|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Papa Franja u subotu u poseti Srajevu |
| |
 Papa
Franja u subotu stiže u posetu Sarajevu s ciljem da ohrabri ukrštanja
svetova i vera u Bosni, 20 godina posle potpisivanja dejtonskog mirovnog
sporazuma kojim je okončan rat u toj zemlji, 1992-1995.
"Dolazim među vas ... da iskažem podršku ekumenskom i međureligijskom
dijalogu, te iznad svega da pružim podršku za miran suživot u vašoj zemlji",
poručio je papa Franja u video poruci upućenoj u ponedeljak stanovnicima
Sarajeva.
Nešto više od osam meseci posle odlaska u Albaniju, drugu balkansku zemlju
na "periferiji" Evrope, papa potvrđuje svoju privrženost suživotu naroda i
religija, navodi agencija Frans pres.
Agencija ukazuje da se na čelo bosanskog predsedništva smenjuju svakih osam
meseci predstavnici Srba, Muslimana i Hrvata, i da je sada srpski
predstavnik na čelu.
Upravo taj zajednički život papa Franja želi da podrži u zemlji obeleženoj
istorijom gde je rat između različitih zajednica ostavio tragove, navodi
agencija. Papa ide u Sarajevo da prenese "poruku mira, pomirenja i
zajedničke izgradnje zemlje", u kojoj je "međuverski dijalog neophodan",
rekao je prošle nedelje novinarima portparol Vatikana Federiko Lombardi.
Lombardi je rekao da je važno da se pošalje poruka mira i pomirenja iz
glavnog grada Bosne, obeleženog ratom.
"Sarajevo ima ogromno istorijsko i kulturno značenje za prošli vek. Prvi
svetski rat je tu počeo i to je mesto gde je pitanje mira i rata
fundamentalno i izuzetno aktuelno", rekao je Lombardi.
Jedan od glavnih momenata papine posete koja će trajati desetak sati, biće
međuverski sastanak popodne. Papa Franja će razgovarati s predstavnicima
katoličke, pravoslavne, muslimanske i jevrejske vere.
Muslimani su većinski narod u Bosni i predstavljaju oko 40 odsto
stanovništva, slede pravoslavni Srbi, koji čine 31 odsto, i katolici, skoro
svi Hrvati sa 10 odsto, dok Jevreji sada predstavljaju samo malu manjinu,
podseća Frans pres.
Hrvatska manjina se oseća stešnjeno u zemlji podeljenoj na dva dela
Dejtonskim sporazumom iz 1995. koji je okončao sukob (1992-1995) u kome je
poginulo oko 100.000 ljudi, navodi Frans pres. Papa želi da ih ohrabri da
ostanu.
U svojoj video poruci od ponedeljka on je pozvao katolike da budu uz svoje
sugrađane i da doprinesu izgradnji drušva koje ide ka miru, suživotu i
uzajamnoj saradnji.
Većinski muslimanski grad Sarajevo se već uveliko sprema da papi priredi
toplu dobrodošlicu, piše agencija AP. Već se prodaju šolje s likom pape u
radnjama za suvenire, pored spomenika pape Jovana Pavla Drugog ispred
katedrale Srca Isusova u centru Sarajeva. Muslimanski majstori napravili su
drvenu stolicu na kojoj će papa sedeti, a katolički majstori oltar za misu
koju će održati.
U Srebrenici se sprema mešoviti hor muslimanske i pravoslavne dece koji će
otpevati pesmu ljubavi tokom papine mise na stadionu u Sarajevu.
Papa će 6. juna u 9.00 ujutru sleteti na aerodrom u Sarajevu gde će biti
priređen svečani doček.
Franja će se sastati s predstavnicima vlasti u BiH, biskupima, sveštenicima,
redovnicima, bogoslovima i mladim ljudima u BiH.
Svetu misu "za mir i pravdu" će služiti u 11.00 na olimpijskom stadionu
Koševo u Sarajevu. Očekuje se da će prisustvovati 65.000 ljudi.
Najmanje 5.000 policajaca biće raspoređeno u glavnom gradu Bosne radi
obezbeđenja, ali Vatikan nije posebno zabrinut za bezbednost pape, rekao je
Lombardi novinarima.
