Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo

|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
Rezolucija SE o masovnom špijuniranju SAD |
|

Parlamentarna skupština Saveta Evrope je velikom većinom
glasova usvojila Rezoluciju o masovnom špijuniranju kojom se izražava duboka
zabrinutost zbog prakse masovnog špijuniranja koju koriste bezbednosne
službe SAD i pojedinih zemalja članica.
PS SE je duboko zabrinuta praksom masovnog špijuniranja koje koriste
američka bezbednosna agencija NSA i bezbednosne agencije pojedinih zemalja
članica Saveta Evrope kako bi sakupljale, skladištile i analizirale podatke
o privatnim licima, navodi se u rezoluciji koju je pripremio holandski
poslanik Piter Omcig.
U pojedinim zemljama "industrija masovnog špijuniranja" toliko je
napredovala da preti demokratskim načelima, kao i slobodnom i otvorenom
karakteru zapadnog društva. Ovakva praksa nije u skladu sa poštovanjem
osnovnih ljudskih prava jer ugrozava pravo na privatnost, pravo na slobodu
govora i pravo na informaciju, navodi se u tekstu Rezolucije.
Skupština navodi da je ciljano špijuniranje potencijalnih terorista
opravdano kako bi se predupredili zločini, ali istovremeno naglasava da
masovno špijuniranje nije donelo velike rezultate u borbi protiv terorizma.
"Borba protiv terorizma koja se zasniva na masovnom špijuniranju predstavlja
traženje igle u plastu sena. Kada su svi meta, onda nemate pravu metu",
izjavio je izvestilac Piter Omcig.
Izvestilac iz Holandije upozorio je da su politički lideri izgubili kontrolu
nad svojim bezbednosnim službama, kao i da velike svetske kompanije poput
Gugla i Majkrosofta sarađuju sa američkom bezbednosnom agencijom, što
upotrebu interneta čini još nebezbednijom.
U Rezoluciji se navodi da bezbednosne agencije koriste, čak i same stvaraju,
nedostatke i prečice u bezbednosti interneta koje potom koriste za špijunažu.
Takve prečice, ističe se, lako mogu zloupotrebiti teroristi ili drugi sajber
kriminalci.
Usvojenom Rezolucijom o masovnom špijuniranju Savet Evrope poziva svoje
članice i zemlje posmatrače da sačuvaju osnovna prava i slobode svojih
građana, kao što je pravo na privatnost u digitalnom dobu.
PS SE naglašava da prikupljanje informacija o privatnim licima može biti
dozvoljeno samo u slučaju da postoji sudski nalog i opravdana sumnja da je
takva akcija potrebna. Istovremeno, PS SE traži prestanak prakse postojanja
tajnih sudova.
Mora postojati bolja zakonska i parlamentarna kontrola bezbednosnih službi,
kao i bolja zaštita uzbunjivača poput bivšeg američkog obaveštajca Edvarda
Snoudena, navodi se u tekstu.
PS SE poziva na izradu međunarodnog kodeksa za upravljanje bezbednosnim
službama.
PS SE je sakupljala dokaze o postojanju masovnog špijuniranja od prošle
godine. U aprilu 2014. godine bivši američki obaveštajac Edvard Snouden
obratio se poslanicima video linkom iz Moskve. On je tada naglasio da
američka bezbednosna agencija špijunira i nevladine organizacije, poput
Amnesti internešenela, kako u SAD, tako i širom sveta.
|
Stota godišnjica genocida na Jermenima |
|
Stota godišnjica masovnog ubistva Jermena za vreme Otomanskog carstva biće
obeležena u petak, 24. aprila.
U Jerevanu se očekuje dolazak više stotina hiljada ljudi na komemoraciju,
među kojima će biti i ruski predsednik Vladimir Putin i francuski predsednik
Fransoa Oland.
"Genocid nad Jermnima nije tragedija samo našeg naroda, već zločin svetskih
razmera proiv civilizacije i čevečnosti", rekao je predsednik Jermenije Serž
Sarkisijan uoči godišnjice.
Istoričari procenjuju da je do 1,5 miliona Jermena ubijeno za vreme i posle
Prvog svetskog rata u Turskoj, što mnogi ocenjuju kao prvi genocid u 20.
veku. Turska negira da je reč o genocidu, uz ocenu da je broj žrtava
preuveličan i da su nastradali žrtve građanskog rata i nemira posle raspada
Otomanskog carstva što je dovelo do gubitaka na obe strane.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je nedavno da Jermeni koji
traže da Turska prizna da je pre stotinak godina počinila genocid nad
Jermenima, ne traže istinu, već da se bore za poene u borbi protiv Turske.
Erdogan je rekao da su Jermeni odbacili brojne turske pozive da se
zajednički istraži i dokumentuje šta se stvarno dogodilo.
