|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Evropa podeljena oko Makedonije |
| |
 Dve
najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija
(EPP) i Partija evropskih socijalista (PES) suprotstavljenim stavovima o
situaciji u Makedoniji dodatno produbljuju krizu, ocenjuje Euraktiv u tekstu
"Evropske stranke u Makedoniji dolivaju ulje na vatru".
Dok EPP podržava vlast diskreditovanog makedonskog premijera Nikole
Gruevskog, socijalisti šalju svoje predstavnike u Skoplje u pokušaju da
izvuku poene iz ovog sukoba, piše briselski portal i dodaje da su posmatrači
jednako pesimisti kada je reč o scenariju po kojem bi Gruevski kao premijer
dobio dodatno vreme ili o manje verovatnoj političkoj alternativi po kojoj
bi lider opozicionog SDSM Zoran Zaev izašao kao pobednik.
EPP i dalje podržava Gruevskog i njegovu VMRO DPMNE koja je članica EPP.
Prema rečima portparola EPP rumunskog poslanika Zigrfrida Murešana afera
prisluškivanja nije ugrozila poverenje koje EPP ima u svog člana iz
Makedonije, a čitav slučaj treba detaljno da se istraži i razjasni.
"VMRO je članica EPP, stoga ima njenu podršku. Kao i svaka članica, ta
partija treba da poštuje vrednosti i principe EPP, vladavinu prava i napore
za izgradnju snažnog nezavisnog sudstva i suzbijanje korupcije", rekao je
Murešan.
Predstavnik EPP je naglasio da je Gruevski pobedio na demokratskim izborima
voljom većine građana Makedonije i da mu treba omogućiti da nastavi mandat,
dok je činjenicu da opozicioni SDSM od izbora 2014. ne učestvuje u radu
parlamenta ocenio neprihvatljivom. Sa druge strane lider evropskih
socijalista, bugarski poslanik Sergej Stanišev u nedelju je otputovao u
Skoplje kako bi "podržao građane Makedonije koji žele demokratiju, vladavinu
prava i transparentne institucije".
"Neuspeh sadašnje vlade da se odbrani od optužbi za masovno špijuniranje i
pretnje opoziciji baca ozbiljnu sumnju na njenu privrženost demokratskim
principima i vrednostima. To je zabrinjavajuće jer može biti korak nazad na
putu ka članstvu u EU i NATO", rekao je Stanišev, bivši bugarski premijer
koga makedonski mediji bliski vladi optužuju za neprijateljstvo prema
susednoj zemlji.
Euraktiv navodi da zapadne diplomate pokušavaju da posreduju u pronalaženju
rešenja krize ali im EPP i PES vodeći sopstveni rat ne pomažu u tome.
Zapadne diplomate, dodaje se, čini se navijaju za formiranje vlade
nacionalnog jedinstva u kojoj bi obe partije ostale do održavanja vanrednih
izbora uz ocenu da je kriza vlade možda najteža koja je pogodila Makedoniju
još od albanske pobune 2001.
|
|
Vojnom paradom Hrvatska pokazuje čime raspolaže |
| |
Vojna parada povodom 20.
godišnjice akcije Oluja trebalo bi da pokaže čime raspolažu hrvatske Oružane
snage, kao i njihovu snagu i moć, objavili su hrvatski mediji.
Jutarnji list naveo je na portalu da bi na paradi 4. avgusta trebalo da
učestvuje oko 3.000 pripadnika vojske, civilne zaštite i policije, kao i
ratnih veterana. Biće prikazano između 200 i 300 raznovrsnih vozila, kao i
30-tak aviona, među kojima i borbeni avioni MiG-21, transportni helikopteri,
a nastupila bi i elitna akrobatska grupa "Krila Oluje".
Moguć je i dolazak nekoliko američkih borbenih aviona F16 i helikoptera "blekhok",
kao i čeških aviona "gripen", koji bi preleteli Zagreb.
U Bračkom kanalu bi plovilo pet ili šest vojnih brodova, što bi se
prikazivalo putem video-bima na paradi u Zagrebu, navodi zagrebački dnevnik
na portalu.
Procenjuje se da bi troškovi vojnog mimohoda mogli da iznose između deset i
16 miliona kuna (1,3 - 2,1 miliona evra).
