|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Albasnki teroristi na karaulu došli sa Kosova |
| |
 Prvi
rezultati istrage povodom napada na policijsku karaulu kod sela Gošince na
severu Makedonije pokazuju da je grupa napadača u uniformama sa oznakama UČK
došla sa Kosova i to najverovatnije u dva automobila u kojima su preneti
naoružanje i uniforme, izjavio je pomoćnik makedonskog ministra unutrašnjih
poslova Ivo Kotevski.
Kotevski je za Dnevnik rekao da su dosadašnji rezultati istrage pokazali da
su se maskirani napadači verovatno parkirali dalje od policijske karaule
Gošince, kojoj su prišli pešice, kao što su se i udaljili sa mesta napada.
"Praktično je nemoguće da su otišli prema makedonskoj strani budući da je
put u tom pravcu nemoguć za putnička vozila. U ovom trenutku ne možemo da
kažemo da su napadači identifikovani, na tome se radi", kazao je Kotevski.
Prema navodima makedonskog MUP-a, postoje saznanja da su napadači na
policijsku karaulu u Gošincu imali logističku pomoć iz nekog od sela u
graničnom pojasu između Kosova i Makedonije ali još nije utvrđeno o kakvoj
se pomoći radi.
Portparol Kosovske policije Baki Keljani je nakon napada izjavio da "kosovske
vlasti nisu zabeležene nikakve sumnjive aktivnosti u blizini granice sa
Makedonijom", a povodom napada na makedonsku graničnu policiju juče su
operativci makedonskog MUP imali sastanak sa svojim kolegama sa Kosova.
U napadu, koji je makedonski MUP ocenio kao teroristički, grupa od 40
maskiranih napadača u uniformama sa oznakama UČK, koji su među sobom
govorili albanskim jezikom, zaposela je u utorak 21. aprila u 02.30
policijsku karaulu kod sela Gošince na severu Makedonije.
Napadači su razoružali i zarobili četiri prisutna policajca, a uzeli su im i
mobilne telefone i sredstva veze i naložili da 30 minuta nakon njihovog
odlaska pešice napuste karaulu, ili će biti likvidirani.
Dan nakon zauzimanja policijske karaule, saopštenjem, čiju je verodostojnost
nemoguće utvrditi, albanskim medijima u Makedoniji obratio se do sada
nepoznati "Kapetan Fljamuri (Zastava)" koji je u ime UČK preuzeo odgovornost
za napad na policajce, koji je između ostalog naveo "da je napad izveden
zbog diskriminacije Albanaca", koje je pozvao na ustanak.
Saopštenje UČK, što je na albanskom skraćenica i za Oslobodilačku vojsku
Kosova (OVK) i za Oslobodilačku nacionalnu armiju (ONA)koja je delovala u
Makedoniji tokom sukoba 2001, odbacila je albanska partija Demokratska unija
za integracije (DUI), čiji se predsednik Ali Ahmeti nalazio na čelu ONA
tokom sukoba u Makedoniji a sada je koalicioni partner u makedonskoj Vladi.
DUI je u saopštenju ocenila da je "incident koji se desio u Gošincu akt koji
je pre svega naneo štetu albanskoj agendi u Makedoniji i regionu" i zatražio
od nadležnih institucija da što pre rasvetle ovaj slučaj.
Makedonska javnost je podeljena povodom incidenta u policijskoj karauli u
Gošincu. Nezavisni i opozicioni mediji optužuju makedonskog premijera Nikolu
Gruevskog da je inscenirao incident da bi izazivanjem međuetničkih tenzija
skrenuo pažnju javnosti sa afere zbog optužbi za prišluškivanja razgovora.
Lider opozicionog SDSM Zoran Zaev rekao je da je napad na karalu ili
organizovala neka banda ili ga je inscenirala vlast.
"Kako god, u svakom slučaju odgovornost za ovaj događaj treba da preuzmu
prvi ljudi MUP, Uprave za bezbednost i kontrašpijunažu i Biroa za javnu
bezbednost", rekao je Zaev.
|
|
Ministri EU: Oprezni optimizam za BiH |
| |
Šefovi diplomatija Evropske
unije su istakli "oprezni optimizam" kad je reč o konačnom okretanju Bosne i
Hercegovine reformama i promenama koje tu zemlju vode ka članstvu u EU.
