|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Srbija se sve više okreće Zapadu |
| |
 Nastavljajući
da se deklariše kao neutralna i verna odnosima sa Rusijom, Srbija se sasvim
očigledno kreće prema Zapadu, piše list.
List citira Vučićevu izjavu da Srbija želi maksimalno dobre odnose sa SAD
kao i da dobije podršku Amerike na putu u EU i navodi da, iako je ekonomski
deo posete važan, ključan značaj ima politički deo.
Iz programa posete sledi da su mnoge teme Vučićevih razgovora u SAD na ovaj
ili onaj način povezane sa Rusijom i spoljnopolitičkom orijentacijom
Beograda. Mada Srbija zvanično nastavlja da se drži politike neutralnosti, u
odnosima sa NATO dogodio se značajan progres, piše Komersant.
Dnevnik navodi da je uoči posete SAD Vučić dao "maltene senzacionalnu"
izjavu da će Beograd prihvatiti preporuke SAD i smanjiti zavisnost od ruskog
gasa i dodaje da su mnogi političari i eksperti to ocenili kao znak
preokreta u srpskoj politici.
Vučić se potom potrudio da omekša svoju izjavu rekavši da Srbija ne prekida
prijateljstvo ni sa Rusijom ni sa Amerikom, i da ne pravi zaokret.
Spoljnopolitički savetnik predsednika Srbije Ivan Mrkić smatra da poseta
srpskog premijera SAD ne udaljava Beograd od Moskve, navodi list.
List napominje da je kada je saopšteno da će Vučić posetiti Vašington, on
dobio poziv ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da poseti Moskvu.
"Namera Srbije da se značajno približi EU i SAD verovatno će izazvati
nezadovoljstvo Moskve, koja smatra Beograd ključnim partnerom na Balkanu.
Moskva je svojevremeno osetljivo odreagovala na priključivanje Crne Gore
sankcijama protiv Rusije i na njene planove da uđe u NATO.
I nedavna izjava makedonskog premijera Nikole Gruevskog kojom je uslovio
priključivanje Turskom toku pozicijom EU, u Rusiji je izazvalo očigledno
razočarenje", piše Komersant.
Dnevnik piše da u datoj situaciji "Moskva nema veliki izbor".
"Ili će balkanske zemlje nazvati proameričkim sa svim posledicama koje iz
toga slede, ili će se složiti da mogu imati dobre odnose i sa Zapadom i sa
Rusijom.
Druga mogućnost je sasvim realna", ocenjuje list i podseća na izjavu šefa
ruske diplomatije Sergeja Lavrova pre godinu dana da "ne treba polaziti od
logike da ako je neko saveznik SAD, ne može biti partner Rusije i obrnuto".
|
|
Alžirski gas nova nada za Evropu, američki preskup |
| |
Države EU u jugoistočnoj
Evropi i Srbija, kao i drugi kandidati za članstvo, 10.jula će u Dubrovniku
razgovarati o dosadašnjim nastojanjima da se obezbediti snabdevanje gasom iz
tri izvora, a pre svega, kako izgraditi neophodnu infrastrukturu, imajući u
vidu da bi 2019. Rusija mogla da obustavi isporuke gasa preko Ukrajine.
Evropska komisija je odlučila da se u tom cilju, pored planiranog dopremanja
azerbejdžanskog gasa Južnim gasnim koridorom, usredsredi na, kako je
predočeno, "ogromne neiskorišćene" rezerve i kapacitete Alžira, dok se za
američki tečni gas smatra da je, bar zasad, preskup.
Sastanak Visoke radne grupe zemalja EU i kandidata za članstvo, verovatno na
ministarskom nivou, u Dubrovniku će prevashodno biti usredsređen na
izgradnju infrastrukture i sistema povezivanja gasovoda na jugu Evrope,
rekli su agenciji Beta zvaničnici u kabinetu evropskog komesara za
energetiku Arijasa Kanjetea.
Oni su potvrdili rešenost Kanjetea i Evropske komisije da se dogradnjom i
izgradnjom terminala za tečni gas otvore nove zamašne mogućnosti i izvori,
naročito za uvoz alžirskog tečnog gasa, a u budućnosti i za tečni gas iz
Amerike i Australije.
