|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ukidanje fosilnih goriva uz ogromne ekonomske promene |
| |
Ukidanje upotrebe fosilnih goriva do kraja veka, o čemu su se
dogovorili lideri Grupe sedam industrijski najrazvijeniji zemalja,
predstavlja cilj čije ispunjenje zahteva dramatične promene i prevladavanje
prepreka povezanih s tehnologijom, finansijama i političkom voljom.
Uprkos velikim dostignućima na polju obnovljivih izvora energije, svet je i
dalje zavisan od fosilnih goriva koje snabdeva strujom kuće i preduzeća,
koje pokreće automobile, kamione, avione i brodove.
Emisija ugljen-dioksida koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva sve više
raste, najviše zbog brzog industrijskog rasta Kine, Indije i drugih
ekonomija u razvoju i već je premašila 30 milijardi tona godišnje, prema
podacima Međunarodne agencije za energiju. Lideri G7 su se na samitu u
ponedeljak u Nemačkoj dogovorili da te emisije gasova s efektom staklene
bašte postepeno budu smanjene na nulu do kraja ovog veka.
To bi, pre svega, značilo promenu u proizvodnji električne energije. Danas
se dve trećine električne energije dobija sagorevanjem fosilnih goriva,
uglavnom uglja i gasa, navodi agencija Asošiejted pres.
Veća proizvodnja solarne, nuklearne, geotermalne, hidro energije i energije
vetra je moguća, ali to zahteva određene mere, kao što je uvođenje poreza na
ugljenik, čime bi ti izvori postali konkurentniji gasu ili uglju, koji je
veoma jeftin. Takva mera je, međutim, i dalje sporna u mnogim državama.
Da bi izvori energije kao što su sunce ili vetar, koji zavise od vremenskih
prilika, bili konkurentniji, takođe je potrebno unapređenje tehnologije,
prvenstveno naći način kako efikasnije čuvati tako dobijenu energiju.
"Dekarbonizacija" u sektoru saobraćaja bila bi još komplikovanija. Iako se
već koriste električni automobili ili vozila koja koriste biogorivo, za
potpunu zamenu fosilnih goriva za avione ili brodove biće potrebno mnogo
vremena.
Još više vremena će proći pre nego što fosilna goriva budu zamenjena u nekim
industrijskim procesima, kao što je proizvodnja čelika.
Zbog toga mnogi naučnici i ekonomisti kažu da su zahtevi za potupno
izbacivanje fosilnih goriva nerealni i da bi umesto toga trebalo da se radi
na odlaganju emisija ugljen-dioksida duboko u unutrašnjost Zemlje, gde
nemaju uticaja na klimu.
Lideri G7 nisu detaljno razmotrili kako rešiti sva ta pitanja, a države UN,
koje ove godine treba da se dogovore o novom sporazumu o borbi protiv
klimatskih promena, ne mogu da se dogovore ni o mnogo manjim pitanjima, kao
što je da li pojedinačne ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida treba
obnavljati na pet ili 10 godina.
|
|
Slovački, poljski i češki huligani zajedno protiv izbeglica |
| |
Stotine slovačkih, čeških i poljskih huligana planiraju zajednički protest
20. juna na Glavnoj železničkoj stanici u Bratislavi zbog kvota za prijem
izbeglica iz Afrike i s Bliskog istoka koje je predložila Evropska komisija
uprkos otporu dela članica Evropske unije.
"Masovni priliv afričkih imigranata danas ugrožava Evropu. Kao Slovaci,
Sloveni i Evropljani kategorično odbijamo da budale iz Brisela i Evropskog
parlamenta svojim nelogičnim odlukama uništavaju temelje izvorne evropske
kulture i prosperiteta", objavili su navijački sajtovi čeških, slovačkih i
poljskih fudbalskih klubova, javljaju danas slovački mediji.
Na Fejsbuku je protest "STOP islamizaciji Evrope! Zajedno protiv diktata
Brisela za Evropu, za Evropljane" podržalo više od 2.700 ljudi.
Portparolka gradskih vlasti Bratislave Ivona Skokankova rekla je da će
policija nadžirati pohod srednjeevropskih fudbalskih huligana od Glavne
železničke stanice do zastupništva Evropske komisije 20. juna i upozorila da
će protest biti zabranjen ako bilo kako bude prekršen zakon.
U isto vreme na istom mestu okupljanje su najavili i protivnici huligana i
desničarskih radikala na čelu s pokretom Bratislava bez nacista a na
društvenim mrežama okupljaju se na profilu "Zajedno protiv mržnje/Bratislava
blokira".
|
|
Ostavke zvaničnika Poljske zbog prisluškivanja |
| |
Četiri ministra i predsednik
Skupštine Poljske su u sredu podneli ostavke zbog obnovljenog skandala iz
2014. oko tajnih snimaka zvaničnika.
U neočekivanom političkom potresu, ministri zdravlja, sporta, finansija i
bezbednosti, kao i predsednika Skupštine Radek Šikorski, rekli su da odlaze
za dobrobit stranke Građanske platforme samo četiri meseca pre opštih izbora.
