|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Svet iz doba Jure oborio Hari Potera |
| |
 Film
"Svet iz doba Jure" ("Jurassic World") ostvario je rekordnu zaradu od
početka prikazivanja ovog vikenda, premašavši iznos od pola milijardi dolara.
Sa 511,8 miliona dolara prihoda od prodatih ulaznica širom sveta, od čega
više od 100 miliona u Kini, ova nova epizoda serijala Stivena Spilberga
premašila je prethodni rekord iz 2011. filma "Hari Poter i relikvije smrti,
drugi deo", koji je zaradio 482 miliona dolara, objavio je sajt
Boxofficemojo.com.
U Severnoj Americi film je od petka zaradio 204,6 miliona, podaci su koje je
objavio Edžhibitor Relations, što je druga po redu rekordna prodaja ulaznica
prvog vikenda prikazivanja svih vremena, posle filma "Osvetnici"
("Avengers") iz 2012, koji je zaradio 207,4 miliona dolara.
Prva dva filma iz ove serije, Spilberg je snimio 1993. i 1997. godine.
Prema sajtu rottentomatoes.com, ovaj film dobio je 70 odsto pozitivnih
kritika, u kojima je pohvaljen kao "efikasno zabavan".
Prvi film iz ovog opusa, "Park iz doba Jure", kada se pojavio u bioskopima,
takođe je imao veoma uspešno lansiranje, zaradivši tokom prvog vikenda
prikazivanja 50 miliona dolara.
|
|
U Akva parku u Jagodini za vikend 11.000 kupača |
| |
Akva park u Jagodini tokom ovog vikenda, kada je ulaz bio
besplatan zbog početka nove sezone kupanja, posetilo je više od 11.000
turista iz cele Srbije, izjavio je za agenciju Beta direktor tog parka Zoran
Gligorijević.
Prvog dana kupače je zabavljao muzički bend i članovi plesnog kluba "La luna".
Visoke temperature od preko 30 stepeni dovele su turiste iz Beograda, Niša,
Kragujevca, Leskovca, Kraljeva, Vranja i drugih gradova.
Akva park, koji je otvoren 2007. godine, prostire se na oko pet hektara. Ima
sedam bazena, među kojima jedan olimpijski, tobogane u dužini od oko 700
metara, šest restorantskih punktova i 1.200 ležaljki i suncobrana.
Tokom dana, u Akva parku se organizuju razne animacije za decu, a u
večernjim satima zabavno-muzički program.
Svakog dana dežuraju medicinske ekipe, a angažovano je i 20 spasilaca.
Gligorijević je istakao da je najvažnija bezbednost posetilaca, kao i
higijena koja je na visokom nivou.
Akva park je otvoren od 10 do 18 sati, a u kasnim popodnevnim satima termini
su rezervisani za plivačke klubove i škole plivanja.Cena ulaznice se nije
menjala poslednjih nekoliko godina i za odrasle iznosi 500 dinara, a za decu
do 12 godina 300 dinara. Cena mesečne karte za odrasle iznosi 2.000 dinara,
a za decu 1.000 dinara.
Na parking prostoru, koji je besplatan, ima oko hiljadu mesta.
"Prošle godine Akva park je dnevno posećivalo oko 3.500 ljudi, a vikendom od
5.000 do 7.000. U poslednjih desetak godina, Jagodinu i sve njene turističke
atrakcije je posetilo više od četiri miliona turista", rekao je Gligorijević.
U blizini Akva parka nalazi se Zoo vrt, Muzej voštanih figura, Stadion FK
Jagodina, Vivo šoping centar, a u okviru izletišta Potok nova fontana i
vodopad.
|
|
Umro Đuza Stojiljković |
| |
 Glumac
Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je danas u Beogradu, posle duže bolesti,
javili su beogradski mediji.
Posle moždanog udara koji je imao u oktobru 2014, glumac je nedavno bio
prebačen na Infektivnu kliniku zbog infekcije.
Stojijković je profesionalnu karijeru započeo 1951. u Beogradsom dramskom
pozorištu (BDP) gde je radio do 1968. i od 1978. do 1985, a u Ateljeu 212
radio je od 1968. do 1978. i od 1985. do penzionisanja 1995. godine.
