|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Više ne prihvatamo praksu dodatnih uslova |
| |
 Ministar
spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je, povodom spekulacija o
dodatnim uslovima nekih članica EU za otvaranje poglavlja u pregovorima o
članstvu u Uniji, da "tu praksu Srbija više ne prihvata" jer je ispunila sve
obaveze koje je preuzela.
"Tu praksu Srbija više ne prihvata. Sve obaveze smo ispunili i ne
dozvoljavamo da se bilo ko igra sa nama", kazao je Dačić na zajedničkoj
konferenciji za novinare sa ministrom spoljnih poslova BiH Igorom Crnadakom.
Podsetivši da je uslov za otvaranje pregovora o članstvu u EU puna
implementacija Briselskog sporazuma, a da se naknadno javljaju "pokretni
ciljevi", poput dodatnih uslova koje traži nemački parlament, on je rekao da
je Srbija o tome razgovarala i sa visokom predstavnicom EU Federikom
Mogerini.
"To je bila jedna od tema razgovora sa Mogerini. Taj razgovor nije bio
prijatan, jer je bio veoma otvoren, razgovor je vodio premijer (Aleksandar
Vučić), ja sam bio sa njim", kazao je Dačić.
Sa jedne strane se "Mogerini slaže da je Srbija ispunila uslove, a sa druge
strane imamo dodatne tačke", kazao je Dačić i dodao da su to dodatni uslovi
koji idu van Briselskog sporazuma.
Uvođenje dodatnih zahteva "nije ništa novo" i ta "praksa već postoji", kazao
je šef srpske diplomatije i dodao da: "Bez obzira na to, mi smatramo da naš
put vodi u EU, moramo da prolazimo kroz sve to, ali nemojmo da aplaudiramo
svemu tome, sami".
On je rekao da se radi o uslovima koje je Nemačka postavila za otvaranje
poglavlja.
"Treba razgovarati, to jest Evropska unija treba da razgovara s Nemačkom šta
ćemo dalje da radimo", rekao je Dačić.
On je upitao kakve veze ima "Park mira" na mostu u Kosovskoj Mitrovici s
Briselskim sporazumom i zapitao "kako se on pojavio na vrhu liste nemačkih
uslova".
|
|
Formira se Specijalni sud za zločine OVK |
| |
Ustavni sud Kosova ocenio je
da je amandman na Ustav Kosova koji se tiče osnivanja Specijalnog suda za
zločine OVK u skladu sa Ustavom.
Ta odluka Ustavnog suda stupa na snagu odmah.
U obrazloženju odluke Ustavnog suda se ističe da je Skupština Kosova
ratifikovala sporazum Kosovo-EU koji omogućava stvaranje Specijalnog suda i
nastavak izmenjenog mandata Euleksa na Kosovu do juna 2016. godine.
Ratifikacija sporazuma je izvršena na sednici Skupštine Kosova 23. aprila
2014. godine. Za predlog je glasalo 89 poslanika, dok je protiv bilo 22.
Protiv usvajanja amandamana na Ustav Kosova i zakona o Specijalnom sudu su
se izjasnile sve opozicione stranke - pokret Samoopredeljenje, Alijansa za
budućnost Kosova i Incijativa za Kosovo.
Međutim, protiv formiranja suda su se izjasnili i neki od poslanika
vladajuće Demokratske partije Kosova.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je prošle nedelje još jednom pozvala
poslanike Skupštine Kosova da glasaju za Specijalni sud koji će suditi za
zločine navedene u izveštaju Saveta Evrope, jer će u suprotnom o tome
odlučivati Savet bezbednosti UN-a.
Jahjaga je kazala da je to međunarodna obaveza Kosova.
Odluku Ustavnog suda danas je pozdravila i američka ambasada na Kosovu. "Ova
odluka omogućava Skupštini da osnuje Specijalni sud, u sklopu obaveze koju
je Kosovo preuzelo u razmeni pisama sa Visokom predstavnicom EU 2014. godine.
