|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Zabrinjavajuća islamska radikalizacija mladih u BiH |
| |
 Evropski
parlament je izrazio zabrinutost zbog sve već islamističke radikalizacije
mladih u Bosni i Hercegovini i njihovog odlaska i priključivanja teroristima
Islamske države.
Parlament Evropske unije je usvojio rezoluciju o BiH, u kojoj se traži "sprečavanje
svih oblika ekstremizma i nasilnog radikalizma".
Takođe se "pozdravlja policijska operacija velikih razmera u celoj BiH, koja
je omogućila hapšenje osumnjičenih, uključujući naoružane strance, za
organizovanje, podršku i finansiranje terorističkih akcija".
U rezoluciji se od vlasti BiH traži da "bez odlaganja promene krivični
zakonik kako bi se ojačalo zakonsko sprečavanje finansiranja terorizma".
Evropski parlamentarci su pozdravili izmene krivičnog zakonika BiH kojima se
"s ciljem da spreči verski ekstremizam, zabranjuje i kažnjava uključivanje u
inostrane paravojne grupe".
"Napredak je postignut u bitki protiv organizovanog kriminala i terorizma, a
borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je od temeljne važnosti da
se razbije infiltracija kriminalnih mreža u politički, pravosudni i
ekonomski sistem", navodi se u rezoluciji.
Evropski parlament je izrazio zabrinutost "zbog saznanja o sve većoj
radikalizaciji mladih u BiH, iz koje jedan relativno veliki broj njih, u
odnosu na ostale zemlje regiona, odlazi i priključuje se terorističkim
borcima Islamske države Iraka i Levanta".
U dokumentu EP takođe se traži da vlasti BiH "u krivični zakonik unesu
odredbu o kažnjavanju zločine iz mržnje".
Parlament EU odaje priznanje nadležnim službama i telima BiH za "profesionalizam
i odlučnost u suzbijanju sve većih bezbednosnih pretnji" i poziva Evropsku
komisiju da bosanskohercegovačkim vlastima pruži pomoć kako bi se "otklonile
sve opasnosti za bezbednost i terorističke pretnje".
U rezoluciji se traži od vlasti Bosne i Hercegovine da spreče trgovinu
ljudima i bore se protiv šverca droge.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Prisluškivanje u Makedoniji gore od Votergejta |
| |
Lider Socijaldemokratskog
saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev izjavio je da je tužilaštvu dostavio deo
dokaza o nelegalnom prisluškivanju više od 20.000 građana, za šta je, kako
je naveo, odgovoran premijer Nikola Gruevski.
Zaev je na konferenciji za novinare u Skoplju rekao da je "afera sa
nelegalnim prisluškivanjem građana Makedonije veća nego američka afera 'Votergejt'
koja je dovela do ostavke američkog predsednika Ričarda Niksona".
On je rekao da dostavljeni materijali pokazuju da iza nelegalnog
prisluškivanja ne stoje strane obaveštajne službe nego Gruevski i njegov
rođak, direktor Uprave za bezbednost i kontrašpijunažu (UBK) Sašo Mijalkov.
Zaev je rekao da se među materijalima koje SDSM poseduje nalazi 100.000
strana transkripta prisluškivanih razgovora, više od 18.000 SMS poruka u
transkriptima i više od 12.000 različitih telefonskih brojeva.
Lider opozicionog SDSM-a je novinarima podelio i primere transkripta gde su
detaljno opisani telefonski razgovori osoba koje je prisluškivala UBK, kao i
analize razgovora.
"Radi se o nezakonitom praćenju i opozicije i kritičke javnosti, nevladinih
organizacija, građanskih udruženja, pojedinaca ali i akademske zajednice i
verskih zajednica. Iz ovih materijala može da se utvrdi da su praćena i
prisluškivana lica čije komunikacije nikada nisu bile predmet zakonskog
praćenja", kazao je Zaev.
Zaev je rekao da je njegovo prisluškivanje UBK vodila pod pseudonimom "DS
ZEKO", bivši predsednik Makedonije i bivši predsednik SDSM Branko
Crvenkovski je "KRST", pseudonim ministra za saobraćaj Mileta Janakieskog je
"TUTIN", dok je pseudonim jednog od najprisluškivanijih novinara bliskog
vlasti, urednika TV Sitel, Dragana Pavlovića - Latasa "TALAS".