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović i premijer Zoran Milanović
postigli su u sredu kompromis oko proslave 20. godišnjice Oluje, tako što će
se ona obeležavati dva dana - vojnim mimohodom, 4. avgusta u Zagrebu i
centralnom proslavom 5. avgusta u Kninu.
Takva odluka saopštena je posle sednice Državnog odbora za obeležavanje Dana
pobede i domovinske zahvalnosti i 20. godišnjice Oluje u čijem radu su, uz
predstavnike državnog i vojnog vrha, učestvovala i četiri penzionisana
generala učesnika Oluje - Ante Gotovina, Mladen Markač, Petar Stipetić i
Marijan Mareković.
Odbor je formirala Vlada pošto nije bilo saglasnosti o mestu i načinu
proslave Oluje, odnosno zbog neslaganja premijera Zorana Milanovića i
predsednice države o tome treba li uz svečanost u Kninu održati i vojnu
paradu u Zagrebu. Premijer se zalagao da se proslava u Kninu i vojna parada
u Zagrebu održe istog dana, 5. avgusta, dok je predsednica bila za
razdavajanje ta dva događaja.
Iako se predsednica prvobitno složila s vladinom idejom, promenila je stav
posle oštrih kritika iz Hrvatske demokratske zajednice i dela branitelja, a
zatim je predlagala da se vojna parada održi u maju iduće godine.
Predsednica i premijer dolaze iz suprostavljenih političkih opcija -
Grabar-Kitarović iz Hrvatske demokratske zajednice, a Milanović iz
Socijaldemokratske partije.
|
|
Tela terorista ubijenih u Kumanovu nisu vraćena na Kosovo |
| |
Tela devet terorista,
kosovskih Albanaca, ubijenih tokom sukoba u Kumanovu u Makedoniji 9. i 10.
maja ni juče nisu vraćena na Kosovo iako je to ranije bilo najavljeno,
javila je prištinska agencija Kosovapres.
Prema toj agenciji, biće izvršena identifikacija ubijenih, dok će tela biti
prebačena na Kosovo narednih dana, bez preciziranja tačnog datuma.
Juče posle podne kosovske vlasti su i službeno informisane da je završena
autopsija, dok je istovremeno iz MIP-a Kosova saopšteno da posebna radna
grupa završava tehničke pripreme za preuzimanje tela ubijenih.
Na Kosovo je stigla lista onih koji su ubijeni.
To su Đafer Zumeraj iz Prizrena, rođen 1972. godine, Beg Rizaj iz Prekulaka,
opština Dečane, (1977), Mirsad Ndrecaj iz Đakovice, (1979), Valon Kabaši iz
sela Opteruša, Opština Orahovac, (1985), Turgaj Gaši, iz Prištine, (1978),
Samid Kastrioti, iz sela Zojz, opština Prizren, (1975), Hisen Rušiti iz
Vučitrna, (1965), Fatlum Višesela, iz sela Novi Rufc, opština Ljipljan
(1983) i Arben Ređaj iz Uroševca (1971).
Organizacije veterana bivše OVK zatražile su da poginuli u sukobima sa
makedonskim snagama bezbednosti budu sahranjeni uz vojne počasti i o trošku
kosovskog budžeta, piše prištinski dnevnik Koha ditore. U Ministarstvu
Bezbednosnih snaga Kosova nisu dali jasan odgovor na te zahteve.
|
|
Uhapšeno 17 osoba u policijskoj akciji Maska u RS |
| |
U akciji policije Republike Srpske pod nazivom "Maska" uhapšeno je 17 osoba,
od kojih i četiri policijska službenika, osumnjičenih za trgovinu
narkoticima i za šverc cigareta.Direktor Policije RS Gojko Vasić rekao je da
je u akciji zaplenjeno i više od dva kilograma skanka, 1.700 paketa cigareta,
pet vozila, veći broj mobilnih telefona, četiri automatske puške i drugi
dokazi.
Prema njegovim rečima, od ukupnog broja uhapšenih, petnaest uhapšenih je sa
područja Trebinja, jedna osoba je sa područja Banjaluke, dok je jedna
uhapšena osoba, koju je uhapsila policija Federacije BiH, iz Sarajeva.
