|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Uhapšeno više od 30 osoba povezanih s radikalnim pokretima |
| |
 U
policijskoj akciji "Ruben" u više gradova uhapšeno je 30 osoba, koje se
dovode u vezu sa radikalnim pokretima, izjavio je ministar unutrašnjih
poslova Republike Srpske Dragan Lukač.
On je rekao da će 11 uhapšenih biti predato dalje Specijalnom tužilaštvu RS.
Akciju "Ruben" juče su sproveli policijski službenici Uprave MUP RS za borbu
protiv terorizma i ekstremizma, pod nazorom Specijalnog tužilaštva RS.
Pretresene su 32 lokacije, zbog sumnje da osobe koje su se nalazile na njima
nabavljaju oružje, minsko-eksplozivna sredstva i drugu vojnu opremu radi
izvođenja terorističkih napada na institucije RS i predstavnike tih
institucija.
Ministar unutrašnjih poslova RS tvrdi da su pretresi izvršeni na osnovu
prikupljenih operativnih saznanja da se na tim lokacijama nalaze osobe koje
poseduju oružje, dovode u vezu s radikalnim pokretima, te koja su se
nalazila ili se još nalaze na sirijskom ratištu i koja vrše vrbovanja BiH
građana za odlazak na strana ratišta.
Lukač je poručio da ne postoje razlozi za bilo kakvo uznemirivanje građana u
RS, bilo koje nacionalnosti, odbacivši tvrdnje poslanika SDA u parlamentu
BiH Sadika Ahmetovića da policija RS privodi Bošnjake povratnike u ovaj
entitet.
"Ovo nije bilo selektivno, već neselektivno hapšenje", kazao je novinarima u
Banjaluci, pojašnjavajući da će sve privedene osobe, za koje se utvrdi da
nema osnova sumnje da su umešane u spomenute radnje, biti puštene na slobodu.
On je rekao da policija mora vršiti provere svih informacija o mogućim
ekstremističkim grupama ili terorističkim napadima.
Lukač je još poručio da će svi koji hoće da mirno žive u RS imati podršku
policije, a da će biti kažnjeni svi oni koji pokušaju da ugroze druge
građane.
"Moraju da znaju svi koji imaju radikalne ekstremističke namere da će im
policija biti za vratom 24 sata, da ćemo pratiti, slušati… ", dodao je on.
Ministar policije RS je pozvao ostale bezbednosne agencije u BiH da naredne
sedmice održe sastanak u Banjaluci o pitanjima terorizma i osobama koje
pokazuju ekstremističko ponašanje u BiH.
|
|
Gruevski pokušao da prikrije smrt mladića na skupu VMRO |
| |
Lider Socijaldemokratskog
saveza Makedonije, (SDSM) Zoran Zaev optužio je premijera Makedonije, Nikolu
Gruevskog da je sa svojim saradnicima prikrivao istinu o smrti mladića koga
je na mitingu VMRO DPMNE na smrt pretukao pripadnik specijalnih policijskih
snaga i član obezbeđenja premijera.
Zaev je na konferenciji za novinare u Skoplju u vezi s ovim slučajem,
novinarima pustio više snimaka prisluškivanih razgovora, kako je naveo,
između Gruevskog, ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankuloske i drugih
iz vrha vlasti u kojima se dogovaraju o strategiji kako da prikriju ubistvo
Martina Neškoskog (21).
Prema objavljenim audio snimcima Gruevski koji je i lider vladajućeg VMRO
DPMNE, kaže da "situacija ne sme da se otrgne kontroli i da u javnost moraju
da izađu informacije da specijalac Igor Spasov (koji je ubio Neškovskog)
nije pripadnik njegovog obezbeđenja i da je on tamo (na mitingu VMRO DPMNE)
bio privatno a ne službeno".
"Smrt mladića je, pored ogromne tuge i bola njegove porodice, izazvala i
revolt zbog policijske brutalnosti i zataškavanja slučaja otvarajući pitanja
koja do danas nisu zatvorena. Zašto je MUP danima ćutao i prikrivao ubistvo?
Zašto se odgovornost za ubistvo svela samo na jednog čoveka, zašto niko nije
podneo komandnu ili političku odgovornost", kazao je Zaev.
Zaev je naveo da audio-snimci pokazuju "priznanje direktora Uprave za
bezbednost i kontrašpijunažu Saše Mijalkova da je ubistvo Martina Neškovskog
izvršio policajac Igor Spasov dok je bio na dužnosti a ne fizičko lice I.S."
kao i odgovornost Gruevskog koji je sproveo plan da se prikrije odgovornost
MUP-a, a da počinitelj preuzme individualnu odgovornost.