Za Kosovo je važno da se pozabavi navodima iz izveštaja Saveta Evrope iz
2011. godine kako bi se krenulo napred i pokazala trajna posvećenost
vladavini prava", navodi se u saopštenju američke ambasade.
|
|
Uništavanje NATO projektila u kompleksu Rakovička šuma |
| |
Uništavanje neeksplodiranih
ubojnih sredstava zaostalih iz bombardovanja NATO 1999. godine biće
sprovedeno u vojnom kompleksu "Rakovička šuma", saopštilo je Ministarstvo
odbrane Srbije.
Kako se navodi u saopštenju, uništavanje će biti izvršeno između 11 i 14
časova.
Po zvaničnim podacima, u bombardovanju SRJ koje je trajalo 78 dana poginulo
je oko 2.500 ljudi, a šteta se procenjuje i do 100 milijardi dolara.
|
|
Tužilaštvo traži hitno vraćanje Šešelja u Hag |
| |
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od tog suda da hitno
sprovede odluku kojom je opozvano puštanje Vojislava Šešelja na privremenu
slobodu.
Kako se navodi u saopštenju Tužilaštva, koje je potpisao glavni tužilac Serž
Bramerc, potrebno je da Apelaciono veće Tribunala naredi Pretresnom veću da
opozove privremenu slobodu za Šešelja, i to u roku od jednog dana pošto
dobije takvu naredbu.
Tužilaštvo je ukazalo na to da je Apelaciono veće 30. marta naredilo
Pretresnom veću da "smesta" naredi vraćanje Šešelja u pritvor Haškog
tribunala, ali da ta odluka do danas nije sprovedena.
Prema navodima Tužilaštva, odluka Žalbenog veća bila je nedvosmislena i ne
postoje "nikakva opravdanje za odlaganje sprovođenja njenog izvršenja"
Ukazuje se takođe da je Šešeljevo zdravlje "irelevantno za sprovođenje
odluke" i da stanje njegovog zdravlja "ne može sprečiti implentaciju odluke,
pošto vraćanje (Šešelja) u Hag tome ne bi trebalo da škodi".
|
|
Lubarda stupio na dužnost u sudu u Strazburu |
| |
Novi srpski sudija pred
Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu Branko Lubarda je polaganjem
zakletve počeo svoj devetogodišnji mandat.
Lubarda je profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde
predaje radno, međunarodno i socijalno pravo.
Parlamentarna Skupština Saveta Evrope izabrala ga je za sudiju Evropskog
suda za ljudska prava u januaru ove godine, u drugom krugu glasanja.
Preostali srpski kandidati bili su docent Pravnog fakulteta Branko Rakić i
sudija Vrhovnog kasacionog suda Spomenka Zarić.
Lubarda je drugi predstavnik Srbije pred Sudom u Strazburu. Dosadašnji
predstavnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava bio je Dragoljub
Popović, nekadašnji profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
|
|
Bojić: Vraćanje Šešelja u Hag ubistvo sa umišljajem |
| |
Šef doktorskog konzilijuma za
lečenje Vojislava Šešelja Milovan Bojić izjavio je da je zdravstveno stanje
lidera radikala dodatno pogoršano pojavom metastaza na jetri i da bi njegov
eventualni povratak u Hag predstavljao ubistvo sa umišljajem.
Predstavljajući podatke o zdravstvenom stanju lidera radikala, Bojić je na
konferenciji za novinare podsetio da je Šešelju u kliničkom centru Bronovo u
Holandiji, u decembru 2013. godine dijagnostifikovan karcinom debelog creva.
"Zdravstveno stanje Vojislava Šešelja je dodatno pogoršano pojavom metastaza
na jetri. On je uz to i ozbiljan srčani bolesnik, srčana funkcija mu je
znatno pogoršana, sve manje se kreće i od momenta povratka u Srbiju, ima
konstantno povišenu telesnu temperaturu koja ne pada ispod 37.3 stepena",
kazao je Bojić na konferenciji u Beogradu.
Prema njegovim rečima, zahtev Haškog tužilaštva za vraćanjem Šešelja u
pritvorsku jedinicu Tribunala predstavlja "neviđeni apsurd, koji dolazi baš
u trenutku kada predsednik Srpske radikalne stranke treba da započne
najintenzivniju terapiju".