Na sastanku u Luksemburgu oni su, međutim, podvukli da su domaći politički
prvaci i vlasti BiH ti koji moraju iskoristiti ovaj početni povoljni zaokret.
To je bio zaključak radnog sastanka 20 šefova diplomatija EU, održanog u
Luksemburgu na inicijativu hrvatske ministarke inostranih poslova Vesne
Pusić, uz učešće visoke predstavnice EU Federike Mogerini, evropskog
komesara za proširenje Johanesa Hana, kao i predsednika predsedništva BiH
Mladena Ivanića i šefa bosanskohercegovačke diplomatije Igora Crnadka.
Hrvatska ministarka je prenela da je na tom skupu izražen "oprezni optimizam"
oko mogućnosti da Bosna ostvari napredak ka pridruživanju Uniji, a da je
konkretno bilo reči i o paketu finansijske podrške koju bi BiH mogla dobiti
ako sprovede nužne evropske reforme i uspostavi koordinacioni mehanizam za
saradnju s EU.
Vesna Pusić je istakla da je "veoma značajno to što je BiH još jednom
potvrđena evropska perspektiva, pogotovo u današnjem kontekstu kada postoji
uzdržanost prema proširenju, kao i to što su neki poput Velike Britanije i
Nemačke rekli da stopostotno stoje iza Bosne i Hercegovine".
Predsednik predsedništva BiH Ivanić je izjavio da je učešće ovako velikog
broja ministara EU ohrabrujuće.
Ivanić je naglasio da premijeri dva entiteta i predsednik vlade BiH moraju
hitno utvrditi spisak reformi, napraviti strategiju i to predstaviti
međunarodnim finansijske institucije.
On je ocenio da je plan reformi moguće usaglasiti pre leta i dogovoriti se s
međunarodnim finansijskim institucijama.
"Nadam se da će kroz ove ekonomske reforme doći do jačanja poverenja,
naročito unutar Federacije BiH i da će to olakšati postizanje nužnih
kompromisa, pre svega između bošnjačkog i hrvatskog naroda oko načina izbora
članova predsedništva i Doma naroda", rekao je Ivanić.
Linas Linkevičius, šef diplomatije Litvanije, je izjavio da su 20-orica
ministara EU "zadovoljni što je formirana vlada u BiH i očekuju da će dati i
opipljive rezultate", uz napomenu da je u BiH "i ranije bilo obećanja ali
bez učinka".
Dragan Blagojević,
Luksemburg
|
|
Crna Gora testira jedinstvo NATO |
| |
Crna Gora je, nekoliko meseci
pre donošenja odluke o prijemu u članstvo NATO, postala test spremnosti tog
vojnog saveza za dalje proširenje.
Portal Politiko u tekstu pod nazivom "NATO ide u rat - zbog Crne Gore", piše
o neslaganjima unutar Alijanse po pitanju primanja novih članica u trenutku
ukrajinske krize i sukoba s Rusijom.
Odluka o članstvu Crne Gore treba da bude doneta u decembru i pokazaće
spremnost NATO-a da drži "otvorena vrata", piše Politiko, dodajući da
različiti stavovi po tom pitanju "grubo, ali ne baš precizno" odražavaju
razlike u načinu na koji pojedine članice misle da "Zapad treba da odgovori
na vojnu agresiju Rusije".
Razgovori o prijemu Crne Gore intenziviraće se tek u drugoj polovini godine,
a konačna odluka će biti doneta na samitu NATO-a u Vašavi 2016, ali razlike
su već sada vidljive.
Nemačka i Francuska se zalažu za rešavanje ukrajinske krize pregovorima s
vladom Vladimira Putina, smatrajući da bi bilo kakvi koraci ka primanju
novih članica u NATO povećale tenzije u odnosima s Rusijom.
Francuski predsednik Fransoa Oland se po povratku sa mirovnih pregovora iz
Minska sastao sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, a na
konferenciji posle toga je izjavio da je "stav Francuske u ovom trenutku da
odbaci svako novo članstvo".
Visoki zvaničnik NATO rekao je da je obustava proširenja tajni deo mirovnog
sporazuma iz Minska i da je Oland ista uverenja pružio Putinu da ne bi
ugrozio realizaciju sporazuma.