Neškoskog je pretukao na smrt pripadnik specijalnih policijskih snaga "Tigrovi"
6. juna 2011. na Trgu Makedonija u Skoplju na proslavi izborne pobede VMRO
DPMNE. Njegova majka je tada izjavila da je on pokušao da se popne na binu
da bi zagrlio premijera, u čemu je sprečen, a zatim brutalno pretučen.
Vest o smrti Martina Neškoskog proširila se preko socijalnih mreža na
internetu što je izazvalo mirne proteste u Skoplju, posle čega je MUP
objavio saopštenje.
SDSM od februara objavljuje kompromitujuće prisluškivane razgovore
makedonskih zvaničnika.
za koje je Zaev naveo "da ih je dobio od patriota među makedonskim
obaveštajcima", i da su deo nelegalno prisluškivanih telefonskih razgovora
više od 20.000 makedonskih građana koje je sprovela Uprava za bezbednost i
kontraspijunažu.
Gruevski je optužio Zaeva da je "prisluškivane materijale koje objavljuje
dobio od strane obaveštajne službe" a protiv Zaeva i još pet lica krajem
januara podnete su krivične prijave "zbog ugrožavanja ustavnog poretka
zemlje".
Institucionalna i politička kriza u Makedoniji traje od aprila 2014, kada
SDSM nije priznao rezultate prevremenih parlamentarnih izbora uz
obrazloženje "da su organizovani pod neravnopravnim okolnostima" i od kada
njegovi poslanici ne učestvuju u radu makedonskog parlamenta.
|
|
Dan pobede u Crnoj Gori |
| |
U Crnoj Gori je sve spremno
za proslavu Dana pobede nad fašizmom, 9. maja, saopštio je Koordinacioni
odbor za obeležavanje 70. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.
Glavna svečanost biće održana na Trgu Republike u centru Podgorice, na kojoj
će govoriti predsednik Crne Gore Filip Vujanović.
Tom prilikom, na Trgu Republike preko video bima biće prikazan dokumentarni
filmski materijal iz Drugog svetskog rata, a predviđen je i muzički program.
Vujanović nije mogao da prihvati poziv za prisustvo proslavi Dana pobede u
Moskvi, jer, kako je objasnio, nije prirodno da ignoriše proslavu istim
povodom u svojoj zemlji.
Crna Gora je u Drugom svjetskom ratu izgubila oko 10 odsto svog stanovništva,
a u Narodno-oslobodilačkoj borbi poginulo je blizu 14.000 crnogorskih
partizana.
Crnogorski Trinaestojulski ustanak 1941. godine sa oko 32.000 učesnika,
smatra se najvećim otporom te vrste silama osovine.
Najviši zvaničnici Crne Gore su ranije više puta istakli da je antifašizam
trajna vrednost crnogorskog društva.
|
|
Uhapšen pomoćnik ministra u Tuzli zbog korupcije |
| |
Pripadnici agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) upapsili su juče Bahira
Imamovića, pomoćnika ministra u Ministarstvu industrije, energetike i
rudarstva u Vladi Tuzlanskog kantona.
Pomoćnik ministra je uhapšen prilikom primopredaje 10.000 konvertibilnih
maraka (KM), od ukupno 30.000 KM, koje je nameravao da uzme od zvaničnika
preduzeća Tuzla-kvarc d.o.o. Tuzla, saopštilo je Tužilaštvo BiH.
Osumnjičeni je tražio navedeni iznos kako bi kao pomoćnik ministra, uz
zloupotrebu svojih ovlašćenja sproveo proceduru u kojoj bi navedenom
preduzeću omogućio koncesiju za eksploataciju kvarcnog peska na području
Tuzlanskog kantona, navodi se u saopštenju Tužilaštva BiH.
Dodaje se da je uhapšeni pomoćnik ministra u više navrata bio u kontaktu sa
predstavnikom tog preduzeća, od kojeg je tražio da podigne kredit u iznosu
od 30.000 KM i da mu da novac, kako bi zauzvrat bila neometano realizovana
procedura za dobijanje koncesije.
"Ova akcija pokazuje odlučnost Tužilaštva BiH u borbi protiv korupcije i
koruptivnih kaznenih dela i predstavlja primer dobro sprovedene i
realizovane istrage u kojoj su prikupljeni detaljni i neoborivi dokazi o
procesu traženja i predaje dara u svrhu zloupotrebe službenog položaja i
ostvarivanja nezakonite imovinske koristi", navodi se u saopšenju Tužilaštva
BiH.
|
|
Demoliran auto novinarki Dnevnih novina |
| |
Nepoznata osoba demolirala je,
u sredu uveče, automobil novinarke podgoričkih Dnevnih novina Zorice
Bulatović, posle čega je ona stavljena pod policijsku zaštitu.