Često je gostovao u brojnim predstavama prvenstveno u svoja dva matična
pozorišta, a ostvario je više od 130 uloga.
Na filmu je debitovao 1957. u "Tuđoj zemlji" Jožea Galea, a veliku
popularnost stekao je posle uloge u filmu "Ljubav i moda", za koji je
otpevao čuveni hit "Devojko mala".
Jedna od njegovih najpopularnijih uloga bila je u seriji "Pozorište u kući",
a glumio je i u brojnim drugim popularnim TV serijalima i emisijama.
Sa Milenom Dravić vodio je šou program "Lift za peti sprat", a takođe je bio
voditelj i u radio emisiji "Zabavnik" na prvom programu Radio Beograda.
Mnoge generacije pamtiće njegov glas koji je "pozajmljivao" junacima crtanih
filmova, Patku Dači, Pepe le Tvoru, Optimus Prajmu iz Transformesa, Rafaelu
i Leondardu iz Nindža kornjača.
Vlastimir Đuza Stojiljković dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda
1983. i pozorišnih glumačkih nagrada Dobričin prsten, statuete Zlatni ćuran
za životno delo i Sterijine nagrade za naročite zasluge na unapređenju
pozorišne umetnosti i kulture koje dodeljuje Sterijino pozorje i drugih
nagrada.
Stojiljković je rođen u učiteljskoj porodici u Ražnju, a završio je
gimnaziju u Kruševcu. Amaterski se bavio glumom još kao srednjoškolac. Posle
gimnazije upisao je Rudarsko-geološki fakultet koji je napustio u trećem
semestru i upisao Akademiju pozorišnih umetnosti.
|
|
Dejvid Bekam počinje glumačku karijeru u filmu Gaja Ričija |
| |
Bivši engleski fudbaler
Dejvid Bekam počinje glumačku karijeru pojavljivanjem u novom filmu
britanskog reditelja Gaja Ričija, prenose britanski tabloidi.Bekam će u
Ričijevom rimejku filma "Kralj Artur" imati sporednu ulogu, lidera jednog
benda.
Fudbaler se već kratko pojavljivao u sagi "Goal", ali će ovog puta imati
pravu ulogu, naveli su mediji i dodali da je probno snimanje s njim bilo u
martu, a u avgustu počinje snimanje filma.
Bekam će se na snimanju "družiti" s glumcima Džudom Loom, Erikom Bejnom i
Astrid Berž-Frisbe.
Riči, poznat po filmu "Dve čađave dvocevke", i Bekam već su sarađivali u
snimanju reklama za šorceve marke "H&M".
Bekam je u martu 2008. godine odigrao svoju 100. utakmicu za reprezentaciju
Engleske (protiv Francuske). Dva puta je bio imenovan za najboljeg fudbalera
Svetske fudbalske federacije (Fifa).
Osim što je poznati fudbaler, Bekam je sebe napravio markentinškim brendom i
modnom ikonom.
|
|
Roman Doseljenik o prvom Srbinu u Americi |
| |
Izdavačka kuća Admiral buks
(books) objavila je srpsko izdanje debitantskog romana Aleksandra Slavkovića
"Doseljenik" o prvom srpskom zvanično registrovanom imigrantu u Americi,
poligloti, avanturisti i ustaniku i revolucionaru, Srbinu iz Mađarske Đorđu
Šagiću.
Kako je naveo izdavač, roman je napisan posle više od decenije istraživanja
podataka i arhivske građe o Srbinu koji se posle učešća u Karađorđevom
ustanku doselio u Ameriku 1815. godine i u Novom svetu živeo do smrti, 1873.
godine.
Autor romana Aleksandar Slavković rekao je agenciji Beta da je roman o
Srbinu koji je ostavio traga u američkoj istoriji i društvu, baziran na
verodostojnim podacima.
"Život Đorđa Šagića bio je toliko fascinantan, prosto neverovatan, da nije
imalo potrebe izmišljati priče o njemu. Do 10 odsto fikcije u romanu postoji
zbog dramskih elemenata", rekao je Slavković.
On je rekao je odlučio da napiše roman jer je Šagić prvi srpski imigrant u
Americi za koga se zna, sa sjajnom životnom pričom učesnika u više
nacionalnih revolucija i nepravedno zapostavljen.