Skeptične po pitanju proširenja su i Italija i Holandija, dok administracija
američkog predsednika Baraka Obame još nije otkrila svoje karte.
Sa druge strane, Turska, Hrvatska i Bugarska se zalažu za prijem Crne Gore u
NATO.
"Oni žele da pokažu da se NATO ne plaši proširenja i da će uključiti
balkanske zemlje u evro-atlantsku strategiju i da ih neće ostaviti u
neizvesnosti", izjavio je visoki zvaničnik NATO-a koji je želeo da ne bude
imenovan.
Ukrajinska kriza je, ipak, omekšala stavove istočnih evropskih država, nekih
od najvećih zagovarača proširenja Alijanse.
Generalni sekretar NATO-a Stoltenberg je izjavio za Politiko da postoje
različita mišljenja i da to nije izraz slabosti.
Upitan da li se o proširenju razgovaralo tokom pregovora u Minsku,
Stoltenberg je rekao da pretpostavlja da se o tome raspravlja na mnogim
različitim forumima, ali da "o tome odlučuje NATO zajedno sa državom koja
podnosi zahtev, i niko drugi".
"Da li će NATO nastaviti da se proširuje je pitanje o kojem mogu da odluče
samo zemlja podnosilac zahteva i 28 saveznika", rekao je Stoltenberg. Iako
je fokus Rusije na njenim prvim susedima, Putin je nastojao da ojača veze sa
pravoslavnim hrišćanskim zemljama, piše Politiko, podsećajući da je ruski
predsednik posetio Beograd prošle godine i da je ovog meseca razgovarao s
grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom u Moskvi.
Unutar NATO-a postoji zabrinutost da Rusija pokušava da oslabi njegovo
jugoistočno krilo, piše Politiko.
Jedan neimenovani zvaničnik NATO-a kaže da je "francusko ne, meko ne". "Ako
Nemačka i SAD budu za proširenje, drugi će ih pratiti".
|
|
Dodikov avion se vratio u Banjaluku |
| |
Avion Vlade Republike Srpske kojim je predsednik Republike Srpske Milorad
Dodik putovao u Jermeniju, u sredu po podne se vratio u Banjaluku pošto je
više sati u bugarskom gradu Burgasu čekao na dozvolu za prelet avionom preko
turske teritorije.
Po dolasku u Banjaluku, stigla je informacija da je u međuvremenu avionu
Vlade RS odobren prelet vazdušnog prostora Turske.
Dodik je po povratku u Banjaluku rekao da ne želi davati nikakve
kvalifikacije, dodavši da je avion Vlade RS svih ranijih godina bez problema
leteo u Istanbul.
"Da parodija bude još veća, po dolasku u Banjaluku dobili smo informacije da
je let odobren. Verovatno nam, da se nismo vratili, ne bi odobrili", kazao
je Dodik.
Ukoliko je neko želeo na ovaj način da spreči obeležavanje zločina, nije
uspeo, rekao je Dodik, navodeći da je činjenica da je "100 godina prošlo od
zločina nad Jermenima koje su počinili Turci, i da to Turska ne želi
priznati kao genocid".
Dodik je na poziv predsednika Jeremenije Serža Sargasjana krenuo u Jerevan,
gde se od 22. do 24. aprila održavaju manifestacije posvećene obeležavanju
stote godišnjice pogroma nad Jeremenima 1915. godine u Otomanskom carstvu.
Dodik je prošle sedmice u Narodnu skupštinu RS uputio predlog rezolucije o
osudi genocida nad Jeremenima.
Ljiljana Kovačević,
Banja Luka
|
|
Gruevski poklopio i korumpirao medije u Makedoniji |
| |
Lider opozicionog
Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev optužio je
makedonskog premijera Nikolu Gruevskog da je "korumpirao" medije koji ne
informišu objektivno zbog svojih ličnih i poslovnih interesa.
Zaev je na konfereniciji za novinare osudio "morbidan potez prema novinaru
Borjanu Jovanovskom i njegovoj porodici", kome je juče na kućnu adresu
poslat pogrebni venac, i dodao da će novoobjavljeni prisluškivani razgovori
objasniti zašto na nacionalnoj televiziji nema ni reči o tome.
