Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
Advokati se uplašili, nema ko da me brani! |
|
Kako
nezvanično saznajemo izručenje Dragana Vasiljkovića iz australijskog
pritvora, u kome čami već devet godina, državi Hrvatskoj, obaviće se do 15.
jula ove godine. Australija je tražila od zvaničnog Zagreba i dobila dokaze
da će suđenje njenom državljaninu biti pošteno i nepristrasno, mada sam
Kapetan Dragan tvrdi da će ga u Hrvatskoj ubiti !
Nemam poverenje u hrvatsku državu, koja me nedužnog optužila za ratne
zločine. Pripremajući svoju odbranu pred hrvatskim sudom, angažovao sam
dvoje advokata iz Hrvatske, ali su mi oni ovih dana iznenada otkazali
punomoćje. Jedan branilac je dobio ozbiljne pretnje da će mu porodica
stradati zbog mene. Advokati su uplašeni, napustili su me i sada nema kog u
Hvatskoj da me brani - izjavio nam je Kapetan Dragan.
Preko prijatelja, koji su ga ovih dana posetili u sidnejskom zatvoru
Vasiljković je poslao ovu informaciju Ambasadi Srbije u Kanberi, a preko nje
i Vladi Srbije.
Tražim od Vlade Srbije da zaštiti mene i moje advokate - poručuje Kapetan
Dragan, koji kao srpski državljanin očekuje pravnu pomoć iz Beograda.
Šta se zapravo dogodilo u Hrvatskoj otkriva nam Savo Štrbac, ekspert na
suđenju Vasiljkoviću u Sidneju 2006. godine i njegov zastupnik u Srbiji:
Pre mesec i po dana dogovoreno je sa jednim Srbinom i jednom Hrvaticom da
kao advokati preuzmu zastupništvo i odbranu Dragana Vasiljkovića pred
hrvatskim sudom u Splitu. Advokati su preuzeli obiman Kapetanov predmet od
hrvatskog pravosuđa i počeli da ga proučavaju. Čak su napravili i spisak
svedoka odbrane, sa kojima je trebalo da obave službene razgovore u
Hrvatskoj, ali i u Srbiji. Iznenada tokom ove nedelje, prvo je Srbin otkazao
svoju angažovanost, a potom je i Hrvatica odustala od odbrane Kapetana
Dragana. Srpski advokat je rekao da je "slabog zdravlja, da je predmet težak
i stresan i da se boji da će u sudnici da dobije infarkt", dok je hrvatski
advokat rekla da je iznenada angažovana za "novi i složen predmet, koji joj
oduzima previše vremena" - objašnjava Šrtbac.
Srbi iz Hrvatske veruju pak da su se dvoje advokata izloženi grubim
pritiscima i da su se zaista uplašili za sudbinu svojih porodica, a i svoje
advokature, ako budu branili Kapetana Dragana. I mnogi drugi zagrebački
ugledni advokati već proletos odbili su da brane Kapetana Dragana, pod
izgovorom da je za njih sudski proces u prestonici Dalmacije zbog putnih i
boravišnih troškova, odsustva sa drugih suđenja, "veliko gubljenje vremena i
para". Naime, kako je optužnicu protiv Vasiljkovića podigao Županijski sud u
Splitu, koji je nadležan za Kninsku krajinu, to bi suđenje trebalo da bude u
ovom gradu. Da bi odbrana bila efikasnije, zagrebački ugledni advokati
predlažu da se suđenje Kapetanu Draganu obavi u Zagrebu, gde većina njih ima
svoje kancelarije.
Australija će Kapetanu Draganu kao australijskom državljaninu da plati
odbranu pred hrvatskim sudom. Novac za to je izdvojen i biće plaćen
advokatima iz Hrvatske po obavljenom poslu. Reč je o primamljivoj sumi i
zaradi. Po advokatskom cenovniku, samo ulazak u sudnicu na prvo ročište
advokati u Zagrebu naplaćuju po 800 evra.
Mi sada treba da nađemo nove branioce, jer Vasiljković ne želi da ga brane
Hrvati po službenoj dužnosti. Najbolja kombinacija je da ga brani tim
privatnih advokata sastavljen od Srba i Hrvata. Dobra okolnost je da suđenje
Kapetanu Draganu u Hrvatskoj ne može da počne dok se ne formira njegov
advokatski tim za odbranu - precizira Štrbac.
