|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Rekordne kazne američkim bankama zbog pljačke |
| |
Četiri velike banke platiće kazne u vrednosti od 2,5
milijardi dolara i izjasniće se krivim za manipulisanje globalnim deviznim
tržištem od 2007. godine, prema nagodbi postignutoj sa američkim
ministarstvom pravde.
Banke Džej-Pi Morgan Čejs (JPMorgan Chase), Sitigrup (Citigroup), Barklejs
(Barclays) i Rojal bank of Skotland (Rojal Bank of Scotland- RBS) dogovarale
su se između sebe da nameštaju kurs američkog dolara i evra kojim je
trgovano na globalnom tržištu deviza, navodi se u nagodbi postignutoj između
tih banaka i američkog ministarstva pravde, objavljeno je danas.
Trgovci devizama su navodno delili podatke o porudžbinama klijenata preko
čet soba i koristili te informacije da ostvare dobit.
Te krivične aktivnosti odvijale se između decembra 2007. i januara 2013.
navodi se u sporazumu.
Još jedna banka, UBS, pristala je da se izjasni krivom za manipulaciju
ključnim kamatim stopama i platiće odvojenu kaznu od 203 miliona dolara.
Širi dogovor bio je dugo očekivan. Banke su prošle godine zajedno kažnjene
sa 1,4 mlijardu dolara zbog uloge u toj šemi.
Velike banke kažnjene su više milijardi dolara zbog uloge u naduvavanju
tržišta nekretnina i finansijske krize koja je izbila kao posledica toga.
Ali i u poređenju sa tim ove najnovije kazne su velike. Ako se uključi
odvojeni dogovor sa američkim Federalnim rezervama (centralnom bankom)
objavljenim danas, banke će platiti skoro 9 milijardi dolara u kaznama zbog
manipulacija na tržištu deviza. Američka državna tužiteljka Loreta Linč
rekla je da su skoro svaki dan pet godina od 2007. trgovci devizama
koristili privatne elektronske čet sobe da manipulišu deviznim kursevima.
Njihova dela oštetila su bezbrojne korisnike, investitore i institucije
širom sveta, rekla je ona.
Regulatorna tela navela su da je između 2008. i 2012. nekoliko trejdera
formiralo kartel i koristilo sobe za čet da manpulišu cenama u svoju korist.
Članovi kartela su znali za plan i mogli su da profitiraju.
"Bili su uključeni u drsko nameštanje da opljačkaju svoje klijente", rekao
je nadzornik finansijskih usluga u državi Njujork Bendžamin Loski.
Smatra se značajnim da postignut dogovor uključuje i izjašnjavanje banaka da
su krive, zato što su banke u prethodnim istragama rešavale bez priznavanja
krivice.
|
|
Manje sukoba u svetu 2014. ali više žrtava |
| |
Sukobi u svetu su tokom prošle godine bili manje brojni ali je bilo više
žrtava, pokazuje izveštaj Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS)
sa sedištem u Londonu.
Institut od 2003. vodi bazu podataka o oružanim sukobima u svetu, koji je
poslužio za novu publikaciju predstavljenu je u sedištu instituta u Londonu.
Britanski institut već objavljuje strateški bilans i godišnji izveštaj o
ravnoteži snaga u svetu.
Izveštaj se detaljno bavi prirodom i posledicama 42 oružana sukoba
zabeležena u svetu 2014. godine (građansk ratovi, pobune...), što je 21
sukob manje nego 63 koliko ih je bilo 2008. godine.
"Broj oružanih sukoba postepeno se smanjivao od kada smo počeli da vodimo
bazu podataka, ali taj pad broja sukoba je više nego nadoknađen neviđenim
intenzitetom nasilja vezanih za te sukobe", rekao je Najdžel Inkster,
specijalista za transnacionalne pretnje u Institutu.
U 63 sukoba 2008 bilo je ukupno 56.000 žrtava, dok je u 42 sukoba prošle
godine bilo 180.000 mrtvih, što je tri puta više.
Za to povećanje velikim delom je zaslužan rat u Siriji u kome je poginulo
70.000 ljudi 2014. od ukupno 200.000 za četiri godine rata.
Zbog napredovanja Islamske države prošle godine je 18.000 ljudi izgubilo
život u Iraku, koji je druga zemlja sa najvećim brojem nastradalih 2014,
ispred Meksika, navodi se u izveštaju.
Sukobi pored toga daju sve veći broj raseljenih unutar njihove zemlje i
izbeglica širom sveta.
