|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Češka obnavlja regrutovanje, Poljska jača garnizone |
| |
vlada odlučila je juče da zbog pogoršane bezbednosti povodom
krize u Ukrajini i zategnutih odnosa Zapada sa Rusijom obnovi obavezno
regrutovanje od 2017. godine, po novom i za žene, iako to ne znači vraćanje
obaveze služenja vojnog roka ili odustajanje od profesionalizovane armije.
Iste bezbednosne pretnje sa istoka navele su i Poljsku da počne da jača
garnizone ka istočnim granicama i premesti do 2017. godine oko 7.000 vojnika
sa zapada i centralnih oblasti, a oblasti prema Rusiji, Belorusiji i
Ukrajini dobijaju pojačanje takođe u vidu rezervista.
"Redovno regrutovanje osamnaestogodišnjaka omogućiće armiji da dobije
objektivni pregled zdravlja stanovništva i spremnosti ljudi da se, u slučaju
opasnosti, uključe u odbranu zemlje", kazao je češki ministar odbrane Martin
Stropnjicki i dodao da armija očekuje da će zahvaljujući obnavljanju te
obaveze moći da brzo sazove rezerviste ako Češka bude napadnuta.
Premijer Bohuslav Sobotka kazao je češkom radiju da je vladu na to da menja
zakon o odbrani zemlje navelo pogoršanje bezbednosne situacije povodom krize
u Ukrajini a da je potrebno zakon menjati već sada da posle ne bude kasno.
Česi i Čehinje imaće pravo da pred regrutnom komisijom odbiju da budu
mobilisani u vojsku, a u slučaju rata bili bi raspoređeni u bolnice i druge
civilne institucije, dok oni koji žele mogu odmah da se prijave za
dobrovoljne vojne vežbe.
Susedna Poljska već je odobrila novu strategiju vojnog jačanja svojih
istnočnih oblasti i počela jačanje istočnog krila.
"Vojne i druge akcije Rusije u Ukrajini uključujući tu aneksiju Krima i nova
vojna doktrina Rusije u kojoj ona sebi daje pravo da interveniše u susednim
državama daju nam pravo da postavimo tezu da ruski planovi nisu privremeni.
Zbog toga je napravljen plan jačanja bezbednosti države", kazao je u sredu u
Sejmu poljskog parlamenta zamenik načelnika Generalštaba poljske armije,
general Anatol Vojtan.
On je zajedno sa zamenikom ministra odbrane Česlavom Mročekom predstavio
poslanicima Odbora za odbranu i bezbednost planove jačanja odbrane istoka
Poljske.
Do 2017. godine u tim oblastima biće 7.000 vojnika, od toga 2.350 rezervista,
a istočni garnizoni imaće prednost nad zapadnim u snabdevanju oružjem i
opremom.
"Biće formirane i nove jedinice. Baza bespilotnih letilica u Miroslavcu i
Mornarička raketna jedinica koja za tri godine brojačno treba da dostigne
dve divzije", rekao je general Vojtan.
Poljska je takođe zagovornik što većeg jačanja istočnog krila NATO, dok
Češka sve donedavno nije za tim osećala potrebu i nije smatrala da je
ugrožena.
Daša Pavlović,
Varšava
|
|
CERN ponovo počeo rad |
| |
Ponovno pokretanje najvećeg akcelaratora čestica na svetu, Velikog
hadronskog sudarača (LHC), počelo je prošle nedelje posle dvogodišnje pauze
i remonta.
Naučnici Evropske organizacijae za nuklearna istraživanja (CERN) počeli su
da upućuju prve snopove čestica da kruže kroz 27-kilometara dug tunel mašine,
prvi put od 2013. godine, prenosi BBC.
Snopovi čestica uskoro će ići u oba smera, unutar paralelnih cevi, brzinom
tik ispod brzine svetlosti.
Sudaranje čestica neće početi najmanje još mesec dana, ali će to biti sa
skoro duplo većom energijom od one postignute pri prvom radu sudarača.
"Fantastično je da sve ide tako dobro posle dve godine tako velikog remonta
LHC-a", rekao je Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a i dodao da je
odušveljen što se svi nalaze u kontrolnom centru CERN-a.
Ponovno puštanje LHC-a u rad počelo je oko nedelju dana kasnije nego što je
prvobitno planirano zbog sada rešenog električnog problema.