Zaev je rekao da se najveći deo prisluškivanih razgovora koje je danas
objavio na konferenciji za novinare dešava u septembru 2012, kada je na
predlog Evropske unije vlast u Skoplju trebalo da, zajedno sa opozicijom,
donese Zakon za praćenje komunikacija.
SDSM od februara objavljuje kompromitujuće prisluškivane razgovore
makedonskih građana za koje je Zaev naveo "da ih je dobio od patriota među
makedonskim obaveštajcima", i da su upravo deo nelegalno prisluškivanih
telefonskih razgovora više od 20.000 makedonskih građana koje je sprovela
Uprava za bezbednost i kontraspijunažu.
Gruevski je optužio Zaeva da je "prisluškivane materijale koje objavljuje
dobio od strane obaveštajne službe" a protiv Zeva i još pet lica krajem
januara podnete su krivične prijave "zbog ugrožavanja ustavnog poretka
zemlje".
Institucionalna i politička kriza u Makedoniji traje od aprila 2014, kada
SDSM nije priznao rezultate prevremenih parlamentarnih izbora uz
obrazloženje "da su organizovani pod neravnopravnim okolnostima" i od kada
njegovi poslanici ne učestvuju u radu makedonskog parlamenta.
|
|
Sprečiti kalifat i sa Zapadnog Balkana |
| |
Evropska unija će sredstvima od deset miliona evra i što tešnjom
bezbednosnom saradnjom pomoći države Zapadnog Balkana i još neke zemlje na
granicama Evrope u zajedničkom naporu da se suzbiju islamska radikalizacija
i priliv terorista.
To je predložila Evropska komisija (EK) u sklopu osetnog jačanja bitke
protiv terorizma na tlu Evrope, a posebno je ukazano i na hitno aktiviranje
plana o saradnji EU i država Zapadnog Balkana u sprečavaju šverca vatrenog
oružja koje se u velikim količinama iz tog regiona švercuje u Uniju.
Nove predložene mere EU treba da uključe i dosad nedovoljnu obaveštajnu
saradnju i razmenu informacija između samih članica Evropske unije, što bi
se odvijalo "u najstrožoj poverljvosti" preko EU policijske agencije
Europol, a u sklopu Evropskog antiterorističkog centra.
Članice EU i Komisija su istovremeno, kako je ukazala i portparolka u EK
Maja Kocijančič, "osudile strašni i zločinački napad" islamskog teroriste na
policijsku stanicu u Zvorniku i podvukle da je to "napad na institucije BiH
koje delaju da bi zaštitile i osigurale interese naroda BiH".
Visoki funkcioner EK zadužen za bitku protiv terorizma Žil de Kerkov je
nedavno u raspravi o bezbednosti u Evropskom parlamentu stavio do znanja da
se prati delovanje islamskih terorista u Bosni.
Na pitanje da li nove mere za saradnju sa Zapadnim Balkanom u cilju
suzbijanja terorizma znače da se vidi i opasnost šireg povezivanja islamskih
ekstremista u ili preko regiona, što je makedonski predsednik Đorđe Ivanov
svojevremeno nazvao "pretnjom balkanskog kalifata", evropski diplomatski
izvori su uzvratili da "baš takva saznanja ne postoje".
Pedočili su, međutim da skrovišta i jataci islamskih terorista, uključujući
Al-kaidu i "kalifat" tzv. Islamske države, delom postoje na prostoru
Zapadnog Balkana, naročito u Bosni, Albaniji, Kosovu, pa i Makedoniji, jer
je odatle u redove "islamske države" u Siriji i Iraku regrutovano više
stotina ekstremista.
Evropske diplomate su rekle da tome u prilog svedoči i činjenica da su
bugarske vlasti nedavno na bugarskoj teritoriji uhapsile islamske
ekstremiste koji su putovali za ili iz Iraka i Sirije.
U dokumentu EK Evropski program za bezbednost 2015-2020 se takođe podvlači
da je "krijumčarenje oružja preraslo u krajnje opasne spoljne razmere, jer
se velike količine vatrenog oružja švercuju u EU iz susednih zemalja gde i
dalje postoje velike zalihe vojnog naoružanja".
I, kako se navodi, "nedavni operativni akcioni plan s državama na Zapadnom
Balkanu mora se u punoj meri sprovesti i, ako se pokaže da je delotvoran,
primeniti i na druge susede, posebno na Bliskom istoku i severu Afrike".
Zvaničnici u Briselu su ukazali na poruku EK da su "nedavni teroristički
napadi na ljude i vrednosti Evrope bili utanačeni preko granica".