Agencija UN za izbeglice navela je prošle godine da je taj broj 2013. prešao
50 miliona ljudi prv put od Drugog svetskog rata.
|
|
Aviokompanije letos očekuju rekordan broj putnika |
| |
Ovog leta će rekordan broj
putnika u SAD putovati avionom zahvaljujući blagom poboljšanju američke
privrede, procenjuju tamošnje aviokompanije.
To povećanje će doprineti većoj dobiti avioprevoznika kojima na ruku ide i
veliki pad cene goriva, zbog pojeftinjenja nafte.
Oko 222 miliona putnika putovaće avionima američkih avioprevoznika od 1.
juna do 31. avgusta, procenilo je Američko udruženje aviokompanija (A4A).
To znači oko 2,4 miliona putnika dnevno, što je povećanje od 4,5 odsto u
odnosu na 2014. godinu, ili dnevno 104.000 putnika više.
Međunarodnim letovima putovaće 31 milion ljudi, što je rekord prema
američkom Udruženju.
Da bi pokrile tražnju, američke aviokompanije predviđaju da broj
raspoloživih mesta povećaju za 4,6 odsto, odnosno 126.000 mesta dnevno u
odnosu na 2014. godinu. To je najveće povećanje broja mesta od recesije
2008-2009. godine, navelo je Udruženje.
Pet vodećih međunardonih destinacija za Amerikance su Kanada, Meksiko,
Velika Britanija, Nemačka i Japan.
Ipak, godinu za godinom američke aviokompanije povećavaju broj mesta za
letove između SAD i Meksika, Velike Britanije i Kine.
U prvom tromesečju ove godine deset aviokompanije koje se kotiraju na berzi
beležile su ukupno neto dobit od 3,1 milijardu dolara, što je povećanje od
8,4 odsto na godišnjem nivou.
Kompanije su ipak investirale u obnovu flote kupovinom stotine novih aviona.
Investicije tih deset aviokompanija će biti oko 14 milijardi dolara ove
godine, navelo je Udruženje.
|
|
Rastuća nejednakost u prihodima koči ekonomski razvoj |
| |
Rastući jaz imeđu imućnih i
siromašnih u velikom delu razvijenog sveta ne nameće samo zabrinutost zbog
alarmantne socijalne strukture, on dramatično usporava i ekonomski rast,
pokazalo je najnovije istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i
razvoj (OECD).
OECD je ukazao da takva nejednakost u prihodima, koja je karateristična za
dobre, ali i loše ekonomske periode, ima ne samo socijalne i političke, već
i ekonomske implikacije.
"Prosto rečeno: rastuća nejednakost loša je za dugoročni razvoj", navodi se
u izveštaju.
Problem je posebno izražen u SAD. Između 2008. i 2013. godine realni
raspoloživi prihod je u deset odsto domaćinstava koja su na vrhu liste po
primanjima porastao za 10,6 odsto, dok je istovremeno u donjih deset odsto
siromašnih domaćinstava opao za 3,odsto, naveo je OECD.
Austrija, Danska i Francuska takođe su na spisku zemalja u kojima je porast
primanja bogatijih domaćinstava istovremeno bio praćen padom prihoda
siromašnijih domaćinstava.
Prosečni prihod deset odsto domaćinstava koja su na vrhu liste po primanjima
u SAD bio je 2013. godine 19 puta veći od prihoda onih koja su među deset
odsto na dnu spiska. To je daleko više od proseka u zemljama OECD koji
iznosi 9,6.
Istovremeno, ta raspon između visine primanja je u SAD pre 30 godina iznosio
11 puta, naveo je OECD.
OECD je ocenio da su unapređenje položaja žena na tržištu rada i mere za
zaustavljanje trenda porasta poslova niskog kvaliteta, koje zaposlenog
dovode u "ćorsokak", od ključnog značaja za smanjenje nejednakosti i za
podsticanje većeg ekonomskog rasta.
|
|
Nepal traži dve milijarde dolara za obnovu posle zemljotresa |
| |
Nepalske vlasti uputile su
danas apel međunarodnoj zajednici za pomoć od dve milijarde dolara, koliko
smatraju da je neophodno za obnovu zemlje posle razornog zemljotresa u kojem
je poginulo više od 8.500 ljudi.
"Naš cilj je da prikupimo dve milijarde dolara. Vlada ima u svom budžetu oko
200 miliona dolara i zbog toga pozivamo donatore da pomognu", izjavio je
nepalski premijer Sušil Koirala.
