Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
I dalje bez dogovora vlasti i opozicije u Skoplju |
|
Lideri
četiri najveće političke partije u Makedoniji - po dve iz vlasti i opozicije,
ni na sastanku, u utorak nisu postigli dogovor o prevazilaženju političke i
institucionalne krize u zemlji.
Sastanku, koji je organizovan u prisustvu ambasadora SAD i EU Džesa Bejlija
i Aive Orava, prisustvovali su lider vladajuće VMRO DPMNE i premijer Nikola
Gruevski, lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM)
Zoran Zaev, kao i lideri dve najveće albanske partije u Makedoniji,
Demokratske unije za integracije (DUI) Ali Ahmeti koja je deo vladajuće
koalicije i opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA) Menduh Tači.
Nakon sastanka je najavljeno da će početkom naredne nedelje biti održan još
jedan sastanak u Skoplju u istom sastavu.
Lider SDSM Zoran Zaev je nakon sastanka novinarima u Skoplju rekao da
pregovarači tokom razgovora "nisu ulazili u detalje, kao i da ne može da
kaže da li ima bilo kakvog napretka zato što pregovori još nisu počeli".
"Moguća su i brza rešenja ali za to neko treba nešto i da preduzme, odnosno
da padnu ostavke", kazao je Zaev.
Lider VMRO DPMNE Nikola Gruevski nije nakon sastanka davao izjave za medije
a u njegovo ime je jedan od članova delegacije Ilija Dimovski novinarima
rekao da se "na sastanku razgovaralo o susretu u Strazburu" i da su
informacije o tom sastanku podeljene sa liderima dve albanske partije koje
na njemu nisu učestvovale.
Politička i institucionalna kriza u Makedoniji traje od aprila 2014. godine
kada opozicioni SDSM nije priznao rezultate vanrednih parlamentarnih izbora,
i od kada njegovi poslanici ne učestvuju u radu Sobranja, a produbila se
krajem januara ove godine kada je premijer Nikola Gruevski optužio Zorana
Zaeva da "ugrožava ustavni poredak" zbog čega je protiv njega podneta
krivična prijava.
Zaev je optužio Gruevskog da je preko Uprave za bezbednost i kontrašpijunažu
nelegalno prisluškivao više od 20.000 građana Makedonije, a februara ove
godine je počeo da objavljuje po vlast kompromitujuće prisluškivane
telefonske razgovore Nikole Gruevskog i njegovih saradnika. Povodom svakog
seta objavljenih razgovora, protiv vladinih zvaničnika su podnošene i
krivične prijave.
Zaev je nakon sastanka novinarima najavio da će još jedan set prisluškivanih
razgovora u okviru projekta "Istina za Makedoniju" objaviti ispred zgrade
Vlade gde se od velikog protesta koji je održan u nedelju 17.maja
svakodnevno održavaju protesti manjeg obima a jedna grupa od nekoliko
stotina ljudi i dalje kampuje ispred Vlade tražeći ostavku Vlade i
prevremene izbore.
|
Zaev: Gruevski se nalazi na čelu rasipničke vlasti |
|
Lider opozicionog
Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev u sredu je na
protestu ispred zgrade Vlade Makedonije optužio premijera Nikolu Gruevskog
da je intervenisao da donator vladajuće VMRO DPMNE bude oslobođen plaćanja
kazni.
Zaev je na protestu koji traje od 17. maja rekao da se Gruevski nalazi na
čelu "rasipničke republičke vlasti". On je objavio 34. po redu set
prisluškivanih razgovora vladinih zvaničnika, koji je posvećen, kako je
rekao, "koruptivnim, kriminalnim i kompromitujućim aferama" vladinih
zvaničnika.
Opozicioni vođa je rekao da ostavke koje su do sada dali ministri
unutrašnjih poslova Gordana Jankuloska i finansija Mile Janakieski, kao i
direktor Uprave za bezbednost i kontrašpijunažu Sašo Mijalkov nisu dovoljne
i da će se protesti nastaviti dok i sam Gruevski ne da ostavku.