Kapetana Dragana mogu da brane samo članovi Advokatske komore Hrvatske, ali
ne mogu advokati iz Srbije. Srpski advokati, međutim, mogu da budu deo tima
za pripremu odbrane Vasiljkovića, ali ih Hrvatska ne želi u svojim sudnicama
da im, kako se u Zagrebu priča, "Beograd ne bi kontrolisao praces protiv
Kapetana Dragana".
Marko Lopušina
|
Albanski teroristi planirali napad na zatvor kod Podujeva |
|
Vođe albanske naoružane
terorističke grupe koja se sukobila sa makedonskim snagama bezbednosti u
Kumanovu 9. i 10. maja planirale su napad na zatvor kod Podujeva, da bi
oslobodile osobe koje izdržavaju visoke kazne za počinjene zločine, prenosi
dnevnik "Koha ditore".
Na osnovu dokumenata i informacija Kosovske informativne agencije (KIA) i
Kosovske policije, Beg Rizaj i Mirsad Ndrecaj, vođe grupe od 44 osobe,
planirali su da napadnu zatvor visoke bezbednosti u Grdovcu kod Podujeva,
odakle su hteli da oslobode dve osobe za koje se smatra da su najopasnije na
Kosovu.
Radi se o zatvorenicima B.K. i B.B, koji izdržavaju kazne za teške zločine,
među kojima su i ubistva.
Praćenje osumnjičene grupe je, po dnevniku, počelo 2013. godine, a do
detalja plana se došlo prilikom istrage o njihovim susretima sa
osumnjičenima za islamski ekstremizam na Kosovu.
Pozivajući se na dokaze KIA i policije, Koha ditore prenosi da su trojica
kosovskih Albanaca, ubijenih u incidentu u Kumanovu, i jedan državljanin
Makedonije sarađivali s makedonskom Direkcijom za bezbednost i
kontraobaveštajnu delatnost, na izazivanju incidenta u zamenu za novac.
|
Uhapšeni maloletni Albanci s pištoljem i dva noža |
|
Kosovska policija privela je
sinioć trojicu maloletnih Albanaca koji su u severnom delu Kosovske
Mitrovice napali srpske mladiće, i kod njih našla jedan pištolj i dva noža,
izjavio je regionalni komandir policije za sever Kosova Nenad Đurić, dodavši
da je blagovremenom reakcijom policijske patrole sprečen incident većih
razmera.
Đurić je rekao Agenciji Beta da je do manjeg incidenta - tuče u kojoj su
učestovovali maloletnici srpske i albanske nacionalnosti došlo oko 18.15
minuta u ulici Kralja Petra i da je pravovremenom reakcijom policije sprečen
incident većih razmera.
Istraga je u toku, dodao je Đurić.
Građanska inicijativa GI SDP najoštrije je osudila incident koji su večeras
izazvali naoružani mladići albanske nacionalnosti u centru severne Kosovske
Mitrovice.
"Pohvaljujemo reakciju Kosovske policije koja je blagovremenom intervencijom
sprečiila te mladiće da ugroze živote građana, i ponovo apelujemo da se
pojača budnost u etnički mešovitim sredinama i glavnom gradskom mostu, kako
bi se preventivnim delovanjem sprečili napadi, kad već međunarodne misije
nisu u mogućnosti da garantuju bezbednost nealbanskom stanovništvu na Kosovu
i Metohiji", piše u saopštenju GI SDP.
GI SDP dodaje da će s posebnom pažnjom pratiti pravosudni postupak protiv
uhapšenih mladića i iskoristiti svoj politički mandat da se ne bi dozvolilo
da se slučaj zataška, a vinovnici nađu na slobodi.
|
Komandanti bivše OVK osuđeni za ratne zločine |
|
Međunarodno sudsko veće
Osnovnog suda u Mitrovici izreklo je u sredu presudu i u slučaju "Drenica 2"
kojom je bivši ambasador Kosova u Albaniji i vrhovni komandant OVK Sulejman
Seljimi osuđen na osam godina zatvora.
Seljimi je prethodno za slučaj "Drenica 1" osuđen na šest godina zatvora.
U predmetu "Drenica 2" na po sedam godina zatvora osuđeni su Zećir Demaku i
Isni Tači.
Na po tri godine zatvora osuđeni su Agim Demaj, Baškim Demaj, Driton Demaj,
Seljmon Demaj, Jahir Demaku i Nedžat Demaku.
Nedžat Demaku je aktuelni predsednik opštine Glogovac.
