|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pokretne slike - Šest veličanstvenih |
| |
 “Osvetnici”:
Doba Ultrona”(“Avengers: Age of Ultron”), režija: Džos Vedon, glavne uloge:
Robert Dauni junior, Mark Rafalo, Skarlet Johanson, Kris Hemsvort, Džeremi
Rener, Kris Evans, Džejms Spejder, Samjuel L. Džekson
Došao je holivudski Veliki Petak! 1. maja u severno-američkim
“multipleksima” počinje pompezno najavljivana letnja sezona, “rezervisano”
vreme za žetvu dolara na “boks-ofisima”.
Nimalo slučajno, festival bučnih “blokbastera” otvaraju Šestorica
Veličanstvenih iz “Marvelovog” univerzuma. “Osvetnici” su se vratili, jer su
to gledaoci tražili, da “opljačkaju” bioskopske blagajne i postanu spasioci
Holivuda, koji je, avaj, prošloga leta ostvario najgoru zaradu u proteklih
osam godina.
Pojava “Doba Ultrona” je kulminacija vešto osmišljene marketinške ofanzive
koja je milionsku publiku konstantno držala u stanju napetog iščekivanja i
prolongiranog uzbuđenja. Obožavaoci “Marvelovih” stripovskih junaka sada
mogu konačno da se rasterete i dožive višestruki orgazam!
“Osvetnici” predstavljaju “slem-beng” konvenciju super-heroja. To je “all
star game” čudno obučenih Marvelovih junaka iz stripovske radionice Stena
Lija i Džeka Kirbija, koji su dobili svoju licencu u Holivudu. Šest
osvetnika zajedno u jednom filmu, međusobno potpuno drugačiji, sa
specifičnim nadprirodnim sposobnostima.
Toni Stark, poznatiji kao “Ajron Men” (uloga Roberta Daunija juniora) je
sarkastični multi-milijarder, trgovac oružjem koji kad na sebe navuče
gvozdeni oklop postaje leteći čovek. Brus Bener ili “Hulk” (Mark Rafalo) je
naučnik-fizičar koji se pretvara u razgoropađenu zelenu gromadu kad je
propisno naljućen. Stiv Rodžers alias “Kapetan Amerika” (Kris Evans) je
super-vojnik, veteran Drugog svetskog rata koji poseduje neprobojni štit.
Tor (Kris Hemsvort) je nordijski Bog Groma koji vitla svojm moćnim čekićem.
Klint Barton, poznatiji kao “Oštrooki” (Džeremi Rener) je precizni strelac
koji svojim lukom odašilje strelu tako jako da može da obori i vanzemaljski
svemirski brod! Konačno, ovom muškom klubu “supermena” pridružila se Nataša
Romanof, ili “Crna Udovica” (Skarlet Johanson), fatalna ženska i super-špijun
u odeći mačke, manipulativna zavodnica koja ume da revnosno “ispraši tur”
svakom muškarcu koji joj stane na put.
Ukratko, to je samit super-heroja na najvišem nivou. Nakon gledanja
“Osvetnika” dvanaestogodišnjaci svih uzrasta će biti spremni da se odluče
šta će da postanu u životu!
Premda bogati u svojoj ikonografiji i mitologiji, “Osvetnici” su siromašni u
svojoj narativnoj kompleksnosti. Pozvani pod nacionalnu zastavu od strane
Nika Furije (Samjuel L. Džekson), šefa “Štita”, specijalne “haj-tek”
kriminalističke službe američke vlade, ispalo je da su svi ovi dežurni
spasioci sveta hitno okupljeni da bi se suprotstavili jednom zloći –
odmetnutom super-robotu Ultronu (Džejms Spejder), koji je sam logično
zaključio da je čovečanstvo zapravo najveća pretnja planeti Zemlji!