Zaev je optužio Gruevskog da je po njegovom nalogu oslobođen od plaćanja
kazni u nekoliko institucija vlasnik privatne firme iz Negotina u Makedoniji,
u čijim je cisternama nađeno 5,5 tona nedozvoljene crvene nafte, samo zato
što je bio donator VMRO DPMNE, o čemu se govorilo u jednom od puštenih
prisluškivanih razgovora.
"Među umešanima u ovaj skandal po direktivi Gruevskog je i Mitko Čavkov,
novi ministar unutrašnjih poslova, koga je Gruevski predložio umesto
Jankuloske. Među umešanima u skandal je i juče unapređeni Goranče Savovski,
novi direktor Biroa za javnu bezbednost a tadašnji načelnik Centralne
policijske službe pri MUP-u", kazao je Zaev.
Zaev je optužio Gruevskog i da je "ulazio u arhive institucija tražeći da se
uništi originalan dokument iz arhive MUP-a, odnosno pismo direktora Uprave
za civilnu i vazdušnu plovidbu koji se MUP-u žali na odnos (prema njemu)
supruge Đorđa Ivanova (tadašnjeg makedonskog predsednika)".
Lider SDMS-a je ocenio da je prelazna Vlada jedino rešenje za krizu u
Makedoniji.
Politička i institucionalna kriza u Makedoniji traje od aprila 2014. kada
opozicioni SDSM nije priznao rezultate vanrednih parlamentarnih izbora, i od
tada njegovi poslanici ne učestvuju u radu Sobranja. Kriza se produbila
krajem januara kada je Gruevski optužio Zaeva da "ugrožava ustavni poredak"
zbog čega je podneta krivična prijava.
Zaev je optužio Gruevskog da je preko Uprave za bezbednost i kontrašpijunažu
nelegalno prisluškivao više od 20.000 građana Makedonije, a u februaru je
počeo da objavljuje prisluškivane telefonske razgovore Gruevskog i njegovih
saradnika.
U prevazilaženje krize uključili su se i predstavnici međunarodne zajednice,
koji su u Skoplju i u Briselu posredovali u razgovorima vlasti i opozicije,
ali ni to nije dovelo do ublažavanja tenzija.
|
Dodik: O članstvu u NATO treba da odluče građani |
|
Predsednik Republike Srpske
(RS) Milorad Dodik rekao je da nije protiv članstva RS u NATO-u, ali da o
tome treba odluče građani na referendumu.
"NATO ima prilike da nas ubedi da je to dobar savez za Srbe. Neka NATO
otvori nekoliko fabrika namenske industrije, zaposli Srbe, i Srbi će možda
promeniti svoje mišljenje. Ali, kako možete objasniti da je u RS ukinute su
sve fabrike namenske industrije pod pritiskom međunarodnog faktora, a u
drugom delu BiH, u Federaciji, ima ih šest. NATO nije ovde bez šanse, samo
ja nisam spreman da blanko dam svoju podršku. Ako narod kaže da treba
potpisati pristupanje tom savezu, ja ću potpisati", rekao je Dodik za novi
NIN.
Predsednik RS je dodao da je BiH neodrživa ako njom "upravljaju stranci
trećerazrednog kvaliteta".
"Ako nećete da vodite dijalog s nama, nećete da uskladite BiH sa Dejtonom,
2017. godine naš predlog će biti referendum o statusu RS", naveo je Dodik.
Na optužbe visokog prestavnika u BiH Valentina Incka da je imovinu stekao
kriminalom, Dodik je upitao da li je "normalno da diplomata bilo koje države
iznosi klevete na račun političara države koja mu je poželela dobrodošlicu,
i to u toku predizborne kampanje".
"Imam kuću na Dedinju i to nije nikakva tajna. Nisam to nikada krio! Uzeo
sam kredit od banke, kupio objekat i izdao za novac kolika je rata kredita.