Nezvanično, Beti je rečeno da se zasad proučava kako bi u doglednoj
budućnosti mogao da se uvozi
američki tečni gas, koji se vadi iz škriljaca, a zasad je, i zbog pada cena
energenata, previše skup, ali je tesna energetska saradnja uključena u
pregovore SAD-EU o sklapanju ugovora o slobodi trgovine i investicija.
Takođe se računa na povećanje norveških isporuka gasa, kao i korišćenje
nalazišta gasa oko Kipra, a u budućnosti i Iraka i Irana.
Evropska komisija nastoji da što pre stvori uslove da se smanji zavisnost
Evrope od ruskog gasa
i da se nađu novi izvori i putevi snabdevanja, a pomno se proučavaju
mogućnosti za obezbeđenje snabdevanja gasom zemalja jugoistočne Evrope koje
najviše zavise od ruskog gasa.
Kanjeteova portparolka Ana Kaisa Itkonen je Beti rekla da su u ministarsku
radnu grupu EU članica u jugoistočnoj Evrop na tehničkom nivou uključene i
Srbija i druge zemlje regiona koje su kandidati za članstvo u EU.
Cilj je upravo da se sagleda kako pomoći i kandidatima za članstvo u EU da
prebrode krajnje
ozbiljne izazove zbog najava obustave isporuka ruskog gasa 2019-e, objasnila
je Ana Itkonen.
Ona je istakla da planirani Transjadranski gasovod, kapaciteta deset
milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji je deo Južnog gasnog koridora,
nije jedini izvor koji bi nadomestio ruski gas, već se traže bar tri nova
izvora.
Portparolka evropskog komesara za energetiku je dodala da Brisel nije protiv
izgradnje Turskog toka, za koji su Moskva i Ankara rekli da će imati
kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa, a što je tačno onoliko ruskog
gasa koji u Evropu stiže preko Ukrajine.
Ana Kaisa Itkonen je dodala da Evropska komisija želi da bude sigurna da će
ceo projekat Turski tok biti ostvaren saglasno pravilima EU, kako kada je
reč o zakonima tako i bezbednosti dotoka gasa.
"Ne želimo da prekinemo partnerstvo sa Rusima kada je u pitanju snabdevanje
gasom, već da obezbedimo snabdevanje iz više izvora, a ne samo ruskog",
rekla je ona.
|
|
Raste broj Nišlija koji će odmor provesti u svom gradu
|
| |
Smanjenje penzija i plata u
javnom sektoru, mala i neredovna primanja u privatnom sektoru, kao i veliki
broj nezaposlenih, glavni su razlozi što će i ovog leta veliki broj
stanovnika Niša odmor provesti u sopstvenom gradu.
Turistički radnici u Nišu procenjuju da će put Grčke, Crne Gore, Bugarske,
Makedonije ili Italije, predstojećih letnjih meseci krenuti oko 30 odsto
manje Nišlija nego prošle godine, odnosno verovatno za polovinu manje u
odnosu na period od pre četiri ili pet godina.
Zaposleni u turističkim agencijama jednoglasni su u ocenama da je među onima
koji sebi mogu da priušte odmor na moru, Grčka i dalje najpopularnija
destinacija.
"Najtraženija mesta su ona koja se nalaze u Olimpijskoj regiji u Grčkoj -
Paralija, Leptokarija i Olimpik Bič, jer su ona i najjeftinija. Traži se
prvenstveno smeštaj u privatnim kućama i apartmanima jer je jeftiniji od
smeštaja u hotelima", kaže za Betu direktor agencije "Niturs" Igor Simov.
Jelena Stamenković iz agencije "Mondorama" je potvrdila da je Grčka i ovog
leta najpopularnija među stanovnicima Niša i okolnih mesta, ali ističe da
ima i onih koji će odmor provesti u drugim zemljama.
"Turska, Španija i Italija su aktuelne kao i prethodnih godina, a za te
aranžmane, pogotovu ukoliko uključuju dugu vožnju autobusom odlučuju se
prvenstveno mlađi ljudi. Sve popularnija destinacija je i Rusija, a tamo
odlaze oni koji su do sada obišli sve zemlje u okruženju", objasnila je
Stamenković.