Prema njegovim rečima, priča o Šagiću intrigantna je jer su njegovi spisi i
prepiska uticali na zapadno-evropsku aristokratiju da podrži grčku
nezavisnost od Otomanskog carstva, kao i proglašenje nezavisnosti Teksasa.
Kako se navodi u najavi izdavača, u romanu je opisan život revolucionara
koji je govorio 12 jezika, u Americi imao osam imena, 23 zanimanja i u
Meksiku radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih
novina.
Aleksandar Slavković (1967) živi i radi u Americi od 1989. godine, kada je
kao stipendista Dukejn univerziteta u Pitsburgu nastavio studije
elektrotehnike.
Roman "Doseljenik" objavljen je u Americi 2007. godine, pod nazivom "Doseljenik,
Priča sudije Fišera" (Immigrant, The judge Fisher Story).
|
|
Srpske ikone na izložbi u Peruđi |
| |
Izložba Galerije Matice
Srpske iz Novog Sada "Srpske ikone između tradicije i modernosti. Paralele"
gostovaće u Nacionalnoj galeriji Umbrije u Peruđi u Italiji od 23. jula do
25. oktobra, a postavka sadrži izbor 34 najreprezentativnijih dela iz prve
polovine 18. veka, kao i dva ikonopisa iz 16. i 17. veka.
Ambasador Italije u Srbiji Đuzepe Manco rekao je na konferenciji za novinare
da će Galerija Matice Srpske imati mogućnost da u Peruđi predstavi srpsku
umetnost i deo svoje kolekcije ne samo Italijanima, već i svim drugim
posetiocima te zemlje i velike svetske izložbe Ekspo koja je ove godine
organizovana u Milanu.
"Izložba će biti jedna vrsta ikone srpske kulture. Italiji će biti čast da
to podrži", rekao je Manco i dodao da će postavka gostovati u Italiji
istovremeno kada će u toj zemlji biti organizovan niz kulturnih događaja
koji će privući milione posetilaca.
Manco je rekao da je Italija prva po broju lokaliteta na listi svetske
baštine UNESKO na koju je upisano 50 lokacija i za Italiju su umetnička
baština, nasleđe i kultura veoma važni za razvoj.
"Ubeđeni smo da to isto važi i za Srbiju i da Srbija takođe može da raste i
da se razvija zahvaljujući svojoj kulturi i kulturnoj i umetničkoj baštini",
rekao je Manco i naveo da je Italija privredni, ekonomski, politički, ali i
kulturni partner Srbije.
On je rekao da je Italija podržala više umetničkih događaja u Srbiji, poput
izložbe umetničkih dela Tijepola prošle godine u Narodnom muzeju u Beogradu,
kao i na formiranju Instituta za restauraciju u Srbiji.
"Na taj način Srbiji dajemo mogućnost da zaštitom umetničkog bogatstva može
dosta da postigne i na ekonomskom planu", rekao je Manco.
Direktorka Galerije Matice Srpske Tijana Palkovljević Bugarski rekla je da
je gostovanje u Peruđi prvo od 1972. godine kada je zbirka te ustanove
poslednji put predstavljena u Italiji i biće plod saradnje srpskih i
italijanskih istitucija zaštite kulturnog nasleđa koja je ozvaničena
sporazumom 2012.
Ona je rekla da će na izložbi će biti predstavljen izbor
najreprezentativnijih ikona prve polovine 18. veka, sa najstarijom ikonom iz
kolekcije Galerije "Blagovesti" iz 16. veka i jednom italo-kritskom ikonom
iz 17. veka koje će pokazati uticaje Italije i zapadne umetnosti na srpski
ikonopis.
"Napravili smo izbor onog najlepšeg i najboljeg što je potpuno autentično i
jedinstveno u evropskoj umetnosti i može da bude izloženo rame uz rame sa
velikim italijanskim renesansnim majstorima i da pokaže priču između
tradicije i modernosti koja je karakteristična za srpske ikone prve polovine
18. veka", rekla je Palkovljević Bugarski.
