao
softver koji omogućava da roboti razviju svoju svest. Uprkos protivljenju
njegovih nadređenih, Vilson ugrađuje ovaj program u mehaničkog policajca
zvanog Čepi, koji je time prešao zabranjenu liniju i postao robotsko “biće”
koje misli i oseća.
Ovo je isuviše za tvrdokornog rivalskog inženjera Vinsenta Mura (popularni
“Volverin” Hju Džekmen), koji veruje da su roboti-žace napravljeni
isključivo da slede ljudska naređenja, a ne da samostalno deluju i
razmišljaju. On ne vidi Čepija samo kao pretnju čovečanstvu, nego u svemu
tome gleda i svoju lični korist, jer želi da u policijske snage ubaci svog
gigantskog metalnog “razbijača kriminala” zvanog “Mus”, kojeg njegova šefica
Mišel (Sigorni Viver, legendarna Helen Ripli iz serijala “Alien”) odbija da
aktivira.
Zaplet nastaje kada Čepija kidnapuje tim malih gangstera (u tumačenju Nindže
i Jo-Landi Visera, dueta rep-grupe “Di Antvord”), sa namerom da ga upotrebe
u kriminalne svrhe…
Reditelj Nil Blomkamp je poznat po majstorskoj upotrebi specijalnih efekata,
u čemu ni ovo delo nimalo ne oskudeva. Ipak, najjači elemenat filma je sam
Čepi, kojem je glas posudio Šarlto Kopli, Blomkampov stalni glumac-saradnik.
Ovaj metalni žaca je u svojoj srži malo dete! On je kao spužva, upija i
imitira sve što vidi i čuje. Čepi uči veoma brzo, i u sebi razvija nade,
moralnost, savest i strahove, kao normalno ljudsko biće.
Centralni karakter filma je simpatičan, ali drugi segmenti su veoma
problematični. Izgleda da Nil Blomkamp nije mogao da odluči koji deo priče
je važniji: Čepijev razvoj kao robota sa vlastitim razumom, ili konflikt
između Vilsona i Mura. Ove dve storije su uglavnom razdvojene, ali se
sudaraju u finalu filma, u tipičnoj “blokbasterovskoj” eksploziji. To je
krvavi šou koji traje predugo.
Blomkampova prethodna dva ostvarenja “Distrikt 9” (2009.) i “Elizijum”
(2013.) su u svojoj suštini bile političke satire upakovane kao
visoko-konceptualni “sajens-fikšn”. Premda je i u ovom filmu prepoznatljiv
Blomkampov odmetnički pogled i anti-establišmentski stav, “Čepi” više deluje
kao zabavni holivudski akcioni film, nego kao seriozno, misaono delo, kao
što su, na primer, “Istrebljivač-Blejd Raner” (1982.) Ridlija Skota ili
“Ona“ (2013.) Spajka Džonzija, koji su bili lucidni komentari o
različitostima između ljudskih bića i veštaške inteligencije.
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Povratak kultne serije Dosije Iks sa šest novih epizoda |
| |
Federalni agendi Foks Molder
i Dejna Skali vratiće se u federalnu službu u šest novih epizoda kultne
serije Dosije Iks (Dž-Files), a i dalje će njihove likove tumačiti glumci
Dejvid Duhovni i Džilijen Anderson, objavila je televizija Foks.
Produkcija novih epizoda ove naučnofantastične serije, jedne od
najpopularnijih tokom 1990-ih, počeće ovog leta, dodaje se u saopštenju.
"Svet je postao još čudniji tokom te duge pauze od 13 godine" i sada je "savršen
momenat da se ispričaju ovih šest priča", rekao je Kris Karter, producent i
tvorac Dosijea Iks.
Više od 200 epizoda serije emitovano je u devet sezona između 1993. i 2002.
godine. Serija je doživela svetski uspeh, osvojila između ostalog 16 Emi
nagrada i pet Zlatnih globusa.
Serija prati avanture specijalnih agenata američkog Federalnog obaveštajnog
biroa (FBO), savezne polizije, Skali i Moldera, koji ispituju čudne
slučajeve i paranormalne fenomene.
|
|
Ingrid Bergman muza 68. Filmskog festivala u Kanu |
| |
Ikona Holivuda Ingrid Bergman
biće zaštitno lice 68. Međunarodnog filmskog festivala u Kanu, koji će ove
godine biti održan od 13. do 24. maja, saopštili su organizatori festivala.
Nasmejano lice glumice na beloj pozadini naslediće italijanskog glumca
Marčela Mastrojanija koji je bio na velikom plakatu prošlogodišnjeg
festivala.
"Ingrid Bergman (1915-1982) je ikona filma, moderna žena i hrabra glumica.