Direktor "Eurotursa" Milan Petković kazao je da je ta agencija uspela da
zadrži isti broj turista kao i prošle godine za veliku većinu destinacija.
"Traženi su kao i ranijih godina apartmani na Halkidikiju i hoteli u
Turskoj, dok je Bugarska ponovo aktuelna. Međutim, nakon dešavanja u
Kumanovu, potpuno je opalo interesovanje za letovanje u Ohridu", rekao je
Petković.
Prema njegovim rečima, cene aranžmana za letovanje u inostranstvu nisu
promenjene u odnosu na prošlu godinu, a sve veći broj Nišlija kupuje ih u
vreme "last minut" akcija jer su tada i za 40 odsto niže od redovnih.
|
|
Mali broj raseljenih našao pravdu pred sudovima na Kosovu |
| |
Direktor Kancelarije za
Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je juče da postoji nezadovoljstvo jer
je mali broj interno raseljenih lica sa Kosova kojima je potpuno ili
delimično uništena imovina ili su im kršena druga prava našao pravdu pred
pravosuđem u pokrajini.
Đurić je istakao da međunarodna zajednica ne sme da dozvoli da se pred
njenim očima odvija proces "legalizacije otimanja imovine" na teritoriji
Kosova.
"Statistika je tu neumoljiva. Interno raseljana lica sa Kosova i Meohije
prijavila su da im je potpuno ili delimično uništo više od 34.000 stambenih
objekata. Međutim, zbog nezaintresovanosti i povremene opstrukcije
privremenih institucija nije uspostavljen delotvoran sistem pune
kompenzacije oštećenih", rekao je Đurić.
"Naprotiv na Kosovu i Metohiji se i dalje nekažnjeno nastavlja uništavanje
imovine Srba, a i drugih nealbanaca. Doduše, na nivou incidenata. Ali čak ni
taka vrsta aktivnosti nije zaustavljena", rekao je Đurić u Beogradu na
otvaranju okruglog stola "Zaštita prava izbeglica i raseljenih lica u
mestima prethodnog boravka".
Đurić je na skupu povodom završetka projekta "Podrška sprovođenju strategije
za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike - pravna pomoć" rekao da
se "paralegalnim postupcima pred kosovskim pravosuđem opstruira povraćaj
nezakonito oduzete imovine i legalizuje "otimačina".
"Ostaje nam nada da će se snažnijim pritiskom međunarodne zajednice i
promenom politike u Prištini, ali i stupanjem na funkciju srpskih sudija i
tužilaca u kosovskometohijskom pravosuđu stvoriti uslovi da se prema
najvišim evropskim standardima zadovolje prava interno raseljnih na imovinu
i adekvatno stanovanje, a time stvore i minimalni preduslovi za njihov
povratak", naveo je Đurić.
Direktor Kancelarije za Kosovo je kazao da se masovna pojava otimanja i
uništavanja imovine može oceniti kao "kampanja" čiji je cilj stvaranje
monoetničkih sredina u kojima nema mesta za nealbance.
Đurić je rekao da međunarodna zajednica ne sme da dozvoli da se pred njenim
očima odvija proces "legalizacije otimanja imovine" na teritoriji Kosova.
"Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, budući da se odvija paralelno sa
procesom evrointegracija, mora da među većinske žitelje Kosova i Metohije
poseje i nešto evropskih vrednosti, kao što su multikulturalnost,
tolerancija i inkluzija. Srbija će u tome biti iskren saveznik i
međunarodnoj zajednici, ali i privremenim institucijama u Prištini", naveo
je on. Đurić je objasnio da je pravna pomoć u okviru projekata pružena u
5.587 predmeta.
"Do kraja je zatvoreno 1.856 predmeta, dok je ostao otvoren 3.731 predmet.
Zbog toga izražavam nadu da će međunarodni donatori uvideti značaj daljeg
finansiranja pravne pomoći najvećim žrtvama nedovoljno efkasnog procesa
normalizacije odnosa Beograda i Prištine", rekao je Đurić.