Vlada Nepala, koja je na vlasti godinu dana, izložena je kritikama da nije
dovoljno brzo reagovala posle zemljotresa jačine 7,8 stepeni po Rihterovoj
skali 25. aprila. Potres je razorio infrastrukturu te inače veoma siromašne
države.
|
|
Evropa pravi vojni dron |
| |
Ministri odbrane Nemačke,
Italije i Francuske treba da u Briselu potpišu pismo kojim se inicira
početak tehničkih istraživanja čiji je cilj da se do 2025. godine proizvede
vojni evropski dron.
Dokument će na marginama sastanka ministra odbrane 28 zemalja članica EU,
potpisati ministri Nemačke, Italije i Francuske, Ursula fon der Lejen,
Roberta Pinoti i Žan-Iv Le Drijan. Troškovi proizvodnje evropske bespilotne
letelice, tipa Male, iznosiće oko milijardu evra.
Na sastanku evropskih ministara 2013. godine posvećenom pitanjima odbrane,
naglašena je hitna potreba za proizvodnju evropskog vojnog drona, ali novac
za njega nije mogao da bude obezbeđen, zbog smanjenja vojnog budžeta u
mnogim zemljama EU.
Dronovi tipa Male mogu da lete 24 časa u kontinuitetu i na visini od 3.000
metara. SAD se sličnim modelom služe za vazdušne udare u Avganistanu,
Pakistanu, Jemenu i Somaliji.
|
|
Zakonom protiv terorizma i ekstremizma |
| |
Šefovi diplomatija zemalja
članica Saveta Evrope (SE) su, u Briselu, prihvatili zakonski obavezujući
Protokol o progonu i sudskom kažnjavanju "stranih terorističkih boraca" i
usvojili "Akcioni plan za bitku protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije
koja vodi u terorizam".
Na zasedanju Komiteta ministara SE, na kojem je učestvovao i srpski ministar
inostranih poslova Ivica Dačić, potpisana je i zajednička Deklaracija u
kojoj se upozorava da je "terorizam trajna opasnost" i naglašava da "Savet
Evrope više nego ikad mora pospešivati i braniti načela na kojima počiva".
"Teroristički napadi poslednjih meseci u Evropi i svetu su bili
neprihvatljiv nasrtaj na trpeljivost, slobodu izražavanja i medija, što je
temelj naših demokratskih država", stoji u Deklaraciji SE.
"Mi odlučno osuđujemo terorizam u svim vidovima i pojavama, kogod, bilo gde
i bilo iz kojih razloga da ih je počinio", navodi se u dokumentu.
I, kako se podvlači, "onima koji nastoje da podele naša društva i oslabe
naše demokratije, moramo odlučno odgovoriti da nećemo uzmaći i da će
poštovanje ljudskih prava ostati temelj našeg delovanja".
Akcioni plan 47 zemalja članica SE će obuhvatiti zajedničko delovanje za
suzbijanje terorizma, utvrđivanje normi, pomoć i saradnju, razmenu iskustava.
Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjern Jagland je na konferenciji za
štampu saopštio da je usvajanje ovih mera utemeljeno na poštovanju ljudskih
prava i zato je usaglašeno i sa UN.
Na zasedanju je Bosna i Hercegovina od Belgije preuzela položaj
predsedavajućeg SE, a bosansko-hercegovački ministar Igor Crnadak je
naglasio da će BiH kao predsedavajući SE raditi na jačanju demokratije,
ljudskih prava, multikulturnog dijaloga, takođe sprečavanju nasilja nad
ženama, uz rešenost da se pospeši uvreženje evropskih ideja i u celoj BiH.
Protokol je dodatak Konvenciji Saveta Evrope za bitku protiv terorizma, koju
su dosad potpisale 44 članice SE, a Prokol će ih obavezivati da zakonski
progone udruživanje u terorističke grupe, obuku za terorizam i odlazak u
inostranstvo s ciljem da se uključe u teroristike akcije.
Protokol će obuhvatiti i mere za podsticanje međunarodne saradnje i mrežu za
brzu razmenu informacija o terorizmu.
Akcion plan delovanja SE će biti usredsređen na to da se ekstremizam i
indokrinacija u cilju nasilja spreče u školama, u zatvoru i na internetu.
Generalni sekretar Jagland je na zasedanju naglasio da je demokratska
stabilnost ključna za odbranu od ekstremizma i predočio da "svaka država
deli odgovornost za uspostavljanje demokratske zaštite protiv nestabilnosti,
počev od nezavisnog pravosuđa, slobodnih sredstava informisanja, zaštite
ljudskih prava i pospešenja politika za uključivanje svih građana u
društvo".