"Pre tri nedelje je sve bilo spremno za početak hemoterapije a onda je
stigao zahtev da se on vrati u Hag. Glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc
čini zločin kada kaže da je Šešeljevo zdravlje irelevantno i da neće trpeti
njegovim povratkom u Hag. Ako Šešelj bude vraćen tamo, on neće primati ni
hemoterapiju ni osnovne lekove. Sa medicinskog stanovišta, njemu nema
povratka u Hag", ocenio je Bojić.
On je dodao da do danas nije imao kontake sa predstavnicima Vlade Srbije o
zdravstvenom stanju lidera SRS kao i da neće mimo dozvole samog Šešelja,
dostaviti medicinsku dokumentaciju o njegovom zdravlju Haškom tribunalu.
"Niti nas je Šešelj molio da mi organizujemo konferenciju za štampu niti se
u to mešao. Ovo je upoznavanje javnosti sa njegovim zdravstvenim stanjem",
kazao je Bojić koji je uputio apel institucijama Srbije i Haga da dopuste
lideru radikala lečenje u zemlji.
Član konzilijuma za lečenje Vojislava Šešelja Zoran Milošević izjavio je da
početak ciklusa hemoterapija kasni "godinu i tri nedelje", što je po
njegovim rečima, uzrokovano aspektima koji nisu striktno medicinski.
"Naš plan je da se ide na 12 ciklusa hemoterapije koje će se davati na svake
dve nedelje, što znači da bi tretman trajao 24 nedelje. Mi smo sačekali da
prođe određeni period kako bi videli kako se bolest ponaša jer nam je cilj
da se ne uđe prerano u hiruršku intervenciju kako ne bi došlo do
komplikacija", istakao je Milošević.
Šešelja, optuženog za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj,
Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine, prvostepeno veće Tribunala u Hagu
pustilo je na privremenu slobodu 12. novembra prošle godine iz humanitarnih
razloga, radi lečenja od tumora.
|
|
Šešelj traži razrešenje Bramerca |
| |
Predsednik Srpske radikalne stranke i haški optuženik Vojislav Šešelj
zatražio je od Haškog tribunala da pokrene disciplinski postupak protiv
glavnog tužioca Serža Bramerca i zatražio njegovo smenjivanje.
Šešelj je na konferenciji za novinare SRS kazao da se u zahtevu koji je
jutros predao službenici Haškog tribunala traži se da pretresno veće zbog
ometanja pravde pokrene disciplinski postupak protiv Bramerca, kao i
proceduru za njegovo razrešenje pred Savetom bezbednosti UN.
Zahteva se i izuzeće Bramerca u daljem postupku protiv Šešelja.
Kako je navedeno, tužilac treba da snosi posledice zbog toga što je njegova
žalba na odluku o privremenom puštanju Šešelja na slobodu zakasnelo podneta
i, kako se ocenjuje, pod pritiskom zvaničnika Hrvatske i nekih poslanika
Parlamentarne skupštine EU.
"Prema informacijama koje imamo, Bramerc je u Zagrebu dobio veliki novac da
bi posle roka pokrenuo ovaj postupak", kazao je Šešelj.
Predsednik SRS je naveo da postupak treba da bude pokrenut bez obzira da li
će on ponovo biti vraćen u haški pritvor.
Šešelj je ponovio da se neće dobrovoljno vratiti u Hag odakle je pušten u
novembru 2014. godine zbog teškog zdravstvenog stanja.
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je pre dva dana od tog suda da hitno
sprovede odluku kojom je opozvano puštanje Šešelja na privremenu slobodu.
Kako se navodi u saopštenju Tužilaštva, koje je potpisao glavni tužilac Serž
Bramerc, potrebno je da Apelaciono veće Tribunala naredi Pretresnom veću da
opozove privremenu slobodu za Šešelja, i to u roku od jednog dana pošto
dobije takvu naredbu.
Tužilaštvo je ukazalo na to da je Apelaciono veće 30. marta naredilo
Pretresnom veću da "smesta" naredi vraćanje Šešelja u pritvor Haškog
tribunala, ali da ta odluka nije sprovedena, a da je Šešeljevo zdravlje "irelevantno"
za njeno izvršenje.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