Ona je istovremeno bila holivudska zvezda i figura neorealizma, menjajući
uloge u skladu sa svojim strastima i ne gubeći na svojoj jednostavnosti i
nežnosti", ocenili su organizatori koji ujedno žele da obeleže 100 godina od
njenog rođenja.
Sinonim za slobodu, smelost i hrabrost, glumica švedskog porekla bila je
predsednica žirija festivala 1973. godine.
"Moja porodica i ja smo veoma dirnuti što je festival izabrao našu divnu
majku za glavni plakat festivala, na stogodišnjici njenog rođenja", izjavila
je njena ćerka, takođe glumica Izabela Roselini.
Na festivalu će biti prikazan i do sada neobjavljeni dokumentarni film o
filmskoj zvezdi. Film "In her onjn njords" Stiga Bjorkmana biće prikazan u
okviru "kanskih klasika".
Ingrid Bergman je osvojila tri Oskara, dve nagrade Emi, četiri Zlatna
globusa i pozorišnu nagradu Toni.
Ostaće upamćena po ulogama u filmovima "Kazablanka" (1942) s Hemfrijem
Bogartom i "Ozloglašena" (1946) Alfreda Hičkoka.
Američki filmski institut proglasio je Ingrid Bergman četvrtom najvećom
ženskom glumačkom zvezdom u istoriji kinematografije.
|
|
Harison Ford narator dokumentarca o avijaciji |
| |
Dve nedelje posle avionske
nesreće, američki glumac Harison Ford biće narator dokumentarnog filma o
avijaciji, prenosi list Los Anđeles tajms.
Ford se još nalazi u bolnici gde se oporavlja od nesreće 5. marta.
Premijera dokumentarnog filma "Život u eri aviona" biće prikazan 8. aprila u
muzeju za vazduhoplovstvo u Vašingtonu.
Veliki ljubitelj letenja, 72-godišnji glumac je jednog prilikom rekao da
kada uđe u avion više nije Harison Ford već "Novembar 1128 Sijera", kako se
zove njegov lični avion.
Ford je najpoznatije uloge ostvario kao Han Solo u tri filma "Ratova zvezda"
i u ulozi Indijane Džouns u istoimenom serijalu.
|
|
Žan-Klod Van Dam se razvodi peti put |
| |
Belgijski glumac akcionih
filmova Žan-Klod Van Dam razvodi se peti put i to drugi put od iste supruge
- Gledis Van Dam, prenose američki tabloidi.
Van Dam (54) se prvi put oženio s Gledis 1987. godine i prvi put razveo
1992. Osam godina kasnije par se ponovo venčao.
Kako navode mediji, Van Damova supruga je podnela zahtev za razvod zbog "nepomirljivih
razlika" u braku.
Tabloidi za Van Dam navode da je "alter ego" holivudske ikone Elizabet
Tejlor koja je imala nekoliko brakova i dva puta se razvela od Ričarda
Bartona.
Van Dam, koji je belgijski šampion borilačkih veština, poznat je po dugom
spisku komercijalnih akcionih filmova, među kojima "Kiborg" i "Univerzalni
vojnik".
Poznato je njegovo rivalstvo s glumcem Stivenom Sigalom koji je takođe
slavan po snimanju akcionih filmova i poznavalac je borilačkih veština.
Van Dam je nosilac crnog pojasa u šotokan karateu i ima 3. dan u tekvondou.
|
|
Besplatni časovi joge za tri miliona državnih funkcionera |
| |
Indijska vlada saopštila je
da će ponuditi besplatne časove joge za tri miliona državnih funkcionera u
cilju promovisanja te drevne indijske prakse.
Indijski premijer Narendra Modi, veliki sledbenik joge, smatra da
zahvaljujući toj praksi može da radi prekovremeno i da mu je dovoljno samo
četiri do pet sati sna.
Vlada je navela da će od 1. aprila biti organizovani redovni časovi joge za
sve državne službenike i njihove porodice.
Modi je u novembru 2014. godine imenovao ministra za tradicionalnu indijsku
medicinu koja podrazumeva jogu, ajurvedu i homeopatiju.
Ujedinjene nacije su ustanovile Međunarodni dan joge, koji će ove godine
biti prvi put obeležen 21. juna.
|
|
Parfem s mirisom hamburgera 1. aprila u Japanu |
| |
Zaljubljenici u hambrugere
imaće priliku da mirušu kao njihova omiljena hrana - lanac restorana brze hrane
Burger king izbaciće na tržište parfem s mirisom hamburgera.
Burger king je saopštio da će kolonjska voda s mirisom njihovog hamburgera "vuper"
(Njhooper) biti prodavana samo 1. aprila i to samo u Japanu.
Mada nije reč o prvoaprilskoj šali, Burger king je taj dan namerno izabrao.