Veliki hadronski sudarač čestica nalazi se u 27 kilometara dugom podzemnom
tunelu nedaleko od Ženeve, na švajcarsko-francuskoj granici.
Kada Veliki hadronski sudarač i ceo lanac ubrzavanja čestica bude u pogonu,
operateri će pokušati u LHC-u da usmere u oba pravca snopove čestica sa
injekcionom energijom od 450 gigaelektronvolta (GEV).
Tokom prvog trogodišnjeg perioda funkcionisanja, akcelerator je korišćen za
otkriće subatomske čestice o čijem postojanju se dugo teoretisalo, poznate
kao Higsov bozon, bez koje čestice ne bi mogle da se drže zajedno, i bez
koje ne bi bilo materije.
Rad akceleratora je obustavljen u februaru 2013. godine zbog čišćenja i
remonta.
|
|
U Moldaviji "isparilo" milijardu dolara |
| |
U Moldaviji je "isparilo" 9,4
milijarde leja (milijardu dolara), a zbog finansijskog skandala koji može da
destabilizuje zemlju, već nedeljama su angažovani tužioci, poslanici i
američki istražitelji, pokušavajući da uđu u trag nestalom novcu.
Za "misteriozni nestanak" novca ili "krađu veka" saznalo se kada je
Centralna banka Moldavije otkrila da su tri banke čije aktivnosti čine
trećinu bankarskog sektora, odobrile kredite od 9,4 milijarde leja što čini
15 odsto bruto domaćeg proizvoda Moldavije.
Trebalo je da ti krediti budu vraćeni 27. marta što se nije desilo, a za
sada se ne zna gde je novac otišao.
Transakcija je izvršena za nekoliko dana, uoči parlamentarnih izbora na
kojima su pobedile proevropske partije, porazivši prorusku opoziciju.
"Ne mogu da shvatim kako je moguće ukrasti toliku količinu novca u tako
maloj zemlji", rekao je predstavnik EU u Moldaviji Pirka Tapiola.
U slučaj su se uključili finansijska policija i moldavski poslanici, a "procureo"
je izveštaj sa sednice skupštinskog odbora zatvorene za javnost, prema kojem
je deo novca prebačen u četiri ruske banke.
Šef opozicionih socijalista Igor Dodon rekao je da je novac na kraju
prebačen na račune nekoliko "of šor" kompanija.
Da bi se izbegao stečaj tri banke umešane u nestanak novca, Centralna banka
Moldavije ih je stavila pod nadžor.
"Ubeđen sam da dug neće biti vraćen i da će biti pretvoren u javni dug",
rekao je agenciji Frans pres predsednik Udruženja bankara Dumitru Ursu.
Zbog "krađe veka", istragu je otvorilo državno tužilaštvo, po čijem nalogu
su u pritvoru već dve osobe čiji identitet nije objavljen.
Vrednost moldavskog leja je između 1. novembra prošle godine i 18. februara
opao za 42 osto, a Igor Dodon ocenio je da bi finansijski skandal mogao da
državu odvede u stečaj.
|
|
Hakeri Islamske države napali mrežu TV5 Mond |
| |
Francuska televizijska mreža
TV5 Mond bila je meta napada grupe hakera koja tvrdi da je povezana s
Islamskom državom.
Hakeri su na kratko prekinuli emitovanje 11 televizijskih kanala te mreže i
blokirali njen vebsajt i naloge na društvenim mrežama.
Napad je počeo u sredu veče, a nastavljen je i juče, izjavio je direktor TV5
Mond Iv Bigo. On je za radio RTL rekao da je signal obnovljen, ali da mogu
da emituju samo snimljeni materijal.
Islamska država je i ranije preuzimala odgovornost za hakerske napade, ali
je sposobnost njenih pripadnika da prekinu emitovanje svetske televizijske
mreže bez presedana, navodi AP. Parisko tužilaštvo saopštilo je da je
pokrenuta istraga.
U poruci na vebsiteu TV5 Mond, pisalo je, između ostalog, "Ja sam Islamska
država" uz ilustraciju grupe koja se naziva Sajberkalifat. To je kasnije
zamenjeno jednostavnom porukom da je stranica interneta u fazi popravke.
Grupa istog naziva je u februaru hakovala tviter nalog lista Njuzvik.
Premijer Manuel Vals nazvao je napad "neprihvatljivom povredom slobode
informisanja i izražavanja", a redakcije televizije su posetili ministri
unutrašnjih poslova, spoljnih poslova i kulture.
