|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Šesnaest godina od početka NATO bombardovanja |
| |
 U
utorak, 24. marta se navršilo 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a
na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).
Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih
izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni
infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske
kuće, spomenici kulture ...
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na
osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a
jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali
agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu
u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti
su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko
stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a.
Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244
Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u
Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ
sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne
baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi
koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana
posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog
premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog
predsednika Borisa Jeljcina.
Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna,
prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom
je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve
međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna
1999. godine.
To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz
Nemačke, Francuske, Italije i SAD.
U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je
30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na
oko 5.000.
Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko
230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.
U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno
više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.
Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500
nealbanaca.
Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR-a koje je u januaru
2008. izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova
Branislav Grbić, na Kosovo se vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45
odsto pripadnici srpske zajednice.
U organizaciji UNHCR-a u periodu 2009. do 2013. na Kosovo se vratilo 2.540
osoba, podaci su te međunarodne institucije.
Prema evidenciji UNHCR oko 200.000 iseljenih sa Kosova i dalje je van te
teritorije.
Srbi čine ogromnu većinu izbeglica sa Kosova, ali ima i nekoliko hiljada
Roma, Crnogoraca, Bošnjaka i drugih.
|
|
U Srbiji utrostručen broj zahteva za azil |
| |
U Srbiji je 2014. predato tri
puta više zahteva za azil nego prethodne godine, ali je i zajedno s Kosovom
na četvrtom mestu po broju svojih državljana koji traže azil u drugim
zemljama, saopštio je danas UNHCR.
Porast broja zahteva za azil u Srbiji poklapa se s trendom u razvijenim
zemljama gde je zbog sukoba na Bliskom istoku i pogoršane situacije u drugim
delovima sveta prošle godine zabeležen najveći broj zahteva od izbijanja
sukoba u BiH 1992.
Prošle godine u Srbiji je podneto 16.490 zahteva za azil. Najviše zahteva
2014. podneli su državljani Sirije (58,83 odsto,) Avganistana (18,30 odsto)
i Eritreje (4,83 odsto), navodi se u danas u Ženevi objavljenom izveštaju
Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
S druge strane, državljani Srbije i Kosova sa Eritrejom dele četvrto mesto
po broju svojih državljana koji su tražili azil u industrijalizovnim
zemljama.
Prošle godine je usled ratova u Siriji i Iraku, kao i oružanih sukoba,
kršenja ljudskih prava i pogoršanih uslova u drugim zemljama, zabeležen
najveći broj zahteva za azil u industrijalizovanim zemljama od početka
sukoba u bivšoj SFRJ.
Najviše zahteva, 150.000, prošle godine podneli su državljani Sirije, zatim
Iračani sa 68.700 što je skoro dvaput više nego 2013. Avganistaciji su treći
sa blizu 60.000, dok su na četvrtom mestu državljani Srbije i Kosova, kao i
Eritreje, navodi UNHCR.
|
|
Razbijena mreža za nelegalni transport ljudi sa Kosova |
| |
Velika tajna mreža za za
transport ljudi sa Kosova i njihovo razmeštanje u Zapadno Evropi razbijena
je, a policija je uhapsila 41 osumnjičenu osobu u šest zemalja, saopšteno je
u Bezansonu, u Francuskoj.
Uhapšeni se sumnjiče da su bili umešani u nelegalno prebacivanje ljudi sa
Kosova preko Srbije u Zapadnu Evropu, i pomoć pri organizaciji života u
Evropskoj uniji, rekla je za AFP Margaret Parijeti, koja je zadužena za
francuski deo slučaja.
Od 55 osoba koje je policija tražila, u utorak u zoru uhapšena je 41 osoba,
od čega 11 u Francuskoj, 16 u Češkoj, šestoro u Austriji, troje u Mađarskoj,
troje na Kosovu i dvoje u Sloveniji.
U Francuskoj je 10 osoba uhapšeno u Bezansonu, a jedna u Nijevru. Svi oni bi
trebalo da budu saslušani.