Ovo je druga poseta jednog pape Sarajevu posle posete Jovana Pavla Drugog
1997. godine. Papa Jovan Pavle je takođe 2003. posetio Banjaluku u Bosni.
|
|
Gruevski: Odluka o prevremenim izborima - pozitivan impuls |
| |
Makedonski premijer Nikola
Gruevski ocenio je da je saglasnost postignuta sa opozicijom o održavanju
prevremenih parlamentarnih izbora, uz posredovanje evropskog komesara za
proširenje Johanesa Hana, "pozitivan impuls u nameri da se stabilizuje
situacija u zemlji", preneli su danas mediji u Skoplju.
Gruevski je za televiziju Sitel izjavio da žali što vlada nije dobila ceo
mandat, nakon takođe prevremenih parlamentarnih izbora u aprilu 2014, "da
može da završi sve obećane projekte i da pokaže sve planirane performanse",
ali je naveo i da je u podršku građana siguran i na prevremenim izborima
iduće godine.
"Svesni smo da je građanima preko glave prevremenih izbora. Odluka je
donesena zbog interesa građana za obezbeđivanje ekonomskog razvoja i
sigurnog okruženja za poslovanje. Sada je potrebna maksimalna
konstruktivnost bez špekulacija i lažnih izjava, da se produži i da se
postigne ono što je važno za državu - stabilnost i sigurnost", kazao je
Gruevski.
Gruevski je povodom dogovora o održavanju prevremenih parlamentarnih izbora
najkasnije do kraja aprila 2016.rekao da je njegova ideja bila da se održe
redovni izbori 2018, nakon isteka mandata aktuelne vlade, ali je dodao i da
je "siguran u podršku građana njegovoj politici ekonomskog razvoja".
"Korak (prema izborima) je sigurnost da verujemo i da smo čvrsto ubeđeni u
to da će građani odabrati našu opciju a ne opciju nesigurnosti,
destruktivnosti, širenja mržnje na štetu države zbog partijskih i ličnih
interesa. Pozivam sve koji žele dobro državi da se odnose pozitivno i
konstruktivno i da pre svega i iznad svega stave državne interese", kazao je
Gruevski.
Gruevski, koji je i lider vladajuće VMRO DPMNE, rekao je da smatra da je u
situaciji u kojoj se Makedonija trenutno nalazi "najbolje da se okonča
agonija u koju je opozicija unela Makedoniju", kao i da je njegova odluka
doneta na osnovu interesa građana za obezbeđivanje ekonomskog razvoja i
realizacije obećanih projekata.
Načelni dogovor da se u Makedoniji održe prevremeni parlamentarni izbori,
najkasnije do kraja aprila 2016. postignut je pre dva dana u Skoplju, na
zajedničkom sastanku evrokomesara Johanesa Hana sa liderima četri najveće
partije u Makedoniji, uključujući premijera Nikolu Gruevskog i lidera
opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva.
U pregovorima o načinu rešavanja krize u Makedoniji učestvovali su i lideri
Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmeti i Demokratske partije
Albanaca, Menduh Tači, a zajedničkom sastanku prisustvovao je i ambasador EU
u Skoplju Aivo Orav, u čijoj je rezidenciji sastanak održan, kao i ambašador
SAD u Makedoniji Džes Bejli.
Kako je nakon sastanka u utorak izjavio Johanes Han, sledeće nedelje u
Briselu će biti održana nova runda pregovora na kojoj će biti precizirani
detalji postignutog političkog dogovora, a na tom sastanku će se pregovarati
i o tome ko će sprovesti vanredne parlamentarne izbore i ko će do tada biti
na čelu vlade, kao i o obnovi biračkog spiska.
Politička i institucionalna kriza u Makedoniji traje od aprila 2014, kada
SDSM nije priznala rezultate prevremenih parlamentarnih izbora, i od kada
njeni poslanici ne učestvuju u radu makedonskog parlamenta, a produbila se
početkom godine kada je premijer Nikola Gruevski optužio lidera SDSM "za
rušenje ustavnog poretka".