Prema njenim rečima izložbu će pratiti tekstovi i objašnjenja za publiku,
ali i naučna konferencija na kojoj
će biti predstavljeno srpsko kulturno nasleđe u Vojvodini u 18. veku,
umetničko-obrazovni program za decu o specifičnostima srpske umetnosti i
naučni program za konzervatore iz Srbije i Italije.
Na izložbi će biti predstavjene 34 ikone iz kolekcije Galerije Matice srpske
i tri iz zbirke Nacionalne Galerije u Peruđi, a u fokusu će biti radovi
nastali u prvim decenijama nakon velike seobe Srba 1690. godine na
teritoriju tadašnje Habsburške monarhije.
|
|
Beer Fest na Ušću od 19. do 23. avgusta |
| |
Beogradski Bir fest (Belgrade
Beer Fest) počeće 19. avgusta na Ušću, rečeno je juče na proslavi povodom
nagrade "Najbolje iz Srbije" koja je toj manifestaciji dodeljena.
Predstavnik organizatora Miloš Aleksić iz Beogradskog kulturnog centra rekao je
da je ovaj festival jedan od najboljih načina za promociju Srbije u svetu, jer
je tokom prošlogodišnjeg festivala Beograd posetilo preko 6.500 turista.
U cilju promocije festivala od 10. jula do 12. avgusta biće organizovana i
manifestacija Bir garden (Beer Garden) na makiškoj strani Ade Ciganlije, u
okviru koje će nastupati Orthododž Celts, Zemlja gruva, Đečaci, Kanda Koža i
Nebojša, Svi na pod i još 29 izvođača, a psoetioci će moći da probaju i oko 150
vrsta piva.
Kako su najavili organizatori festivala na 12. Beer Fest-u publiku očekuje preko
530 muzičkih nastupa i 200 pivskih brendova.
Ovogodišnji festival trajaće do 23. avgusta.
|
|
Šapčanin upecao soma-rekordera |
| |
Savski alas iz Šapca Dušan Pavlović-Tajson ulovio je soma dugačkog dva metra
i teškog 65 kilograma što je novi rekord u tom delu toka reke.
Prethodni ekstremni primerak soma, upecan 2008. godine, bio je težak 60
kilograma. Upecao ga je alas Milan Barada.
Dosadašnji rekorder lično je merio novu upecanu savsku neman i, kako je rekao
agenciji Beta, nije mu krivo što je njegov rekord oboren.
"Ovakvih primeraka u Savi kod Šapca sigurno ima još. Nadam se da će sledeći
rekorder biti ponovo moj, mada se više ne bavim alaskim poslom. Drago mi je što
je rekord oboren" rekao je Barada.
Oba soma upecana su u delu reke koji je pod stalnim nadzorom rečne policije i
ribočuvarske službe pa su ribe "zaštićene" od ribokradica ili lovaca "na struju".
Novi som rekorder izložen je na splav-restoranu "Savki mir", jedinom u šabačkom
delu toka Save, a u tom objektu je, kao deo enterijera, preparirani dosadašnji
som-rekorder.
|
|
Zlatan Ibrahimović lansira svoj parfem |
| |
Švedski fudbaler Zlatan
Ibrahimović uskoro će lansirati svoj parfem koji će nositi njegovo ime, saopštio
je poznati fudbaler na Tviteru objavljujući fotografiju logoa budućeg
mirisa."Već dve godine radim na parfemu i time se ponosim", navodi se u
Ibrahimovićevoj poruci.
Na logu parfema se nalaze riba i pero s inicijalima M i V, njegovih sinova
Maksimilijana i Vinsenta u obliku kružne tetovaže.
Ibrahimović nije prvi koji fudbaler s parfemom. To su pre njega učinili Dejvid
Bekam i Kristijan Ronaldo.
|
|
Obojeni program obeležiće 35 godina postojanja koncertom |
| |
Kultni novosadski sastav
Obojeni program obeležiće 35 godina postojanja koncertom koji će u petak, 19.
juna, održati u Beogradu, u okviru Savamalskog kulturnog leta, saopštili su
organizatori.
Obojeni program je novotalasni alternativni post pank bend koji je osnovan 1980.
godine u Novom Sadu i koji je, u početku, funkcionisao u do tada nesvakidašnjoj
postavi - bas, bubanj i glas.
Za 35 godina bend je objavio deset albuma a kroz bend je prošlo oko 50 muzičara.