Četiri druga niža vladina zvaničnika takođe su podnela ostavke u velikoj
krizi za tu stranku koja je na vlasti osam godina.
Stranka je pod pritiskom posle prošlomesečnog poraza sadašnjeg šefa države
na predsedničkim izborima, što je pokazalo rastuće nezadovoljstvo politikom
Građanske platforme.
Premijerka Eva Kopač je prihvatila ostavke, a njena predstavnica za štampu
Malgoržata Kidava-Blonska je rekla za AP da će premijerka verovatno u
ponedeljak imenovati zamene za četiri ministra.
Ostavke su izazvane nelegalnim objavljivanjem ove nedelje na Fejsbuku
dosijea iz još tekuće istrage prisluškivanja, što je pokrenulo pitanje
procedura tokom osetljivih istraga i pitanje zaštite podataka.
Mnogi politički analitičari kažu da bi taj slučaj mogao da podrije šanse
vladajuće stranke na jesenjim izborima. Ministri i Šikorski koji je tada bio
ministar spoljnih poslova, tajno su snimani tokom privatnih sastanaka u
restoranima u Varšavi 2013. i 2014. godine.
Trake su procurele u jedan nedeljnik koji ih je objavio, a Poljaci su ljuti
što političari, lobisti i poslovni ljudi raspravljaju o poslovima i
napredovanju u karijeri, dok večeraju jastoge.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova, Bartlomiej Sienkjevič, izgubio je
posao zbog tog skandala, a tadašnji pr emijer Donald Tusk je aludirao da su
umešane strane obaveštajne službe, ali sve je ostalo na tome.
Istraga ilegalnih snimaka još je u toku i vidno ljuta premijerka Kopač je
rekla da je curenja tajnih dosijea u štampu do sada jedini poznati rezultat
istrage.
Kopacz je nagovestila da bude otpušten tužilac Andžej Šeremet koji nadgledao
istragu. Ona je rekla da istraga ide sporo i da ne prihvata njegov izveštaj
o tome kako su dosijei iz istrage procurili u štampu. Četvorica koja su
podneli ostavke su ministar zdravlja Bartoš Arlukovič, ministar sporta
Andžej Biernat, ministar finansija Vlodžimijerž Karpinski, i Jacek Cičocki,
ministar zadužen za bezbednost.
|
|
U Belgiji istraga zbog navoda o špijuniranju |
| |
U Belgiji je otvorena istraga
zbog navoda da su nemačke tajne službe, u saradnji sa američkom Nacionalnom
obaveštajnom službom (NSA) špijunirale evropske zvaničnike i niz značajnih
institucija u Evropi, posebno onih vezanih za odbranu, saopštio je portparol
belgijskog tužilaštva.
"Možemo da potvrdimo da je otvorena preliminarna istraga", rekao je
portparol federalnog tužilaštva Žan Paskal Toro.
Belgijska vlada je od obaveštajne službe Belgije već zatražila sprovođenje
istrage.
Ako bi se utvrdilo da su nemačke tajne službe prisluškivale evropske
zvaničnike i institucije, Nemačka bi morala da pruži određena objašnjenja,
rekli su belgijski zvaničnici.
"To bi posebno bilo nezgodno, ako se ima u vidu oštra reakcija nemačke
kancelarke Angele Merkel posle navoda da je NSA prisluškivala njen mobilni
telefon.
Ona je tada odmah telefonirala (predsedniku SAD) Baraku Obami i tražila
objašnjenja", rekao je belgijski ministar za telekomunikacije Aleksandar De
Kro.
Istraga u Belgiji je pokrenuta zbog navoda da je NSA nemačkim obaveštajnim
službama dala mejl adrese i brojeve mobilnih telefona koje je u periodu
između 2005. i 2008. godine trebalo prisluškivati, pod izgovorom borbe
protiv terorizma.
Nemačke službe su, međutim, to iskoristile za prisluškivanje evropskih
visokih zvaničnika i nekih institucija.
|
|
Južna Koreja prijavila 10. smrtni slučaj od MERS-a |
| |
Južna Koreja prijavila je
juče deseti smrtni slučaj od MERS-a, mada zvaničnici kažu da je zaraza tim
virusom prošla vrhunac.
Epidemija Bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS) izazvala je paniku u
Južnoj Koreji gde je više od 120 ljudi zaraženo pošto je jednom
68-godišnjaku dijagnostifikovana ta bolest posle povratka s Bliskog istoka.
Većina umrlih su već imali zdravstvene tegobe, poput respiratornih problema
ili raka. Oko 3.800 ljudi u Južnoj Koreji je izolovano pošto su imali
kontakt sa zaraženim, sopštilo je ministarstvo zdravlja. Širom zemlje je
zatvoreno više od 2.600 škola i vrtića.
MERS je otkriven 2012. i najčešće se od njega oboleva u Saudijskoj Arabiji.
Pripada porodici koronavirusa poput obične prehlade i SARS-a i može izazvati
groznicu, probleme s disanjem, upalu pluća i otkazivane bubrega. Veruje se
da je virus prvo prenesen s kamila, ali se može prenositi i preko ljudskih
telesnih tečnosti.