Ograničena serija mirisa "Flame Grilled" moći će da se kupi za 5.000 jena (38
evra) s hamburgerom gratis. Ukupno će biti prodato 1.000 neobičnih parfema.
|
|
Pikasove "Žene iz Alžira" na aukciji u maju |
| |
Aukcijska kuća "Kristi" saopštila je da će ponuditi remek delo Pabla Pikasa
iz 1955. godine, čija je vrednost procenjena na 140 miliona dolara.
Jedna od varijacija "Žene iz Alžira" biće na aukciji 11. maja.
Pikaso je, inspirisan delom Ežena Delakroa, 1954. i 1955. naslikao 15 varijacija
na tu temu.
Aukcijska kuća "Kristi" nije saopštila ime prodavca, ali je navela da je sliku
kupio na njihovoj aukciji 1997. za 31,9 miliona dolara.
Najskuplje umetničko delo ikada prodato na aukciji jeste triptih "Tri studije
Lusijana Frojda" iz 1969, Frensisa Bejkona, koje je 2013. prodato za 142,4
miliona dolara.
|
|
Arheolozi trgaju za rimskim naseljem u Pirotu |
| |
Arheolozi Muzeja Ponišavlja u
Pirotu otkrili su zapadni bedem rimskog kastela, odnosno utvrđenja iz drugog i
trećeg veka nove ere i ostatke turskog vodovoda od keramike, na mestu gde je već
ranije otkriven srednjevekovni Gradić.
Arheolozi očekuju da u parku koji je u sklopu srednjovekovnog Gradića na ulazu u
Pirot pronađu zidine utvrđenja nekadašnjeg rimskog naselja Tures. Arheolog
Predrag Pejić rekao je agenciji Beta da je reč o arheološki veoma značajnom
lokalitetu.
"Imamo osnovne podatke da je reč o rimskom utvrđenju. Reč je o zidu dužine 33,5
metra, širine 22 metra i visine 1,7 metara. Ovo su sada reviziona arheološka
istraživanja da otkrijemo taj zid. Našli su i jedan otvor na toj dužini i
pretpostavljam da je reč o gradskoj ulaznoj kapiji u to rimsko utvrđenje", rekao
je Pejić.
On je podsetio da je projekat revitalizacije pirotskog Grada urađen pre nekoliko
godina, a da su se jasni nagoveštaji da se tu nalazi rimska utvrda pojavili još
1954. godine, kada je građen park.
Pejić je kazao da je u kasnoj fazi turskog perioda, u 18. ili 19. veku, izbijen
deo zida kako bi se voda dovela do česme u gradu, odnosno da je urađen jedan vod
vodovodnih keramičkih cevi.
"Znamo da je u turskom periodu Pirot bio prepun gradskih česama. Imamo podatke
da je pirotskom Gradu postojala jedna česma. Ta česma je bila za vojnike koji su
bili stacionirani u pirotskom Gradu. Takve cevi se nalaze širom dela grada zvani
'Pazar'", rekao je Pejić.
On je dodao da će posle ovih arheoloških istraživanja, nadležan Zavod za zaštitu
spomenika kulture iz Niša obaviti valorizaciju otkrivenih utvrđenja.
Park se rekonstruiše po projektu Direkcije za izgradnju Pirota a radove izvode
radnici Javnog preduzeća "Komunalac".
Odgovorna projektantkinja u Direkciji Aleksandra Manić kazala je da je u prvoj
fazi rekonstrukcije na prostoru od 4.900 metara kvadratnih, novi park će dobiti
600 novih sadnica, nove staze, drvorede, klupe i osvetljenje.
|
|
Pisac Igre prestola: Nećete me požuriti da brže pišem |
| |
Američki pisac Džordž Ar Ar
Martin (George R.R.) rekao je da oseća sve veći pritisak da završi knjigu "Zimski
vetrovi" (Njinds of Njinter), ali da neće dozvoliti da ga to požuri u pisanju.
"Pritisak je svake godine veći, ali glavno je da napišem knjigu najbolje što
mogu", rekao je Martin u San Francisku na američkoj premijeri pete sezone serije
"Igra prestola" (Game of Thrones), rađene po motivima njegovih knjiga.
Martin je do sada napisao pet knjiga od planiranih sedam. Poslednja je bila "Ples
sa zmajevima" (A Dance njith Dragons), koja je izašla 2011. godine, iste kada je
počela da se emituje nagrađivana TV adaptacija njegovog serijala.
Serija je iscrpla skoro sav materijal iz postojećih knjiga. Martin se tim
serijalom prvi put uputio u žanr visoke fantazije, a do tada je bio cenjeni i
nagrađivani pisac naučne fantastike, naročito kratkih priča.