On je prošle godine, uoči 99. godišnjice stradanja Jermena, uputio saučešće
porodicama žrtava, što je prvi takav potez jednog turskog zvaničnika povodom
događaja iz 1915. godine.
|
Gasprom ocenjuje optužbe Evropske komisije neosnovanim |
|
Ruski gasni gigant Gasprom
nazvao je "neosnovanim" optužbe Evropske komisije da zloupotrebljava
dominantan tržišni položaj, navodeći da se "strogo pridržava" važećih
propisa i deluje "potpuno u skladu sa standardima" u tom sektoru.
"Gasprom smatra da su primedbe Evropske komisije neosnovane", naveo je
Gasprom u saopštenju.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov odvojeno je osudio praksu EU prema
Rusiji oko energetskih pitanja i rekao da je ona "nedopustiva".
"Gasprom se strogo pridržava svih međunarodnih propisa i zakona kao i
nacionalnih zakona zemalja u kojima posluje. Praksa Gasproma na evropskom
tržištu, uključujući principe određivanja cena, potpuno su u skladu sa
standardima koje poštuju drugi proizvođači i izvoznici prirodnog gasa",
naveo je Gasprom u saopštenju.
Ruska kompanija izrazila je nadu da će njena "legitimna prava i interesi"
biti uzeti u obzir i da će EU takođe uzeti u obzir činjenicu da je sedište
grupe van evropske nadležnosti.
Evropska komisija zvanično je uputila Gaspromu zamerke o zloupotrebi
dominantnog tržišnog položaja, utvrđenih na osnovu istrage otvorene u
avgustu 2012.
EU zamera Gaspromu da je stvorio veštačke prepreke i sprečio protok gasa iz
nekih zemalja centralne i istočne Evrope ka drugim zemljama Unije, i da
zatvara tržište gasa da bi mogao da određuje cene koje EU smatra "nepravednim".
Gasprom ima 12 nedelja da odgovori i može da traži da bude saslušan da bi
izložio svoje argumente.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da su ugovori na
snazi između Gasproma i evropskih zemalja zaključeni u potpunoj saglasnosti
sa tada važećim zakonima EU.
Lavrov je ukazao da su se evropski zakoni zatim promenili usvajanjem pravila
o konkurenciji, koje Moskva već duže vreme osporava i koje Brisel želi da
primeni na ranije potpisane sporazume. "To je apsolutno nedopustivo", rekao
je Lavrov.
|
U Eritreji najveća cenzura |
|
Afrička država Eritreja
premašila je Severnu Koreju na listi zemalja s najvećom cenzurom koju
objavljuje američka nezavisna organizacija Komitet za zaštitu novinara (KPJ).
Na listi zemalja s najvećim ograničenjima posle Eritreje slede Severna
Koreja, Saudijska Arabija, Etiopija, Azerbejdžan, Vijetnam, Iran, Kina,
Mjanmar i Kuba.
KPJ je listu sačinio na osnovu istraživanja o upotrebi različitih oblika
ograničavanja izveštavanja - hapšenja, represivnih zakona, zlostavljanja
novinara i ograničenja pristupa internetu.
Predsednik Eritreje Isaias Aferverki je uspeo da suzbije nezavino
izveštavanje, stvorivši medijsku klimu toliko opresivnu da su čak i novinari
državnih medija u stalnom strahu od hapšenja, navodi CPJ.
KPJ navodi da su u Eritreji najmanje 23 novinara u zatvoru pri čemu nijednom
nije suđeno niti su podignute optužbe. U toj zemlji je rad dozvoljen samo
državnim medijima, a poslednji strani izveštač je proteran 2007. godine.
Ta organziacija dodaje da u Eritreji i Severnoj Koreji ima i najmanje
korisnika interneta i mobilnih telefona.
KPJ navdi da su u Severnoj Koreji izuzetno ograničeni izvori za nezavisne
vesti. Skoro čitav sadržaj u 12 glavnih listova, 20 časopisa i televizijskih
i radio programa dolazi od Korejske centralne novinske agencije koja pokriva
saopštenja i aktivnosti rukovodstva zemlje.
|
Protest zbog smrti crnca u policijskom pritvoru |
|
Više stotina ljudi je izašlo
na ulice Baltimora tražeći odgovore u vezi sa smrću crnca Fredija Greja,
koji je zadobio povredu kičme dok je bio u policijskom pritvoru.
Policija je 25-godišnjeg Greja uhapsila 12. aprila, pošto je počeo da beži
kada je video policajce u kvartu poznatom po trgovini narkoticima.
Greju su stavljene lisice i smešten je u policijsko vozilo. U jednom momentu
tokom vožnje vezali su mu i noge jer je, kako je policija saopštila, počeo
da "besni".
Policijski komesar Entoni Bets izjavio je da je Grej zatražio inhalator i
nekoliko puta tražio medicinsku pomoć. Odveden je u bolnicu, gde je u
nedelju umro zbog povrede kičme, dobijene pod još nerazjašnjenim okolnostima.