Dopisnici Dnevnih novina polomljena su sva stakla na automobilu koji je bio
parkiran u dvorištu kuće u kojoj živi u Kolašina, gradu iz kojeg izveštava
za podgorički dnevnik.
Bulatović je medijima kazala da je "jako uznemirena" zbog napada na njenu
imovinu, da se oseća "nesigirno" i da bi za napad mogao biti odgovoran neko
od njenih sugrađana kojima se "ne dopada njeno pisanje".
Ona je ocenila da su "trenutni političari u Kolašinu jako opasni".
U toku je policijska istraga.
Bulatović je u oktobru prošle godine verbalno napadnuta zbog pisanja o
dugovima privatnih firmi Opštini Kolašin, čiji je račun blokiran zbog
velikog duga procenjenog na preko deset miliona evra.
Novinarku su tada vređali opozicioni poslanici gradske skupštine poslije
čega su joj se javno izivinili.
Napad na novinarku osudili su predsednik Komsije za istraživanje napada na
novinare Nikola Marković i Akcija za ljudska prava (HRA) koji traže da se
ovaj napada hitno rasvetli.
Marković je posdsetio na nerasvetljene prethodne napade na novinare i medije
kojima se šalje loša poruka javnosti.
Nevladina HRA ocenjuje da poslednji napad pokazuje "opravdanim propisivanje
novih krivičnih dela u cilju pojačane zaštite novinara u obavljanju
profesionalnih zadataka".
|
|
Eksplozija kod sedišta albanske DUI blizu Tetova |
| |
Od eksplozije bombe u Maloj Rečici kod Tetova, u blizini sedišta najveće
albanske partije u Makedoniji - Demokratske unije za integraciju (DUI), čiji je
lider Ali Ahmeti, povređeno je jedno dete, objavili su makedonski mediji.
Dete se nalazilo blizu mesta eksplozije, a u sedištu DUI, koji zajedno sa
makedonskom VMRO DPMNE čini vladajuću koaliciju na državnom nivou, u trenutku
eksplozije nalazio se samo jedan čuvar, ali on nije povređen.
Eksplozija se dogodila sinoć oko 21.30. Prema nezvaničnim informacijama koje su
mediji dobili od očevidaca, na sedište DUI su bombu "kašikaru" bacila dva
nepoznata lica sa motora u pokretu.
Ali Ahmeti je tokom međuetničkih sukoba u Makedoniji 2001. godine predvodio
Oslobodilačku nacionalnu armiju (ONA), a posle završetka sukoba i Ohridskog
sporazuma, našao se na čelu partije Demokratska unija za integraciju (DUI), koja
godinama učestvuje u državnoj vlasti.
|
|
Konačna presuda Hrastovu za zločin nad Srbima |
| |
Vrhovni sud Hrvatske potvrdio
je drugostepenu presudu kojom je bivši pripadnik karlovačke specijalne policije
Mihajlo Hrastov osuđen na četiri godine zatvora zbog ubistva 13 srpskih ratnih
zarobljenika na Koranskom mostu kod Karlovca 1991, objavljeno je danas u Zagrebu.
Tako je doneta konačna presuda u jednom od najdužnih sudskih postupaka u
Hrvatskoj koji traje 23 godine.
Hrastov je tri puta oslobođen i tri puta osuđen, pa mu je ovo sedma po redu
presuda u istom slučaju. Njegov advokat najavio je žalbu Ustavnom sudu.
Vrhovni sud je u presudi naveo da se kao neosnovane odbijaju žalbe tužilaštva i
odbrane na poslednju presudu Vrhovnog suda iz 2012. godine kojom je
Hrastov osuđen na četiri godine zatvora.
Karlovački Županijski sud Hrastova je od 1992. tri puta oslobodio uz
obrazloženje da je 13 neprijateljskih zarobljenika rafalima ubio u nužnoj
odbrani, odnosno da je "pucnjavi prethodio napad razoružanih neprijateljskih
vojnika na Hrastovljeve saborce, čime su izgubili status zarobljenika".
Vrhovni sud je poništio sve tri oslobađajuće presude, a po poništavanju treće,
suđenje nije vratio karlovačkom sudu, već je sam sproveo postupak.
Hrastovu se sudilo zbog likvidacije 13 razoružanih srpskih rezervista na
Koranskom mostu septembra 1991. i ranjavanja još najmanje dvojice. Od početka
suđenja negirao je krivicu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