On je rekao da je pomoć pružana u predmetima koji se odnose na nadoknadu
štete za uništenu imovinu, povraćaj uzurpirane imovine, protivpravno
zauzimanje nepokretnosti, privatizaciju društvenih preduzeća prilikom koje
radnicama srpskih preduzeća nije plaćena nikakva nadoknada.
Đurć je rekao da iskustvo BiH pokazuje da oštećeni mogu da dobiju bar
materijalnu odštetu.
Komesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je da u Prištini danas živi 26
Srba, u poređenju sa nekadašnjih 42.000, a da u Prizrenu gde je bilo oko
20.000 Srba, danas živi tridesetak.
"Mereno brojem održivih povrataka i visinom sredstava koje je mđunarodna
zajednica opredelila za tu svrhu ovo je najskuplji i najneuspešniji povratak
u svetu", rekao je Cucić i dodao da je Srbija dala sve od sebe da
normalizuje odnose sa Prištinom.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je danas da je projekat
pružanja pravne pomoći EU poržala sa 2,3 miliona evra i podsetio da EU nudi
besplatnu pravnu pomoć izbeglim i interno raseljenim od 2008. godine.
Devenport je rekao da besplatna pravna pomoć znači angažovanje pravnika koji
svakodnevno pomažu izbeglim i raseljenim licima u rešavanju imovinsko-pavnih
poslova i zastupaju ih pred sudovima na svim nivoima.
On je ocenio da je takav vid pomoći vrlo značajan i da će EU zbog toga u
drugoj polovini godine pokrenuti još jedan takav projekat.
O svom iskustvu govorila je Dragana Jovanović koja je uz pomoć projekta
pravne pomoći dobila postupak pred Ustavnim sudom Kosova i nakon 14 godina
uspela da vrati svoju imovinu.
|
|
Mekejn: Srbija zaslužuje snažnu podršku SAD |
| |
Srbija može da računa na
američku podršku i investicije, izjavio je američki senator Džon Mekejn,
predsedavajući senatskog Odbora za oružane snage.
Mekejn je razgovarao juče sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem u zgradi
američkog Senata u Vašingtonu.
Kako je preneo Glas Amerike, senator je izjavio da je imao odličan sastanak
sa Vučićem, koga "veoma ceni" i s kojim je imao priliku da se sastane i
ranije.
"Radujem se što ću posetiti Srbiju i doći u Beograd, tako da možemo da
nastavimo dijalog o značaju odnosa naših dveju zemalja. Srbija je prešla dug
put i zaslužuje snažnu američku podršku, uključujući investicije američkih
kompanija i korporacija. Apsolutno, možete računati na našu podršku u
evroatlantskim integracijama", izjavio je Mekejn, dodajući da je srpska
vlada veoma uvažena u SAD.
Kako je naveo, jasno je da SAD ne daju direktive Evropskoj uniji šta da
radi, ali mogu da pomognu na ekonomskom i diplomatskom planu.
Premijer Srbije izrazio je duboku zahvalnost senatoru Mekejnu na podršci i
pomoći, navodi Glas Amerike.
|
|
Povećan broj turističkih poseta Beogradu |
| |
Beograd je u prva četiri
meseca 2015. godine posetilo 196.799 gostiju, što je za 10 odsto više nego u
istom periodu prošle godine, saopštila je danas Turistička organizacija
Beograda (TOB).
Kako se ističe, broj turističkih noćenja povećan je za 12 odsto u odnosu na
isti period 2014. godinu, na 392.129.
Prema podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, srpsku
prestonicu je u periodu januar-april posetilo 40.085 domaćih gostiju, dok je
inostranih turista, uz povećanje od 10 odsto, bilo 156.714.
Najveći broj gostiju je došao iz Hrvatske - 12.223, zatim iz Slovenije -
10.127, Grčke - 9.907, Turske - 9.863, Nemačke - 8.791, Bosne i Hercegovine
- 8.735, Bugarske - 8.695, Crne Gore - 7.977, Italije - 7.159, Makedonije -
6.088 i Rusije - 5.791.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