Pripadnici takozvane Dreničke grupe optuženi su za ratne zločine,
uključujući torturu, zlostavljanje i ubistva u logoru OVK u oblasti Drenice.
U procesu "Drenica 2" za ratne zločne optuženi su visoki oficiri bivše OVK.
Međunarodno sudsko veće Osnovnog suda u Mitrovici izreklo je presudu i u
slučaju "Drenica 1" kojom je predsednik opštine Srbica i bivši komandant OVK
za Drenicu Sami Ljuštaku osuđen na 12 godina zatvora, dok je Seljimi osuđen
na šest godina zatvora.
Ostali optuženi, Sabit Geci, Jahir Demaku, Avni Zabelji, Ismet Hađa i Sahit
Jašari, oslobođeni su optužnice.
Svi oni bili su optuženi za ratne zločine nad civilnim stanovništvom.
U optužnici se navode zločini u pritvornom centru OVK u Likovcu gde su
pripadnici OVK počinili ratne zločine protiv civilnog stanovništva (u ovom
slučaju kosovskih Albanaca), tako što su, između ostalog, povredili telesni
integritet i zdravlje civila, a neki od okrivljenih ubili srpskog policajca
i još jedno civilno lice, kao i da su sva krivična dela bila počinjena
između juna i septembra 1998. godine.
Ljuštaku je osuđen za ubistvo, a Seljimi za ratni zločin.
Kako je saopštio Euleks, tužilac je izrazio zadovoljstvo presudom i odlukom
suda da osuđeni ostanu u pritvoru. Takođe je pozdravio hrabrost svedoka da
se i pored pritisaka i zastrašivanja pojave pred sudom.
|
Na Kosovu pucano na kola s češkim policajcima |
|
Češka policija je saopštila u
ponedeljak da su tokom vikenda nepoznati ljudi na severu Kosova pucali na
automobile s češkim i nemačkim policajcima, ali se sve završilo samo s
razbijenim šoferšajbnama i niko nije povređen.
Nepoznati napadači osuli su u nedelju popodne paljbu na dva automobila
Euleksa s četvoricom čeških i jednim nemačkim policajacem, i s prevodiocem.
"Oba automobila strelac je pogodio po dva puta u vetrobransko staklo. Nikome
se ništa nije desilo. Kalibar tek procenjujemo. S obzirom na zaštitu vozila
i oštećenja, možemo da pretpostavimo da se radilo o oružju manjeg kalibra,
približno do devet milimetara", saopštila je portparolka Prezidijuma
Policije Češke, Jana Macalikova.
Istragu napada vodi Euleks u saradnji s lokalnom policijom, a Macalikova je
kazala da motiv napada nije sada poznat, ali da je moguće da se radilo o
pokušaju ubistva.
Češki policajci na koje je neko na Kosovu pucao iz jedinice su zadužene za
obezbeđenje svedoka prilikom prevoza, konvoja i strane funkcionere.
|
Šešelj: Kućni pritvor ne dolazi u obzir |
|
Predsednik Srpske radikalne
stranke (SRS) Vojislav Šešelj izjavio je da u njegovom slučaju "jednostavno
ne dolazi u obzir nikakav kućni pritvor" pred eventualno izručenje Haškom
tribunalu.
"Mera kućnog pritvora po našem pravnom sistemu ne može se ni izreći bez
saglasnosti onoga kome se izriče i kod nas je kućni pritvor samo moguća
zamena za zatvorski pritvor", rekao je Šešelj na konferenciji za novinare
komentarišući napise u medijima da postoji mogućnost da bude poslat u kućni
pritvor dok vlast ne razmisli o mogućnosti njegovog slanja u Hag.
"Ja sam prošlog leta odbio da se vratim iz Haga kada su mi kao jedan od
uslova postavljali kućni pritvor", kazao je Šešelj
Na pitanje novinara da li ga je neko kontaktirao povodom eventualnog
povratka u Hag, Šešelj je rekao da ga niko nije kontaktirao, a da bi
zvanično po zakonu mogao da ga pozove samo sud.
Komentarišući izjavu premijera Srbije Aleksandra Vučića da će u njegovom
slučaju biti primenjen zakon Srbije i međunarodno pravo, Šešelj je rekao da
"primena zakona podrazumeva da će se povesti sudski postupak", dodajući da
će pred sudijom imati pravo da se izjasni o tome i da iznese svoje
kontraargumente.