"Od straha da su uhvaćeni u zločinu koji su počinili, ova tesna grupa na
vlasti, budući da ne znaju da na drugi način rešavaju problem ponovo koriste
jedinstvene mehanizme koje znaju: isprovociraj međuetničke tenzije i udari
po novinarima i neistomišljenicima", kazao je Zaev.
Zaev je naveo da će "audio dokazi raščistiti zašto uopšte nacionalni servis
MRTV prenosi informacije koje nemaju veze sa realnošću, kako su izabrani
novinari koji rade na toj televiziji i zašto ti novinari servilno
ispunjavaju svaku narudžbinu Gruevskog i vlasti". U jednom od objavljenih
prisluškivanih razgovora, za koje SDSM tvrdi da je između ministarke
unutrašnjih poslova Gordane Jankuloske i šefa kabineta Gruevskog, Martina
Protođera, sagovornici pričaju o tome koga da zaposle u MRTV na osnovu
oglasa.
Protođer je predlažio da se "poništi konkurs jer su se na njega javili
polunormalni ljudi" s partijskog spiska, a Jankuloska mu odgovara da to sami
moraju da raščiste i da će "ili pustiti predloge komiteta ili će jačati
kapacitet televizije jer najčešće te dve stvari ne idu zajedno".
Zaev je naveo da su i privatne televizije Sitel i Kanal 5 "pod diktatom
vlasti", i da su vlasnici i glavni urednici tih televizija "sve radili za
novac" po direktnim narudžbinama iz vrha vlasti.
U jednom od razgovora glavni urednik TV Sitel Dragan Pavlović Latas se žali
vlasniku televizije Goranu Ivanovu "kako su ovi polupismeni što gledaju" (televiziju)
javili šefu kabineta premijera da je pušteno nešto od aktivnosti opozicije,
zbog čega se Protođer žalio, a on mu je objasnio da su to gluposti navodeći:
"Uopšte ne pokrivamo opoziciju, nula, kao da ne postoje".
Zaev je rekao da prisluškivani razgovori pokazuju da "Gruevski ne samo što
je naručivao tekstove na naslovnoj strani provladinog lista Večer, i to
protiv svog poslovnog partnera Orče Kamčeva, već ih je i sam pisao".
Lider SDSM od početka februara objavljuje prisluškivane telefonske razgovore
premijera Nikole Gruevskog koga optužuje da je preko Direkcije za bezbednst
i kontrašpijunažu nelegalno prisluškivao više od 20.000 građana Makedonije,
navodeći da je u posed tih snimaka, došao "zahvaljujući patriotama među
obaveštajcima".
Gruevski je optužio Zaeva da je pokušao državni udar i da je prisluškivane
razgovore dobio od stranih službi. Protiv Zaeva i još pet osoba krajem
januara podnete su krivične prijave "zbog ugrožavanja ustavnog poretka" u
policijskoj akciji "Puč".
|
|
Šest premijera saglasni o glavnim saobraćajnim koridorima |
| |
Premijeri Zapadnobalkanske šestorke su u Briselu postigli potpunu političku i
ekonomsku saglasnost o izgradnji ključnih transportnih koridora na Zapadnom
Balkanu koji će vremenom biti potpuno uklopljeni u transportnu mrežu unutar EU.
To su saopštili evropski komesari Johanes Han i Violeta Bulc po završetku
sastanka premijera pet država Zapadnog Balkana, među kojima je bio i srpski
premiejr Aleksandar Vučić, i Kosova.
Han je naglasio da će ove godine Evropska unija izdvojiti 130 miliona evra za
izgradnju transportne mreže na Zapadnom Balkanu, a u idućih nekoliko godina će
se obezbediti milijardu evra finansijskih olakšica, pozajmica i drugih vrsta
sredstava u tu svrhu.
Na pitanje novinara kako će na mapama projekata biti obeležena granica Kosova sa
Srbijom Han je rekao da će "različite tačke u evropske mape biti ucrtane u
skladu sa ustaljenim postupcima kakve je EU primenjivala u prethodnim godinama i
uz poštovanje tekućih nivoa odlučivanja unutar EU".