Povučeni iz svojih separatnih holivudskih franšiza, ”The Big Guns” su ponovo
stavljeni u istu četu, kao jedna disfunkcionalna porodica. I dok se bave
svojim uobičajenim “tričavim” poslom spašavanja sveta od uništenja, ovi
super-heroji i njihova super-ega su skupljeni zajedno kao klinci u zabavištu,
suočeni sada sa mnogo težim izazovom: da li oni mogu da nauče da se igraju i
rade zajedno?
U “Marvel Landu” stvari nisu uvek idilične. Svaki od super-heroja je naučio
na solo igru, da bude prva i jedina viliona. Svaki od njih ima svoje ogromno
“ja” i svoj lični “emocionalni prtljag”, preokupirani međusobnim trzavicama
i tenzijama da često zaborave na svoj osnovni zadatak: “Odbrani planetu i
spasi dan”. Oni su, u svojoj srži, obični ljudi sa izuzetnim moćima-
superheroji veći od života prizemljeni svojom čovečnošću, prepoznatljivim
manama i nedostacima. Izuzetno samoljubivi, svaki sa svojom snažnom
personalnošću, oni zapravo ne bi trebalo da se nađu u istoj sobi, a kamoli u
istom timu. “Osvetnici” ukazuju da nadprirodne moći mogu da postanu užasna
privilegija. Da, nije nimalo lako biti super-heroj!
“Doba Ultrona” donosi “sudar Titana”: šest super-dasa koji se bore protiv
genocidnog crnog đavola veštaške inteligencije, ali koji se istovremeno bore
da za sebe dobiju veći komad vremena na velikom ekranu. To je svojevrsni
cirkus slavnih, skup živih akcionih figura iz obližnjeg “Wal-Marta”, kao
“Marvelovska” verzija “Navy Seals”-a.
Ako ste ljubitelji “Marvelovog” univerzuma, “Doba Ultrona” će vam delovati
kao Božić u leto! Svi vaši omiljeni junaci su tu, na jednom mestu, sjajni i
izazovni, kao božićni pokloni ispod jelke. Super-tim super-heroja, elitni
odred spasioca Matice Zemlje, koji ponovo uvode red i mir u “Marvelov”
univerzum.
Predodređeni da se ponovo vinu u stratosferu ultra-popularnosti, Vedonovi
“Osvetnici” su ultimativni izdanak holivudskog eskapizma, šestocilindarska
zabava, film “B” kategorije sa gargantuanskim produkcionim budžetom od preko
200 miliona dolara. To je tipični “Marvelovski” derivat, miks jurnjave,
fantazije, humora i vizuelnih efekata, moderna super-herojska
ekstravagancija sa primesama romanse koja donosi veličanstvenu praznoću.
Uostalom, “Osvetnici” ne streme ka transendenciji, već ka primatu na
“boks-ofisima. Tornado kojeg su u premijernom izdanju od pre dve godine
prouzrokovali marvelozni “Marvelovci” “opelješio” je džepove gledalaca za
čak 1,5 milijardu dolara, što je zarada koju će “Doba Ultrona” zasigurno
nadmašiti.
Ako prema “Marvelovim” super-delijama ne gajite simpatije, gledanje
“Osvetnika” će vam se učiniti kao da ste presreteni i “izbunareni” od bande
siledžija i sociopata. “Doba Ultrona” neće preobratiti ka “mračnoj strani”
sve vas koji imate averziju prema visoko-budžetskim super-herojskim
filmovima, jer ima sve one elemente koje mrzite.
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Nagrada za Ničije dete na festivalu u Vizbadenu |
| |
Debitantski igrani film
scenariste i reditelja Vuka Ršumovića "Ničije dete" dobio je nagradu za
najbolji film na festivalu "GoEast" u Vizbadenu, saopštila je produkcijska
kuća "Art & Popkorn" iz Beograda.
"Za film koji drži pažnju gledalaca moćnom pričom o dečaku koji je od
životinje postao čovek, dok se svet oko njega kreće u suprotnom smeru",
navedeno je u obrazloženju žirija festivala koji je održan od 22. do 28.
aprila.