Operacija je pokrenuta u Mađarskoj prošle godine, a u Francuskoj u januaru
2015. Istragom je koordinisao Europol.
|
|
Za presude iz Strazbura 4,5 miliona evra |
| |
Srbija na ime presuda
Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz prethodne dve godine mora da
isplati oko 4,5 miliona evra odštete.
Presude Suda iz Strazbura iz 2014. godine koštaće republički budžet 2,7
miliona evra, navodi se u godišnjem izveštaju Saveta Evrope o izvršenju
presuda.
U izveštaju se navodi da je Srbija u prošloj godini na vreme isplatila
odštetu za 15 slučajeva, nije na vreme isplatila odštetu u 27 slučajeva, dok
u 93 slučaja nije dostavila potrebne dokaze da je odšteta isplaćena.
Ovako visoka brojka dovodi Srbiju na peto mesto po broju presuda u kojima se
isplata odštete još očekuje, posle Rusije, Turske, Ukrajine i Rumunije.
Srbija ima problema s izvršenjem ključnih presuda Evropskog suda za ljudska
prava u Strazburu.
Komitet ministara SE, između ostalog, vršiće pojačan nadzor izvršenja
presuda u slučajevima Zorica Jovanović protiv Srbije zbog nestanka beba iz
porodilišta, Grudić protiv Srbije zbog isplate kosovskih penzija, Ališić
protiv Srbije zbog isplate stare devizne štednje, kao i nad grupom od 40
slučajeva nastalih zbog neizvršavanja pravosnažnih odluka i rešenja državnih
organa Srbije.
|
|
Dug put Kosova do Saveta Evrope |
| |
Savet Evrope još nije dobio
zvaničan zahtev za prijem Kosova u članstvo, rečeno je agenciji Beta u
kabinetu generalnog sekretara te panevropske organizacije Torborna Jaglanda.
Uprkos najavama, kako iz Prištine, tako i iz Beograda, da se Kosovo ubrzano
sprema da podnese zahtev za punopravno članstvo, u Jaglandovom kabinetu nisu
mogli da kažu da li se to očekuje ovog proleća.
Kako se nezvanično saznaje u Strazburu, prištinske vlasti planiraju da
zahtev za članstvo podnesu u toku belgijskog predsedavanja Komitetom
ministara SE, koje se završava 19. maja i nastoje da obezbede podršku u ovoj
međunarodnoj organizaciji za takav potez.
I šef srpske diplomatije Ivica Dačić nedavno je izjavio da Srbiju "čeka
teška godina" zbog namere Kosova da podnese zahteve za učlanjenje u neke
međunarodne organizacije, među kojima je i SE.
Od podnošenja zahteva za prijem do statusa četrdeset osme punopravne članice
SE, Kosovo, prema proceduri, očekuje višegodišnji proces.
Prvi korak na putu do članstva je dobijanje podrške više od dve trećine
članova Komiteta ministara Saveta Evrope da se zahtev uzme u razmatranje.
Komitet ministara čine šefovi diplomatija svih zemalja članica ili njihovi
izaslanici.
Većina zemalja članica ove najveće panevropske organizacije, 34 od 47,
priznaje nezavisnost Kosova, pa se očekuje da će u Komitetu ministara
kosovske vlasti uspeti da obezbede potrebnu podršku za prvi korak ka
članstvu.
Potom, jedna od zemalja članica Saveta Evrope mora kosovski zahtev za
članstvo da stavi na dnevni red i glasanje u Komitetu ministara ili na
godišnjoj ministarskoj sednici. Po dobijanju dvotrećinske većine u ovom telu,
zahtev se prosleđuje Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Potencijalna članica mora ispunjavati kriterijume Saveta Evrope u domenu
demokratije, poštovanja ljudskih prava i vladavine prava. Proces
usklađivanja sa standardima Saveta Evrope kontrolisu poslanici Parlamentarne
skupštine.