"To pokazuje da se moramo zajedno boriti da osujetimo te pretnje... a
prekogranični izazovi dovode u pitanje sposobnost pojedinih zemalja da se s
tim bore, tako da to zahteva podršku EU da se izgradi poverenje za saradnju,
razmenjuju informacije i zajednički deluje", naveli su.
U EU je to, kako su primetili, postalo visoko osetljivo političko pitanje i
zbog toga što, kako pokazuju najnoviji nalazi Eurobarometra, skoro polivina
građana evropske 28-orice smatra da je terorizam glavna nevolja s kojom je
sučeljen stari kontinent.
Nove mere, koje je predložila Evropska komisija u sklopu Evropskog programa
za bezbednost 2015-2020, prevashodno bi bile usredsređene na bitku protiv
terorizma, organizovanog kriminala i sajber kriminala, kao i sprečavanje
ekstremističke islamističke indoktrinacije preko interneta.
Evropska komisija navodi da će "ojačati podršku partnerskim zemljama da se
uhvate u koštac s izazovima terorizma" i precizira da će pet miliona evra
biti namenjeno za sprečavanje "radikalizacije na području Sahela i Magreba",
a još pet miliona evra za sprečavanje dolaska islamskih terorista u EU sa
Zapadnog Balkana, severa Afrike i bliskog istoka.
Predloge Komisije u Briselu treba u maju da potvrdi Savet ministara EU, a
visoka predstavnica EU Federika Mogerini je izjavila da "ovim novim
predlozima želimo da partnerima EU pomognemo da se uhvate u koštac s
terorizmom, sukobima, trgovinom ljudi i ekstremizmom.
Komesar EK za unutrašnje poslove i migraciju Dimitris Avramopulost je
upozorio da su temeljite mere nužne zato što "nema bezbednosti bez slobode,
ali ni slobode bez bezbednosti".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
U BiH dan žalosti zbog terorističkog napada |
| |
U Bosni i Hercegovini je u sredu je proglašen dan žalosti zbog terorističkog
napada na policijsku stanicu u Zvorniku.
Odluku o proglašenju dana žalosti u oba entiteta u BiH donele su juče Vlade
Federacije BiH i Republike Srpske.
U ponedeljak 27. aprila, u 19.00 sati, 24-godišnji Nerdin Ibrić iz sela
Kučić Kula kod Zvornika izvršio je napad na policijsku stanicu, u koje je
ubijen policajac Dragan Durić (47), a još dva policajca ranjena.
U razmeni vatre, ubijen je u napadač Nerdin Ibrić.
Ubijeni policajac je sahranjen juče u Zvorniku, uz najviše policijske
počasti.
Veruje se da je Ibrić bio povezan s vehabijskim pokretom u BiH zbog čega su
juče uhapšene dve osobe. U Tuzli je uhapšen Avdulah Hasanović koji je
boravio na sirijskom ratištu, a u Kalesiji je uhapšen Kasim Mehidić.
Majka Nerdina Ibrića, Halima Ibrić, rekla je medijima da je njen sin bio
zaveden ljudima koji tvrde da su "na pravom putu". Kazala je da se s njim
nije moglo razgovarati i da su mu svi govorili da "izađe iz toga".
"Govorila sam mu da će to doneti smrt i njemu i meni", kazala je Halima
Ibrić.
Tužilaštvo BiH je napad na policijsku stanicu u Zvorniku okarakterisalo kao
teroristički čin.
|
|
Dačić i Dodik: Potrebno očuvati mir i sugurnost |
| |
Predsedavajući OEBS-a i
ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i predsednik Republike Srpske
Milorad Dodik osudili su teroristički napad na policijsku stanicu u Zvorniku
u kojem je ubijen jedan, a ranjena dva policajaca, te konstatovali da je u
ovom trenutku od izuzetne važnosti očuvanje mira i sigurnosti.
Na sastanku u Banjaluci je ocenjeno da Republika Srpska godinama neguje
dobru saradnju sa OEBS-om, a izraženo je očekivanje da će ta saradnja biti
nastavljena i ubuduće, saopšteno je iz kabineta predsednika Republike Srpske.
Navedeno je da je Dodik informisao Dačića i o ostalim aktuelnim političkim
pitanjima u Republici Srpskoj i BiH.
Sastanku su prisustvovali i šef misije OEBS-a u BiH Džonatan Mur, premijerka
RS Željka Cvijanović i ambasador Srbije u BiH Stanimir Vukićević.