Pored glavne nagrade, poseban žiri televizije 3SAT, koji svake godine bira
jedan film iz zvanične selekcije za koji otkupljuje televizijska prava za
prikazivanje u Nemačkoj, odabrao je upravo "Ničije dete".
U konkurenciji za nagrade festivala filmova iz centralne i istočne Evrope "GoEast"
bilo je i ostvarenje Andreja Končalovskog "Bele noći poštara Alekseja
Trjapicina", koje je na Filmskom festivalu u Veneciji nagrađeno Srebrnim
lavom za najbolju režiju, ali i novi film Želimira Žilnika "Destinacija
Serbistan" koji je u Vizbadenu dobio nagradu Ministarstva inostranih poslova
Nemačke za "umetničku originalnost koja stvara kulturnu raznolikost".
Film "Ničije dete" osvojio je do sad ukupno 15 nagrada, od čega četiri na
ovogodišnjem FEST-u, nagradu za najbolji film Međunarodnog filmskog
festivala u Palm Springsu.
Kako su podsetili iz produkcijske kuće, film je u decembru na festivalu u
Španiji dobio nagradu publike, kao i nagradu za najbolji film Međunarodne
nedelje kritke u Kairu.
Takođe, mladi Denis Murić, koji glumi glavnu ulogu u filmu, osvojio je
nagradu na Abu Dabi Film Festivalu, koji je održan od 23. oktobra do 1.
novembra 2014. godine.
Kako su naveli, film je baziran na čudesnoj istinitoj priči o divljem dečaku
(koga su sredinom osamdesetih godina prošlog veka lovci pronašli među
vukovima u šumi u planinama Bosne i Hercegovine, nakon čega je poslat u
Beograd u dom za nezbrinutu decu da se socijalizuje.
Suprotno predviđanjima, dečak, koji nasumično dobija ime Haris Pućurica,
počinje ubrzano da se razvija i sklapa prijateljstva.
U filmu igraju deca Denis Murić, Pavle Čemerikić, Isidora Janković i glumci
Miloš Timotijević, Tihomir Stanić, Borka Tomović, Goran Šušljik, Zinaida
Dedakin, Branka Šelić, Mihailo Laptošević, Draginja Voganjac, Marija
Opsenica, Ljuba Todorović i Bora Nenić.
Scenario i režija radio je Vuk Ršumović, a film je realizovan u produkciji
Miroslava Mogorovića iz kuće "Art & Popkorn" iz Beograda, koproducenti su
Radio-televizija Srbije, produkcija "Babun" iz Srbije, Kinorama iz Hrvatske.
"Ničije dete" su podržali Filmski centar Srbije, Grad Beograd i Ministarstvo
kulture i informisanja Republike Srbije.
|
|
Mis Pigi dobitnica nagrade njujorškog muzeja Bruklin |
| |
Lutka Mis Pigi iz čuvenog Mapet šoua dobitnica je prestižne
nagrade njujorškog Muzeja Bruklin koja se dodeljuje za izuzetan doprinos
žena u umetnosti.
Simpatična lutka postaće laureat nagrade muzjeskog Centra Elizabet Sakler za
žene u umetnosti.
Tu nagradu su do sada osvojile pozorišna rediteljka Džuli Tejmor i bivši
sudija američkog vrhovnog suda Sandra Dej O'Konor.
Američki mediji preneli su da će Mis Pigi "prisustvovati" ceremoniji dodele
nagrade 4. juna i da će "dati intervju" novinarima.
U obrazloženju nagrade, Centar Sakler je naveo da je Mis Pigi oličenje "duhovitosti,
odlučnosti i borbenosti" i da je milionima ljudi pomogla da prevaziđu
probleme.
Mis Pigi je "izjavila" da je "izuzetno oduševljena što će dobiti nagradu".
Poznata prasica je to "rekla" mešavinom engleskog i francuskog jezika, pošto
je poznata po ljubavi prema francuskom - "Moi is thrilled!".