"U toku izjašnjavanja ću dokazivati da se mojom eventualnom isporukom
narušava suverenitet Republike Srbije jer je Haški tribunal za ovih 12
godina flagrantno kršio moje pravo na pravično suđenje, a pogotovo moje
pravo na suđenje u razumnom roku", kazao je Šešelj.
"Tamo sam bio već 12 godina i svako zna da su mi kršena ta prava i onaj ko
bi u tom slučaju sarađivao sa Haškim tribunalom priključio bi se rušenju
pravnog sistema Srbije", rekao je Šešelj.
Na konferenciji za novinare je najavljeno da će SRS u subotu, 30. maja
održati svoj deveti Otadžbinski kongres na kojem će učestvovati 653 delegata
i oko 1.500 gostiju, a ceo rad Kongresa biće otvoren za javnost.
"SRS je već druga po snazi politička partija u Srbiji a nadamo se u dogledno
vreme da ćemo biti najjači", rekao je Šešelj.
|
Srbija zemlja evrorealizma sa elementima skepse |
|
Srbija je zemlja evrorealizma sa elementima skepse koja proizilazi iz
Sporazuma sa EU o stabilizaciji i pridruživanju, za koji 38 odsto građana
smatra da treba da bude korigovan, pokazalo je istraživanje agencije Faktor
plus za maj 2015. godine.
"Voditi evropsku politiku danas u Srbiji je zapravo rizično, to je test i za
sadašnju vlast koja je evidentno evropski orijentisana... Sadašnja vlada će
u okviru svojih mogućnosti sigurno ići u pravcu revizije Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju", rekao je politički analitičar Dejan Vuk
Stanković predstavljajući istraživanje u Beogradu.
Kako je naveo, pad evroentuzijazma se može objasniti time da 44 odsto
ispitanih građana nema strpljenja za ispunjavanje uslova za prijem Srbije u
Evropsku uniju.
Na pitanje "da li biste izašli na izbore kada bi se održali u nedelju", 47
odsto ispitanika je odgovorilo da bi, dok je na pitanje o tome za koga bi
glasali na parlamentarnim izborima, 69 odsto odgovorilo potvrdno.
Kako je naveo Stanković, rezultati istraživanja pokazuju i da ne opada
podrška Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i Socijalističkoj partiji Srbije (SPS)
uprkos teškoj finansijskoj situaciji.
"Podatak da SNS ima 50,6 odsto podrške, pokazuje da SNS i Vučić još imaju
sposobnost da održavaju pozitivnu tenziju kod svojih birača, dok opozicija
pokazuje elemente krize poverenja kod građana", rekao je on.
Politički analitičar je kazao i da je očigledno da SPS sa 9,5 odsto podrške
ima određeno utemeljenje u biračkom telu, te da ta stranka može da zadrži
uticaj sa prethodnih izbora.
Komentarišući to što, po rezultatima istraživanja, Srpska radikalna stranka
(SRS) ima 6,1 odsto podrške, analitičar je ocenio da je SRS sada
najprestižnija stranka desnice koja je, zahvaljujući njenom lideru Vojislavu
Šešelju, iskoračila u zonu političke relevantnosti.
"Ako se Dveri koje imaju 3 odsto podrške, udruže sa Demokratskom strankom
Srbije (2 odsto) mogu ući u parlament", dodao je Vuk Stanković.
Po rezultatima, Demokratska stranka (DS) je na trećem mestu, nakon SNS i SPS,
sa 7 odsto, dok Socijademokratska stranka (SDS) ima 3,1 odsto.
Upitani da li odobravaju ono što radi i govori određeni političar, 56 odsto
ispitanika je navelo da veruje premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, 36 odsto
predsedniku Tomislavu Nikoliću i 35 odsto potpredsednici Vlade i ministarki
građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorani Mihajlović.
O odzivu na moguće na pokrajinske izbore, analitičar Stanković je istakao da
bi sigurno glasalo više od 40 odsto građana, dok bi 65 odsto znalo za koga
da glasa.
"SNS je na pokrajinskim izborima malo slabija u odnosu na republički nivo
(46 odsto), kao i SPS (6,9 odsto), a DS malo jači (11 odsto), dok je SRS u
granicama rezultata kao na republičkom nivou", naveo je on.
Oko 48 odsto ispitanika podržava ideju nacionalnog pomirenja u Srbiji, dok
65 odsto misli da je ekonomska kriza i dalje najveća opasnost po zemlju.
U istraživanju putem telefonske ankete, učestvovalo je 1.150 ispitanika.
|
|
Oglasavanje Marketing
|