TV5 Mond, osnovan 1984. godine, emituje programe proizvedene u Francuskoj,
Belgiji, Švajcarskoj i Kanadi.
Posle terorističkih napada januara u Parizu, francuski zvaničnici kažu da je
oko 19.000 francuskih vebsajtova bilo meta hakerskih napada.
|
|
Godinu dana od početka sukoba na istoku Ukrajine |
| |
Pre godinu dana počeli su
sukobi ukrajinske vojske i proruskih separatista na istoku Ukrajine u kojima
je poginulo više od 6000 ljudi.
Sukobljene strane sada uglavnom poštuju primirje potpisano u februaru,
usprkos sporadičnim okršajima.
Dve nedelje posle ruskog pripajanja Krima, 6. aprila 2014. proruski
pobunjenici zauzeli su sedišta regionalne uprave u Donjecku i tajne službe u
Lugansku, na istoku Ukrajine, što je označilo početak pobune protiv Kijeva
koja je prerasla u rat.
Pobunujenici su se suprotstavili prozapadnim političarima koji su došli na
vlast u Kijevu posle demonstracija koje su dovele do pada proruskog
predsednika Viktora Janukoviča. Oni se protive približavanju EU i NATO što
žele nove ukrajinske vlasti i kažu da "fašistička hunta" na vlasti u Kijevu
ugrožava stanovništvo koje govori ruski na istoku zemlje.
Vođe pobune ubrzo proglašavaju formiranje "Narodnih republika Donjeck i
Lugansk".
Neki pobunjenici su za federalizaciju zemlje sa velikom autonomijom u okviru
Ukrajine, drugi za nezavisnost, dok neki zagovaraju prosto pripajanje Rusiji
kao što je bio slučaj sa Krimom koji je dve nedelje pre toga pripojen Rusiji.
Pripajanje Krima Rusiji izazvalo je najgoru krizu između Rusije i Zapada od
kraja hladnog rata.
Mnogi gradovi na istoku Ukrajine prelaze pod kontrolu separatista i grupe
naoružanih ljudi pojavljuju se na terenu. Kijev ne reaguje i daje utisak da
više ne kontroliše situaciju u toj oblasti koja je i rudarski i industrijski
region zemlje.
U pobunjeničkim zonama organizuje se referendum 11. maja i bez iznenađenja
većina se izjašnjava za nezavisnost. Kijev i Zapad smatraju referendum
nevažećim.
Kijev sredinom aprila pokreće "antiterorističku operaciju" da povrati
izgubljene teritorije. Prvi sukobi sa žrtvama događaju se 26. maja na
aerodromu kod Donjecka. U Moskvi, Vladimir Putin traži da se smesta obustavi
ova kaznena operacija Kijeva.
"Milioni Rusa i ljudi koji govore ruski žive u Ukrajini. Rusija će uvek
braniti njihove interese", rekao je Putin dve nedelje pre početka pobune.
Zapad smatra da Moskva nastoji da po svaku cenu spreči Kijev da se približi
EU i NATO.
Malo po malo rat se širi na istoku gde separatisti zauzimaju veći deo
teritorije naspram neorganizovane ukrajinske vojske.
Kijev i NATO ukazuju da iz Rusije stiže veliki broj borbenih jedinica,
oklopnih vozila i topova preko granice koju delom kontrolišu pobunjenici.
Moskva ovo demantuje i priznaje samo da se ruski dobrovoljci bore na strani
pobunjenika.
U julu Kijev pokreće ofanzivu koja izgleda preokreće odnos snaga,
pobunjenici napuštaju svoje uporište Slavjansk i ukrajinska vojska vraća
stratešku luku Marijupolj na Azovskom moru.
Malezijski Boing je srušen 17. jula iznad zone gde se vode borbe na istoku
Ukrajine. Obe strane odbacuju odgovornost za rušenje letelice u kojoj je
poginulo 298 ljudi. Evropljani tada odlučuju da zajedno sa SAD uvedu
sankcije Moskvi koja je prećutno optužena da je obezbedila raketu kojom su
pobunjenici mogli da sruše avion.
Međutim krajem avgusta separatisti kreću u kontraofanzivu, slabe obruč oko
Donjecka i Luganska, prete Marijupolju i nanose veliki poraz Ukrajincima u
Ilovajsku, gradu na oko 20 kilometara istočno od Donjecka, gde je ubijeno
preko 360 ukrajinskih vojnika a 180 se vodilo kao nestalo.