U pitanju je prvi bend sa prostora Jugoslavije koji se pojavio na MTV-iju 1993.
godine, Obojeni program je predstavljen u radio emisiji Džona Pila, dok je 2003.
godine nastupio kao gost britanskog benda Plasibo na beogradskom koncertu.
Jubilej će obeležiti koncertom na Miksalištu, u beogradskoj Savamali, u petak
19. juna.
|
|
800 godina od Magna karte |
| |
Velika Britanija obeležava 800 godina od prvog engleskog ustavnog
dokumenta.Velika povelja slobode ili Magna carta libertatum je engleski
ustavni dokument iz 1215. kojim je ograničena moć kralja Jovana bez zemlje (Džon)
i ostalih vladara. Potpisana je 15. juna 1215. godine u Ranimidu, zapadno od
Londona.
Velika povelja je nastala kao rezultat neslaganja između rimskog pape i
kralja Jovana i njegovih barona u pogledu kraljevskih prava. Tražilo se od
kralja da se odrekne određenih prava i da poštuje određenu zakonsku
proceduru kao i da prihvati da kraljeva volja može biti ograničena zakonom.
Magna karta je prvi korak dugog istorijskog procesa koji je doveo do
vladavine ustavnog zakona, i do današnje vladavine prava - pravne države.
Nacionalna biblioteka je 2013. godine najavila da će za njenu godišnjicu
2015. tokom tri dana izložiti sve prvobitne primerke tog dokumenta.
"Načinjeni su mnogi primerci i poslati biskupima, a verovatno i sudijama" u
celoj Engleskoj, rekla je Kler Brej, glavni kustos odeljenja srednjevekovnih
rukopisa Biblioteke i dodala da samo četiri postoje i danas.
Dva primerka su u zbirci britanske Nacionalne biblioteke, jedan u katedrali
u Linkolnu, u centralnoj Engleskoj, i jedan u katedrali u Solsberiju, na
jugozapadu zemlje.
"Povelja je važila manje od 10 nedelja", rekla je Kler Brej. "Baroni, koji
su poznavali kralja Jovana, postavili su klauzalu koja ga obavezuje da kaže
da je neće poništavati. Gotovo prvo što je učinio, bilo je da je poslao
nekoga u Rim papi Inokentiju III da zatraži povlačenje Magna karte".
Papa je ukinuo povelju, a Britanija se vratila u građanski rat. Kralj Jovan
je umro naredne godine, a na prestolu ostavio devetogodišnjeg sina, Henrija
III. Namesnik koji je upravljao umesto mladog Henrija, vratio je Magna kartu
na snagu.
Iako su mnoge njene klauzule kasnije zanemarene, oborene ili prerađene, taj
dokument je osnova britanskog prava, čiji je uticaj bio od presudnog značaja
za kasnija dokumenta, među kojima je i američki ustav.
Magna karta je u 13. veku više puta ponovo izdata i do danas postoji 17
primeraka tih kasnijih izdanja. Petnaest je u Velikoj Britaniji, jedna u
Parlamentu Australije, a jedna u Arhivi SAD.
|
|
Rat zvezda prvi put na velikom ekranu u Kini |
| |
Prvi film iz serijala "Rat
zvezda" prikazan je juče prvi put na velikom ekranu u Kini, 38 godina pošto je
ostatak sveta imao priliku da se upozna sa univerzumom iz mašte Džordža Lukasa.
Šest filmova iz serije Star Njars na programu su Međunarodnog filmskog fetivala
u Šangaju, čime će prva i druga trilogija biti prvi put zajedno prikazane,
saopštili su organizatori festivala.
Kada je film "Rat zvezda" (kasnije označen kao epizoda IV) počeo da se prikazuje
u bioskopima 1977, Kina je izlazila iz decenije kulturne revolucije i nije bila
spremna za tako velike holivudske uspehe.
Saga "Rat zvezda", ipak, već duže vreme je dostupna publici u Kini u dvd
formatu, kao i na internetu odakle može da se daunlouduje.
"Rat zvezda" označio je 1977. rađanje novog žanra komercijalnog filma, veoma
polularnog kod publike, u kojem je kasnije uspešan bio i reditelj Stiven
Spilberg.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