Dačić je otvorio kancelariju OEBS-a u Drvaru. Ceremoniji su prisustvovali
najviši zvaničnici BiH, kao i najviši međunarodni zvaničnici u toj zemlji.
|
|
Godišnjica vojne operacije Bljesak |
| |
Danas se navršava 20. godina od ofanzive hrvatskih snaga na područje zapadne
Slavonije koje je do tada bilo u sastavu samoproklamovane Republike Srpske
Krajine (RSK).
Tokom dvodnevne operacije Bljesak, koja je počela 1. maja 1995. godine oko pet
sati ujutro artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska preuzela je
kontrolu nad zapadnom Slavonijom.
U akciji Bljesak stradao je veliki broj srpskih civila, a oko 30.000 njih je
napustilo to područje.
Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava (HHO), koji je
predstavljen 24. jula 2003, u akciji Bljesak pripadnici hrvatske vojske ubili su
ukupno 83 srpska civila. Od tog broja, njih 30 ubijeno je u napadima na
izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama.
Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra Veritas iz aprila 2003, prvih
dana maja 1995. ubijeno je ili nestalo 283 Srba iz zapadne Slavonije.
Dan po otpočinjanju akcije Bljesak bivši predsednik RSK Milan Martić naredio je
raketiranje Zagreba koje je trajalo dva dana, zbog čega je kasnije optužen pred
Haškim sudom i osuđen na 35 godina zatvora. Snage bivše RSK ispalile su na grad
23 projektila i tada je poginulo šest ljudi, a 176 osoba je ranjeno.
Zbog ratnih zločina počinjenih u akciji Bljesak i Oluja Tribunal za ratne
zločine u Hagu pripremao je optužnicu protiv tadašnjeg predsednika Hrvatske
Franje Tuđmana (preminuo 1999).
U aprilu 2001. haški istražitelji saslušali su bivšeg načelnika GS Hrvatske
vojske Petra Stipetića, ali je on nakon sprovedene istrage oslobođen sumnji za
zločine počinjene tokom akcija Medački džep, Bljesak i Oluja.
Haški istražitelji su, takođe, saslušali više osumnjičenih hrvatskih oficira,
ali protiv njih nisu podignute optužnice.
U julu 2005. Tužilaštvo je primilo prijavu protiv generala Mladena Kruljca, zbog
ratnog zločina u zapadnoj Slavoniji u vreme operacije Bljesak. Ta prijava
prosleđena je i nadležnom tužilaštvu u Slavonskom Brodu, ali protiv njega nikada
nije podignuta optužnica.
Mesec dana kasnije tadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić unapredio je
Kruljca u čin general-pukovnika.
U julu 2010. na mesnom groblju u selu Medari u blizini Nove Gradiške u zapadnoj
Slavoniji, ekshumirano je 28 tela, među njima i dece, iz zajedničke grobnice
nastale tokom akcije Bljesak. U maju 2011. ekshumirano je 48 Srba ubijenih i toj
akciji na mesnom groblju u selu Vrboljani, a godinu dana kasnije u opštini
Novska još 28 tela.
Prema saopštenju Dokumentaciono-informativnog centra Veritas iz novembra 2011. u
Zagrebu je identifikovano 14 posmrtnih ostataka Srba koji su poginuli u toj
akciji hrvatske vojske i policije.
Komisija za nestala lica Vlade Srbije je saopštila, u julu prošle godine, da su
iz registrovanih grobnica na teritoriji Republike Hrvatske, u periodu 2001. do
2013. ekshumirani posmrtni ostaci 1.035 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u
akcijama hrvatske vojske i policije "Bljesak" i "Oluja".
U maju 2013. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je saopštilo da tesno sarađuje
sa Tužilaštvom Hrvatske na rasvetljavanju ubistva 21 srpskog civila prvog dana
akcije "Bljesak".
|
|
Stoltenberg: Odluka o Crnoj Gori do kraja godine |
| |
Generalni sekretar NATO-a Jens
Stoltenberg je izjavio da će odluka o pozivu Crnoj Gori za članstvo u toj
alijansi biti donesena do kraja godine.
Odluku će, prema izjavi Stoltenberga, koju prenose podgorički mediji, doneti 28
članica NATO-a, i "niko drugi nema pravo da se meša u taj proces".
"Primetan je progres zemlje (Crne Gore) u oblasti vladavine prava, bezbednosnom
sektoru i kada je u pitanju odbrana. Napravićemo procenu i doneti odluku o
pozivu do kraja godine", kazao je Stolteneberg.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