Prvi roman iz serijala objavljen je 1996, drugi 1998, treći 2000, a četvrti
2005, da bi se peti pojavio 2011. Martin je te 2000. godine stekao svetsku
knjiženu slavu i od tada trpi pritisak da piše brže, ali od pojave serije se taj
pritisak pojačao, jer je serija stekla globalnu popularnost.
"Niko za 50 godina neće pamtiti koliko često su knjige izlazile, brinuće samo da
li su bile dobre koliko su mogle da budu dobre i da li su izdržali test vremena.
S time se mučim dok pišem", rekao je Martin.
U publici u San Francisku sedeli su Martin i 24 člana glumačke postave i gledali
su prvu epizodu pete sezone. Veliku salu jedne zgrade u San Francisku ispunilo
je 3.000 ljudi.
Peta sezona će imati premijeru 12. aprila na stanici Ejč-bi-ou (HBO).
|
|
Akvarel Adolfa Hitlera na aukciji u Kaliforniji |
| |
Akvarel nekadašnjeg nacističkog lidera Adolfa Hitlera biće ove nedelje na
aukcijskoj prodaji u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, saopštio je
hotel u kojem će biti organizovana prodaja.
Akvarel, koji predstavlja buket cveća naradžanste, crvene i roze boje u
keramičkoj plavoj vazi, naslikan je 1912. godine kada je Hitler imao
dvadesetak godina.
Mladi Hitler je u to vreme pokušao da se probije kao i slikar i zbog toga
otišao u Beč. Jedan jevrejski trgovac umetničkih dela, koji je verovao u
Hitlerov talenat, prodao je 1911. godine nekoliko Hitlerovih slika bogatim
Jevrejima.
Posle dolaska na vlast, Hitler je zaplenio galeriju slika Samuela
Morgenšterna i deportovao ga u geto u Lođu, gde je umro 1943. godine, navela
je aukcijska onlajn kuća Nejt. S. Sanders.
Početna cena akvarela je 30.000 dolara.
Aukcijska kuća Nejt S. Sanders je prošle godine prodala za skoro 65.000
dolara redak dvotomni primerak "Majn kampfa" s Hitlerovim njegovim potpisom.
Na istoj aukciji je za 10.068 dolara prodat kožni kaput Alberta Špera,
glavnog Hitlerovog arhitekte i ministra u nacističkoj vladi koji je osuđen
za Holokaust na Nirnberškom procesu.
Prodaja stvari povezanih s nacizmom je zabranjena u mnogim evropskim
zemljama.
|
|
Bostonski jeti pomaže bolnici za lečenje životinja |
| |
Nepoznati Amerikanac maskiran u
"jetija", koji je stekao ogroman broj sledbenika na društvenim mrežama tokom
ljute zime u Bostonu, koristi sada svoju slavu za skupljanje novca u korist
jedne bolnice za životinje.
"Bostonski jeti" se proslavio zimus, trčeći kostimiran po gradu i zaustavljajući
se da pomogne vozačima koje je sneg zatrpao u kolima.
Taj čovek sada prodaje nalepnice, dugmad i markere za knjige s motivom "snežnog
čoveka" - "jetija", pomažući Društvu Masačusetsa za sprečavanje okrutnosti prema
životinja (MSPCA) da sakupi novac u korist Angelovog medicinskog centra za
životinje u Bostonu.
"Jeti" je preko mejla izjavio za Asošiejted pres: "Ne znam za bolji način da
unapredim popularnost od rada za dobrobit životinja kojima je potrebna pomoć".
"Od početka ove zime bez presedana, odlučan sam da usmerim pozitivnu energiju
koja me okružuje u postizanje važnih i vrednih ciljeva", dodao je "Jeti".
Artikli sa crtežima "Jetija" koje je nacrtao Džef Smit, umetnik sa Rod Ajlenda,
prodaju se preko internet prodavnice, prigodno nazvane "Boston Yetsy". Vlasnik
prodavnice je ni manje ni više nego - "Bostonski jeti".
Portparol MSPCA Rob Halpin je izjavio da je ta organizacija zahvalna zbog
"Jetijeve" pomoći.
Upitan, da li bi se čupavi, maskirani fantom mogao naći u opasnosti da ga
aktivisti MSPCA pomešaju sa zalutalom domaćom životinjom i pokupe ga, Halpin je
odgovorio: "Verovatno ne bi, pošto smo s njim razmenili nekoliko mejlova, i čini
se da mu je palac odvojen od šake", a kod "pravog jetija" navodno nije.
"Međutim, ako se bude pojavio ovde, ispitaćemo ima li pod kožom mikročip (kao
kućni ljubimci), i odvešćemo ga kući", rekao je Halpin.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