A živim ovde u selu nadomak Laktaša. Imam i dva stana u Beogradu. Sve je
transparentno... Hipo banka je prodata u vreme vlade Mladena Ivanića,
austrijske vlasti sprovode istragu šta se dogodilo u okviru Austrije. Ni
mene, ni mog sina, ni tate, ni mame, nema u svemu tome", rekao je Dodik.
Predsednik RS kazao je da su ocene o ruskom uticaju u BiH "paranoja koju
Zapad širi o Rusiji".
"Rusija ovde nema nikakvih političkih ambicija. I u razgovorima u četiri oka,
najvažniji ljudi Rusije reći će vam da poštuju teritorijalni integritet BiH
i Dejtonski sporazum", naveo je Dodik.
Na pitanje da li zbog odnosa Zapada i Rusije može biti i sukoba u BiH, on je
kazao: "Ovde može jedino doći do oružanog sukoba, ako to hoće NATO. Ne vidim
nikoga ko bi se na taj način sukobljavao u BiH", rekao je Dodik.
|
Uhapšeni bivši zvaničnici "Bosnalijeka" zbog kriminala i korupcije |
|
Po nalogu Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu u sredu su uhapšeni bivši visoki
zvaničnici u bosanskoj farmaceutskoj industriji "Bosnalijek", zbog
organizovanog kriminala i korupcije. Uhapšeni su Amar Arslanagić, bivši
direktor u "Bosnalijeku", Šefik Handžić, bivši direktor za finansije, Aida
Selvić, Izet Arslanagić i Jasmin Šepo, saopšteno je iz Kantonalnog
tužilaštva.
Oni su osumnjičeni da su kao organizovana grupa u periodu od 2002. do
2012.godine počinili više krivičnih dela, i to: zloupotreba položaja ili
ovlašćenja, sklapanje štetnih ugovora, krivotvorenje službene isprave,
poreske utaje i drugo, a kao zaposleni firmi "Bosnalijek", "Brštanica" i
"Carpe Diem" Sarajevo su oštetili "Bosnalijek ", budžet Federacije BiH i
budžet Kantona Sarajevo za milionske iznose.
"Osumnjičeni će biti predati Kantonalnom tužilaštvu Sarajevo koje će ih
ispitati i odlučiti o daljim merama", navodi se u saopštenju.
Akciju hapšenja kodnog naziva "Bajer" sproveli su pripadnici Agencije za
istrage i zaštitu BiH (SIPA), po nalogu Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu.
"Akciji je prethodila višemesečna složena kriminalistička istraga u okviru
koje su dokumentovane nezakonite aktivnosti u firmi "Bosnalijek", navodi se
u saopštenju.
Kantonalni sud u Sarajevu nedavno je osudio Amara Arslanagića na godinu dana
zatvora zbog zloupotreba i pronevera u službi.
Arslanagić je novcem kompanije plaćao letove u Pariz, Kuvajt, Frankfurt,
Istanbul, Dubai, a mediji su ranije objavljivali i bankovne izvode s
poslovnih kartica koje je koristio Amar Arslanagić, a kojima su plaćani
hoteli i skupa putovanja širom sveta.
Amar Arslanagić je sin bivšeg dugogodišnjeg generalnog direktora "Bosnalijeka",
Edina Arslanagića.
Najveći vlasnici deoničkog društva Bosnalijek su Vlada Federacije (19,26
odsto) i Haden iz Luksemburga (29,25 odsto).
|
I Šibenik ostao bez Tita |
|
Šibensko Gradsko veće je
većinom glasova odbornika odlučilo da iz naziva glavnog gradskog trga izbaci
ime Josipa Broza Tita, što je nastavak polemika u hrvatskoj javnosti o ulozi
predsednika nekadašnje SFRJ i vođe jugoslovenskog antifašističkog pokreta u
Drugom svetskom ratu.
Vladajuća većina na čelu s Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) podržala
je predlog vanparlamentarne stranke Hrast uz obrazloženje da je Tito bio
diktator, i izbrisala njegovo ime iz naziva gradskog trga - Poljane Maršala
Tita. Ubuduće će taj trg formalno nositi ime Poljane, prenosi Slobodna
Dalmacija na portalu.
