U trenutku kada je sudar kreditora i Atine oko konačne nagodbe u cilju izvlačenja Grčke iz krize dostigao vrhunac, evropski komentatori ocenjuju da je grčka drama pitanje geopolitike i u pozivu Nemačke i Francuske za osetno zbijanje redova unutar evrozone, vide korak ka stvaranju "Evrope u dve brzine".
Poruka Atine i Berlina glasi da se ekonomski udruže oni koji žele i unutar evrozone, a to znači da bi "dve brzine" bile i u zoni evra, isto kao i u celoj EU.
To omogućava i temeljni akt EU, Sporazum iz Lisabona, jer dozvoljava tešnju saradnju grupe članica Unije, a dopušta da druge to ne žele, što se upravo vidi u činjenici da je samo deo država EU unutar evrozone i šengenskog sistema bez granica.
Dosad se to nije videlo baš kao "Evropa u dve brzine", ali je grupa socijalističkih stranaka u EU izdala saopštenje u kojem kažu da bi neuspeh pregovora s Atinom "bio početak kraja evrozone".
U saopštenju koje je potpisao predsednik te grupe Đani Pitela "upozoravaju se oni koji bi hteli da iskoriste grčku krizu da izgrade novi model za evrozonu, evrozonu u dve brzine", da bi time otkinuli slabije od jačih, što, kako se navodi, "nije Evropa koju želimo".
Pitela delom cilja i na želje britanskog premijera Dejvida Kamerona da se unutar EU izvrše institucionalne promene i da se Londonu omogući da napusti neke zajedničke politike EU.
Socijalistički ministri u nemačkoj i francuskoj vladi, Zigmar Gabrijel i Emanuel Makron, upravo su zatražili ekonomsko i socijalno jačanje evrozone, s tim da to prihvate članice koje to žele, jer, kako su naveli, "grčka i britanska situacija, ma koliko bile različite, svedoče da se sve više razilaze opšti evropski interes i nacionalni interesi" i da je "evropski ideal pogođen u srce".
Nemački i francuski ministar kažu da EU više ne može da čeka i traže ekonomsko i socijalno ujedinjavanje evrozone, ne čekajući da se to dogodi u celoj EU. Oni naročito upiru prstom na teški socijalni i politički problem nezaposlenosti, posebno mlade generacije "kojoj preti da postane žrtvovano pokolenje".
Druga velika teškoća evropskog ustrojstva su, predočavaju Gabrijel i Makron, "jačanje političkih zategnutosti, snaženje antievropskih struja i sukobi između samih članica EU". Oni zato traže da se neodložno otvori ekonomska i politička rasprava o sudbini evrozone, što znači i cele EU.
Sinoćnji razgovori grčkog premijera Aleksisa Ciprasa s čelnicima Evropske komisije i Evrogrupe pokazao je da poverioci EU i Međunarodni monetarni fond (MMF), Atini samo donekle popuštaju u zahtevu da ne bude udara na siromašne slojeve, ali traže da Cipras učini ustupke oko ključnih pitanja povećanja PDV-a i kresanja penzija.
Za vladu u Atini, koja je na vlast došla obećanjem da će odbaciti dalje pogubno "stezanje kaiša", to znači da donekle mora popustiti i uslišiti zahtev EU, Evropske centralne banke i MMF da dodatnim merama štednje iznedri najmanje dve milijarde evra. Tada bi Atini poverioci oslobodili sada zamrznutu tranšu pomoći od 7,2 milijarde evra, što bi Grčkoj omogućilo da plati dospele dugove i kamate.
Mnogi zvaničnici u EU naglašavaju da nikako ne žele da se dođe do najlošijeg scenarija, a to je da Grčka bude primorana da ode iz evrozone, ali je predstavnik za štampu vlade u Atini saopštio da će biti organizovan referendum ili iznet zahtev da se izjasni parlament, ako ne bude nagodbe s poveriocima.
Izlazak Grčke iz evrozone bi bio ekonomski loš za sve, berze bi bile uzdrmane. Amerikanci štaviše upozoravaju da bi to imalo loše posledice po svetsku privredu, a unutar Evropske unije bi objektivno nastala nova dublja podela na članice u evrozoni i one izvan zone evra.