Lider SDSM Zaev je zatražio neopozivu ostavku premijera Gruevskog koga je,
ilustrujući to snimljenim telefonskim razgovorima, optužio za korupciju,
nameštanje izbornih rezultata i kriminal, kao i za nezakonito prisluškivanje
više od 20.000 građana i zatražio formiranje tehničke vlade i prevremene
izbore.
Gruveski je Zaeva optužio da je do snimaka prisluškivanih razgovora, čiju
autentičnost u najvećem broju slučajeva ne priznaje,"došao uz pomoć jedne
strane obaveštajne službe", zbog čega je protiv Zaeva podneta krivična
prijava pod optužbom za ugrožavanje ustavnog poretka. Zaev tvrdi da je do
prisluškivanih razgovora došao "uz pomoć patriota među makedonskim
obaveštajcima".
Iz EU i SAD je makedonskoj vladi u nekoliko navrata predočeno da se od nje
očekuje da se nepristrasno ispitaju svi navodi o eventualnim krivičnim
delima koja se pominju u do sada objavljenim prisluškivanim razgovorima, u
istoj meri u kojoj je potrebno utvrditi njihovu autentičnost.
|
|
Nećemo pristati na vanredne izbore ako ih organizuje Gruevski |
| |
Lider opozicionog
Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev je izjavio da ta
partija neće pristati na to da Vlada, na čijem se čelu nalazi Nikola
Gruevski, organizuje najavljene prevremene parlamentarne izbore i da će
ukoliko ne dođe do formiranja tehničke Vlade, SDSM izaći iz pregovora i
produžiti sa vaninstitucionalnim delovanjem.
Kako je objavljeno na zvaničnoj internet strani SDSM, ta partija smatra da
je Nikola Gruevski "kreator krize u Makedoniji" zbog čega nije prihvatljivo
da on bude na čelu Vlade koja bi sprovela vanredne parlamentarne izbore,
koji su u načelu dogovoreni na sastanku lidera vlasti i opozicije sa
evrokomesarom Johanesom Hanom u Skoplju 2.juna.
"Dokument (koji je dogovoren 2. juna) sadrži dobru startnu osnovu što sada
treba da poštuju svi potpisnici dokumenta. U dokumentu je precizno navedena
obaveza Vlade koja treba da organizuje sledeće (vanredne parlamentarne)
izbore. Ključno je da li će biti postignut dogovor 10. juna u Briselu, o
tome kakav će biti profil te Vlade", kazao je Zaev.
On je rekao da je stav opozicije poznat javnosti, a to je da je za SDSM
prihvatljiv "svaki format i sastav Vlade u kojoj neće biti (Nikole)
Gruevskog i kreatora krize u Makedoniji".
"Ako se to ne postigne, SDSM će odbiti otpočinjanje pregovora i produžiće sa
utvrđenim vaninstitucionalnim delovanjem", rekao je Zaev.
U Skoplju SDSM od 17. maja svakodnevno održava proteste tražeći ostavku
Vlade Nikole Gruevskog a ispred zgrade Vlade postavljeni su i šatori u
kojima stalno borave aktivisti opozicije.
Tražeći ostavku premijera Nikole Gruevskog SDSM je do sada u 36 navrata
objavljivala medijske "bombe", sadržaje prisluškivanih kompromitujućih
razgovora vladinih zvaničnika, u kojima se govori o korupciji, kriminalu,
nameštanju izbornih rezultata ali i o obmanjivanju javnosti, a Gruevski je
optužen i za nezakonito prisluškivanje više od 20.000 građana.
|
|
Posle kongresa za SDP Crne Gore idu teški dani |
| |
Socijaldemokratska partija (SDP) Crne Gore nije prevazišla unutarpartijske
podele i probleme ishodom svog kongresa na kome je za lidera te stranke
ponovo izabran Ranko Krivokapić, prva je ocena analitičara u Podgorici.
Politički analitičar Zlatko Vujović je ocenio da za SDP "idu teški dani",
jer, kako je objasnio, partija je ostala "duboko podeljena, bez minimalnog
stepena poverenja između dva bloka".