Jagland je upozorio da "pošto je došlo do razbuktavanja nasilnog ekstremizma
i radikalizacije, sve naše vlade se sad hvataju u koštac s time i nužno je
da se deluje".
|
|
Islamska država osvojila arheološki lokalitet u Palmiri i ceo grad |
| |
Ekstremisti Islamske države preuzeli su juče kontrolu nad čuvenim arheološkim
lokalitetom u Palmiri, samo nekoliko sati pošto su noćas osvojili sam grad u
centralnoj Siriji.
Agencija AP ocenjuje da je osvajanje Palmire kasno noćas "zapanjujući trijumf"
za Islamsku državu, samo nekoliko dana pošto je osvojila strateški grad Ramadi u
najvećoj iračkoj sunitskoj provinciji.
Kako je Islamska država osvojila Palmiru, snage sirijske vojske su se bukvalno
raspale, a vojnici su viđeni kako beže iz te oblasti, rekli su aktivisti.
Državna televizija Sirije objavila je da su se provladine snage povukle iz
Palmire.
Rami Abdurahman iz sirijske Opservatorije za ljudska prava, sa sedištem u
Britaniji, potvrdio je da su ekstremisti malo posle ponoći osvojili arheološke
ostatke u Palmiri, jugozapadno od samog grada. I aktivisti iz Homsa su to naveli.
I jedni i drugi rekli su da ekstremisti do sada nisu oštetili arheološke ostatke.
U saopštenju objavljenom danas na stranici na Fejsbuku, bliskoj Islamskoj državi,
navodi se da su vojnici Islamske države kompletirali svoju kontrolu nad Palmirom,
kao i nad gradskim aerodromom i zatvorom.
Dodaje se da je grad osvojen pošto su se raspale vladine snage, "ostavivši
veliki broj mrtvih čija tela leže po ulicama".
Ruševine u Palmiri su jedno od najpoznatijih svetskih istorijskih lokaliteta i
postoje bojazni da bi ekstremisti mogli da ih unište kao što su učinili i sa
značajim arheološkim ostacima u Iraku.
Palmira se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine i čuvena je po
svojim 2.000 godina starim kolonadama iz rimskog doba i drugim ostacima
neprocenjive vrednosti.
Pre rata u Siriji, hiljade turista svake godine su posećivale taj arheološki
lokalitet duboko u pustinji, kog Sirijci zovu "Nevesta pustinje".
Ministar za antikvitete i muzeje u Damasku Mamun Abdulkarim rekao je da je
gradski muzej u Palmiri pretrpeo "manju štetu" tokom ofanzive Islamske države.
"Grad sad u potpunosti kontrolišu ekstremisti i njegova sudbina je mračna i
nejasna. U stanju smo iščekivanja i straha o tome šta će se desiti arheološkim
ostacima i preostalim artefaktima u muzeju", rekao je Abdulkarim.
On je dodao da su pre pada Palmire, "najdragoceniji i najlepši" predmeti iz tog
grada odneseni u sigurne kuće u Damasku.
Mnogi stanovnici Palmire danas su počeli da napuštaju grad, bežeći ka Homsu i
glavnom gradu Damasku, prema guverneru centralne provincije Homs u kojoj se
nalazi Palmira, Talalu Baraziju.
On je naveo da se snage sirijske vojske nalaze izvan grada, odakle gađaju
Islamsku državu.
"Nismo dobili nikakve informacije o uništenju arheoloških ostataka u Palmiri.
Nadamo se da neće biti masakra u gradu, niti oštećivanja drevnih ruševina",
rekao je Barazi.
Kako je kazao, Palmira ima oko 65.000 stanovnika, a poslednjih dana grad je
napustilo oko 1.300 njih, dok danas iz njega odlazi još više ljudi.
Šefica Uneska Irina Bokova danas je pozvala zaraćene frakcije u Siriji da odmah
prekinu neprijateljstva oko arheoloških ostataka.
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini rekla je da su sada posle pada
Palmire hiljade ljudi u riziku od neobuzdanog nasilja i daljeg uništavanja
kulturnih lokaliteta.
Prema podacima Opservatorije koje je danas objavila, od početka ofanzive na
Palmiru 13. maja, 462 osobe su ubijene, od čega 241 vojnik sirijske vlade, kao i
150 boraca Islamske države. Ostalo su civili koji su stradali ili u unakrsnoj
vatri, ili ih je ubila Islamska država.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