Grej je umro u trenutku kada u zemlji vladaju sve veće nezadovoljstvo i
tenzije zbog više ljudi koje su prethodnih meseci ubili policajci u nekoliko
američkih gradova. Neki od njih su bili crnci, i nenaoružani.
Sinoć je na policijskoj barikadi u Baltimoru jedna grupa ljudi bacala
konzerve na policajce, dok je druga grupa demonstranata prošetala ulicama do
gradske opštine, povremeno blokirajući raskrsnice i ometajući saobraćaj, uz
povike "Nema pravde, nema mira". Tri osobe su privedene, ali protest je
prošao uglavnom mirno.
Demonstranti su tražili odgovore šta se desilo dokom hapšenja, odgovornost i
promenu ponašanja policajaca koji patroliraju u širem centru Baltimora.
|
Dve erupcije vulkana u Čileu, evakuisano 1.500 ljudi |
|
Najmanje 1.500 ljudi
evakuisano je na jugu Čilea zbog erupcije vulkana Kalbuko, javile su
agencije.
Prva erupcija zabeležena je u sredu, a druga u četvrtak, zbog čega je u tom
delu Čilea proglašena uzbuna i evakuisano stanovništvo u krugu od 20
kilometara.
Kalbuko je u oblasti Los Lagos, gde se nalazi i popularna turistička
destinacija Puerto Varas. Vanredna situacija je proglašena i na jugu
Argentine, u oblasti koja se nalazi oko 100 kilometara od vulkana.
Lokalni mediji su javili da je vulkan izbacivao pepeo i dim nekoliko
kilometara u vis. Avio saobraćaj je od juče obustavljen.
Vulkan Kalbuko nije bio aktivan 43 godine.
Čile leži u Pacifičkom pojasu i ima drugi najveći lanac vulkana nakon
Indonezije.
|
Žak Širak najpopularniji predsednik Francuske |
|
Bivši predsednik Francuske
Žak Širak, koji se povukao iz političkog života 2007. godine, najpopularniji
je šef države, rezultati su najnovije ankete objavljene u francuskim
medijima.
Za Širaka se izjasnilo 33 odsto ispitanih Francuza, navodi se u anketi
agencije Info i dodaje da ga Francuzi najviše vole zbog njegovog odbijanja
da zajedno sa SAD vojno interveniše u Iraku 2003. godine.
Posle Širaka, najpopularniji je pokojni predsednik Fransoa Miterana s 21
odsto glasova, potom Šarl de Gol sa 17 odsto, dok Žorž Pompidu i Valeri
Žiskar D'Esten dele četvrto mesto sa po osam odsto.
Nikola Sarkozi uživa popularnost kod sedam odsto Francuza, dok je sadašnji,
socijalistički predsednik Fransoa Oland, na poslednjem mestu s pet odsto.
Najpopularniji premijer je Lionel Žospen, kojeg smatraju "Širakovim
naslednikom", potom se nalaze premijeri Alen Žipe, Dominik de Vilpen i
Žan-Pjer Rafaren.
Sadašnji premijer Manuel Vals se ne pominje u istraživanju javnog mnjenja.
|
Klinton i Rubio favoriti za predsedničke nominacije |
|
Članica Demokratske stranke Hilari Klinton i republikanac Marko Rubio imaju
najveće šanse da dobiju nominaciju svojih stranaka za predsedničke izbore
sledeće godine, pokazali su rezultati ankete.
Bivša državna sekretarka ima 60 odsto podrške demokrata, a vodi i u odnosu na
sve republikanske kandidate osima senatora Rubija s kojim je poravnata, navodi
univerzitet Kvinipek koji je sproveo anketu.
Među kandidatima za republikansku nominaciju Rubio ima 15 odsto podrške, sin i
brat bivših predsednika Džeb Buš 13 odsto, guverner Viskonsina Skot Voker 11
odsto, senator iz Teksasa Ted Kruz devet odsto, a senator iz Kentakija Rand Pol
osam odsto, pri čemu Buš i Voker još nisu zvanično objavili ulazak u trku.
Buš ima najveći postotak republikanskih glasača koji nikako ne bi glasali za
njega - 17 odsto, a sledeći je guverner Nju Džersija Kris Kristi i potom Pol sa
10 odsto.
Hilari Klinton ima podršku 60 odsto demokratskih glasača, posle nje je
potpredsednik Džo Bajdan sa 10 i senator iz Vermonta Berni Sanders sa odam odsto.
Zasad je jedino Klintonova zvanično objavila kandidaturu.
Kada se posmatra ukupno biračko telo, u duelu Klinton - Rubio odnos je 45:43, s
Bušom 46:39, s Vokerom 46:41, s Kristijem 45:40, s Polom 48:41.
|
|
Oglasavanje Marketing
|