Krivokapić, kako se objašnjava, ne sme da preduzima radikalne poteze u
partijskoj politici, što se pre svega odnosi na oštriji zaokret u
koalicionoj saradnji sa Demokratskom partijom socijalista (DPS), jer će
naići na otpor političke struje koju zastupa dojučerašnji kandidat za šefa
partije Ivan Brajović.
Broj glasova koje je Brajović dobio na kongresu, bez obzira na to što nije
izabran za predsednika partije, prema tumačenjima, omogućava mu da "ograniči
manevarski prostor Krivokapića".
Na juče održanm kongresu SDP Krivokapić je dobio 197, a Brajović 162 glasa.
Krivokapić je ocenio da je to "pobeda SDP", kao i da je tako sačuvana
nezavisnost te partije, što se odnosi na poziciju SDP prema DPS.
Brajović je, nakon glasanja, rekao da će Krivokapić u partiji morati da
realizuje ono što je on nameravao da je izabran za predsjednika SDP.
Mada je Brajović pre kongresa uveravao javnost da mu nije cilj da SDP
približi DPS, formirano je uverenje da je njegov cilj bio da umanji oštricu
političkih konflikata sa svojim koalicionim partnerom. U nekim medijima i u
pojedinim opozicionim strankama se spekulisalo da je DPS priželjkivao pobedu
Brajovića.
Za Brajovića koji je ministar saobraćaja i pomorstva u Vladi Crne Gore
izjasnio se i njegov partijski kolega, funkcioner SDP i potpredsednik Vlade
Vujica Lazović.
Sada nije izvesno da li će pobeda Krivokapića nad Brajovićem uticati i na
status Brajovića i Lazovića u crnogorskoj vladi. Takođe, postoje nedoumice
na koji će se način kongresni rezultat SDP odraziti na dalji razvoj
političkih odnosa između te partije i DPS.
SDP, na čelu sa Krivokapićem, ranije se suprotstavljala nekim aspektima
ekonomske politike crnogorske vlade, pre svega, načinu privatizacije.
Premijer Milo Đukanović je više puta optružio SDP da se u parlamentu ponaša
kao opozicija samoj vladi u kojoj ima svoje predstavnike.
SDP je u nekim prilikama, udružujući svoje glasove sa opozicijom, onemogućio
prodaju nekih parcela za potrebe izgradnje velikih turističkih kompleksa iz
čega stoje strani investitori. Zbog toga je DPS optuživao SDP da "progoni
strane investitore".
SDP ima tri ministra u Vladi Crne Gore - Brajovića, Lazovića i Raška
Konjevića, kao i čelne ljude u nekoliko važnih državnih preduzeća.
Ranije se u opoziciji i u nekim crnogorskim medijima spekulisalo da
Krivokapić namerava da napusti koaliciju sa DPS i da pokušava da sa nekim
opozicionim strankama formira novu većinu koja bi , navodno, mogla pobediti
na sledećim parlamentarnim izborima, a Krivokapić je više puta otvoreno
govorio o političkoj ambiciji da DPS pošalje u opoziciju.On je i na
jučerašnjem kongresu stranke rekao da je SDP "najozbiljnija alternativa" DPS.
Ilija Despotović,
Podgorica
|
|
Željko Komšić napušta vladajuću koaliciju u Federaciji BiH |
| |
Predsednik Demokratske fronte
(DF) Željko Komšić izjavio je juče novinarima u Sarajevu da "više nema
parlamentarne većine u Federaciji BiH i da će Predsedništvu DF-a predložiti
da raskine koaliciju na nivou Federacije BiH".
Komšić je rekao da ni premijer Federacije BiH Fadil Novalić (SDA) više nema
podršku DF-a.
"SDA i HDZ mogu napraviti novu parlamentarnu većinu. Više ih je, jači su i
neka traže nove partnere", izjavio je Komšić.
Komšić je izrazio takav stav nakon što je juče Vlada Federacije usvojila
Uredbu o načinu imenovanja upravljačkih struktura u javnim preduzećima.
Prema toj Uredbi, upravljačke strukture u kompanijama koje su u većinskom
vlasništvu države imenuje Vlada Federacije BiH, a ne resorni ministri, čemu
se DF ranije protivio tvrdeći da resorna ministarstva moraju biti odgovorna
za rad javnih preduzeća koja su u njihovom resoru.