Na području Republike Srpske pretreseno je 17 lokacija, od kojih 16 na
području Trebinja, a jedna u Banjaluci, te jedna lokacija u Sarajevu.
Vasić je kazao da je policija RS u ovoj akciji sarađivala sa policijsom
Hrvatske, koja je na području Dubrovnika uhapsila 7 osoba i pretresla 10
lokacija.
On je naveo da je istraga, koja se odnosi na krijumčarenje droga i cigareta
trajala od novembra prošle godine i da je bila pod nadžorom Tužilaštva BiH.
Prema njegovim riječima, paralelno sa ovom akcijom policija u Bijeljini u
saradnji sa Tuzlanskim kantonom provodi aktivnost u vezi sa krijumčarenjem
droge.
|
|
Vizental centar traži ukidanje boračkih penzija za ustaše |
| |
Centar Simon Vizental
zatražio je od hrvatskih vlasti da ukinu penzije ustaškim ratnim zločincima
koje su im date pre 22 godine, saopštila je ta organizacija koja se bavi
otkrivanjem zločina iz Drugog svetskog rata.
"Imajući u vidu grozne zločine koje su počinile ustaše za vreme NDH verujemo
da je takva politika pogrešna i protivna principima Hrvatske i teška uvreda
ustaškim žrtvama, njihovim porodicama i svim Hrvatima s osećajem za moral i
integritet", napisao je direktor Centra Efraim Zurof u pismu premijeru
Zoranu Milanoviću, navodi se u saopštenju.
On je pozvao Milanovića da što pre preduzme odgovarajuće mere za promenu
propisa i tako "poštedi Hrvatsku sramote nagrađivanja onih koji su bili među
najgorim i najokrutnijim počiniteljima zločina u Drugom svetskom ratu".
Hrvatski sabor je pre 22 godine izglasao da pravo na povlašćenu, odnosno
boračku penziju imaju i ustaše, domobrani i oružnici, kako su se tada zvali
pripadnici žandarmerije.
Prema dostupnim podacima, danas je oko 13.000 takvih penzija, za šta se iz
budžeta godišnje izdvaja oko 45 miliona evra.
|
|
Lavrov: Događajima u Makedoniji upravlja spoljni faktor |
| |
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da se događajima u
Makedoniji grubo upravlja spolja i da to zabrinjava Moskvu.
"Nas to veoma zabrinjava. Događajima u Makedoniji se dosta grubo upravlja spolja.
Pokušavaju da optuže vladu (Nikole) Gruevskog za nekompetentnost, za to što ne
ispunjava obaveze prema građanima i još mnogo drugog", rekao je Lavrov
istupajući u okviru vladinog časa u gornjem domu ruskog parlamenta, Savetu
federacije, prenosi RIA Novosti.
Lavrov je dodao da iza događaja u Makedoniji "stoji želja da se utiče (na
Gruevskog) zbog odbijanja da se priključi sankcijama protiv Rusije", kao i zbog
toga što je "svojevremeno podržao Južni tok".
Rekao je da je razlog tome i što makedonski premijer sada "izražava spremnost da
sarađuje u realizaciji drugih mogućnosti isporuka energenata iz Rusije na jug
Evrope, uključujući i Turskim tokom".
Lavrov je kazao da u Makedoniji pokušavaju da spolja organizuju ono što se
događa u Ukrajini ili Jemenu. "Nešto slično pokušavaju da organizuju i u
Makedoniji, gde nekonstruktivno pokušavaju da iskoriste albanski faktor", dodao
je Lavrov, prenosi agencija Tas.
|
|
Prosečna zarada u CG nedovoljna da podmiri osnovne potrebe porodice |
| |
Prosečna aprilska zarada u
Crnoj Gori iznosila je 478 evra i za 328 evra jemanja od vrednosti minimalne
potrošačke korpe za taj mesec, pokazali su podaci Crnogorskog zavoda za
statistiku-Monstata.
Prosečana plata u aprilu ove godine je nominalno 0,4 odsto veća nego u martu, a
za 0,8 procenata veća u odnosu na april 2013. godine.
Minimalne potrebe četvoročlane porodice u prošlom mesecu koštale su 806 evra i
skuplja je za dva odsto u odnosu na april 2014. godine.
Trećina vrednosti potrošačke korpe, 255 evra, odlazi na hranu i bezalkoholna
pića.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