Uoči izjašnjavanja o uklanjanju Titovog imena, odbornici Socijaldemokratske
partije (SDP) kolektivno su napustili sednicu.
"Ovo je čitanje optužnice Titu, a ne obrazloženje za preimenovanje Poljane",
rekao je odbornik SDP-a Joško Šupe napuštajući gradsku većnicu.
Odlukom šibenskog Gradskog veća nastavljena je polemika o Titu koja se
ponovo zahuktala izborom kandidatkinje HDZ Kolinde Grabar-Kitarović za
predsednicu Hrvatske. Ubrzo po preuzimanju dužnosti, ona je uklonila Titovu
bistu iz predsedničke rezidencije na Pantovčaku u Zagrebu, uz obrazloženje
da je Tito bio diktator.
Iako je bista godinama izazivala polemike u javnosti, dosadašnji predsednici
Hrvatske, među kojima i prvi predsednik Franjo Tuđman, osnivač HDZ, nisu
želeli da je uklone iz predsedničkih dvora.
Potez predsednice Hrvatske izazvao je brojne kritike, a Savez
antifašističkih boraca Hrvatske nedavno je zbog toga odbio njeno
pokroviteljstvo nad obeležavanjem 70. godišnjice pobede nad fašizmom.
|
Pretnje liderima albanskih partija Ahmetiju i Tačiju |
|
Lideri dve najveće albanske partije u Makedoniji, Ali Ahmeti predsednik
vladajuće Demokratske unije za integraciju (DUI) i Menduh Tači, lider opozicione
Demokratske partije Albanaca (DPA) dobijaju pretnje od svojih sunarodnika zbog
čega im je pojačano lično obezbeđenje, pišu makedonski mediji.
Kako je objavio list Dnevnik, Ali Ahmeti i Menduh Tači su sve češće meta pretnji
svojih sunarodnika, članova rasformirane Oslobodilačke narodne armije (ONA) koji
ih smatraju odgovornim za sukob u kumanovskom "Divljem naselju" 9. i 10.maja o
čemu je na adrese medija upućeno i nekoliko saopštenja sa potpisom UČK, što je
na albanskom skraćenica za ONA.
Bivši komandant ONA Džezair Šaćiri - Hodža je u saopštenju poručio Aliju
Ahmetiju "da zaslužuje metak zato što je izdajnik". Šaćiri je lidera DUI optužio
za "mnogo izdaja do sada" i naveo da se "nikada nije borio za Albance već da je
2001. godine (u vreme sukoba sa makedonskim snagama bezbednosti) sedeo na Kosovu".
Dnevnik je objavio i navodno saopštenje UČK iz Gostivara upućeno medijima u
kojem piše da će "pravda ; teško kazniti izdaju u Kumanovu, bandu Alija Ahmetija
i Menduha Tačija i nekoliko kosovskih političara koji su u saradnji sa vlastima
u Makedoniji organizovali masakr 9. maja". "To nećemo da zaboravimo niti da
oprostimo", dodaje se.
Povodom pretnji liderima DUI i DPA niko se u Makedoniji nije zvanično oglasio.
Prema nezvaničnim informacijama, lider DPA Menduh Tači već duže na javnim
nastupima nosi pancir, dok je bezbednost lidera DUI Alija Ahmetija i sedišta
stranke u tetovskom naselju Mala rečica i u skopskom Čairu podgnuta na viši nivo.
odmah nakon 4. maja kada je ispred partijskog sedišta u Tetovu bačena
eksplozivna naprava.
Govoreći o dešavanjima u Kumanovu, gde je 9. i 10. maja u oružanom obračunu sa
naoružanom grupom poginulo osam makedonskih policajaca i deset pripadnika te
grupe, Ahmeti je ranije za nemački Tagescajtung (Die Tageszeitung) i austrijski
Prese (Die Preše) izjavio "da do sada niko nije u potpunosti razumeo šta je
htela ta grupa Albanaca, ko ih je organizovao i ko ih je pomogao".