Iskustva drugih zemalja pokazuju da usklađivanje moze potrajati nekoliko
godina, a dužina procesa zavisi isključivo od zemlje koja želi da pristupi u
članstvo.
Ukoliko na kraju ovog procesa zemlja koja aplicira za članstvo dobije
dvotrećinsku većinu glasova i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope,
zahtev se vraća Komitetu ministara na konačnu potvrdu.
Kako se nezvanično saznaje u Strazburu, pitanje potencijalnog članstva
Kosova izaziva duboke podele među članicama SE, čak i među onima koje su
priznale kosovsku nezavisnost.
Veliki broj poslanika PŠE koji dolaze iz zemalja koje su priznale
nezavisnost Kosova ne gledaju blagonaklono na njegovo priključenje Savetu
Evrope, a i na nivou Komiteta ministara postoji bojazan da bi eventualna
odluka donesena preglasavanjem mogla da izazove dublje podele u SE.
Kosovo je do sada uspelo da postane punopravna članica u nekim telima Saveta
Evrope, među kojima su Banka za razvoj i Venecijanska komisija, dok zahtev
za članstvo kosovske agencije za lekove u Evropskoj farmakopeji nije naišao
na potrebnu podršku zemalja članica.
Prošlog leta Kosovo je, iz proceduralnih razloga, primljeno u Venecijansku
komisiju bez zvezdice koja označava statusnu neutralnost i poziva na
Rezoluciju UN 1244.
Savet Evrope ima kancelariju u Prištini preko koje realizuje programe
podrške kosovskim institucijama i jačanju vladavine prava i zaštite
kulturnog nasleđa na Kosovu.
|
|
Vekarić: Nismo zaboravili žrtve Srebrenice |
| |
Zamenik glavnog tužioca
Srbije i tužilac za ratne zločine, Bruno Vekarić, rekao je da su
prošlonedeljna hapšenja osumnjičenih za ratne zločine u Srebrenici "važan
trenutak za Srbiju, kako bi ta država zauzela jasan stav što se tiče
Srebrenice kroz sudske procese".
"Ovo je dokaz da nismo zaboravili žrtve Srebrenice. Radi se o ljudima koji
su činili najveće zločine kada se pogleda broj žrtava koje su likvidirali.
Hapšenjem smo dokazali takođe, da osim žrtava Srebrenice nisu zaboravljeni
ni njihovi počinioci", rekao je Vekarić za Dnevni avaz i istakao da "ovo
nije kraj hapšenja".
On je ocenio da je hapšenje u Srbiji, osumnjičenih za zločine počinjene u
Srebrenici, "veoma važno za Srbiju kako bi stvari iz prošlosti konačno bile
postavljene tamo gde im je i mesto".
"Ne možemo i ne smijemo zaboraviti žrtve najvećeg zločina poslije Drugog
svjetskog rata. Ova hapšenja su dokaz da svi oni koji su činili zločine, u
Srbiji više neće mirno spavati. Mi smo sada počeli istragu jedne lokacije, a
poznato je na koliko je lokacija u Srebrenici počinjen zločin " rekao je
Vekarić.
Svi oni koji su mislili da će se moći sakriti iza granice u Srbiji, sada
vide da to više nije moguće, da će ih stići ruka pravde, naglasio je tužilac.
Zaključio je da će svi oni za koje postoje dokazi da su činili ratni zločin,
a nalaze se u Srbiji, biti izvedeni pred lice pravde.
Odgovarajući na pitanje novinara, zbog čega je Srbija tek 20 godina nakon
počinjenihh zločina počela da hapsi osumnjičene, Vekarić je rekao da taj
proces nije mogao biti sproveden bez regionalne saradnje s tužilaštvom iz
BiH.
"Dobili smo sve materijale i informacije, a sporazum o saradnji počeo je s
primenom sredinom 2013. godine. Upravo zahvaljujući tome, na osnovu tih
podataka i saradnje, izrodila su se ova hapšenja", kazao je tužilac.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Oglasavanje Marketing
|