Ceremoniji dodele će "prisustvovati" i njen partner u Mapet šou, žabac
Kermit.
|
|
Novi biznis: Iznajmljivanje kokoški |
| |
Želja sve većeg broja ljudi
da jedu sveža jaja humano uzgajanih kokoški, ali bez odgovornosti koje
zahteva njihov uzgoj, zaslužni su za uspeh novog biznisa u SAD -
iznajmljivanje ovih pernatih životinja.
Džen Tompkins je pre dve godine u Pensilvaniji osnovala kompaniju "Iznajmite
kokošku" i od tada je proširila poslovanje na još tri američke države, i
Toronto u Kanadi.
Iznajmljivanje kokošinjca je sve popularnije širom SAD, kako se sve više
stanovnika gradova, predgrađa i sela pridružuju antifabričkom pokretu. Neke
porodice iznajmljuju kokoške radi edukativnog iskustva svoje dece.
"Kao društvo, ne volimo obavezivanje. Ne volimo ugovore za mobilne telefone,
ne želimo dugoročne ugovore sa našim kablovskim operaterima. Kokoške mogu da
žive sedam ili 10 godina, i ljudi se pomalo plaše toga", kaže Džen Tomkipns.
Iznajmljivanje kokošaka oslobađa ljude te odgovornosti. Cena iznajmljivanja
zavisi od kompanije, lokacije i vremenskog perioda, a početna cena je oko
150 dolara mesečno.
Najosnovniji paket uključuje dve kokokške, kokošinjac i hranu, a novi
vlasnik odgovore na sva pitanja može dobiti putem telefona.
Ukoliko nije zadovoljna, mušterija može da vrati kokošku ranije, a može i da
je usvoji ukoliko sve ide kako treba.
Kompanija "Iznajmite kokošinjac" iz predrgađa Vašingtona počela je da radi
2012. iznajmljivanjem pet ili šest kokoški mesečno, da bi danas imala u
ponudi 30 ovih ptica.
"Ljudi žele da znaju odakle dolazi njihova hrana", kaže jedan od vlasnika te
kompanije Tajler Filips.
|
|
Goran Bregović oduševio Balkan festival u Briselu |
| |
Orkestar Gorana Bregovića
oduševio je i ove godine publiku tradicionalnog Balkan trafik festivala,
koja je u dupke punoj briselskoj dvorani Bozar ovacijama, igranjem i
pevanjem pratila sve što je izvodio Bregovićev orkestar.
Bregovićev orkestar je bio počasni gost Balkan trafika na kojem je iz Srbije
nastupio i dvostruki pobednik Guče, orkestar Kristijana Azirovića, dok je u
filskom program prikazan film Srđana Dragojevića "Parada".
Srpska kompanija NIS, glavni sponzor Balkan trafika je uoči koncerta Gorana
Bregovića priredila koktel. Rakiju i vina iz Srbije probali su i ugledni
srpski privrednici, predstavnici Evropske unije i evropskih poslovnih
organizacija koji su prethodno učestvovali na okruglom stolu o poslovanju i
ulaganju u Srbiju.
Balkan trafik festival već devetu godinu u Briselu s velikim uspehom održava
muzičke koncerte, daje prostora igračkim ansamblima i umetnicima s Balkana,
ali i srednje Evrope i balkanskoj kulturi bliskih zemalja, poput Gruzije.
Ove godine na festivalu nastupaju i muzički sastav iz Sarajeva "Divanhan",
bugarski folklorni ansambl "Botevgrad", slovačka romska grupa "Kesaj Čave",
grčki, mađarski, rumunski i albanski ansambli, a održana je i mala smotra
kratkometražnog filma.
Balkan trafik je priredila i tradicionalni "Veliki Horo", a to je veliko
kolo u koje se na glavnom belgijskom trgu Gran plas uključuju učesnici
festivala, publika i svi koji žele da zaigraju na balkansku muziku i ritam.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Dva mjuzikla dobila po 12 nominacija za nagradu Toni |
| |
Mjuzikli sa Brodveja
"American in Paris" i "Fun Home" dobili su danas po 12 nominacija za
američku pozorišnu nagradu Toni, čija će ceremonija dodele biti 7. juna u
Njujorku.