Prema podacima Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu bolesti, zasad je
zabeleženo skoro 1200 slučajeva širom sveta od kojih je više od 480 umrlih.
|
|
Grad Njujork raspodelio dodatnih 330 policajaca zbog kriminala |
| |
Gradske vlasti Njujorka
odlučile su da upute dodatnih 330 policajaca po ulicama u borbi protiv
rastućeg kriminala i povećanog broja ubistava.
Oko 330 policajaca biće stalno na terenu i u patrolama u deset njujorških
četvrti, poput Bronksa i Bruklina, gde je porastu stopa kriminala.
Njujorška policija je saopštila da je od početka godine bilo 450 pucnjava,
dok ih je bilo 428 prošle godine i dodala da je bilo 143 ubistva a prošle
godine 121.
"Nastavićemo tu strategiju dok ne padne stopa kriminala", rekao je komesar
njujorške policije Bil Breton i dodao da je Njujork jedan od najbezbednijih
gradova u SAD ali je ta bezbednost "popustila" u nekim kvartovima.
Njujork ima 8,4 miliona stanovnika i oko 34.500 policajaca.
|
|
U SAD manje voljni za slanje ekonomske pomoći Ukrajini |
| |
Amerikanci su manje voljni od
Evropljana da pošalju ekonomsku pomoć Ukrajini, gde se vlasti bore da održe
privredu u trenutku sukoba na istoku zemlje sa proruskim separatistima,
navodi se u rezultatima istraživanja.
Istovremeno, kod Amerikanaca je zabeležena veća podrška nego kod Evropljana
za eventualnu upotrebu vojne sile protiv Rusije, ukoliko Moskva napadne neku
susednu zemlju članicu NATO.
Istraživački centar Pju sproveo je istraživanje u osam zemalja članica NATO
- SAD, Britaniji, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj i Španiji.
Anketa je sprovedena u aprilu i maju i obuhvatila je po oko 1.000 ispitanika
iz svake zemlje.
Od ovih osam članica NATO, u Italiji je zabeleženo još manje raspoloženje za
slanje ekonomske pomoći Ukrajini nego u SAD (62 odsto), dok je najveće u
Poljskoj i Španiji (77 odsto).
Za slanje vojne pomoći Ukrajini u SAD je bilo 46 odsto ispitanika, dok ih je
u Poljskoj bilo 50 odsto. U Nemačkoj je eventualnu vojnu intervenciju u
Ukrajini podržalo samo 19 odsto anketiranih.
Amerikanci i Nemci se ne slažu ni u vezi sa slanjem vojnih snaga kako bi se
zaštitio neki saveznik NATO u slučaju ruskog napada.
U SAD, 56 odsto ispitanika je reklo da podržava takvu akciju, dok bi u
Nemačkoj vojnu intervenciju protiv Rusije podržalo 38 odsto ispitanika.
|
|
Debata o referendumu za izlazak Britanije iz EU |
| |
Plan premijera Velike Britanije Dejvida Kamerona prema kojem bi se građani te
zemlje izjašnjavali na referendumu o ostanku, odnosno izlasku iz Evropske
unije,suočio se sa prvom preprekom u Parlamentu - podržava ga glavni deo
opozicije, ali ne i deo Kameronovih konzervativaca.
Britanski poslanici razmatraju zakon o referendumu kojim se ustanovljavaju
pravila za narodno izjašnjavanje 2017. godine, s pitanjem: "Treba li Ujedinjeno
Kraljevstvo da ostane članica Evropske unije?"
Na početku debate, ministar spoljnih poslova Filip Hamond ocenio je da je
širenje sada 28-očlane Unije, kojoj se Britanija na osnovu referenduma
pridružila 1975. godine, "erodiralo demokratski mandat za članstvo do tačke u
kojoj je on tanak kao papir, i on (mandat) mora da bude obnovljen".
"Potrebna nam je fundamentalna promena u načinu na koji Unija deluje", rekao je
Hamond.
Britanija traži povlastice za sebe i druge zemlje članice čije ekonomije ne
koriste evro kao zajedničku valutu.
Kameron kaže da će se boriti za to da Britanija ostane u Uniji ako bude uspeo da
pregovorima dođe do izmene uslova članstva. On želi da saseče političke moći
koje Unija ima nad zemljama članicama na osetljivim pitanjima kao što su
socijalna davanja i imigracija.
Hamond kaže da bi referendum mogao da se održi i pre 2017. godine ako pregovori
budu bili brzi.
Kameron se, međutim, suočava s pritiskom evroskeptične struje među
konzervativcima, koja želi da se vodi kampanja protiv ostanka u Evropskoj uniji,
čak i ako se premijer sa tim ne slaže.
Očekuje se da će zakon o referendumu proći drugo čitanje u parlamentu, što mu je
ključni uslov da bi prošao na putu do pravno obavezujućeg akta.
Opozicioni laburisti i liberalne demokrate kažu da će podržati zakon, dok mu se
protivi Škotska nacionalna partija, treća najjača u donjem domu parlamenta, zato
što se njime ne dozvoljava glasanje šesnaestogodišnjacima i
sedamnaestogodišnjacima.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