On je precizirao da je ONA-UČK, na čijem se čelu nalazio tokom sukoba sa
makedonskim snagama, demobilisana 2001. godine nakon zaključenja Ohridskog
mirovnog sporazuma, kao i da "ljudi koji se sada u svojim aktivnostima možda
pozivaju na UČK to rade u svojstvu pojedinaca, ne mogu da govore u ime
organizacije i ne deluju u saglasnosti sa rešenjem o demobilizaciji UČK".
|
Dodik i Ivanić protiv rezolucije o osudi genocida u Srebrenici |
|
Predsednik Republike Srpske
Milorad Dodik i predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić poručili su da
rezolucija o osudi genocida u Srebrenici neće imati podršku srpskih predstavnika
u parlamentu i istakli da bi to značilo usložnjavanje političkih odnosa u BiH.
"Kada bude usvajan dnevni red u parlamentu BiH, rezolucija o genocidu u
Srebrenici neće dobiti našu podršku. Ovo nije prvi put da se takav akt želi
nametnuti i ispolitizovati", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci posle
sastanka s Ivanićem.
On je ocenio da je najava usvajanja rezolucije o genocide u Srebrenici dolazi
pred obeležavanje 20. godina od masovnog stradanja Bošnjaka na tom području,
ocenivši da "taj događaj treba da prođe u miru i dostojanstvu, te da bude odata
počast žrtvama".
"Ukoliko se političkim aktivnostima želi usložnjavati politička situacija, mogu
biti zakomplikovane i bezbednosne prilike", kazao je Dodik, dodavši da za to
nema razumijevanja s bošnjačke strane.
Predsednik RS je rekao da se previše politizuje insistiranje na kvalifikaciji
zločina u Srebrenici, dodavši da on smatra da je na tom području počinjen
masovan zločin, ali da ne postoji kolektivna odgovornost za njega.
"Kolektivna odgovornost se pokušava etablirati predloženim rezolucijama, a ne
pojedinačna. Pojedinačna je odgovornost, a genocid kao termin je motivisan od
bošnjačkih političkih struktura kao osnova za dalju razgradnju Republike Srpske,
što nećemo dozvoliti", istakao je Dodik.
On je rekao da je nedavno boravio u Potočarima i odao počast bošnjačkim žrtvama,
navodeći da neće prisustvovati komemorativnom skupu u Potočarima 11. jula.
Predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić rekao je da je Srebrenica događaj
"u kojem mora da se odvoji poštovanje prema žrtvama u odnosu na političku
zloupotrebu".
"Početak takmičenja ko će više rezolucija da predloži, znajući da do njih ne
može doći, stvaranje je negativne klime povodom tog događaja i takmičenje u
politizaciji jednog događaja koga ne treba politizovati", ocenio je Ivanić.
On je poručio da je kao član Predsedništva BiH spreman da prisustvuje
komemoraciji u Potočarima 11. jula i tom događaju da puni dignitet, ako taj
događaj bude posvetio pažnju žrtvama.
"Ali ako je to događaj, kako je počelo da biva, u kome se političari takmiče da
sebe predstave kao velike branioce svog naroda, izazivajući sukobe, u takmičenju
te vrste nikada neću učestvovati", rekao je Ivanić.
On je još poručio da ne može učestvovati u pokušajima da se insistiranjem na
događajima u Srebrenici ospori postojanje Republike Srpske.
Komentarišući deklaraciju Stranke demokratske akcije, kojom se najavljuje
ponovno pokretanje tužbe BiH protiv Srbije za genocid, Ivanić je rekao da smatra
da je to "još jedna prazna priča i da je taj slučaj završen".
Dodik i Ivanić razgovarali su i o saradnji institucija RS i BiH, te evropskim
integracijama i provođenju reformi.
|
|
Oglasavanje Marketing
|