Nominacije za najbolji mjuzikl dobili su i komadi "Something Rotten!", "The
Visit" i "Finding Neverland" adaptaciji dela "Petar Pan".
U kategoriji najbolje predstave nominovani su pozorišni komadi "Njolf Hall,
Parts One and Two", "Hand to God", "Disgraced" i "Fish in the Dark".
Za najboljeg glumca u pozorišnom komadu nominovani su Bredli Kuper, Ben Majl,
Aleks Šarp i Bil Najgaj dok će se za nagradu za najbolju glumicu takmičiti
Keri Maligan, Helen Miren, Džiniva Kar i Elizabet Mos.
Nominacije su saopštili glumci Meri-Luiz Parker i Brus Vilis.
Nagrada Toni, ustanovljena pre 69 godina, dodeljuje se za postignuća u radu
američkog pozorišta. Nagrade koje dodeljuje žiri od 700 članova, smatraju se
ekvivalentom Oskara (za film), Emija (za televiziju) i Gremija (za muziku).
|
|
Besplatni muzeji od 10 do 10 u 37 gradova Srbije |
| |
Manifestacija "Muzeji Srbije 10
dana od 10 do 10" biće otvorena od 9. do 18. maja u 37 gradova na 110 lokacija u
64 muzeja i srodnih ustanova, najavio je Organizacioni odbor.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je na konferenciji za
novinare da će u najvećoj akciji do sada koju su potpuno samostalno pripremili
muzeji kao institucije i struka, publika moći besplatno da uživa u pripremljenim
programima i sadržajima.
"Budžet manifestacije je nula, ali samo na prvi pogled, jer su svi muzeji
koristili svoje budžete za redovnu delatnost i na kreativan način osmislili
manifestaciju koja će privući novu publiku", rekao je Tasovac.
Tasovac je najavio da su u toku razgovori o ustanovljavanju jednog dana u mesecu
kada će muzejske ustanove besplatno otvoriti vrata posetocima, kao i o
besplatnim obaveštenjima o tim programima za korisnike mobilne telefonije.
"Dobro bi bilo da građani putem Fejsbuka ili na neki drugi način šalju svoje
ideje o tome kako vide muzeje u svom gradu, kako bi se iduće godine organizovali
bolji programi", rekao je Tasovac.
On je podsetio da je u proteklih 10 meseci započeta obnova Muzeja savremene
umetnosti i Narodnog muzeja Srbije, koja se odvija u skladu sa planovima, i da
je završena obnova Muzeja Vuka i Dositeja, druga faza rekonstrukcije Muzeja
nauke i tehnike i depoa u Matici srpskoj.
Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković rekla je da je cilj
besplatne manifestacije za publiku da se kulturni sadržaji i rad muzeja učine
što dostupnijim i prepoznatljivim.
Prema njenim rečima zajednička, ali ne i obavezujuća tema prve manifestacije "Muzeji
Srbije, 10 dana od 10 do 10" biće "Heroji kulturne baštine".
Vršilac dužnosti direktora Etnografskog muzeja Mirjana Menković rekla je da je
manifestacija organzovana povodom Svetskog dana muzeja 18. maja, ali i zbog
podsećanja na godišnjice poput 60 godina nove Evrope i sedam decenija od pobede
nad fašizmom.
"Prvi put u Srbiji direktori nacionalnih ustanova kulture okupili su se i u
saradnji napravili manifestaciju koja će privući publiku. Očekujemo da
Organizacioni odbor nastavi da radi i bude pitan o svemu značajnom za kulturu",
rekla je Menković.
Kako je najavljeno, na centralnu temu izložbe o herojima kulturne baštine
pripremiće 18 učesnika manifestacije koji će predstaviti 25 različitih programa.