Demokratska fronta Željka Komšića u Vladi Federacije BiH ima četiri ministra,
za koja je najavio da će takođe biti povučena.
Nakon prošlogodišnjih održanih opštih izbora u BiH, Stranka demokratske
akcije (SDA), Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ) i DF oformili su
vladajuću koaliciju u Federaciji BiH.
Komšić je rekao da će DF raskinuti koaliciju na nivou Federacije BiH, ali da
će ta stranka ostati partner u vlasti na državnom nivou u Bosni i Hercegovni,
"jer podržava britansko-nemačku inicijativu o reformama u BiH".
Zvanično, DF će se o Komšićevom predlogu o raskidu koalicije izjasniti nakon
što bude održana sednica Predsedništva te stranke.
|
|
Slučaj Bobar banke predat Tužilaštvu BiH |
| |
Republičko tužilaštvo Republike Srpske obavestilo je Transparensi Internešenel
Bosne i Hercegovine (TI BiH) da je glavni republički tužilac predmet "Bobar
banka" prosledio Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, jer postoji osnovana sumnja da
se radi o pranju novca i međunarodnom kriminalu, saopšteno je danas iz TI BiH.
TI BiH je ranije uputio Republičkom tužilaštvu RS zahtev za pokretanje postupka
rešavanja sukoba nadležnosti između Okružnog tužilaštva u Bijeljini, kojem su
prvobitno upućene krivične prijave u vezi sa nestankom gotovo 10 miliona maraka
(oko pet miliona evra) iz trezora Bobar banke, kao i velikom broju spornih
kredita, i Specijalnog tužilaštva RS, koje se proglasilo nenadležnim za ovaj
slučaj, uz objašnjenje da se ne radi o organizovanom kriminalu.
"S obzirom na činjenicu da se u prethodnom periodu, zbog prebacivanja ovog
predmeta između tužilaštava, zapravo niko nije bavio istragama u slučaju Bobar
banke, TI BiH je ponovo poslao upite i Republičkom tužilaštvu i Tužilaštvu BiH,
kako bi se utvrdilo da li je Republičko tužilaštvo rešilo sukob nadležnosti, te
da li su tačni medijski navodi da je Tužilaštvo BiH pokrenulo istražne
aktivnosti u ovom slučaju", navodi se u saopštenju.
Iz Republičkog tužilaštva je stigla potvrda da je predmet prosleđen Tužilaštvu
BiH, dok je, kako se dodaje, Tužilaštvo BiH odbilo dostaviti informacije, uz
obrazloženje da bi se time ugrozili ciljevi koji obuhvataju sprečavanje i
otkrivanje kriminala.
"TI BiH napominje da je od naročito važnosti da jedno od nadležnih tužilaštva u
BiH konačno počne postupati u ovom predmetu, informišući javnost u najskorije
vreme o detaljima optužnice, kao i o osobama", dodaje se u saopštenju.
|
|
Nasilni pokušaj rešenja krize u Sindikatu Crne Gore |
| |
Višemesečni sukob u Savezu
sindikata Crne Gore (ŠCG) kulminirao je juče nasilnim pokušajem ulaska
novoupisanog generalnog sekretara Duška Zarubice i još nekoliko sindikalaca.
Tom prilkom lakše je povređen predsednik Skupštine SSCG Branko Vujisić, kome je
ukazana lekarska pomoć u bolnici u Podgorici.
Ispred sedišta sindikalne organizacije u Podgorici je interventna jedinica
crnogorske policije, a akteri događaja su privedeni u policiju, prenose mediji.
Sukob u Sindikatu aktuelan je već duže vreme od dolaska Marka Nikčevića na čelo
jedne od dve radničke organizacije u Crnoj Gori.
Zarubica je krajem prošle godine izabran za generalnog sekretara, na kongresu
organizacije, ali Nikčević taj izbor ne prihvata smatrajući ga nelegitimnim.
Ministarstvo rada i socijalnog staranja nedavno je odlučilo da se umesto
Nikčevića za generalnog sekretara u registar sindikata upiše Zarubica.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