Evropska komesarka za transport Violeta Bulc je precizirala da će u junu ove
godine na sastanku čelnika zemalja Zapadnog Balkana u Rigi biti utvrđeni
vremenski prioriteti izgradnje koridora i cele mreže saobraćaja na Zapadnom
Balkanu.
Bulc je rekla da će takođe biti utvrđena pitanja upravljanja koridorima,
efikasnosti koridora i putne saobraćajne bezbednosti i drugih važnih pratećih
pitanja.
Premijeri Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije su na sastanku
usvojili zajedničku izjavu u kojoj se ističe da "poboljšanje povezanosti u
okviru regiona, kao i sa EU, jeste ključni činilac za ostvarenje privrednog
rasta i otvaranje radnih mesta".
Glavni koridori za povezivanje na Balkanu
Premijeri Zapadnobalkanske šestorke razgovarali su o ključnim transportnim
koridorima na Zapadnom Balkanu.
Reč je o putnim i železničkim vezama koje bi vremenom trebalo da budu potpuno
uklopljene u transportnu mrežu unutar EU, a povezivanje je planirano i rečnim
vezama i vazdušnim saobraćajem.
Na spisku putnih koridora nalaze se i koridori od Batrovaca na granici Srbije i
Hrvatske preko Beograda i Niša do Skoplja i dalje do granice Makedonije sa
Grčkom, od Subotice preko Novog Sada do Beograda i od Niša do Gradine na granici
sa Bugarskom, kao i putni pravci Vršac-Beograd-Podgorica-Bar i Priština-Skoplje.
Među železničkim koridorima o kojima je bilo reči nalazi se pruga
Šid-Beograd-Niš-Skoplje-Đevđelija, Kelebija-Novi Sad-Beograd, Podgorica-Drač u
Albaniji, Vršac-Beograd-Podgorica-Bar i Kruševac-Kraljevo-Priština-Skoplje,
Niš-Dimitrovgrad i Podgorica-Drač.
Predviđeno je i povezivanje plovnim putevima Dunavom, Savom i Tisom, a u
vazdušnom saobraćaju preko međunarodnih aerodroma Beograd, Podgorica, Sarajevo,
Tirana, Priština i Skoplje.
|
|
Ministri o saradnji i projektima na Brdu kod Kranja |
| |
Šefovi diplomatija i zvaničnici
iz zemalja Zapadnog Balkana i nekoliko zemalja EU razgovaraju danas na Brdu kod
Kranja u Sloveniji o bezbednosti i političkoj stabilnosti evropskog susedstva i
regionalnoj saradnji.
Sastanak se održava u sklopu Procesa Brdo-Brioni koji su zajednički pokrenule
Slovenija i Hrvatska, s ambicijom da se kroz reforme i približavanje EU podstiču
regionalna saradnja i rešavanje otvorenih pitanja i time doprinese daljoj
stabilizaciji prilika u jugoistočnoj Evropi.
Skup su otvorili ministri spoljnih poslova Slovenije i Francuske Karl Erjavec i
Loran Fabius, a učestvuju i šefovi diplomatija BiH, Crne Gore, Hrvatske, Italije,
Kosova, Makedonije i Srbije.
Na sastanku učestvuje i evropski komesar Johanes Han.
Albaniju i Nemačku predstavljaju državni sekretari Ministarstava spoljnih
poslova, a Austriju ambasador.
Učesnici su se u raspravi usredsredili na mogućnosti međusobne saradnje za
obezbeđenje bolje perspektive mladih u regionu Zapadnog Balkana, razmenili
informacije o borbi protiv terorizma uključujući i problem regrutovanja
džihadista.
Teme sastanka je i proširenje Evropske unije, kao i problem ilegalnih migranata.
Posebna pažnja poklonjena je pitanjima bezbednosti i političke stabilnosti u
Evropi pre svega u Ukrajini, kao i odnosima u južnom Sredozemlju.
Uceesnici skupa razgovarali su i o konkretnim projektima povezivanja regiona u
oblasti saobraćajne i energetske infrastrukture i ocenili napredak u obnavljanju
regiona nakon prošlogodišnjih poplava.
Aleksandar Mlač,
Brdo kod Kranja
|
|
Oglasavanje Marketing
|