Više od 50 programa biće namenjeno deci, dok će ostale izložbe biti posvećene
podsećanju na značajne istorijske jubileje, ili jubilarne godine značajne za
ustanove koje učestvuju u manifestaciji.
Biće organizovane i izložbe povodom 200 godina Prvog srpskog ustanka, 160 godina
uvođenja prve telefonske centrale u Srbiji, godišnjice početka projekta Đerdap,
o modi, ali i drugim tematskim sadržajima, najavili su organizatori.
|
|
Izložba povodom 100 godina od smrti Nadežde Petrović |
| |
U Umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović" u Čačku otvorena je multimedijalna
dokumentrana izložba povodom 100 godina od smrti srpske slikarke Nadežde
Petrović (1873-1915).
Direktorka Galerije Milica Petronijević rekla je na otvaranju izložbe da
Galerija počinje seriju programa koji će trajati do novembra ove godine, u znak
sećanja na veliku srpsku slikarku, njen život, rad i herojsku smrt.
Izložbu je otvorio književnik Vladan Matijević koji je govorio o dvema slikama
Nadežde Petrović - "Fasada crkve Svetog Marka u Veneciji", koju je naslikala u
Veneciji pred povratak u Srbiju na početku Prvog svetskog rata u kome je
učestvovala kao bolničarka i njenoj poslednjoj slici "Valjevska bolnica".
Pored izložbi, u čačanskoj Galeriji biće prikazani i dokumentrni filmovi o radu,
stvaralaštvu i životu Nadežde Petrović, kao i dramski i drugi edukativni
programi, a biće objavljena i njena pisma u ediciji Galerije "Nasleđa".
Na gradskom šetalištu u Čačku postavljena je dokumentarna izložba printova o
Nadeždi Petrović pod nazivom "Ulična galerija", koja će biti prikazana i u
čačanskim školama, kao i Beogradu u Knez Mihailovoj ulici.
Nadežda Petrović rođena je u Čačku 12. oktobra 1873. godine, a umrla je u
Valjevu, 3. aprila 1915. godine. Bila je najznačajnija srpska slikarka s kraja
19. i početka 20. veka.
Umetnička galerija u Čačku, koja nosi njeno ime, osnovana je 1961. godine i
svake druge godine organizuje bijenalnu izložbu posvećenu sećanju na Nadeždu
Petrović i njen rad pod nazivom "Memorijal Nadežde Petrović".
|
|
Bred Pit na koncertu s modricom na oku |
| |
Holivudski glumac Bred Pit "prošeteo"
je na jednom koncertu u Los Anđelesu modricu ispod levog oka i zabrinuo svoje
obožavaoce, a za sve su krive - japanke, objavio je "Hafington post".
Pit je tokom vikenda viđen na bluz koncertu "Light Up the Blues" u Los Anđelesu,
tokom kojeg je održao govor o borbi protiv autizma.
Glumac je kasnije za magazin "Pipl" objasnio šta se zapravo desilo: "Ovo se
događa kada pokušate da trčite uz stepenice sa rukama punim stvari, i to u
japankama".
Pit je dodao da "mala ozleda" nije mogla da ga spreči da dođe i govori o
autizmu.
|
|
Handkeu Povelja počasnog građanina 21. maja |
| |
Pisac Peter Handke gostovaće u
Beogradu 21. maja, kada će mu biti uručena Povelja počasnog građanina Beograda,
izjavio je predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević.
Nikodijević je rekao da se gradska uprava Beograda trudi da prepozna one građane
koji su nešto uradili za Beograd, a da je Handke izuzetno doprineo afirmaciji
dobrog glasa o Srbiji i srpskom narodu, koji često nije mogao da dopre do
svetske javnosti, preneo je Beoinfo.
"Inicijativu da se Peter Handke proglasi počasnim građaninom našeg grada podnela
je Zadužbina Miloša Crnjanskog, između ostalog i zbog njegove solidarnosti sa
građanima Beograda i Srbije pokazane u teškim trenucima za naš grad i zemlju",
rekao je Nikodijević.