Visoki zvaničnik ukrajinskih snaga bezbednosti rekao je za Frans pres da je
glavni razlog za te poraze prisustvo ruskih trupa i da bi bez Rusa
ukrajinske snage završile posao na istoku pre kraja leta.
Posle više meseci diplomatskih napora Kijev i separatisti potpisuju u
septembru prošle godine u Minsku sporazum koji predviđa prekid vatre i daje
glavne crte političkog rešenja sukoba, sa širom autonomijom za pobunjeničke
oblasti.
Prekid vatre se međutim ne drži dugo i sukobi se nastavljaju, posebno oko
aerodroma u Donjecku koji krajem januara pada u ruke pobunjenika.
U februaru francuski predsednik i nemačka kancelarka, Fransoa Oland i Angela
Merkel, ubeđuju Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Petra Porošenka
da ponovo potvrde svoju podršku sporazumima iz Minska i proglašava se novi
prekid vatre.
To nije sprečilo pobunjenike da nekoliko dana kasnije zauzmu grad Debalcevo,
strateško mesto između Donjecka i Luganska posle desetak dana sukoba. Od
tada je linija fronta zamrznuta i prekid vatre se uglavnom poštuje uz
sporadične sukobe.
|
|
Carnajev osuđen za bombaški napad u Bostonu |
| |
Džohar Carnajev, optužen za
bombaški napad na bostonskom maratonu 2013, u kojem je ubijeno troje ljudi,
proglašen je krivim po više tačaka optužnice koje povlače smrtnu kaznu,
prenosi večeras britanski Bi-Bi-Si (BBC).
Porota u Masačusetsu sada treba da odluči kakvu kaznu će 21-godišnji
Carnajev dobiti.
Ona je odluku da je kriv donela posle većanja od više od 12 sati, koje se
proteglo na dva dana.
U napadu 2013. kada je na finiš liniji maratona u Bostonu eksplodiralo
nekoliko bombi ranjeno je 260 ljudi.
Advokati Carnajeva ostali su pri tome da je on imao ulogu u napadu, ali su
insistirali da je njegov stariji brat, koji je ubijen, bio glavni
organizator i pokretačka snaga.
U danima posle napada, kada su braća Carnajev pokušala da pobegnu, ubijen je
i jedan policajac.
BBC ocenjuje da je osuđujuća presuda Carnajevu bila očekivana, jer je njegov
advokat na iznenađenje svih na početku suđenja rekao da je 21-godišnji
student imao ulogu u napadu.
Britanski medij dodaje da je to priznanje bilo deo strategije odbrane da se
označi, stariji brat, Tamerlan Carnajev, kao organizator napada, koji je
izvršio presudan uticaj na mlađeg brata da mu se pridruži.
Tužioci su dvojicu braće predstavili kao ravnopravne partnere u planu da "kazne
Ameriku" zbog ratova u muslimanskim zemljama. Carnajev je poreklom Čečen.
Njegova porodica preselila se u SAD oko 10 godina pre napada u Bostonu.
|
|
Ministar UAE: Ne isključuje se nijedna opcija u Jemenu |
| |
Ministar spoljnih poslova
Ujedinjenih Arapskih Emirata Abdul bin Zajed el Nahjan rekao je danas da
zalivska koalicija predvođena Saudijskom Arabijom ne može isključiti nijednu
opciju u Jemenu, uključujući upotrebu kopnenih trupa.
El Nahjan je tokom posete šefa jemenske diplomatije Rijada Jasena rekao da
je sukob u Jemenu deo šireg obrasca nastojanja Irana da izveze Islamsku
revoluciju i proširi uticaj u regionu.
Zalivske zemlje pokrenule su vojne udare na šiitske pobunjenike Hutije u
Jemenu pošto u oni zauzeli značajan deo zemlje. Iran, koji je najveći
regionalni rival Saudijske Arabije, negirao je da pomaže vojno šiitske
pobunjenike Hutije.
Iranska televizija Press TV prenela je danas da je Iran poslao razarač i još
jedan brod u vode blizu Jemena u okviru kampanje u borbi protiv pirata i za
očuvanje pomorskih ruta u regionu.
Zamenik američkog državnog sekretara Entoni Blinken rekao je juče da su SAD
ubrzale isporuke oružja arapskoj koaliciji koju predvodi Saudijska Arabija.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