U pismu Nikodijeviću Handke se izvinio zbog nemogućnosti da prisustvuje
ceremoniji dodele Povelje počasnom građaninu koja je bila organizovana 17.
aprila, povodom Dana Beograda.
Nikodijević je podsetio da je Skupština Beograda usvojila odluku da se zvanje
počasnog građanina dodeli Peteru Handkeu, Nikiti Mihalkovu i Torvaldu
Stoltenbergu.
|
|
Američki pisci bojkotuju dodelu nagrade Pen centra u SAD |
| |
Šest poznatih američkih pisaca neće prisustvovati ceremoniji dodele nagrade
američkog Pen centra u znak protesta što će nagrada za slobodu izražavanja
pripasti francuskom satiričnom listu Šarli ebdo.
Piter Keri, Majkl Ondatje, Frensin Prouz, Tedžu Koul, Rejčel Kašner i Taji
Selazi neće prisustvovati 5. maja ceremoniji dodele nagrada Pen centra,
navodi se na sajtu lista Njujork tajms.
Keri, koji je dva puta osvojio prestižnu nagradu Buker, rekao je novinarima
da je Pen centar "otišao predaleko u tradicionalnoj ulozi odbrane slobode
izražavanja" dodeljivanjem te nagrade francuskom listu.
"Počinjen je užasan zločina (na Šarli ebdo) ali zbog čega se Pen centar meša
u njihovo pitanje slobode izražavanja", rekao je Keri.
"Pen centar je zbog toga postao slep prema kulturnoj bahatosti Francuske,
koja ne poštuje svoju moralnu obavezu prema velikom delu svog stanovništva",
rekao je Keri aludirajući na karikature Šarli ebdoa muslimanskog proroka
Muhameda.
Ukupno 12 osoba, među kojima pet crtača, ubijeno je u terorističkom napadu
7. januara na redakciju Šarli ebdoa u Parizu.
Američki Pen centar je na bojkot pisaca odgovorio da ne misli da je Šarli
ebdo imao nameru da vređa islam, već da je "nasilno želeo da odbaci pokušaj
jedne ekstremističke manjine da postavi granice slobodi izražavanja".
"Biće nam žao što su neki izabrali da ne dođu na ceremoniju, ali poštujemo
njihova ubeđenja", dodao je Pen centar.
U ime Šarli ebdoa nagradu će primiti Žan-Batist Tore, koji je preživeo napad
jer je zakasnio tog dana na posao, kao i glavni urednik lista Žerar Bijar.
Oni će u ime cele pariske redakcije dobiti nagradu za slobodu izražavanja
"Pen/Toni and James C. Goodale Freedom of Edžprešion Courage Anjard".
Američki Pen centar osnovan je 1922. godine u Njujorku i broji 3.300 članova
- pisaca, izdavača i prevodilaca.
|
|
Underzo proslavio 88. rođendan izložbom o Asteriksu |
| |
Čuveni francuski crtač stripova
Alber Underzo proslavio je 88. rođendan izložbom o svom poznatom junaku
Asteriksu, prenose francuski mediji.
Underzo je otvorio izložbu "Asteriks u Aleziji - od mita do stvarnosti"
alujdirajući na bitku kod Alezije, koja se odigrala za vreme galskih ratova u
jesen 52. godine pre nove ere. Tada je rimska vojska pod Julijem Cezarom
opkolila vojsku pobunjenih Gala pod Vercingetoriksom.
Poznati crtač je šaljivo rekao da on i njegov prijatelj Rene Gosini, autori
Asteriksa, nisu hteli da "crtaju istoriju" jer nisu istoričari već humoristi.
Underzo je rekao da se odlično oseća i nadgleda rad na novom albumu o Asteriksu
"Cezarov papirus".
Asteriks, prvobitno stvoren kako bi se Francuska odbranila od najezde američkih
stripova, postao je svetski brend sa više od 325 miliona albuma prodatih u 107
zemalja sveta
|
|
Oglasavanje Marketing
|
